Zemljotres u Srbiji - 2:00 :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Zemljotres – srčani udar Srbije
Zlatko Šćepanović

* * *

Srbiji se kao zemlji desio srčani udar. U sred njenog kraljevstva, u srcu Srbije, desio se potres. I sama zemlja je rekla dosta i na trenutak se stisla i oglasila. Dosta je bilo ovoj crnoj i napaćenoj zemlji da nosi na sebi ovako mračne ljude na sebi, pa je u gluvo doba noći pustila svoj krik! Kakva je to simbolika, koja nam to poruka stiže iz hadskih dubina i na šta nas upozorava? Da li nas neko željno očekuje kao narod u utrobi zemlje ili je to upozorenje sa nebesa da se manemo muljanja i dubokih zemljanih radova u blatu u kome smo?

. . .

Zemljotresi su prirodna pojava. Dešavaju se stalno i to širom sveta. Japan, Kalifornija, Turska, Iran, samo su neka od geografskih lokacija na kojima su zemljotresi svakodnevna pojava, izazvana kretanjima zemljine kore na velikim dubinama. I sa tim ljudi naviknu da žive, prilagode se, projektuju i grade puteve i kuće koje su prilagodjene stalnim zemljotresima. I život teče dalje.

Na ovim prostorima je poznata seizmička aktivnost oko Kopaonika, koji se smatra mestom koji je stalno pod mogućnošću da se oglasi drmusanjem tla. Na ovim balkanskim prostorima desila su se dva katastrofalna zemljotresa, jedan 26 jula 1963 godine u Skoplju i drugi 15 aprila 1979 godine u Crnoj Gori, kada je bilo dosta žrtava i mnogo materijalnih razaranja. Oba su bila nešto veća od jutrošnjeg zemljotresa u Kraljevu, koji nije izazvao veće materijalne štete ali jeste na žalost doveo do dve žrtve, Bog da im dušu prosti. Gradjevinarstvo je napredovalo, tim pre što su posle tih katastrofalnih zemljotresa u nekadašnjoj Jugoslaviji uvedeni strožiji propisi o gradnji objekata, koji su tražili otpornost konstrukcija na maksimalan mogući udar zemljotresa na ovim prostorima, koji se procenjuje na 9 stepeni Merkalijeve skale. Od tog vremena je u gradnji obavezna postavka vertikalnih i horizontalnih serklaža koji ukrućuju objekat i konstrukciju, dajući joj veću otpornost na zemljotrese.

Sve u svemu, smatra se da je Srbija sigurna zemlja po pitanju zemljotresa i da je nek eveće katastrofe tog tipa neće pogadjati. Ono što nas može pogoditi od strane zemljotresa je život u neadekvatnim i loše uradjenim kućama i zgradama u kojima izvodjači nisu ispoštovali statičke propise.

Medjutim, jutros kada smo osetili kako nam se zgrada njiše, kako sušti konstrukcija i pucketa, nije nam bilo svejedno. Poskočili smo iz kreveta, jurnuli ka dečijoj sobi i hvatali poziciju ispod vrata, što je neka preporuka kod zemljotresa, da vam plafon ne bi pao direktno na glavu. A onda strepnja i iščekivanje da li će se udar ponoviti, jer on obično ide u nekoliko talasa, dok su viseći zvončići na plafonu u dečijoj sobi zlokobno zveckali. Zagledani u luster koji se njihao obasjan uličnim svetlom, čovek ne može a da se ne pita o Božijem gnevu u tim trenutcima. A upravo to veče, kum i ja smo imali zanimljiv razgovor na slične teme, o tome kako su se Srbi odrodili od moralnosti, o Bogu i da ne govorimo, jer je psovanje na tu temu postala uzrečica mnogih naših sugradjana, što je strašno i sramotno. Obratite pažnju koliko njih ima uzrečicu „J … te b..!“ To je užasno i za svaki stidi govori o potpunom moralnom slepilu pojedinaca.

Sećam se da mi je jednom prilikom kum sugerisao da se katastrofalni cunami iz 2005 godine desio na simboličan dan, i da je to znak sa neba za grešnost ljudske vrste i verovatno tih predela koje je pogodio. Zato se Kalifornija i Los Andjelos stalno tresu, mada mi nije jasno zašto i Japan. Za Turke bih nekako i razumeo, zamerili su se četvrtini sveta u prošlim vekovima, pa ih tektonsko štucanje stalno opominje da ne krenu ponovo starim putem.

