Koliko se ja sećam, ova vest je bila zaista objavljena još 2003. godine, pre američkog napada na Irak. Moguće da je Sadam zaista planirao takav korak, nisam siguran da je imao vremena da to sprovede u praksi.

Azijska moneta: Mogu li i drugi kao Evropa?

EM Online, Z. L. Dragaš
„Stradanje“ dolara na svetskim berzama podstiče razmišljanja u pravcu stvaranja regionalnih odbrambenih monetarnih mehanizama.
Istina, doduše stidljiivo, o tome se i ranije razmišljalo ali i bez ikakvih naknadnih inicijativa. Ovaj put stvari dobijaju ozbiljnije povode. O monetarnoj stabilnosti azijskog regiona, onog u okviru ASEAN-a, razgovara se i na samitu njegovih lidera, koji je počeo 18. a traje do 22. novembra.

Preispitivaće se, naravno, i kakvo je iskustvo Evropljana u tridesetosmogodišnjoj istoriji ekonomske i monetarne unije i kako je ona konačno učvršćena stvaranjem njenog monetarnog prvenca, pre nepunih šest godina. Doduše, njega nisu odmah mogle prihvatiti sve članice Evropske unije. U prvi krug je ušlo njih dvanaest.

Sve je počelo pre skoro 33 godine, decembra 1969., i to s velikom sumnjom pa i nevericom. Bilo je čak i dobronamernih saveta da se ceo projekat napusti ili, makar da se izmeni društveni sistem u pravcu onoga što je postojalo u SAD, a to je značilo opredeljenje za u potpunosti razvijen slobodnotržišni sistem kao pretpostavka za jedinstvenu valutu.

U suprotnom, mislili su mnogi, šanse nisu postojale za iole trajniji nastavak velike monetarne avanture. Uprkos savetima, Evropljani nisu mnogo toga menjali u društvima uveliko zasnovanim na državi socijalnog blagostanja, dok su istovremeno uporno vršili pripreme za postavljanje na noge nejakog prvenca.

Čak i danas, kada evro dostiže astronomske visine spram glavnog konkurenta, dolara, mnogi izražavaju nevericu u njegovu konačnu pobedu. Možda i sa dobrim razlogom jer stanje, ne samo na svetskim, već i evropskim berzama, ne pruža mnogo optimizma, čak i za poželjne alternative kakav je evro.

Kandidati za ulazak u povlašćeni klub sve više zastajkuju pa i oklevaju uprkos tome što povećan broj centralnih banaka u kompoziciji monetarnih rezervi računa na njegov uvećani udeo. Od Kine preko Rusije kao i onih koji su u širem smislu nezadovoljni pozicijom američkog dolara širi se, istina, animozitet prema dolaru, dok evro postaje sve atraktivniji portfelj.

Oni koji su pak u središtu njegovog uticaja boje se naglog jačanja vrednosti evra, što sputava konkurentnost evropskih privreda. Sa druge strane čvrsta moneta donosi Evropljanima sigurnu zaštitu od inflatornih talasa koji bi, nakon najnovijih monetarnih upumpavanja, za koji mesec mogli da preplave i već sada kolebljive monetarne mostobrane starog kontinenta. Biće to, možda, i odsudna odbrana evropskih ekonomija koliko i samog evra.

Od njegove uvertire kao čisto obračunske jedinice, na samom početku 2000. godine, kada je za evro izdavano svega 0,82 dolarska centa, do neslućenih visina, sedam godina kasnije, kada više nije dovoljno ni 1,45 dolara za ceo evro, nije prošlo previše vremena.

U pitanju je amplituda od oko 80 procenata. Pitanje je samo govori li to više o slabosti dolara ili o vanrednom postignuću „evropejca“. Istina je, naravno, na sredini što, makar polovično, predstavlja i priznanje njegovim kreatorima.

Čini se da je model evra postuliran, pre svega, političkom voljom i da je ona bila dovoljno istrajna, obezbedivši ovome podršku i kada nije sve dobro išlo. Tako je, na primer, bilo sedamdesetih godina ili 1993. godine kada se, u odnosima evropskih valuta, pribeglo fleksibilnim deviznim kursevima.

Po smirenju berzanske bure tržišta su se stabilizovala a na scenu su ponovo stupili tvrdoglavi zagovornici evropskog monetarnog jedinstva.

Šta to govori? Tržišta, očigledno, traže jaku političku volju koja im vraća kredibilitet. Cena se, svakako, mora platiti a oni koji to, na primer, nisu jedanput hteli da prihvate, kao Britanci, bili su, 1992. godine, odmah prognani iz evropskog mehanizma deviznih stopa.

Evropljani su sve radili postepeno. Vodili su, na primer, prvo, zajedničku politiku u poljoprivredi, bili odani konceptu zajedničkog tržišta i zajedničkoj spoljnotrgovinskoj politici. Sve je kasnije zamenjeno jedinstvenim tržištem. Potom je sledila liberalizacija tokova kapitala.

