Jedna od najvećih tajni koju treba da znate, ukoliko želite da ostvarite status za Kanadu, je izbor vize tj. naći najpovoljnije rešenje za vas, odnosno vaše rođake, prijatelje i poznanike.
   
Upoznaću vas sa vrstama viza i načinima njihovog dobijanja. Svaka od kategorija viza će biti posebno obrađena. Daću vam kratak opis viza, limitacionih kvota i dužine rešavanja zahteva kao i objašnjenja o tome, ko se može kvalifikovati za neku od kanadskih viza i pod kojim uslovima.
   
Kada se budete upoznali sa tim, šta je potrebno ispuniti za svaku od viza, može se desiti da ne ispunjavate uslove. U tom slučaju, treba razmisliti o izmenama u vašem zahtevu .
   
Na primer, usavršavanje postojeće struke ili osmišljavanje novih polja angažovanja u Kanadi, su neki od načina za unapređenje zahteva. To takođe može biti i promena profesionalnog opredeljenja.
   
Kada ove opcije predočimo budućim titularima kanadskih viza, neki od njih naravno neće imati strpljenja da urade ono što je potrebno. Drugi će, pak glasno ponavljati "Ovo je beznadežno, mi ne ispunjavamo uslove, nikad se nećemo kvalifikovati za vizu".
   
Međutim to nije baš tako.  Svako, ko se ozbiljno angažuje i priprema za postupak pred kanadskim imigracionim vlastima kvalifikovaće se za željenu vizu i istu će dobiti pre ili kasnije.
   
Potrebno je uložiti dosta napora. Da li je vredno toga? Ovo je pitanje na koje samo vi možete dati odgovor.  Jedna od najvažnijih stvari prilikom pokretanja postupka za iseljenje ili boravak je izbor prave vrste vize. Veliki broj ljudi ne uspe da se kvalifkuje samo zato što nisu izvršili pravi izbor i aplicirali u odgovarajućoj kategoriji viza.   
   
Upoznaću vas sa svim vrstama viza i statusa u Kanadi i uslovima za njihovo dobijanje, odnosno ostvarenje. Vi ili vaši rođaci i prijatelji ćete možda odmah pronaći odgovarajući tip vize/statusa, a možda ćete zaključiti da u konkretnoj situaciji uslovi ne mogu biti ispunjeni. Šta nakon toga?
   
Ako mislite da se uslovi za ostvarivanje statusa, odnosno dobijanja željene vize mogu ispuniti, odlično, tada ste spremni za postupak pred Imigracionom službom Kanade. Ako pak zaključite da se uslovi ne mogu ispuniti, RADIĆETE U SMERU NjIHOVOG ISPUNjENjA. Međutim, ono što je najvažnije je da na samom početku ZNATE ŠTA SE MOŽE I KAKO SE MOŽE.
   
Jedini put i način ostvarivanja statusa, odnosno dobijanja vize za Kanadu je legalan put. Izvan zakonskih propisa niti se sme, niti može ići.
 
( Novine - Kanada )

Osnivanje firme u Kanadi   

Pitanje:
Uspešan sam privrednik u Srbiji. Imam svoju privatnu kompaniju koja se bavi preradom drveta I proizvodnjom papira. Želeo bih da otpočnem saradnju sa kanadskim kompanijama. Na koji način to može da se izvede ?

Odgovor:
Možete ostvariti kontakt sa odgovarajućim firmama iz Kanade i otpočeti klasičnu trgovinsku saradnju/izvoz-uvoz/ ili preći odmah na više oblike saradnje, kao što su Zajednička ulaganja, Poslovno tehnička saradnja i Kooperacija.
Kanada i Srbija stimulišu poslovnu saradnju između kompanija i odobravaju niz beneficija.

Da li mogu registrovati firmu ili predstavništvo u Kanadi ?
Možete registrovati i firmu i otvoriti predstavništvo matične firme .
Ukoliko registrujete firmu u Kanadi, ona će imati status pravnog lica i u potpunosti će odgovarati za svoje obaveze. Takva firma mora biti u statusu “Inc” ili “limited” a što odgovara srpskom deoničkom i akcionarskom društvu, s tim da vi kao stranac možete imati maksimalno učešće u firmi od 49 %. Ostatak od 51 % treba da pripadne drugoj strani, odnosno kanadskom useljeniku ili državljaninu sa kojim bi osnovali firmu. Međutim ako otvorite predstavništvo, ono neće imati status pravnog lica i za njegove obaveze će odgovarati matično preduzeće iz Srbije.