Kako god razmišljali, svi ćemo se setiti Teslinih eksperimenata sa zemljotresom i upitaćemo se da ovo nije nečije zavereničko maslo, počev od aktuelne vlasti koja mobiliše gradjanstvo strahom, američkih ili ruskih službi da nas maltretiraju iz nekih geopolitičkih svrha, diverzije nekih sekti koje su ovladale Teslinom tehnologijom, ogorčenost Majke Prirode na njenu decu koja talože otrovni otpad u njena nedra, ili stvarno opomena Srbima sa Neba da se vrate moralnosti.

Ako je u pitanju ovo zadnje, onda to predstavlja srčani udar za ovu zemlju, upozorenje da se više sa ovakvim životom ne može. Ne može nas više crna zemlja trpeti. A eto koincidencije, par sati pred zemljotres smo kum i ja upravo o tome razgovarali. Razgovarali smo o tome koliko su Srbi nesvesni sebe, koliko nezdravo žive i istrajavaju u tome, misleći pre svega na duševnu i duhovnu sferu života. A onda je zatreperilo srce Srbije, ono materijalno, ono u srcu Kraljevstva Srpskog, u Kraljevom gradu, opominjući nas da se setimo nebeskog Kraljevstva koje ima svu vlast i na zemlji i na Nebu. Mnogi u to veruju, mnogi ne. Jednima je ovo opomena, drugima je zanimacija.

I sada se neki pitaju, da li ovaj srčani udar Srbije nešto najavljuje, jer obično u svesti naroda neobična znamenja najavljuju krupne društvene promene. Ili je ovo samo upozorenje, kao kada je grom udario u Sabornu crkvu pred neke društvene dogadjaje, ili kada nam je Hilandar goreo. Ili je sve u svemu to samo jedna prirodna pojava, koja se nama samo redje dogadja, pojava na koju nismo navikli, pa nas sada uzbudjuje svojom iznenadnom pojavom u gluvo doba noći.

U imperijalnoj Kini je postojalo duboko verovanje kod naroda da su prirodne katastrofe kao što su poplave, zemljotresi, najezde skakavaca, glad, suša, objava Nebesa da je caru oduzet mandat da vlada. Jer car ne vlada po Zakonima Neba koji su mu dali mogućnost da vodi svoj narod. Stoga se narod ne retko dizao na ustanak i svrgavao uz pomoć vojske vladara koji je doveo do nepogoda. Šta će im vladar koji dovodi svojim ponašanjem do gubitaka života podanika, stradanja i jada. Iz tih razloga i verovanja, koje je i sam kineski car poznavao, kineski vladari su vrlo vodili računa da u tim trenutcima katastrofa brzo reaguju i pomognu ugrožene predele snabdevajući ih hranom i svakojakom pomoći, da bi sprečili realizaciju narodnog nezadovoljstva, bunta i verovanja u simboliku prirode.

Slično je verovanje bilo i u Starom Egiptu gde je osnovni zadatak faraona bio da umilostive prirodne sile i Nebesa da ne prave štetu njegovoj zemlji u vidu suša ili nekontrolisanih poplava Nila. Jedino se u Srbiji danas ne zna o tome da li su naši vladari dobili mandat od Neba i da li im je ovo upozorenje. Nekada su vladari srpski bili blagosiljani od Crkve i Neba da po pravdi vladaju i vode svoj narod, a onda su se malo osilili i izgubili blagoslov. Mi trebamo biti svestni da je krvotok Srba pun holesterola, da nacija ima arteriosklerozu, disfunkciju genitalnih organa, stalne glavobolje i teško diše od astme, stalno se guši u nekim fazama, većina je u depresiji ili maniji, dok čir na želucu ne prestaje da stiska i boli. Stoga izgleda da je zemljotres, to jest srčani udar u državi, neki bi rekli, samo refleks prirode i reakcija na opšte loše stanja organizma ove nacije.

Verujete li vi u to? Ko će ga znati?

http://www.bastabalkana.com/2010/11/zemljotres-srcani-udar-srbije/