Čovjek se razlikuje od životinja po tome što je ubojica; on je jedini primat koji ubija i muči članove svoje vrste bez razloga, bilo bioloških bilo ekonomskih, i pri tome osjeća zadovoljstvo. Ta biološki neprilagodljivai nefilogenetski programirana "maligna" agresija sačinjava bit problema i opasnost po održanje čovjeka kao vrste. (...) Razlika između benignodefenzivne i malignodestruktivne agresije zahtijeva daljnje bitno razlikovanje između instinkta i karaktera, ili točnije, između poriva ukorijenjenih u čovjekovim fiziološkim potrebama (organski porivi) i specifično ljudskih strasti ukorijenjenih u karakteru ("u karakteru ukorijenjene" ili "ljudske strasti"). Ljudi se razlikuju s obzirom na strasti kojima je funkcija zadovoljenje egzistencijalnih potreba. Kakve god te potrebe bile, one moraju biti zadovoljene da bi čovjek mogao normalno funkcionirati, isto kao što njegovi organski porivi moraju biti zadovoljeni da bi mogao živjeti. Na primjer: čovjek može biti gonjen ljubavlju ili strašću za uništenjem; u oba slučaja on zadovoljava jednu od svojih egzistencijalnih potreba: potrebu da "utječe" ili da "pokreće nešto" ("da ostavi trag"). Da li je čovjekova dominantna strast ljubav ili destruktivnost, ovisi u velikoj mjeri o socijalnim prilikama.

Erich Fromm, Anatomija ljudske destruktivnosti, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 22.

Fromovo viđenje agresivnosti čoveka je sada najviše prihvaćeno, mada je ovaj koncept nadugo i naširoko raspredan u psihologiji dvadesetog veka... Evo nekoliko različitih stanovišta:

Konrad Lorenc, predstavnik evolucionizma u psihologiji, smatrao je da je agresivnost čoveka instinkivnog karaktera, te je poistovetio sa onom kod životinja. U tom smislu, nije razlikovao ljudsko i životinjsko ponašanje. Ovaj pristup je kasnije doživeo oštre kritike, ali je bio i neverovatno koristan, jer je podstakao niz istraživanja ljudskog agresivnog ponašanja u raznim oblastima psihologije.

Sledeći je Njegovo Visočansto  gospodin Sigmund Frojd, koji je svoj koncept agresivnosti tumačio svojom uobičajenom terminologijom: neiživljenim impulsima Ida. Njegova ćerka, Ana Frojd i njeni saradnici, razvili su hidraulični model agresivnosti, prema kome agresivnost posmatraju kao rezervoar koji, kada se prepuni, ima za posledicu agresivno ponašanje. Pražnjenjem 'rezervoara' na prilagođene i adekvatne načine, agresivni impulsi mogu biti pod kontrolom.

По чему се човек разликује од животиње? По томе што може да једе и кад није гладан, што може да пије и кад није жедан, јер се пари, а да притом размножавање није приоритет...да, и уме да се смеје.

Čak i kad su u pitanju apsurdni zločini oni nisu bezraložni za zločinca. Uvek postoji gomila razloga, motiva i povoda koji se u umu zločinca sklapaju i aboliraju ga za njegovo nedelo.

Većina ubistava su deo lične osvete ili koristoljublje. To su jasni i opravdani motivi. Čak i kad pogledamo naizgled apsurdne masovne ubice koji naprave masakr nad nepoznatim osobama uvek je u osnovi bila frustracija (prema profesorima i studentima, prema vernicima neke vere, prema građanima neke države)

I shimpanze umeju da budu jako agresivne prema pripadnicima svoje vrste i ponekada to ode do nanoshenja povreda opasnih po zivot.
To valjda pokazuje koliko smo slichni.
Moguci zakljuchak bi bio da shto je psiha kompleksnija ta vrsta ima veci kapacitet za ekstremne oblike ponashanja,kako za pozitivne tako i za negativne.

Naravno, a to sve zahvaljujući jednom delu mozga koji je kod nas razvijen, a kod životinja ne - prefrontalni korteks: koji utiče na voljne radnje, sposobnost mišljenja, apstrakcije, rezonovanja, planiranja... Onda se nameće pitanje da li, osim u građi prefrontalnog korteksa, postoje razlike između ljudi i životinja, u instinktivnom ponašanju?

Ponekad je, nažalost, i čovek u stanju da izvrši nemotivisana i upravo naizgleda apsurdna krivična dela, najčešće u stanju trajne ili privremene neuračunljivosti. Još uvek forenzička psihologija ne može da rasvetli sve motive i uzroke raznih krivičnih dela, uključujući i silovanja, podmetanje požara, imovinske prekršaje... itd. Pa koji motiv može biti realan kada čujemo da je čovek ubio čoveka zbog 20 dolara?!
Sa druge strane, životinje su te koje uvek imaju 'motiv': zaštita, lov - prehrana, obeležavanje teritorije, itd...

Za nekog u narkomanskoj gladi 20 dolara je razlog nažalost. Za tebe naravno nije, ali promenjena percepcija je i dalje percepcija. Sve životinje ubijaju zbog gladi.

To je tačno, ali i dalje postoji niz motiva koji nama nisu rasvetljeni...
Recimo, kada paranoidna osoba 'utripuje' da je prate, i te ideje projektuje na neku osobu iz okoline... i onda je ubije, uverena da je to učinila iz odbrane...
Dakle, iako je nama razlog bizaran, toj osobi je sasvim ispravan.
Sve, dakle, zavisi od ugla posmatranja... ali se kao reper uzima normalnost (kontroverzna reč i pojam)... Dakle, ne možemo reći narkomanu: 'Aha, ok, bio si u krizi, pa si učinio to i to''...

mačka igra za mišom, pre toga da ubija. al ne zbog toga jer ne voli, nego zbog toga jer voli pojesti.
ni paranoidan ne ubije iz zadovoljstvu nego zbog deformirano percepciju. al istina je to da mnogo više paraoidni čovek strada od ubistvo u proseku od ne paranoidne. a kako vidim ko ubijaje te bolesni ljudi isto ne iz uživanciju urade to.


Ovo je taj knjiga od Fromu gde zaljubi se pisac u Hitleru

Psihopat to radi iz zadovoljstva, paranoidni ne.