Шта је живот? Да ли је то само тренутно стање неке енергије затворене унутар неког савршеног механизма? Померим прст, зачудим се, можда ме то живот покреће. Да бисмо живели, није довољно да постојимо, морамо искористити енергију, покренути механизам, створити пут за даље. Ово нам је тренутна станица, чим дођемо до ње, добијемо тело да се њиме служимо и, кад је време да кренемо даље, положимо наше тело власнику, природи, захвалимо се и одемо даље. Стално се приближавамо Богу и да би га достигли, морамо поседовати огрому енергију која се стиче овде.
   Али, шта су онда осећања? Можда она лепа повећавају количину енергије коју поседујемо, а она ружна празне? Кад смо срећни, испуњени, лакше померамо наш механизам, правимо разне, пријатне изразе лица који пријатно утичу на друге животе и тиме и њих пунимо.Тужни не можемо ништа, наше тело не фонкционише и само себи хоће да скрати муке, неће да се храни, пије воде, смеје, спремно је  да умре.
   Зашто смо онда тужни? Можда зато што некад више ценимо оно што је телу битно? Дошли смо овде да владамо над њим, не оно над нама, оно је наш роб.  На овој станици имамо уста, уши, нос и очи да бисмо предали део енергије овом свету, а оно нама даје сваки дан у огромним количинама, које не можемо достићи, али се трудимо. Трудимо се да захвалимо овоме свету и да се приближимо Богу. Али, никако туге да се решимо.


Кренуо сам ово да пишем, желео бих да разрадимо ову тему, наравно, наставићу ово моје да пишем, док скроз не завршим.

Поздрав!

imamo temu.
sreca sto nisam mod inace bi bilo  zbog lenjosti na par dana...

zivot ljudski..ti je stanje koje moze skoro svaka budala da stvori... msm koja zadovoljava cak i minimalne standarde fizicke i dusevne privlacnosti..
izmedju dva ljudska bica razlicitih spolova...koji nemaju  problem sa sterilitetom...

Ништа ниси рекао. Размножавање је битна особина живих бића којом се продужава живот неке врсте. Али овде је колико видим проблем животна основа генерално.