Lako se provale lazne suze

Jeste, vidi samo ove latinoameričke serije... ko da im ne poveruje, tako su iskrene 

Ne, sad ozbiljno..... Lažne su jedno, lake suze su drugo... Meni jako bliska ženska osoba je u stanju da zaplače ali baš za svaku sitnicu.... Da l' što joj je ovaj rekao ono, da l' što ovo nije uradila na vreme, da l' što se posvađala sa nekim... Kad joj nešto nije po volji rasplače se, kad je neko iznervira rasplače se, dok se školovala za svaki manji neuspeh je plakala, e a radi u medicini i nagledala se svega i svačega i tu je prilično gruba.... I mene to izluđuje. Što znaš da plače jer ne može da zadrži suze a spolja izgleda baš jako... I ne može se reći da je baš osećajna, jeste, u onoj meri da ne prihvata nikakvu kritiku ili bilo šta loše na svoj račun, ali je od onih osoba koje misle samo na svoju gu*icu, i uvek, za sve što ima veze sa njom ona plače..... E sad, plače i kad ima i kad nema koristi od toga, jednostavno je takva.... Plače sama, plače u prisustvu drugih....  A što je najgore kad je na ivici da zaplače ako joj pružih bilo kakvu reč utehe u stanju je da cmizdri tri sata.... Pa ti slatko dođe da je nalupaš itd....

Ja lako zaplacem, ali samo kada mi je do nekog, neceg veoma stalo... I najveca sitnica me povredi...

Ja ne mogu.... Baš, baš krupna stvar treba da se desi....
Ali, vidiš, uz knjigu sam u stanju da zaplačem.... I naletela sam na takvog čoveka kome su suze na poslednjem mestu, za sve ove godine ja nisam videla da on plače.. i drago mi je zbog toga, jer, iskreno, smejala bih se : )  Ima razumevanja za sve, ume da sasluša, uteši bla, bla..... I vide se te emocije u njemu, tačnije ja ih vidim, ali, neko drugi bi rekao - ovo je čovek bez osećanja... tačnije, u kompletu smo takvi....
No dobro, ima i to svojih prednosti.....

Imati osecanja i ridati pred nekim nije isto... cak nije ni slicno...
Verujem da vecina onih sa kojima se druzim to radi kad im se sve skupi, pa se osame negde i dobro isprazne...

Ako neko pusti po koju suzu ne znaci a rida....


Veruj, ali nikada ne budi siguran!

Sećam se jedne situacije na jednom ispitu na prvoj godini.
Imali smo usmeni ispit kod ubedljivo najpodlijeg i najluđeg profesora... Predmet je bio k'o đavo težak (napredna statistika  ).
I pola nas je popadalo u prvoj turi ispitivanja...

I dolazi na red jedna koleginica, i čim je izvukla pitanje, počela je da plače, pred profesorom. S obzirom na to da je on poznat kao nesalomiv (čak je i trudnice znao da obara, to je kod nas na faksu pojam zla  ), mi smo mislili da će je isterati iz kabineta. Kad ono, dade joj sedmicu a da nije ni počela sa izlaganjem. 

E sad, nije čudo što je on pao na njene suze (ipak je, after all, muškarac  ), nego što se ona supustila tako nisko i ispala tako bedna, da smo svi bili u šoku.

Ne bih zaplakala pred profesorom, pa sve da mi od toga život zavisi. Naravno, postoje suze iz besa i nemoći, ali se barem iskuliraj dok ne ostaneš sam. Pa onda plači, lomi, radi šta ti volja. Ovako je to prosto bedno i jadno. 

Ako neko pusti po koju suzu ne znaci da place

ali stvarno mi nije jasno kako neki muskarci mogu da "padnu" na suze ...  ok kad vide da su stvarno preterali, ali posle jedne sitnice ona se rasplace on se sazali ...

moracu to nauciti ... da placem u svako doba dana i noci 

ima jos jedna dobra fora koju moram da savladam ... da se iznenada razbolim ... ono glava me boli i te stvari ... 

E sad.... Mozemo sad da se nastavljamo koliko hoces... Na temu koliko suza treba da se pusti da za nekog kazemo da je plakao...
Mis'im stvarno...