Ja živim samo sa majkom i sve mi je super-imam šta da obučem,da jedem,imam gde da spavam.Obezbeđen sam do kreja života,završavamo kuću koju smo na sreću vrlo brzo izgradili.
Priča počinje ovako:moj "otac"(stavljm pod navodnike sa punim pravom) je po veroispovesti musliman i to mi je bolna rana i nerado to nosim na duši.Majka je pravoslavac,ja takođe.Naime,rođen sam 1988 pre početka rata i sve je bilo u redu,sve dok nije počeo rat u BiH.Ne,nije rat kriv...Kriv je karakter čoveka koji je toliko loš da je to nemoguće.On je mrtav ladan otišao i razveo se od Anke(my mother ) pri tom NE PLATIVŠI alimentaciju!Znači li to da ga zabole za mene?Da znaci!Nije stvar u novcu,stvar je u stavu prema rođenom detetu.Nije se postavio kao roditelj.Svi bi sada pomislili da sam ja ne-fer prema njemu što ga ne volim kao oca to nije OK al ajde i jeste i nije...Sada živim sa majkom,kao što rekoh ništa mi ne fali.
Ovom temom NE želim da me sažaljevate nego da to bude jedan veliki znak uzvika u problemima u društvu.Neka deca,ne daj Bože da se nekome desi,ostanu sama jer roditelji nisu zainteresovani.
To je ogroman problem kod nas mogu reći da je posledica mešovitih brakova koji su sklapani u SFRJ dok smo verovali u (mrtvog)druga Tita i Bratstvo i Jedinstvo.
Dakle,pokrenite diskusiju,i nemojte misliti da je ovo meni jedan veliki hendikep u životu...Ja sam (da kucnem u drvo) živ i zdrav i polako stičem dojam o realnom životu.

Ja, takodje zivim sa majkom i nista mi ne nedostaje, mada je situacija izmedju mojih roditelja sasvim drugacija. Moj otac je otisao od moje majke jer se nisu slagali, a ja sam odlucio da ostanem da zivim sa majkom jer sam smatrao da sam njoj daleko potrebniji. To se desilo pre 5-6 godina. Znao sam da se ne slazu najbolje, to su bili samo verbalni sukobi, ali nisam ocekivao da ce mi se roditelji razvesti. Jedva sam se navikao na sve to. Iz pocetka sam pokusao da ih ponovo spojim, ali kada sam shvatio da je to "Sizifov posao", nisam vise pokusavao. Moj otac ima sada drugu porodicu, i ja imam polubrata kojeg mnogo volim, a i njega vaspitavaju da obozava mene. Uvek se beskrajno raduje mom dolasku. Oceva druga zena je, takodje korektna prema meni, cak mi je nekoliko puta pomogla kada sam imao odredjenih problema. Jedino sto mi ssmeta jee to sto moji rodditelji nisu osstali u dobrim odnossima. Nikako ne mogu da razumem da posle toliko godina zajednickog zivota mogu da se ponasaju jedan prema drugom kao stranci.
Otac, sada meni pruza daleko vise paznje nego sto je to pre radio dok su bili zajedno.
Imam 19 godina i zavrsio sam Gimnaziju i danas sam upisao Pravni fakultet, imam svoj cilj u zivotu i nikada necu svom detetu, zbog sopstvenih problema i gresaka, unistavati detinjstvo, ma sta da se desilo. Deca su vredna zrtvovanja.

Filipe, postavi sebi cilj i omoguci sebi da uspes u zivotu i nemoj da te brinu stvari za koje ti nisi odgovoran. Majka ce ti uvek pomagati i podrzavati te u svemu, kao sto je meni i moja pomogla. Pomagao mi je i otac, ali nikada nisam odobravao njegov postupak.

Ja ti, iskreno zelim sve najbolje...