Sa kakvom vizom bih mogao da putujem u Kanadu?
Putovali bi ste sa Poslovnom posetilačkom vizom, koja bi vam najverovatnija bila izdata za više ulazaka i izlazaka ”multiple” a na osnovu rada takve firme u Kanadi, mogli bi ste da dobijete i status lica sa radnom ili useljeničkom vizom u Kanadi, zavisno od vrste i veličine firme i opisa vaših poslova i radnih zadataka.

Da li bih mogao da kupim poslovni prostor ili stan u Kanadi ?
Možete , bez obzira što nemate ni useljeničku vizu ni kanadsko državljanstvo.

 
(Novine - Kanada )

Просечна канадска прича......

---

По занимању сам професор хисторије и географије, радио сам 16 година по средњим школама. Дошла је и 40-а година живота, а ја сам још био без свога стана, куће и праве каријере. Наслушао сам се лепих прича о Канади, Аустралији и још неким земљама, па сам одлучио да искушам срећу у једној од њих. Током рада у школи открио сам да имам дара за глуму. Ђаци су твоја публика, гледају те сваки радни дан.

Након подужег трагања за глумачким школама у иностранству пронашао сам ону која ми се чинила најбољом- Неw Имаге Цоллеге ( www.newimage.ca) у Ванкуверу, Канада. Зашто? Тај колеџ има једногодишњи студиј глуме, ако желиш можед да наставиш и другу годину студија, али није увјет. За стране студенте колеџ има цо-оп програм, то јест након године дана студија и одслушаних 960 часова глуме имаш право да радиш идућу годину дана, тачно 960 часова. Школарина је висока- 22 000 канадских долара, плус још толико за трошкове живота првих годину дана, али ја сам веровао да ће се сав тај новац вратити када почнем да радим. У плаћеној холивудској продукцији можете да зарадите 20 000- 30 000 долара с једном мањом улогом, у филму који се сними за неких 2 месеца.

Био сам врло марљив, успешно савладавао градиво, чак и боље од домаћих студената, углавном младих људи у доби од 20-22 године. Њима је студиј био игра. Често су изостајали с наставе, нису на време научили градиво ( своје улоге), врло важно. Већина није плаћала студиј, њихови родитељи дигли су студентске кредите да би им деца могла да постану глумачке звезде једнога дана.

Мене су инструктори хвалили од првога дана. Добивао сам високе оцене ( од 84% до 99%) и успешно завршио студиј 19 аугуста 2011. Не само ја, сви студенти ( нас 12) завршило је студиј. Било је ту добрих студената, али и они лоших, како сам рекао. Има једно правило на колеџу- сваки студент који жели да заврши студиј мора бити на барем 80% наставе, то јест барем 4 од 5 радних дана у недељи. Неки су изостајали редовито по 1 или 2 дана у недељи, а понекад и читаву недељу, али су добили диплому. Неw Имаге Цоллеге хвали се да је најбоља глумачка школа у Ванкуверу. Ја кажем- нема квалитета где сви заврше студиј.

Током студија усавршавао сам енглески језик и радио као глумац- аматер у локалној Б-продукцији. Скупио сам тако 10 филмских улога у кратким, ниско буџетним филмовима. Била ми је то неплаћена пракса. Веровао сам да ће ме колеџ подржати након завршетка студија и помоћи ми у првим корацима у глумачкој каријери. Грдно сам се преварио.

Готово сви инструктори, па и Пхилип Грангер, шеф Глумачког одсека на колеџу говорили су ми да звучим као Рус, те да бих могао глумити руске улоге у филмовима и у казалишним представама. Све ми је то јако годило, јер је то значило да имам добре шансе за посао. Све је то била лаж. Чак и руске улоге тамо глуме домаћи људи, који нити изгледају као Руси, нити говоре енглески са словенским нагласком. С временом сам откривао истину, коју су ми затајили. Ванкувер је тек мањи филмски центар, где се повремено снимају неке сцене из познатих филмова и ТВ серија. Већина посла је неплаћена у тзв. Б- продукцији. Оно мало плаћених улога углавном је за статисте, и можеш радити 2-3 дана у 6 месеци. Ту нема могућности за филмску каријеру. Моји инструктори су незапослени глумци, који тек повремено раде на филму и ТВ. Умеђувремену преживљавају предајући глуму на колеџу. У Ванкуверу има много таквих школа и радионица које воде професионални локални глумци, који су заправо без посла у филмској индустрији.

