Nedovoljno jedemo voće i povrće
Zdravlje nije u pekari
Autor: Aleksandra Galić | 23.12.2007 - 00:36

Prosečan stanovnik Srbije dnevno pojede oko 250 grama svežeg voća i povrća, i popije oko 160 ml mleka. Potrebna količina je duplo veća - pola kilograma voća i povrća i bar pola litra mleka. Za razliku od većine Evropljana, naši nutricionisti i lekari se slažu da imamo loše navike u ishrani. One su uglavnom nasleđene iz prošlosti, ali i država veoma malo radi na edukaciji i poboljšanju prehrambenih navika.

- To je signal za uzbunu za agrarnu politiku i za državu u celini - rekao je Stojan Jevtić, potpredsednik PKS koji je nedavno predstavio istraživanja koja je uradio „Faostat“.
Sličan je i stav nutricionista u Srbiji.
- Kako se ljudi u Srbiji hrane, najbolje govori podatak da imamo pekare na svakom ćošku i da su sve uvek pune. Naši ljudi jedu proizvode od brašna, masti, testenine... uglavnom proste ugljene hidrate - priča Jagoda Jorga, nutricionista.
Istraživanja u proteklih 10 godina pokazuju da se kod nas udvostručio procenat dece koja zaostaju u rastu, a kod odraslih se povećao procenat gojaznosti.
- Lek za takvo stanje mogao bi da bude u većoj količini zdrave hrane u prodavnicama, po pristupačnim cenama. Takođe, trebalo bi podsticati i prehrambenu industriju na kvalitet, a loše proizvođače kažnjavati. Na kraju, besmisleno je ljudima govoriti šta da jedu ako su cene te hrane previsoke i prosečnom stanovniku nedostupne - smatra Jorga.
Branko Jakovljević, specijalista higijene i ishrane na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže da je naša loša ishrana uslovljena čestim krizama i ratovima i da je zbog toga uvek u drugom planu.
- Kod nas je, na primer, juneće meso duplo skuplje od ribe, koja je mnogo zdravija. Ali, mi ipak jedemo više mesa. To samo pokazuje da naši ljudi nemaju dovoljno razvijenu svest o zdravoj ishrani - kaže Jakovljević.
Loše navike u ishrani smanjuju vitalnost organizma, utiču na pojavu karcinoma, preranu smrtnost... A to košta i državu.
- Kada bi ljudi imali na trpezi kvalitetne namirnice, i država bi od toga mogla da profitira jer bi se smanjili ukupni troškovi lečenja - objašnjava naš sagovornik.
Ekonomisti smatraju da je socijalni faktor veoma bitan, kao i da veliki broj ljudi i dalje živi na granici egzistencije.
- Naš životni standard je i dalje nizak, a hrana i po nekoliko puta skuplja negu u zemljama u okruženju. - kažeVojislav Stanković, saradnik Naučno-istraživačkog centra PKS.

Crvena boja
Da bi se „obračunali“ s proizvođačima nezdrave hrane, u Britaniji rade na uvođenju sistema obeležavanja hrane po principu semafora. Zelenom bojom će se obeležavati biološki vredna hrana, dok će crvene krugove dobijati namirnice koje lekari ne preporučuju.



Izvor: Blic

da,slusah o tome na tv  kao sto i tu pise,samo malo opsirnije al ta je sustina ,samo sto jbg ,novac je tu dosta presudan

il motika u ruke

Svest ljudi u Srbiji je nemoguce promeniti.Nema veze da li je zdravo ili ne,samo ako je meso.Svinjetina,prasetina ili jagnjetina.Sve je pozeljno.

na kraju ništa nije zdravo

sve u svemu sto god da jedes ne valja, zivjecemo od zraka mada ni on nije zdrav 

Zdravlje na usta ulazi,sto bi rekli nasi stari.Ali svako radi ono sto misli da je najbolje za njega.

hahahaha lol

svi govore kako je na zapadu hrana plasticna, iz staklenika, ne zdrava .....

a svi zive 100 godina ... baba od 80 godina se krece kao da ima 40 ...

apsolutno tacno ,svest ljudi o tome koliko je bitna ishrana za opste stanje organizma je na nuli