Hvala,pravo si srce.

Mislim da treba koristiti sto vise sirovu hranu, nekuvanu i neprzenu  a pokusati sa manjom upotrebom neceg ljutog, bibera, feferona, luka

Eee krecem i ja na dijetu.

Napravio sam plan pa da vidimo. Planiram smrshati nekih 10-tak kila. Sada problem mi je shkola, pa tako da nemam veliki izbor ishrane za vrijeme odmora, a nemogu bash ja jedini nosati jabuke ili konzerve ribe. 

Planirao sam da prvu sedmicu izbacim veceru, tj. da imam samo dorucak (pretezno sendvic) i rucak. Pokushat cu da nejedem poslije 3 sata, tj. samo cu voce kasnije konzumirati.

Onda bih trebao izbaciti kruh, tj. jest' cu ga samo za dorucak jer nemam izbora, a za rucak ga izbacujem. Pokushat cu izbaciti sokove i gazirane i ne gazirane i preci samo na vodu i alkohol naravno al' samo vikendom. Izbacicu i pivo. 

Planirao sam postepeno izbacivati neke stvari iz ishrane da se malo priviknem.

Javim vam rezultate. Komentarishite slobodno.

Iskreno... i nije ti neki plan Vodi racuna da ne naskodis organizmu. Nekako svi zivimo u zabludi da usled dijete treba "izbaciti" ceo obrok, medjutim to je ogromna greska. Trebalo bi dodati dva  i to u vidu uzine. Dorucak bi morao biti izmedju 8 i 9h, rucak oko 13h, a vecera u 18h. Izmedju glavnih obroka, organizmu treba priprediti te dve uzine i to vocne. Od 18h pa do dorucka narednog dana, organizam imam sasvim dovoljno vremena normalno da svari unetu kolicinu hrane, a ne da je "talozi". Poenta je: cesci unos hrane, a manji... i kilogrami nestaju, lagano ali sigurno Drzanje dijete bez nadzora lekara, odnosno kontrole krvne slike, dovodi do zestoke anemije. Govorim iz licnog iskustva, izmedju ostalog i sitne dijetice su doprinele mojoj uzasno losoj krvnoj slici, koju su lekari na klinici morali prvo transfuzijom (dakle, vestacki) da "poboljsaju", a sada uz unos gvozdja, kompleksa vitamina B i vitamin C, kao i potpuno strogim nacinom ishrane sama poboljsavam, naravno uz kontrolu.

Znaci, moj savet vam je = ne igrajte se. Ukoliko bas zelite da se upustite u nekakvu dijetu, posavetujte se sa strucnim licima uz obaveznu kontrolu krvne slike.

Avokado štiti usnu duplju
Avokado može da spreči rak usne duplje i da smanji rast kancerogenih ćelija, pokazuju rezulatati novih istraživanja stručnjaka sa univerziteta u Ohaju.
Oni veruju da je to zbog toga što to voće sadrži visok nivo fotohemikalija - zaštitnih materija koje se mogu naći u voću i povrću tamne boje. Stručnjaci su utvrdili da te fotohemikalije sprečavaju rast kancerogenih ćelija u ustima i da uništavaju kancerogene ćelije, a da pri tom ne ugrožavaju normalne ćelije. Avokado takođe obiluje antioksidantima, uključujući i vitamine C i E, folate i nezasićene masti.
Izbegavajte gazirano
Čak i samo jedna čaša gaziranoga soka na dan značajno podiže nivo masnoća i holesterola u krvi, povišuje krvni pritisak i povećava šećer u krvi, pokazala je opsežna studija univerziteta u Bostonu. Osim toga, podstiče „muško“ taloženje sala oko struka i stomaka, koje je mnogo opasnije od „ženske“ debljine zadnjice i nogu. Te promene, koje su jednim imenom nazvali metabolički sindrom, glavni su uzrok moždanih udara, infarkta i čitavog niza srčanih bolesti. Naučnici ne mogu sa sigurnošću da odrede zašto su sokovi toliko štetni, ali nagađaju da su krivi svi nezdravi sastojci zajedno. Njih ima podosta, od šećera do veštačkih boja, od zaslađivača do konzervansa, svaki doprinosi uništavanju sistema krvnih sudova, ali i mozga jer zahvaljujući njima šećer u krvi divlja i kod ljudi koji ne boluju od dijabetesa.