Pa ja sam uvek govorila bolje sa jednim normalnim nego sa dva luda roditelja.
Moj sin zivi samo samnom i ima bas sve sto pozeli, a znam sigurno da ovo sto mu ovde i sada dajem sa njegovim ocem ne bih mogla.
Otac mog sina ili ti moj bivsi muz je nesto poput Filipovog mada iste veroispovesti kao i ja, dakle kod nas nije bilo pitanje vere i ratova vec covecnosti i vec 4 godine koliko smo nas dvoje u Izraelu moj Dusan nije dobio niti jedan jedini telefonski poziv od svog oca, a da ne pricamo o cemu drugom.
A dok smo ziveli kod Dusanovog oca ziveli smo u totalnom haosu, cak takvom da su Dusana ucili da on mene treba da tuce, njegov otac me je tukao i davio kad mu se htelo. Dusanov stric mi je govorio stalno "cekaj ti dok Dusan bude imao 15 godina videces ti ko ce koga da tuce"... njima je sasvim normalno bilo da se zena tuce, to tako treba, tako se zena "vaspitava"?!?!?!
Dakle kod razvedenih roditelja su neke stvari mnogo bolje nego kod onakvih kakvi bi bili Dusanov otac i majka (ja) da sam ostala tamo.
Ja verujem da vama dvojici mnogo toga fali iz detinjstva ali da ste opet mnogo zdraviji nego mnogi drugi iz cele porodice sa dva "luda" roditelja.

Iskreno zelim vama isto sto i mom sinu i sto manje stresova u zivotu i umesto toga mnogo vise uspeha na bilo kom planu.  

@ Filip_Apatin
 
Nosis na dusi bolnu ranu zato sto ti je otac musliman ili zato sto je losa osoba?

To je donekle i dobro jer covek koji se dobro nosi s problemima mlad i koji izdrzi sve to nesumnjivo kasnije postaje veliki covek...

Filip je vec postao veliki covek i dobar drug, a najvažnije je da takav i ostane

Odrasla sam sa oba roditelja,ali toliko su se svadjali da sam ih kao dete molila da se razvedu,tako da su se oni i razveli kad sam imala 10 godina,ali posto nisu mogli da zive jedan bez drugog ponovo su se vencali,ali nisu dugo izdrzali bez svojih  svadja, i konacno su se razveli po drugi put pre par godina kad sam ja uveliko bila punoletna kao i brat ,sad zive posebno svaki svoj zivot i bolje se slazu  ,a vidjaju se povremeno,tako sto moj tata ode kod mame da joj pomogne,popravi ves masinu i tako...  
Sve u svemu nije bilo lako bratu i meni...ali opet,ne znam kako je ziveti sa jednim roditeljem jer sam vrlo kratko zivela sa tatom i onda sam se osamostalila..

Nisam iskusio i nadam se da necu, ali mogu da primetim jednu stvar.
Imao sam prilike upoznati mnostvo ljudi sa sudbinama slicnim kao ovde...
U maltene svim situacijama uletali su nespremni u brak, pravili decu i onda kad je doslo do pravih izazova koje zivot postavlja pre svakog od nas to je pucalo.
Mislite o tome.
Nisu sve situacije takve, ima i mnogo komplikovanijih, ali, vredno je razmisljanja

Pogotovo o tome da razmisle mladi parovi koji hoce da se vencaju...Kao sto kazes nespremni ulecu u brak

Brak podrazumeva mnogo vise trpljenja i mucenja, nego sto podrazumeva ljubavi, ne moze funkcionisati ni bez jednog od njih, ali ipak, treba mnogo vise poznavati i sebe i partnera u kriticnim situacijama nego sto se to moze postici u nekoj obicnoj vezi.