I kada je sve nabrojano bilo u punom zamahu Evropljani su shvatili i da je došlo vreme za ekonomsku i monetarnu uniju. Poslovni ciklusi u pojedinim zemljama Evropske unije bili su umnogome sinhronizovani a i unutrašnji tokovi međusobne trgovine dostigli su visoke nivoe. Bile su to skoro udžbeničke lekcije. Koliko su primer za druge?

Danas je, ipak, situacija dramatično različita već i s toga što nastupajuća kriza, unekoliko nosi i karakteristike ekonomskog presedana koji, po svoj prilici, nepredstavlja tek jednu od cikličnih faza u razvoju globalne ekonomije.

Regionalni monetarni sporazumi, koji bi, eventualno, bili najoptimalnije rešenje na prostoru Azije, danas mogu imati jedan više naglašen protekcionistički karakter a manje predstavljati finale ili poslednji nanos na već izgrađenoj institucionalnoj strukturi, neophodnoj u prethodnom, evropskom primeru.

Uostalom, sada je i evro na velikom ispitu poverenja, pre svega, onih koji su ga osmislili i kuražno prihvatili.

Ekonomist 22.11.2007.

Novi pad dolara

EM Online, limun.hr
Tokom jutrošnjih transakcija zabeleženo je jačanje potražnje za evrima što je dovelo do novog rekordno visokog kursa od 1,4874 dolara za evro.
Na svetskim deviznim tržištima tokom sredine nedelje kurs evro-dolar uglavnom se kretao u rasponu od 1,48 do 1,485 dolara za evro. Iako je u SAD-u ekonomska situacija počela da poprima stabilnije razmere, dolar je ponovo pao u odnosu na evro.

Poverenje potrošača u SAD-u neočekivano je zabeležilo rast na 76,1 dok je tržište očekivalo da ostane nepromenjeno. Međutim vodeći indikator za oktobar zabeležio je pad od 0,5 odsto, dok su tržišta očekivala pad od 0,3 odsto.

Ekonomist 22.11.2007.

То ћеш да причаш и када се кинеска застава буде вијорила у Порторику
Је ли, где је амбасада Косова у Београду, кад су тако свемоћни!?
Ниједна сила није вечно постојала, а овде неки врше гимнастику како би доказали да за Амере важе другачији закони. Свуда је девалвација лоша и води инфлацији, само тамо не.
ОК, имају неке дивиденде од "заједничке" валуте, али управо дугорочни губици осталих наводе их да полако напусте ту "заједничку валуту". Па шта и да је цела деценија? Америка слаби и по другим питањима, а ја сам бесмртан, па могу да чекам

Немаш трунке сумње... Постаде ти чедоид... 'оће то од бензена
Шта кажеш на кривичну пријаву коју је Ђелић упутио Чеди? Можеш да ми одговориш на тој теми 


Да, да, то се види из тога што нису смели да дигну царине, а запретили су
Ма ви сте идеолошки заслепљени. Демократизам је такође идеологија.
То се видело и кад сте ме напали зато што мој себични интерес није еквивалентан себичном интересу капиталисте. Је ли а што радници у Француској штрајкују?

istorijska prilika da sarkozi stane bagri u kraj!

inače

upravo, ili ce pokazati da je ekonomski desnicar (sto je Francuskoj preko potrebno) ili ce se poneti kao obican populista. s obzirom da o njemu mislim sve najgore, siguran sam da ce pribeci populistickim merama.

Evro juče vredeo 1,487 dolara. - Obrušavanje podstiču sve gori rezultati američke privrede i glasine da petrolejski šeikati razmišljaju o novom valutnom osloncu
Politika - Pre sat i 57 minuta


Posrnuli američki dolar nastavio je juče nezadrživo da pada u odnosu na vodeće valute ostatka sveta. Trgovci na berzama u Aziji tražili su juče za jedan evro 1,4873 dolara, švajcarski franak su menjali za rekordnih 1,1006 dolara, dok je britanska funta vredela je 2,0652 američkih dolara. Poplava loših vesti sa američkog finansijskog tržišta i glasine iz Persijskog zaliva bile su juče glavni vinovnici urušavanja dolara.
Upozorenje Centralne banke SAD da će rast američke privrede u 2008. biti znatno usporen (između 1,8 i 2,5 odsto), najozbiljniji je okidač pada dolara, zbog koga raste i strah od recesije u SAD. Smanjena kupovna moć Amerikanaca na početku sezone zimskih praznika i najava novih basnoslovnih gubitaka vodećih banaka na urušenom tržištu hipotekarnih kredita dodatno su podstakli obrušavanje valute. Komentar američkog ministra finansija Henrija Polsona da će broj prinudnih zaplena neisplaćenih kuća pod hipotekom u SAD u 2008. biti znatno veći nego ove godine, kao i procena da američke banke računaju sa oko 300 milijardi dolara nenaplativih dužničkih obaveza, ruši poverenje svetskih investitora u solidnost tog tržišta.

Svetske berze polako se privikavaju na mogućnost da američka privreda iduće godine zapadne u recesiju sa dalekosežnim posledicama po mnoge poslovne partnere SAD, ocenjuje "Volstrit džornal"

Istovremeno, vest da šest petroizvoznika iz Persijskog zaliva ozbiljno razmišlja da oslabljeni američki dolar zameni novim valutnim osloncem trgovine naftom ljuljaju iz temelja globalni finansijski poredak.

