To, za uzimanje danas, ti nije daleko od istine.

Znaš kako, lepo je kad se posle nekog vremena okrenete iza sebe i kažete:"E, ovo smo nas dvoje stvorili!"
Ima neke čari u tome, u zajedničkom stvaranju.

Pa dobro, ne bas 40 ali 30-35 sigurno  

Cisto sam mislio na nesto elementarno pa makar bio to neki najmljeni stan i posao jednog od partnera za pocetak ali u pravu si da je (nazalost) cak i to malo idealisticki za Srbiju

Pa ima, samo kazem da je malo lakse imati u startu neke stvari

Sto sam stariji to mi se brak cini kao neka teska glupost, ranije nisam imao takvo misljenje, mozda sam otupeo ili postao samoziv, ne znam ta stvar mi jednostavno ni ne pada na pamet

Ja to rekoh neki dan, a ti me nagrdi da se zalecem 



I ja isto razmisljam, kaze decko - tebe jedino neko da prevari i ozeni, drugacije s tobom ne moze 

jeeeeebote sta je kriterijuma?!
Ne, deder, dodaj i te sto fale molim te, kad si vec krenula... `

Naravno da niko nije obratio paznju na Branin post.
Ono sto je danas primarna radnja je unistavanje

Pa treba razmisliti i biti siguran, ali to nije uvek najrešenje. Ali nekada i spontanost daje prave rezultate. Sve zavisi od situacije. Moji su se recimo zabavljali mesec i po dana pre stupanja u brak. I još su zajedno, 29 godina kasnije. Sreo sam i ljude koji su se baš dosta zabavljali pa su onda stupili u brak. Inače ja sam više pobornik "sa mozgom" nego spontanosti, ali kada radi i to, što da ne.

Shvatanje sreće s godinama se menja. Sreća za nekog ko ima 20-25 godina je u burnim emocijama. Ne smeta pakovanje kofera i odlazak u noć ali smeta dugo ostajanje u mestu. Posle 25 zavisi od čoveka kad, ali do 30 već se praktično kod većine odnos prema sreći izmeni iz želje za burom od 3 meseca u želju za stabilnom vezom i roditeljstvom. Pakovanje kofera i odlazak u noć padaju sve teže. Trosed, ćebence, pivo i tv u zagrljaju drage osobe izgleda sve bolje a kafana, kres kombinacije sa lošim seksom, klinke nabudženih vonderbra koje popiju 50 evra koktela za veče sve lošije.

U četrdesetim pamet još ponekad poludi za avanturom ali tv se seli u spavaću sobu jer mnogo je lepše gledati ga iz bračnog kreveta. Stabilnost znači sve više. Deca su neiscrpan izvor pozitivnih emocija i motivacije da se ujutro još jednom ostruže lice, nanesu ratničke boje i perje i krene u mašinu.

O pedesetim i šezdesetim ne umem da govorim iz ličnog iskustva, znam samo ono što drugi ljudi kažu. Kad deca polete iz gnezda dolazi vreme za ispunjenje nekih dugo sanjanih snova. Neka partnerstva se tada ugase spontano jer su sanjani različiti snovi, neka ostanu zauvek. Ali stabilnost je toliko važna da se broj zasnovanih brakova u šezdeset i više godina svakodnevno povećava. Oni koji su iz braka pobegli sa 30 kao iz okova vraćaju mu se sa novom vizijom sreće.

Sa sedamdeset je veća sreća imati nekog s kim ćeš popiti kafu i prepričavati novine nego lirdžeti, vikendice, avioni i kamioni, titule.

Opet, istina.

Znam iz primera mojih baba i deda (još su živi, fala bogu). Njima je najdraže da imaju nekog da popričaju sa njima, u suprotnom gledaju TV po ceo dan. Moji roditelji pak, sada najviše putovanja, s obzirom da su u kasnim 50tim. Ja i brat ostanemo kući, oni odu 1 ili 2 puta godišnje u inostranstvo (ne računajući godišnji) itd.