У марту 2011 шефови и инструктори на колеџу наговарали су студенте из моје групе да упишу другу годину студија. То је јако важно, говорили су они, како бисмо наставили едукацију и били бољи глумци. Није истина. Има две приватне школе у Ванкуверу где студиј траје само 6 месеци, те једна академија у Торонту где течај глуме траје тек 3 месеца. Након тога можеш ићи да радиш, ако те нетко жели запослити. Према томе, зашто након 12 месеци на колеџу наставити студиј? Само зато да би колеџ зарадио још једну школарину од студената. Прва школарина била је 22 000 долара. Друга је била нешто мања, око 16 000 долара, с тим да су студенти добили попуст, платили су око 13 000- 14 000 долара. Дакле платили су за две године студија око 35000 долара, да би након тога били глумци- волонтери или статисти у Ванкуверу. Стварно супер! Њихов ће родитељи годинама да отплаћују тај дуг, неки ће можда завршити у банкроту, ако не буду могли да врате дуг банкама и студентским фондацијама. Кога брига на колеџу? Они лепо причају приче о глумачкој слави, подилазе студентима, хвале их и више него што заслуже, дају свима високе оцене ( од 80% па навише), тако стимулишу студенте да упишу идругу годину студија. Од њих узму новац, и на крају приче, како тко прође.

Био сам једини који је одбио да упише другу годину студија, што је наљутило шефове на колеџу. Рекао сам им да немам доста новаца за даље студирање, желим да радим и направим каријеру глумца. Они су покушали да промене мој програм студирања ( уместо 1 година студија, 1 година рада да буде 2 године студија). Њима није било стало до мога рада, све те приче о пословним могучностима биле су лаж. Они су само хтели да измузу новац од мене. Дакле, били су преваранти и лажљивци. Имао сам дозволу за рад од првог дана боравка у Ванкуверу, и унаточ свим мојим молбама да ме се негде препоручи за посао ( филм, ТВ, казалиште) нитко ми није помогао.

Колеџ је поносан на властиту филмску продукцију, тамо се снимају и дугометражни филмови. Студенти глуме у тим филмовима, а инструктори и Мр. Грангер су редатељи и филмски директори. Колеџ је поносан да студенти раде као глумци, али нигде се не каже да раде БАДАВА, као волонтери. Након што је филм снимљен он се продаје по свету. Студенти добију 1 кредит (бод) за своју глумачку каријеру, а инструктори и Мр. Грангер зарађују лепе новце. Ако њих питате, рећи ће вам да нема зараде у том послу. Зашто онда свака 3 месеца сниме по један филм? Они можда не желе да плате порез? Нема зараде, не плаћаш порез. Тако се они богате и студенте искориштавају дупло- преко високе школарине и као бесплатну радну снагу.

Након што сам завршио студиј у аугусту 2011, имао сам право да радим у Канади идућих годину дана, али од тога није било ништа. Сви су ме инструктори заборавили, а шефица колеџа ( Цхарие Ван Дyке) рекла ми је да си сам тражим посао. Нитко сам не може да направи глумачку каријеру, сви студенти тамо траже препоруке за филмске директоре и редатеље, за агенте и менаџере у филмској индустрији, само бих ја као потпуни странац требао све сам да направим. Који безобразлук! Колеџ шаље неке студенте након 2 године студија на рад у Холивуд, у почетком аугуста 2011 колеџ је послао 3 студентице на модну ревију у Јапан, а мени не могу помоћи. На моје наваљивање шефица колеџа организовала је сусрет на колеџу за мене с једном агентицом за филм и ТВ крајем аугуста. Та је жена (зове се Катхy Царпентер) одгледала мој наступ ( извео сам 2 кратке точке), узела моје слике и снимку мојих наступа на ДВД-у, али ми није понудила Уговор о заступању, што је морала да учини. У идућих месец дана није ми рекла ни за једну аудицију, тако да нисам радио ни један једини дан као професионални глумац. Морао сам да се вратим кући. Тако је завршио мој покушај да остварим каријеру на Западу. То је једна лепа и доиста велика прича с тужним завршетком.