Ogromna je to odgovornost,i prema partneru i prema deci

I ja sam dete mesovitog braka, pa sta da radim? Da mrzim Hrvate? Moj otac je bio ziv pored mene, pa je bio tako nezreo da se to tesko da opisati, pa kao i da nije bio pored mene. Ziveo je uvek svoj zivot i nije mario za decu nesto previse, osim da ne budu gladna (sto je preraslo u patologiju samu po sebi). Vidis, Fico, mene ni moji dedovi nisu voleli. Jedan je celog zivota bio u Londonu, drugi me nikada po imenu nije zvao i vise mu je bilo bitno da cita knjige i bude sebicnjak nego sto ima unuka. Pa, sta sada ja da radim? Ja cu sebe radi istraziti sve svoje loze. Moja savest je potpuno mirna prema svima njima.
Nisam u zivotu ziveo sa majkom, naprotiv, nisam imao svoju kucu, cak ni svoju sobu, nisam imao sve sto mi treba - daleko od toga, bio sam na najnizoj drustvenoj lestvici. Patim zbog sve dece koja su dozivela tesko stanje, raspad tih brakova, uzasne oceve, neodgovorne pretke... i ja mogu reci da spadam u sve te grupe. Ali to me nece hendikepirati ili naterati da mrzim druge narode. Ja sam stvorio nesto cega moji preci mogu da se stide - Porodicu snova, ono sto oni nisu nikada imali. Ja zivim srecan i umrecu srecan i mojoj sreci nikada kraja nece biti uprkos svim mojim ocevima. A za decu poput tebe dizacu uvek glas i volecu ih kao sto sam naucio da volim i svog malog Sasu.

Eh, da, kada smo vec dosli na tu temu, jos da dodam i ovo (mada cu vam se smuciti): upravo zato sto je brak tako vazna tema i tako neizostavno bitna za sve nas ovde, bilo bi mnogo konstruktivnije da se pokrecu takve teme koje o tome govore i da se sve, pa i seksualni odnosi, stave u tu perspektivu. A umesto toga, mi ovde gledamo i more tema koje nemaju veze se realnoscu, more slicica od kojih bi trebali neki autori da se zapitaju kakav primer daju ovoj deci ovde i slusamo more nekih sumanutih ideja u ime nekakve slobode, a u stvari su obicno izopacavanje psihe, braka, polnih odnosa... Elem, da ne duzim vise, Filipe oprosti ako je ovo offtopic na tvojoj temi, nije namerno, ali sada kada smo dosli do ovoga ja ne mogu a da jos jednom i mozda pretposlednji put ne izrazim svoju frustraciju zbog svega toga i da kazem koliko me u sustini boli sto jedan forum ovakvih potencijala i ovakvih kvaliteta biva srozan stvarima i pojavama kojima, duboko sam uveren, na jednom ok forumu nije mesto. Naravno, znam da ce to opet pasti na gluve usi, navikao sam vec, no od sada cu pa do kraja biti iskren kada moram nesto da kazem, ma koliko to ne bilo popularno.

Nisam mogla da odem a da ne zapisem nesto sto osecam u ovom trenutku po citanju svih vasih poruka.

Svako od nas ima svoju zivotnu pricu. Bolje je ziveti sa jednim roditeljem nego nemati nijednog. Bolje je izvuci zivu glavu iz kuce u kojoj se svakoga dana vodi borba. Bolje je mnogo stosta nego ono sto zaista dozivljavamo. Kuda danasnji svet vodi? Roditelji cesto zaborave da imaju decu kada dodje do sukoba. A cesto ostaju zajedno zarad dece. Koliko je samo bolesnih umova dobilo sansu da bude roditelj a nije je zasluzilo.

Kada se budem vratila napisacu mnogo vise nego sada i imacu zasto da budem bar za zrno srecnija. Jedino sto mi kao deca nasih roditelja je da se borimo i da budemo cvrsti.

Ja takodje zivim samo sa Majkom.
Otac mi je umro pre 4.godine od srca na VMA.
Nije lako stvarno...ali zivot ide dalje...

Sasha, volim te i cenim, ali kako ne mozes shvatiti i ako ti 20 puta ponovim da postoje delovi foruma koji su za ozbiljne i delovi foruma za opustene teme. Ako ti se opustene ne svidjaju nemoj ih posecivati, ali vecina ljudi dolazi ovde da se odmori od svojih mucnih zivota i nije im bas zelja da svoje malo slobodno vreme trose na ovakvim temama jer je ovo zaista tesko i za citanje a kamoli za ucestvovanje.
Ja prvi necu da sebe non stop zakopavam kad udjem na ovaj forum, i ovako mi je muka mog sadasnjeg zivota, ne treba mi jos jedno extra mucenje.

Cenim vas kao prijatelje...Ali...Sad smo saterali temu u corsokak...Zao mi je sto nije svakome zivot savrsen... :x

Nikome zivot nije savrsen, samo je nekome manje a nekome vise bolan.