Ja živim samo sa majkom i sve mi je super-imam šta da obučem,da jedem,imam gde da spavam.Obezbeđen sam do kreja života,završavamo kuću koju smo na sreću vrlo brzo izgradili.
Priča počinje ovako:moj "otac"(stavljm pod navodnike sa punim pravom) je po veroispovesti musliman i to mi je bolna rana i nerado to nosim na duši.Majka je pravoslavac,ja takođe.Naime,rođen sam 1988 pre početka rata i sve je bilo u redu,sve dok nije počeo rat u BiH.Ne,nije rat kriv...Kriv je karakter čoveka koji je toliko loš da je to nemoguće.On je mrtav ladan otišao i razveo se od Anke(my mother ) pri tom NE PLATIVŠI alimentaciju!Znači li to da ga zabole za mene?Da znaci!Nije stvar u novcu,stvar je u stavu prema rođenom detetu.Nije se postavio kao roditelj.Svi bi sada pomislili da sam ja ne-fer prema njemu što ga ne volim kao oca to nije OK al ajde i jeste i nije...Sada živim sa majkom,kao što rekoh ništa mi ne fali.
Ovom temom NE želim da me sažaljevate nego da to bude jedan veliki znak uzvika u problemima u društvu.Neka deca,ne daj Bože da se nekome desi,ostanu sama jer roditelji nisu zainteresovani.
To je ogroman problem kod nas mogu reći da je posledica mešovitih brakova koji su sklapani u SFRJ dok smo verovali u (mrtvog)druga Tita i Bratstvo i Jedinstvo.
Dakle,pokrenite diskusiju,i nemojte misliti da je ovo meni jedan veliki hendikep u životu...Ja sam (da kucnem u drvo) živ i zdrav i polako stičem dojam o realnom životu.

Ja, takodje zivim sa majkom i nista mi ne nedostaje, mada je situacija izmedju mojih roditelja sasvim drugacija. Moj otac je otisao od moje majke jer se nisu slagali, a ja sam odlucio da ostanem da zivim sa majkom jer sam smatrao da sam njoj daleko potrebniji. To se desilo pre 5-6 godina. Znao sam da se ne slazu najbolje, to su bili samo verbalni sukobi, ali nisam ocekivao da ce mi se roditelji razvesti. Jedva sam se navikao na sve to. Iz pocetka sam pokusao da ih ponovo spojim, ali kada sam shvatio da je to "Sizifov posao", nisam vise pokusavao. Moj otac ima sada drugu porodicu, i ja imam polubrata kojeg mnogo volim, a i njega vaspitavaju da obozava mene. Uvek se beskrajno raduje mom dolasku. Oceva druga zena je, takodje korektna prema meni, cak mi je nekoliko puta pomogla kada sam imao odredjenih problema. Jedino sto mi ssmeta jee to sto moji rodditelji nisu osstali u dobrim odnossima. Nikako ne mogu da razumem da posle toliko godina zajednickog zivota mogu da se ponasaju jedan prema drugom kao stranci.
Otac, sada meni pruza daleko vise paznje nego sto je to pre radio dok su bili zajedno.
Imam 19 godina i zavrsio sam Gimnaziju i danas sam upisao Pravni fakultet, imam svoj cilj u zivotu i nikada necu svom detetu, zbog sopstvenih problema i gresaka, unistavati detinjstvo, ma sta da se desilo. Deca su vredna zrtvovanja.

Filipe, postavi sebi cilj i omoguci sebi da uspes u zivotu i nemoj da te brinu stvari za koje ti nisi odgovoran. Majka ce ti uvek pomagati i podrzavati te u svemu, kao sto je meni i moja pomogla. Pomagao mi je i otac, ali nikada nisam odobravao njegov postupak.

Ja ti, iskreno zelim sve najbolje...

Pa ja sam uvek govorila bolje sa jednim normalnim nego sa dva luda roditelja.
Moj sin zivi samo samnom i ima bas sve sto pozeli, a znam sigurno da ovo sto mu ovde i sada dajem sa njegovim ocem ne bih mogla.
Otac mog sina ili ti moj bivsi muz je nesto poput Filipovog mada iste veroispovesti kao i ja, dakle kod nas nije bilo pitanje vere i ratova vec covecnosti i vec 4 godine koliko smo nas dvoje u Izraelu moj Dusan nije dobio niti jedan jedini telefonski poziv od svog oca, a da ne pricamo o cemu drugom.
A dok smo ziveli kod Dusanovog oca ziveli smo u totalnom haosu, cak takvom da su Dusana ucili da on mene treba da tuce, njegov otac me je tukao i davio kad mu se htelo. Dusanov stric mi je govorio stalno "cekaj ti dok Dusan bude imao 15 godina videces ti ko ce koga da tuce"... njima je sasvim normalno bilo da se zena tuce, to tako treba, tako se zena "vaspitava"?!?!?!
Dakle kod razvedenih roditelja su neke stvari mnogo bolje nego kod onakvih kakvi bi bili Dusanov otac i majka (ja) da sam ostala tamo.
Ja verujem da vama dvojici mnogo toga fali iz detinjstva ali da ste opet mnogo zdraviji nego mnogi drugi iz cele porodice sa dva "luda" roditelja.

Iskreno zelim vama isto sto i mom sinu i sto manje stresova u zivotu i umesto toga mnogo vise uspeha na bilo kom planu.  

@ Filip_Apatin
 
Nosis na dusi bolnu ranu zato sto ti je otac musliman ili zato sto je losa osoba?

To je donekle i dobro jer covek koji se dobro nosi s problemima mlad i koji izdrzi sve to nesumnjivo kasnije postaje veliki covek...

Filip je vec postao veliki covek i dobar drug, a najvažnije je da takav i ostane

Odrasla sam sa oba roditelja,ali toliko su se svadjali da sam ih kao dete molila da se razvedu,tako da su se oni i razveli kad sam imala 10 godina,ali posto nisu mogli da zive jedan bez drugog ponovo su se vencali,ali nisu dugo izdrzali bez svojih  svadja, i konacno su se razveli po drugi put pre par godina kad sam ja uveliko bila punoletna kao i brat ,sad zive posebno svaki svoj zivot i bolje se slazu  ,a vidjaju se povremeno,tako sto moj tata ode kod mame da joj pomogne,popravi ves masinu i tako...  
Sve u svemu nije bilo lako bratu i meni...ali opet,ne znam kako je ziveti sa jednim roditeljem jer sam vrlo kratko zivela sa tatom i onda sam se osamostalila..

Nisam iskusio i nadam se da necu, ali mogu da primetim jednu stvar.
Imao sam prilike upoznati mnostvo ljudi sa sudbinama slicnim kao ovde...
U maltene svim situacijama uletali su nespremni u brak, pravili decu i onda kad je doslo do pravih izazova koje zivot postavlja pre svakog od nas to je pucalo.
Mislite o tome.
Nisu sve situacije takve, ima i mnogo komplikovanijih, ali, vredno je razmisljanja

Pogotovo o tome da razmisle mladi parovi koji hoce da se vencaju...Kao sto kazes nespremni ulecu u brak

Brak podrazumeva mnogo vise trpljenja i mucenja, nego sto podrazumeva ljubavi, ne moze funkcionisati ni bez jednog od njih, ali ipak, treba mnogo vise poznavati i sebe i partnera u kriticnim situacijama nego sto se to moze postici u nekoj obicnoj vezi.