Томислав Пејић

http://www.novinar.de/2011/12/09/prica-iz-vankuvera.html

Kako da kazem... jbg..

Evo, drug je otisao pre par godina... ceka ga posao u Blackberryu kada diplomira...
A poceo je da studira sa... prf... 28 godina...

Ako nekoga ceka posao, to je premija ... dosta ljudi ovde sada odrzava poslove posto i ovde hvata neka ekonomska kriza tako da i nije bas toliko dobro ali se ljudi snalaze i rade ono sto moraju dok ne prodje ova kriza a posle ce biti dosta bolje.

Ova prica iznad je ipak posao i karijera u kojoj se retko gde covek snalazi. Ipak su glumci ti koji moraju da se snadju sami i ne moze bas tako lako da mu bude obezbedjen posao dok evo recimo ovo sto rece Anea, to je sasvim moguce da ga ceka zasiguran posao ( btw. Anea, gde ti je taj prijatelj, mozda ga i znam )

Поздрав свима а посебно покретачима теме о одлску и сналажењу у Америци.  Морам признати да ме је њихов искрен и другарски гест подстакао да подјели са вама моје искуство јер може неком ваљати.  Пошто сам био у Канади на привременом раду и дјелимично познајем процедуру за радну дозволу покушаћу да помогнем свим заинтересованим.  Ја сам радио краткоу Сјеверној Алберти као возач камиона.  Тамо ми је добар пријателј нашао посао.  Да би доболи привремену радну дозволу морате прво добити понуду за посао, затим ваш послодавац од њиховог тржишта рада тражи одобрење LMO.  И са та два главна документа  идете у амбасаду и добијање радне визе је формалност (наравно потрбни су још неки документи које вадиш кући) .  Возачка из Србије у Алберти важи 3мј од доласка а међународна 1 годину.  Само са радном визом имате право полагати возачки код њих.  Толико за почетак.  

 

Koliko si bio u Kanadi ?

Evo necega isto vaznog za osobe koje planiraju da dodju u Kanadu


  BODOVNI SISTEM

Nezavisni kandidati i kandidati iz kategorije rođačkog razreda, u toku postupka kvalifikacije prolaze analizu kroz bodovni sistem Imigracionih regulativa. Faktori, zastupljeni u bodovnom sistemu na različite načine vrednuju zahtev kandidata.

Za nezavisne kandidate po osnovu struke i sposobnosti šest faktora se uzima u razmatranje

Potreban minimum 67 poena - Maksimum 100 poena

Kod samostalno zaposlenih osoba, vrši se analiza zahteva kroz pet faktora. Faktor aranžiranog zaposlenja se ne uzima u obzir. Ova lica dobijaju bonus poene na ime otpočinjanja poslovnih aktivnosti u Kanadi, tako da moraju osvojiti svega 35 poena u kvalifikaciji.
Preduzetnici i investitori prolaze u analizi zahteva kroz pet faktora. Faktori aranžiranog zaposlenja i potražnja struke se ne boduju. Kandidati moraju osvojiti svega 35 poena da bi se kvalifikovali za ovu vrstu viza.

FAKTORI BODOVANjA

* Godine života - maksimum 10 poena
U rasponu od 21- 49 godine života dobija se maksimalan broj poena. Svaka godina ispod minimuma i svaka godina iznad maksimuma oduzima po 2 poena.

* Obrazovanje - maksimum 25 poena - Poeni su raspodeljeni na sledeći način:
Nezavršena srednja škola - 0 poena.
Završena srednja škola: - 5 poena;
Dodatno jednogodišnje obrazovanje posle srednje škole i najmanje 12 godina školovanja – 12 poena
Jedna godina visokog ili višeg obrazovanja i najmanje 13 godina školovanja - 15 poena ;
Jedna diploma visoke škole ili najmanje dve godine obrazovanja nakon srednje škole kod obrazovnih institucija koje nemaju rang fakulteta i, ukupno najmanje 14 godina školovanja – 20 poena ;
Dve ili više fakultetskih diploma ili tri ili više godina obrazovanja nakon srednje škole, kod obrazovnih institucija koje nemaju rang fakulteta i, ukupno 15 godina školovanja – 22 poena;
Završene postdiplomske studije i najmanje 17 godina školovanja – 25 poena

* Potražnja struke – ne donosi poene, kako je to bilo po ranijim propisima. Sada, po novom zakonu, potrebno je da se zanimanje –struka kandidata nalazi na listi deficitarnih zanimanja/ NOC-Occupation 0,A,B/da bi se postupak mogao pokrenuti.

