Zivot mi je u haosu!!!!!!!!!! :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Ne znam ni sam odakle da pocnem...
Kada sam krenuo u prvi razred gimn. upoznao sam super devojku,ubrzo,postali smo najbolji drug i drugarica.
i tako je to sve bilo super do kraja prve godine kada sam ja poceo da se druzim sa jednim ortakom iz gimn.
Druzili smo se celo leto i moja naj.drugarica i moje ostale ortakinje su ga brzo zgotivile.
E sad,kad je pocela druga god. on je nastavio sa tim letnjim blejanjem po kaficima i pozerisanju po gradu,a meni se to smucilo i poceo je opasno da me nervira!on je to ubrzo izvalio i ja sam mu otvoreno rekao da treba da prekinemo da se druzimo.ja sam se tu skroz izbedacio i izgubio volju za zivotom...
Medjutim,moja naj. ortakinja za koju sam mislio da ce uvek biti tu za mene je nastavila da se druzi sa njim ocigledno vise nego sa mnom.Mislim,i dalje se mi cujemo s vremena na vreme,ali to vise nije "to"...
Ja sam se jedno vreme kidao zbog toga ali onda sam shvatio da to i nije toliko strasno posto se neka prijateljstva okoncavaju i nakon 10,20 god,a ne nakon godinu dana druzenja.Zanima me vase misljenje,da li sam u pravu???
Ja trenutno nemam devojku,a kako ne izlazim na zurke toliko cesto otkad sam izasao iz tog "drustva" ni sam se ne cudim.
Druzim se sa ortacima iz osnovne i mnogo mi je opustenije s njima s tim sto oni i dalje imaju "zent" od muvanja riba,itd.,itd.
Da li ja gresim i treba da se vratim starom drusvtvu iliti ortaku i "naj.ortakinji" ili da nastavim da se druzim s njima i da polako i oni pocnu sa svim tim sto se tice riba?
Pomoc i misljenja pod hitno dobrodosla...