Mene samo zanima zašto se izgladnjuju, umjesto da jedu normalno i vježbaju

noup 

bolje mrsave al ne anoreksicne . . pa one postavljene slike su slike leseva iz ausvica 

pa, bolje da je mrsava nego debela, npr. pogledajte,(slucajno mi zapalo za oko) slike nedostizne

koma_2 komentar nije na svom mestu  kao drugo ovde nije tema slike clanova

Ja sam letos bolovala od anoreksuje. Ako se to moze nazvati anoreksijom, jer nije to bilo neko hronicno oboljenje, vec sam samo naglo smrsala... Izgubila sam 10 kg u roku od 2 nedelje. Jela sam u ponedeljak uvece pa u sredu ujutru, pa upetak uvece i tako redom. Ali ja stvarno nisam bila gladna. Roditelji su me molili da uzmem nesto da jedem ali sam uporno odbijala... Ni sama ne znam zasto. Sve je pocelo kada sam posla na letovanje. Tada sam imala 13 godina, 49 kg i 158 cm. U toku letovanja nisam stajala, odnosno non-stop sam plivala, kretala se, trcala, i pocela sam da mrsavim. Kada sam se vratila sa letovanja bila sam 46 kg i 160 cm. U toku sledece nedelje posle letovanja smrsala sam jos 3 kg, tj. moja tezina je pala na 43 kg. Onda je tokom celog leta varirala od 43 kg do 45 kg. Bilo je zaista mucno. Nisam nista jela, moji su se plasili za mene. Govorili su mi da ce moci svasta da mi se desi ako ne pocnem da jedem. Vodili su me i kod doktora. Rekao je da moram da pocnem da jedem jer ce preci u hronicno, jer sam samo na milimetar od toga. Ali ja sam neprestano rasla a nista nisam jela, i mrsavila. Kada sam krenula u skolu nastavila sam da rastem ali sam polako pocela da jedem. Moja tezina je pocela da raste i stigla sam do 47 kg. A onda sam stala. Ostala sam na 47 kg. Tako sam jedno vreme bila na tim 47, a onda sam ponovo smrsala. Ali samo 2 kg. A onda sam se totalno vratila u normalu, dosla do sadasnjih 53 kg polako, natenane, i dosla do 165 cm, tako da sam sada zadovoljna.... Ali mi se cini da ponovo prestajem da jedem... Polako... Sada sam rucala samo pola tanjira supe i casu soka... To je sve... Ali videcemo...

Kontrolori bez kontrole
Mentalno zdravlje: Poremećaji ishrane

Tinejdžerka visoka 170 santimetara i teška oko 45 kilograma zagleda svoje telo stojeći ispred ogledala. Zaključuje kako bi bilo dobro da smrša još par kilograma i u tom cilju odlučuje da prepolovi svoj glavni obrok. Od danas će jesti pola kesice grisina...
Probuđen aktuelnim porodičnim problemom sredovečni muškarac ustaje iz kreveta i u gotovo mesečarskom hodu odlazi do frižidera pipajući u mraku. Obasjava ga svetlost iz frižidera, i on počinje neselektivno da se puni njegovim sadržajem, gotovo ne žvaćući hranu. Guta čvarke, džem pa sireve...

Mlada žena je na zakusci priređenoj u čast poslovnog uspeha njene firme. Odlučuje da sebi da oduška, na trenutak odstupi od rigorozne dijete i pojede parče torte. Ništa nije nepovratno,"prekršaj" će popraviti iscrpljujućim džogingom . Posle nekoliko minuta konstatuje da je pojela ne parče , već pola torte i, dok joj poslednji zalogaj stoji u grlu, oseća nepodnošljivu grižu savesti. Zna kako će to da reši. Nije joj prvi put. Odlazi do toaleta , izaziva povraćanje i izbacuje opskurni sadržaj iz želuca. Vraća se među kolege, malo staklasto zakrvavljenog pogleda diskretno brišući krajeve usana dok u ustima oseća umirujući ukus želudačne kiseline....
Ovo troje ljudi ima različite probleme koji se manifestuju kroz jedan zajednički. Imaju problem poremećaja ishrane koji spadaju u poremećaje ponašanja. Mogućno je razlikovati tri vrste ovih poremećaja: Anoreksiju, Prejedanje ,(kompulsivno jedenje) i Bulimiju. U osnovi ovih poremećaja je težnja osobe da uspostavi kontrolu nad svojim telom jer je u nemogućnosti da kontroliše ostale bitne stvari u životu. Pokušava da na taj način povrati samopouzdanje.