* Radno iskustvo - maksimum 21 poen
Kandidat koji želi da konkuriše za useljeničku vizu u okviru kategorije “Federal Skilled Njorker” mora imati minimum godinu dana radnog iskustva u struci za koju je školovan u poslednjih deset godina
Kvalifikacioni poeni u ovoj kategoriji se raspoređuju na sledeći način:
15 poena za jednu godinu radnog iskustva;
17 poena za dve godine radnog iskustva;
19 poena za tri godine radnog iskustva;
21 poen za četiri i više godina radnog iskustva
Napomena : Kandidat koji konkuriše za useljeničku vizu po osnovu stručnosti mora imati minimum godinu dana radnog iskustva da bi se kvalifikovao.

* Aranžirano zaposlenje - maksimum 10 poena + 5 poena kod faktora prilagodljivosti

ARANŽIRANO ZAPOSLENjE

Aranžirano zaposlenje predstavlja formalnu ponudu za posao upućenu od poslodavca iz Kanade kandidatu koji traži useljeničku vizu. Formalizam ove ponude za posao ogleda se u tome što ponuda mora biti overena/Arranged Emloyment Opinion/ od strane kanadskog Biroa rada /HRSDC/.

Da bi se izdalo ovo odobrenje, poslodavac treba da dokaže Birou za rad u Kanadi:
- da nije mogao naći traženi profil radnika u Kanadi;
- da su uslovi rada određeni oglasom takvi da mogu primamiti i kanadske državljane i kanadske useljenike;
- da se zapošljavanje lica koje se nalazi van Kanade neće negativno odraziti na mogućnost zapošljavanja kanadskih državljana i useljenika nego da će čak pospešiti zapošljavanje lica koja su u Kanadi.
Kandidat za useljeničku vizu kome je namenjena ponuda za posao mora do dokaže svoje kvalifikacije za taj posao.

Postupak dobijanja formalne ponude za posao sličan je postupku kod radne vize. Ukratko, poslodavac iz Kanade se obraća Birou za rad u Kanadi (HRSDC) zahtevom za izdavanje potvrde ponude zaposlenja (Arranged Employment Opinion) gde pruža precizne informacije u vezi: posla, plate, odmora, beneficija, kvalifikacija i licenci.

Paralelno s tim poslodavac posebno obrazlaže posao za koji želi da uposli kandidata i ističe specijalne zahteve, (da mu je potreban stručnjak sa određenim naročitim sposobnostima, sa određenim znanjem stranog jezika, itd.). Poslodavac mora da pokaže da je uložio napor da pronađe odgovarajućeg radnika u Kanadi, što znači, mora da pokaže oglase koje je objavljivao, mora da pokaže da je pokušao da, za navedeni posao obuči lica koja su u Kanadi ili pak lica koja su već zaposlena kod njega i da sa tim nije uspeo.

Intencija kanadskih imigracionih propisa i kanadske politike zapošljavanja je da se omogući zaposlenje, na prvom mestu licima koja su u Kanadi i koja imaju odgovarajući status a tek nakon toga da se ide sa prihvatom radnika –stručnjaka van Kanade. Ta politika Kanade nije nimalo čudna jer gotovo sve industrijske zemlje, pa i zemlje u razvoju, politiku zapošljavanja koncipiraju na istim osnovama. S toga angažovanje na dobijanju formalne ponude za posao prestavlja ozbiljan posao i za kandidata i za poslodavca.
U kategoriji "aranžiranog" zaposlenja, kandidat za koga se smatra da može da dobije federalne, provincijske i druge potrebne dozvole i odobrenja za zaposlenje u Kanadi, dobiće u ovoj kategoriji 10 poena a takođe + 5 poena kod faktora prilagodljivosti.