Izvor: Blic

Zdrava hrana
Autor: E.B. | 06.10.2007 - 07:44

Zaboravite na Atkinsa
Proteinske dijete kao što je Atkinsonova, za koju je karakterističan nizak unos ugljenih hidrata i visok unos proteina, najpopularnija je u kontroli fizičke mase. Međutim, nova studija ukazuje da takve dijete dugoročno predstavljaju opasnost po zdravlje. Naučnici su kroz period od deset godina na skoro 23.000 zdravih odraslih osoba, starosti između 20 i 86 godina, utvrdili povezanost između ishrane koja obiluje proteinima i više stope smrtnosti. Dakle, proteinske dijete nisu zdrav izbor, zaključuju autori studije.

Suncokretovo ulje čuva vitamin C
Nije svejedno na kojem ulju se prže brokule i drugo povrće bogato glukozinolatima, flavonoidima, vitaminima i mineralnim supstancama.
Tokom prženja, najviše se menja količina fenolnih supstanci i vitamina C, a najmanje su promene u količini glukozinolata i minerala. Količina glukozinolata u sirovoj brokuli je veoma slična količina u brokuli prženoj na ekstradevičanskom maslinovom ulju, sojinom ulju, ulju kikirikija ili ulju šafranike. Vitamin C je najbolje očuvan ako se za prženje koristi ulje suncokreta ili ekstradevičansko maslinovo ulje, a ne druga biljna ulja!

Izvor: Blic

Samo zdrava hrana

09.10.2007.




Sinonim za dobar i bogat doručak je svakako engleski doručak. Evo šta on u stvari sve sadrži.

Doručak se služi između 8.00 i 8.30, i to je onaj čuveni engleski doručak na kome se kao na čvrstom temelju može sazidati cela zgrada dana. Pun tradicionalni doručak počinje poridžom, to jest kašom, koju su Englezi uzeli od Škota. Za njom sledi jedno prženo jelo: jaja sa šunkom ili kobasice, ili jaja sa ribom, ili sama riba, ili sama jaja. Sve to se obavezno zalije sa dve do tri velike šolje čaja sa mlekom, ređe kafom, i proprati sa nekoliko parčića tost hleba dobro namazanog puterom i marmeladom, uglavnom od pomorandže, ali može i od drugog voća. Doručak se obično servira u šarenom porcelanu kako bi dan počeo veselo.

Evo i jednog autentičnog recepta za engleski doručak. Svi ovi sastojci predviđeni su za jednu osobu, zato se nemojte iznenaditi. Potrebno je sledeće: jedna kobasica, dva režnja dimljene slanine, par deblje isečenih parčića crnog pudinga, jedno jaje, jedna pečurka, jedan paradajz, polovina konzerve pasulja u paradajz sosu, dva deblja parčeta svežeg hleba, puter i ulje. Prilikom pripreme ovog doručka treba početi sa pasuljem. On se duže kuva, a dok pripremate ostale sastojke, treba ga samo povremeno promešati da ne zagori.

Sledeća na redu je kobasica i slanina. Naravno, prvo valja ispržiti kobasicu, jer slanini nije potrebno toliko dugo prženje. Crni puding treba da bude pržen. Tom prilikom mora se biti pažljiv jer lako zagori, a to nećete moći lako da vidite, jer je već crn. Perčurke bi trebalo ispržiti na malo ulja i putera. Paradajz može biti ili pržen na malo ulja, ili prepečen na grilu sa obe strane dok ne bude mekan.

Sledi i jedan teži deo. Šta uraditi sa jajima i hlebom? Za to postoji više mogućnosti. Prva mogućnost je ispržiti jaja na oko i tim uljem preliti hleb, a moguće je ispržiti i jaja i hleb na ulju na kom je pržena slanina. Druga mogućnost je napraviti kajganu od jaja, a sa hlebom postupiti na prvi način. Treća mogućnost je napraviti prženice od hleba. Poslužite sve to na velikom tanjiru sa malo tamnog sosa, kečapa od paradajza i čajem ili kafom. Predivno!

Pre posluživanja ovakvog doručka, valja istaći da ovo jelo nipošto nije namenjeno vegetarijancima. Takođe, ovo ne mogu često da jedu ni oni koji su na raznim dijetama. Zbog svega toga je, naravno, toliko ukusno i popularno - i to ne samo u Engleskoj, gde je i nastalo, već i u drugim krajevima sveta.