Anoreksia je poremećaj kojeg karakteriše namerni gubitak telesne težine. Za razliku od Bulimije, ona je prepoznatljiva na prvi pogled jer se svodi na izgladnjivanje do krajnje iscrpljenosi i mršavosti . U najtežim oblicima dovodi i do smrti. Mentalna anoreksija se češće javlja kod devojaka nego kod muškaraca i to najčešće u pubertetu ili u ranoj mladosti. Početak je obično vezan za želju da se smrša iz estetskih razloga. Potvrđena je činjenica da je Anoreksija učestalija u modernom dobu nego što je ranije bio slučaj. Jedan od razloga je kult mršavosti koji se kulturološki održava i preko modnih revija na kojima su glavne akterke anoreksične tinejdžerke. Poremećaj mogu da izazovu i emotivni stresovi i psihološki sukobi. Psihoanalitičari nastanak ovog poremećaja vezuju za nemogućnost potrebne razvojne identifikacije ženska osobe sa majkom.
.
Početak poremećaja je postepen, u većini slučajeva, uz smanjivanje količine hrane, kojom prilikom se žale na probavne smetnje, nadimanje u trbuhu i sl. Izjavljuju, da nisu gladni, da se bolje osećaju kad ne jedu. Želja za hranom može da bude i potpuno prisutna, međutim, s obzirom na to da se svesno ne uzima, organizam se prilagođava novim uslovima funkcionisanja. Apetit se smanjuje.Javlja se apatija, depresivnost, plašljivost. Društveni kontakti i interesovanja se smanjuju, a odnosi sa roditeljima su ispunjeni agresivnošću.
Ukoliko poremećaj potraje, javljaju se i telesni simptomi: Telesno slabljenje koje može da bude drastično, kože postaje suva, ispucala, perutava, opuštena, udovi su slabo prokrvljeni, kosa je krhka i lomljiva, puls usporen, krvni pritisak snižen, a krvna slika drastično promenjena. Jedna od težih posledica je smanjeno lučenja hormona, što za posledicu ima izmenjenu funkciju jajnika i zostanak menstruacije. Ukoliko se ovaj problem javi u pubertetu, može da dođe do usporenog razvoja polonih organa i rasta u celini.

Sem straha od uzimanja hrane, anoreksična osoba ispoljava strah od telesnog i emotivnog približavanja, davanja i primanja. Kvaliteti ženskog tela nisu u skladu sa njihovim IDEALNIM JA. Odbijanjem oralnih zadovoljstava, mlada osoba pribavlja sebi osećaj kontrole JA, moći i snage.
Prejedanje je poremećaj za koji je karakteristično uzimanje velike količine hrane tokom obroka u epizodama, koje se dešava najmanje dva puta nedeljno. Pod velikom količinom hrane podrazumeva se da je to količina koju druga osoba, slične dobi i građe, nije u stanju da pojedu u kraćem vremenskom roku.

Za neke je stres motivišući faktor, nešto što ih tera dalje da postižu ciljeve koje su zacrtalii. Druge u potpunosti lišava samopuzdanja, tako da posežu za prvom stvari koja će im olakšati pritisak, a vrlo često je reč o hrani. Ovi ljudi koji u jedenju traže olakšanje pritiska izazvanog stresom, najčešće ne obraćaju pažnju na to kako jedu, kada jedu i šta jedu - to su oni koji obično jedu "s nogu" ili shvataju da nisu još ništa pojeli kada je već prošlo vreme ručka. Klasična zamka je u tome što će se kad-tad prejesti kako bi nadoknadili duži period bez hrane i zato su podložni nezdravim izborima hrane. Zatim neminovno dolazi do debljanja, koje opet pojačava stres i tako u krug.
Korene ovog poremećaja treba tražiti u ustaljenoj navici, koja može poticati i od roditeljskog hranjenja, da se neprijatne i nepodnošljive emocije kompenzuju prijatnošću koju izaziva hranjenje.


