A zasto to rade kada muskarci i onako ne  vole mrsavice?? 

Ja sam uvek bila prirodno mršava, ali prošle godine sam baš bila na ivici anoreksije..ne zbog mode, prosto od stresa sam potpuno izgubila apetit..nekad po tri dana nisam stavila u usta ništa osim jednog keksa ili čaše soka.Užas.Onda mi je doktor prepisao koliko moram dnevno da pojedem i jela sam na silu.To je neverovatno kad dođete u situaciju da vam organizam odbija hranu.Sažvaćem dobro, hoću da progutam.Neopisiv strah, stvarno.
Kuvam, a smetaju mi mirisi, sama pomisao na hranu me terala na povraćanje.
Srećom, prevazišla sam i problem, pa samim tim i problem sa ishranom i takođe srećom, nemam posledica od te "ekskurzije" u poremećaje ishrane.

Anoreksija i gojaznost su isti poremecaj, depresija i nezadovoljstvo i jedno i drugo. Treba se boriti protiv oboje.

Poremecaji ishrane-anoreksija,bulimija nisu neki hir kao sto ljudi misle.To nije licni izbor,niti stil zivota..;niti su devojke obolele od istog plitkoumne,povrsne,opsednute modom i koje kakvim glupostima.Obicno su ti visokointeligentne osobe,sklone perfekcionizmu,a poremecaj ishrane za njih predstavlja iluziju da imaju makar krhku kontrolu nad svojim zivotom,jer osecaju da je u ostalim aspektima nemaju.Dakle,to nije zelja da se nekom dopadnu,cak veliki broj devojaka nakon nekog vremena trajanja bolesti i kroz psihoterapiju shvati da nisu debele,ali to ne menja njihov subjektivni osecaj.Ne radi se tu o debljini,to je samo "ukrasni papir"ispod koga se kriju zastrasujuci sadrzaji.To je nesto sto se prenosi na svaki aspekat zivota,pokusaj ublazavanja sopstvenih negativnih,zbunjujucih i neprihvatljivih sadrzaja,emocija koje nisu u stanju da pravilno identifikuju i imenuju(aleksitimicnost),ublazavanje nesnosljivog emocionalnog bola...anoreksija-takodje i pokusaj odvajanja od('lose')majke,na jedan patoloski,nesvestan nacin...neprihvatanje sopstvene seksualnosti,uloge odrasle osobe(otuda i neprihvatanje oblina koje daju karakteristike zenstvenosti),odgovornosti..kod bulimije-zelja da se kazni(neko)i da se bude kaznjen,svaka intenzivnija emocija(pa cak i pozitivna)moze izazvati bulimicnu krizu.Bulimicne osobe zapravo kroz svoje simptome komuniciraju sa svojom okolinom..i mnogo je jos simptoma koji se preklapaju kod ova dva poremecaja.Poenta je-poremecaji ishrane su psihijatrijska oboljenja(ne,s oprostenjem zajebancija i hir),psih.oboljenja s najvecom stopom smrtnosti-bilo u vidu suicida ili prirodne smrti..Nije svako ko je neuhranjen i anoreksican,to ljudi cesto mesaju.Ispod maske ovih poremecaja kriju se teska psiholoska stanja,ocaj,beznadje.Pisem ovo jer postoji puno foruma i na njima komentara-pa sto jednostavno ne prestanes to da radis ako znas da ti skodi-,ili-deca u Africi gladuju,a ti povracas-..pitam se,da li bi se ovako obratili osobi sa nekom drugom bolescu..Znate,to boli.Nemojte pricati nesto sto ne znate,ne sudite ako niste makar malo upoznati s problemom.pozz

Draga devojko, samo polako.Sve će biti u redu.Nemoj da misiliš da te niko ne razume.
Nadam se da ćeš rešiti svoj problem i biti jako srećna u svom životu.

Znamo. Leci se.

Mislim da recenica nije tacna... vise glasi - "deo njih su i"

Ali.. dobro... da je bolest... bolest je... da se leci... leci se... da je jos dokaz da je ljudska psiha krhka... dokaz je.. .

Preki sud zenskog dela foruma 

Ma nije preki sud, pa bolest je bolest...I to mora da se leci 

Ne znam, zamisli koje je to prokletsvo kad imas 40 kg sa krevetom, a svaki put kad pogledas u ogledalo vidis neku svinju kako te gleda nazad...Pa dodjes u stadium da ne mozes da se pogledas u ogledalo  Mucis telo, mrzis sebe...Ma ne mogu ni da zamislim kako je to.

Skoro sam nasla neki blog neke devojcice - pretpostavljam da je devojcica, mada nije pisalo nigde koliko godina ima - koja vecito pati sto nije mrsava a pritom postavlja slike nekih kostura i kako mrzi sebe i kako ne jede nista po ceo dan i tako...Mislim, blog je blago receno tiha jeza.

Definitivno treba da se lece, nego htedoh da kazem kako ste sasekli devojku u korenu, i njeno bivstvovanje na forumu (cini mi se)