Izvor: Krstarica

Opasna brza hrana
Najnovija istraživanja pokazuju da se osobe koje često jedu ovu hranu goje uprkos osećaju gladi posle obroka

Brza hrana sve više osvaja i naše društvo, a svest o tome koliki je njen uticaj na naš život polako se gubi. Ovo američko „otkriće”, koje je u prvo vreme bilo sinonim zaposlenih, postalo je merilo socijalnog statusa i danas predstavlja razliku između bogatih i siromašnih. Među ovim drugima, smatraju stručnjaci, podstiče i epidemiju gojaznosti. Previše masnoća u ishrani, kalorija i šećera ne samo da stvara gojaznost, već izaziva i razne druge posledice i oboljenja – dijabetes, kardiovaskularne bolesti i hormonalne poremećaje.

„Zamrznuti pomfrit i ulje za prženje sadrže veštačke arome koje naša čula ne mogu da osete, jer razlika zapravo i ne postoji. Velika koka-kola iz ’Mekdonaldsa’ sadrži 310 kalorija, odnosno 10 supenih kašika šećera. Hamburger sadrži 820 kalorija i 43 grama masnoće”, napisao je Erik Šloser u knjizi „Nacija brze hrane”. Jedan tipičan fast food obrok ima dva puta više kalorija od prosečnog obroka naše tradicionalne kuhinje.

Najnovija istraživanja pokazuju da se osobe koje često jedu ovu vrstu hrane goje čak iako imaju osećaj da ne unose više hrane nego uobičajenim obrokom, jer ljudski organizam nema sposobnost da prepozna hranu bogatu kalorijama.

Druga opasnost koju krije brza hrana jeste mogućnost da izaziva zavisnost sličnu onoj od nikotina ili morfijuma, tvrde naučnici. Naime, sprovedeno je istraživanje na pacovima i utvrđeno je da oni vremenom postaju zavisni od šećera i masnoća koje sadrži brza hrana. Kad su prestali da dobijaju ovu vrstu hrane, počeli su da zapadaju u anksiozna stanja koja je pratila drhtavica sa cvokotanjem. Zagovornici ove teorije smatraju da hrana bogata šećerima i masnoćama stimuliše lučenje hemikalija koje stvaraju osećaj zadovoljstva, a te promene imaju dugotrajan efekat sličan onom kod drugih vrsta zavisnosti. Ipak, drugi naučnici se ne slažu sa ovom tvrdnjom i oni ističu da obrok brze hrane izaziva samo brz porast nivoa šećera u krvi, a zatim i njegov nagli pad. To dovodi do želje za uzimanjem takvog sličnog obroka. Prema ovoj grupi stručnjaka, „krivac” je nagli pad šećera u krvi, a ne zavisnost.

Brzoj hrani su najpodložniji mladi. Oni prihvataju život kakav im se nudi putem spotova. Satima sede za kompjuterima, igraju video-igre i gledaju televiziju, sve više zanemarujući kretanje i sport. A kalorije i masnoće se talože... Baš kao i rizici za razne zdravstvene probleme.

Dušica Stojanović-Čvorić

Izvor: Politika

Zdrava hrana
Autor: E.B. | 03.11.2007 - 06:12

Sve o kiselinama
Omega 3 masne kiseline iz ribe sprečavaju bolesti srca, pa ne iznenađuje njihovo pojavljivanje u brojnim prehrambenim proizvodima. Omega 3 masnim kiselinama se pripisuju brojni mnogobrojni pozitivni učinci na zdravlje. Ipak, najveće dejstvo imaju na srce. Ali bitno je istaći da sve omega 3 masne kiseline nemaju isto dejstvo. Najvažnije su dosokaheksenska (DHA) i eikosapentaenska (EPA), a one su prisutne u masnijoj ribi. I linolenska kiselina je omega 3 masna kiselina, a ima je u semenkama lana i sojinom ulju. Linolenska je esencijalna masna kiselina, ali dodatne koristi za zdravlje prvenstveno osiguravaju DHA i EPA.

Ne preterujte sa zelenim čajem
Iako važi za jedan od najzdravijih čajeva, ne treba piti više od jedne šoljice dnevno. Razlog ovome je kofein, koga doduše ima mnogo manje nego u kafi, crnom čaju ili koli, ali ipak dovoljno da izazove nesanicu i nervozu. S konzumacijom ovog hvaljenog napitka posebno oprezni bi trebalo da budu anemičari, jer antioksidansi iz zelenog čaja mogu da smanje sposobnost organizma da apsorbuje gvožđe. Iako je dokazano da štiti kosti i zube zahvaljujući visokom procentu fluorida koji čuvaju čvrstoću gleđi i zdravlje zubnog mesa.


Izvor: Blic