Šest država Persijskog zaliva svetu isporučuje 22,2 odsto nafte, ali i pored paprene cene crnog zlata i basnoslovnih prihoda, beleže osetan rast inflacije. Najveći svetski pojedinačni izvoznik nafte Saudijska Arabija je u septembru izerila inflaciju od 4,9 odsto, najvišu u poslednjih 15 godina. Pitanje je trenutka kada će svi petrolejski šeikati javno priznati da su izgubili poverenje u američku valutu, smatra investiciona banka "Meril Linč". Kuvajt je u maju ove godine krenuo da koristi korpu 12 vodećih svetskih valuta za obračunsku jedinicu: tamošnji dinar je od tada ojačao pet odsto u odnosu na američki dolar.

Po "Meril Linču", Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar će već u sledećih šest meseci preći s dolarskog obračuna na neki drugi - korpu valuta, evro ili...

ostaje samo da vidimo šta će preduzeti povodom ovoga. treba imati na umu da oni u velikom procentu svoj kapital investiraju u sad!
cene će biti indksirane u eurima a platni promet i dalje u usd?

Како само лако користиш за неистомишљенике тај израз "багра"... Ако си заиста либералан требало би да прихватиш да неко други може имати другачији животни стил, другачије интересе и другачије ставове. Али не... ви либералисти (уочити, не кажем либерали) сте у ствари фашисти, што већина на овом форуму већ зна. Уосталом није ли крајња десница дефиниција фашизма?

Но да се вратимо на тему.
Поставићу ти прво једно здраворазумско питање:
Да ли (и даље) штедиш у доларима?
ДА / НЕ

Друго, ево једне анализе америчке привреде, и предикције америчке "силе", која ми делује сасвим логично.

#1 America: Brother, can you spare a dime?

The fate of America can be summed up by one simple libertarian adage: there’s no such thing as a free lunch.

Since World War II, Americans haves switched the focus of our economy from production to consumption. We’ve seen a proliferation of industries dedicated to nothing more than the pursuit of unearned wealth (injury-accident lawsuits, lotteries, malpractice attorneys, welfare, etc.).

Americans have come to view the gilded lifestyle as a birthright unrelated to actual productive activity. Since our economy no longer produces enough wealth to maintain the majority of the population in this lifestyle, we have resorted to a variety of scams to square the circle.

Foremost among these scams is debt. As extensively described in Empire of Debt by William Bonner and Addison Wiggin, America is now awash in debt. Consumers are maxed out with staggering credit card and mortgage re-fi debt. The government is slowly sinking under the burden of hundreds of billions of dollars in annual deficit spending. The economy is swamped with some 750 billion dollars in annual trade deficits.

Whole cottage industries have appeared in mainstream academia and government dedicated to propagating the idea that debt no longer matters. Consequently, the American people have come to literally believe that consumption is the key to prosperity and that America can live indefinitely on borrowed money.

While debt is dangerous enough, it is accompanied by an evil companion: inflation. Since our government cannot realistically pay for its outstanding obligations (Social Security and Medicare being the two most unstable of its many Ponzi schemes), its motivation for inflating our currency is obvious. Specifically, paying off loans with devalued dollars saves money and makes the books appear more solvent than they really are.

All of these factors point to major economic troubles on the horizon.

Exactly how it all plays out, I haven’t a clue. We may enter a hyperinflationary scenario which paralyzes the economy. We may enter a long period of stagnation in which a generation of Americans reaches adulthood in an economy sporting double-digit inflation, double-digit unemployment, and double-digit interest rates. Or perhaps there will be a terrifying dollar crisis which drastically increases the cost of our imports and sends interest rates into the stratosphere.

Regardless of the exact scenario, it is fairly certain that our current situation cannot continue indefinitely.

Despite the latest hallucinogenic economic theories being parlayed by the Fed, an economy cannot go on forever living on borrowed money. Sooner or later, the wolf will show up at the door. And when it does, America will cease to be "the world’s only superpower."

Извор: This Century by Steven LaTulippe

Ајде сад, ако човек није у праву, ред по ред, линију по линију.
И ово каже један Американац, но можда је на платном списку "Коштуничине мафије", 'ебемлига

naravno da prihvatam. ali imam problem da prihvatim da ovi zahtevi mogu da budu deo nekog životnog stila, drugačijeg interesa  i stava. dakle, ok je priča - "nećemo da radimo, ali hoćemo lepo da živimo", samo neka to ne bude od mog rada i mojih para.
izvolite gospodo sindikalci, paraziti,jajare, bagro i ostali, ogromne plate i nadrealne uslove rada, samo neka država ukine porez i ne pravi nas ostale budalama.

ne štedim ni u  jednoj valuti, već u nekretnini(ama-nadam se uskoro) i hov-u.

što se tiče teksta, zajebi me kvazi eksperata i alarm analitičara. dosadni su u svojoj površnosti.