Bulimija je takav poremećaj ishrane kod koga se u kratkom vremenskom periodu unese veća količina hrane. To je kasnije praćeno osećajem krivice i strahom od gojaznosti zbog koga osoba obično pribegava namerno izazvanom povraćanju .
Bulimija se najčešće javlja u ženskoj populaciji u starosnoj dobi od 15 do 40 godina. Nesvesni osećaj praznine, dosade i anksioznosti želi se nadoknaditi hranom. Tome obično prethodi pokušaj držanja restriktivne dijete, a kada to ne uspe, sledi zloupotreba pilula za mršavljenje i laksativa .
Bulimičnu osobu nije lako prepoznati na prvi pogled kao što je to slučaj u predhodna dva poremećaja. Telesna težina je uglavnom u granicama proseka iako često varira. Bulimičari vešto prikrivaju svoj problem zbog osećaja stida, pa je tako otkrivanje i lečenje otežano.
Opšte zdravstveno stanje osobe zavisi od toga koliko se često prejeda i povraća. Takva osoba može da namerno povraća povremeno (jednom mesečno) ili jako često (puno puta na dan). Telesne posledice uključuju oticanje želuca ili gušterače, upalu jednjaka, povećanje pljuvačnih žlezda ili kvarenje zuba i bolest desni zbog povraćanja želudačne kiseline. Čestim povraćanjem se troše voda i kalijum u telesnim tkivima što izaziva poremećeni ritam srca, grčenje mišića, pa čak i oduzetost.

I pored toga što se Anoreksija i Bulimija nekada preklapaju, možemo govoriti o različitim crtama ličnosti onih koji pate od ovih problema. Anoreksičari su skloni potiskivanju svojih nagona, uključujući polne; oboleli od Bulimije, s druge strane, obično udovoljavaju svojim nagonima, upadajući u nevolje s drogom,prekomernim kupovinama, promiskuitetnim ponašanjem.
Kod osoba koje pate od Bulimije uglavnom srećemo visoko postavljene životne ciljeve i nesklad između IDEALNOG JA i REALNOG JA. Taj nesklad je često nastao još u ranoj mladosti zbog prevelikih očekivanja koja su prema oboleloj ososbiispoljavali roditelji.

Trudite se da prepoznate potrebe svoje duše , nađite joj adekvatnu "hranu"i n e zatrpavajte je hranom za telo. To nije uvek i svima lako, pa ako vam to ne ide od ruke neka vam u pomognu bliski i dobronamerni prijatelji koji vas dobro poznaju.

Izvor: Bilje i zdravlje

Signali anoreksije



Smeta im njihova stara slika na ormaru, opsesivno seku hranu na komadiće, između zalogaja prave velike pauze? Pogledajte dobro mladu osobu za stolom, možda je reč o početku anoreksije.

Udruženje za borbu protiv poremećaja u ishrani (EDA) objavilo je priručnik koji može da pomogne roditeljima i drugim odgovornim osobama da prepoznaju probleme pre nego što postanu preozbiljni.
U EDA-inom priručniku roditeljima se savetuje da ne ignorišu te znakove i da ne zatvaraju oči pred onim što su primetili.

Izvor: Blic

Signali anoreksije



Smeta im njihova stara slika na ormaru, opsesivno režu hranu na komadiće, između zalogaja možete im ispeći jaje? Pogledajte dobro mladu osobu za stolom, možda je riječ o početku anoreksije.
”I prije nego se bolest rasplamsa kod svoje djece možete otkriti prve znakove anoreksije ili bulimije na temelju njihovih navika hranjenja“, izvještava londonski The Times.

Udruženje za borbu protiv poremećaja u ishrani (EDA) objavilo je priručnik koji može pomoći roditeljima i drugim odgovornim osobama da prepoznaju te probleme prije nego što postanu preozbiljni.

Prvi znakovi upozorenja mogu biti opsesivno rezanje hrane na komadiće ili stanke između zalogaja koje traju i do pet minuta. Neka djeca koja pate od poremećaja u ishrani služe se trikovima, primjerice nose vrlo široku odjeću u koju potajice stavljaju nepojedenu hranu.

Osim toga, ponekad traže da se uklone njihove fotografije na kojima izgledaju zdravo i imaju normalnu težinu. U EDA-inom priručniku roditeljima se savjetuje da ne ignoriraju te znakove i da ne zatvaraju oči pred onim što su primijetili.

Izvor: NetPortal

Mmm.. da se podsetimo malo...

and...