* Poznavanje jezika - maksimum 24 poena
- Engleski i francuski jezik su zvanični govorni jezici Kanade. U toku postupka kvalifikacije, poznavanje oba jezika se boduje na sledeći način:
- Odlično (high proficiency) poznavanje prvog jezika, (kandidat sam odlučuje prema svojim mogućnostima koji će jezik biti prvi a koji drugi ) donosi 16 poena. U bodovanju su podjednako zastupljene sposobnosti: čitanja, pisanja i govora i razumevanja, što dalje znači, da odlično čitanje donosi 4 poena, odlično pisanje 4 poena, odličan govor 4 poena i odlično razumevanje 4 poena. Odlično poznavanje drugog jezika donosi 8 poena (čitanje 2 poena, pisanje 2 poena, govor 2 poena, razumevanje 2 poena).
- Dobro (moderate) poznavanje prvog jezika vrednuje se sa 8 poena (čitanje 2 poena, pisanje 2 poena, govor 2 poena, razumevanje 2 poena). Dobro poznavanje drugog jezika donosi 8 poena (čitanje 2 poen, pisanje 2 poen, govor 2 poen, razumevanje 2 poena).
- Osnovno (basic) poznavanje jezika, prvog ili drugog se vrednuje maksimum sa dva poena.

Nivoa znanja jezika se dokazuje sertifikatom o položenom testu, i to :
- Engleski jezik : IELTS test ili CELPIP test
- Francuski jezik: TEF test

Tečno znanje jezika znači da kandidat može da razgovara o svim temama, bez gramatičkih grešaka. Kandidat može da bude slabiji u akcentuaciji ali ne sme bitno da ruši fonetiku pravilnog izgovora.
Dobro znanje jezika znači da kandidat može komunicirati o ograničenim temama kao što su: lična i porodična situacija, poslovna biografija, itd. Kod ovog nivoa znanja jezika, kandidat takođe ne sme da pravi grube gramatičke greške. Manje greške se tolerišu.
Znanje sa teškoćom znači poznavanje nekoliko osnovnih reči i izraza bez mogućnosti da se jezik koristi aktivno .
Napomena: Kandidat koji je na određenom nivou poznavanja jezika u trenutku neformalno podnošenja zahteva /simplified process/, može računati da će do zvaničnog podnošenja dokumentacije a i do intervjua, odn. do odlaska u Kanadu, svoj nivo znanja podići, ukoliko uloži razuman napor na dodatnom usavršavanju.

* Prilagodljivost - maksimum 10 poena - Kod ovog faktora, poeni se dobijaju za:
- Obrazovanje bračnog/vanbračnog druga – 3/5 poena;
- Radno iskustvo stečeno u Kanadi – 5 poena
- Studije u Kanadi – 5 poena
- Aranžirano zaposlenje u Kanadi – 5 poena;
- Rođaci u Kanadi/roditelji, babe, dede, ujaci, stričevi, tetke itd/ - 5 poena

Iako zbir poena kod ovog faktora može biti veći od 10, kandidatu će se priznati samo maksimum od 10 poena.
Napomena: Minimalan broj poena koji kandidat mora da osvoji u toku kvalifikacije je 67 poena/ za nezavisne kandidate po osnovu struke/, odnosno 35 poena za samozapošljavajuće osobe, preduzetnike i investitore.
Osvajanje predviđenog minimuma poena ne znači da će se kandidatu automatski izdati viza. Diskreciono pravo imigracionog službenika, saglasno odredbama Imigracionog akta je da može odbiti kandidata koji ima i veći broj poena od minimuma, ukoliko smatra da osvojeni broj poena ne odražava na pravi način mogućnost kandidata za uspešno nastanjenje u Kanadi, a može i prihvatiti kandidata koji nema predviđeni minimum poena, ukoliko dođe do zaključka da će se isti uspešno uklopiti u Kanadi.

(Novine-Kanada)

Koliko si bio u Kanadi ?
Био сам неколико мјесеци ове године иако сам добио радну дозволу на 1 годину вратио сам се раније због због великих проблема на послу. Сада покушавам сам наћи нови посао. По мени кад је у питању легалан одлазак у Канаду најважније је добити понуду за посао (job offer) онда се отварају разне варијанте.
Интересује ме колики је миинимални трошак мјесечно (стан+храна) и да ли имали шансе у Торонту и околини наћи неки послић за почетно сналажење 2-3мјесеца?

Kakve si imao velike probleme na poslu?

Уффф... То ти је тешко објаснити. Укратко сви почетници раде у тиму са старијим возачем е тај мој старији возач иначе Рус је најблаже речено далеко од нормале и жестоко те малтретира. А са њим проводиш дневно 10-15 сати чесо попотпуно пустим крјевима и кад је скроз прекипјело ја напустим. Платио сам данак сопственој наивности. Но идемо даље.