Zelenaši unovčavaju čekove na poček :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Ostavke odgovornih po završetku istrage upozorenje narodne banke
Zelenaši unovčavaju čekove na poček

„Dobar dan. Da, ja unovčavam čekove, na 15, 30, 45 i 60 dana odloženog. Uslov je da ih lično donesete u centar grada. Pa naravno, za proviziju, a ona zavisi od perioda počeka“, objasniće vam ljubazno muški glas, ako pozovete broj sa pamfleta kojim je oblepljen čitav Beograd i nekoliko većih gradova u Srbiji.

Ipak, pre nego što se eventualno upuste u ovu čekovnu avanturu i rizikuju da budu prevareni, građani treba da znaju da je ovako unovčavanje čekova krivično delo.

Pozivom na broj 063-190... ili 064-882..., koji su čitko ispisani na flajeru, dobićete detaljnu informaciju da čekovi mogu da budu unovčeni, bez obzira na to da li su lični ili su pazar radnje. Naglasiće vam i da je potrebno je da se nađete sa osobom koja se javi, a susret je u centru prestonice, u Sremskoj ulici.

- Čekovi koje koriste naši građani su bankarski čekovi i služe isključivo za podizanje gotovine na šalterima banka i za bezgotovinska plaćanja i kao takvi nisu prenosivi na fizička lica. Takvo unovčavanje je zapravo prevara i hohštapleraj - upozorava Rade Bačković, specijalni savetnik iz Udruženja banaka Srbije.

Ovakav način unovčavanja čekova nedvosmisleno je krivično delo, a vlasnik čekova rizikuje i da bude prevaren.

- Građani koji se upuste u ovakve aktivnosti treba da budu svesni činjenice da postoji mogućnost da im svi čekovi budu unovčeni istog dana pa čak i istog dana kada su ih predali osobi koja obavlja ovakve nedozvoljene radnje. Sem toga, unovčavanje čekova na ovaj način može doći i pod nadležnost Uprave za sprečavanja pranja novca Ministarstva finansija, kao i Ministarstva unutrašnjih poslova, budući da se na ovaj način novac nepoznatog porekla ubacuje u legalne tokove. Iz tog razloga dužnost je građana da o ovakvim radnjama obaveste nadležne organe - ističu u Narodnoj banci Srbije.

Od perioda unovčavanja razlikuje se i provizija koju naplaćuje ovaj „dovitljivi“ građanin. Iako se to na prvi pogled ne čini, naročito nekom ko ne može legalno, dozvoljenom pozajmicom da dođe do neophodnog novca, kamata je zelenaška. Da je tako, dovoljno je uporediti je sa godišnjim kamatnim stopama na dozvoljen minus kod banaka, koje iznose od 27 do 30 odsto.

Da bi ček mogao da bude prenet na naplatu u banku, kao korisnik (a to je stavka koja se popunjava na čeku) isključivo mora da je naznačeno pravno lice ili banka. Zato će banke, kako naglašava naš sagovornik iz Udruženja banaka Srbije, biti obaveštene o ovoj prevari i upozorene da budu obazrivije.

I u NBS kažu da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, ukoliko u toku obavljanja svojih aktivnosti ili na bilo koji drugi način dođu do saznanja o postojanju ovakvih radnji, ili bilo kojih koje imaju obeležje privrednog prestupa ili krivičnog dela, odmah će podneti odgovarajuće prijave drugim nadležnim organima.

Na potezu je sada MUP.

N. D.

Maksimalno po čeku 3.000 dinara

Od prvog januara ove godine, čekovima je formalno ukinuta kreditna funkcija, odnosno plaćanje roba i usluga na odloženo, ali oni su i dalje zakonsko sredstvo bezgotovinskog plaćanja i koriste se i za podizanje gotovog novca na šalterima banaka. Ipak, pojedine trgovine i dalje prodaju robu na višemesečni poček.

Minimalni iznos po čeku je 150 dinara, dok je maksimalni 3.000 dinara. Ukoliko građanin želi da podigne novac na šalteru neke druge banke, a ne one kod koje ima tekući račun, najveći iznos je 1.500 dinara.

Izvor: Blic