Завршавају се избори у ЕУ
7. јун 2009. | 11:37 | Извор: Тањуг
Брисел -- Гласањем у 19 од 27 чланица Европске уније, данас се завршавају четвородневни избори за Европски парламент.

Резултати избора, како се очекује, показати слабост влада које се боре да сузбију последице глобалне економске кризе. Иако се претпоставља да ће странке политичког центра задржати примат у Европском парламенту који броји 736 посланика, поједине странке крајње деснице ће бити на добитку уколико излазност буде јако слаба, оцењују аналитичари.

Анкете јавног мњења спроведене пре почетка избора показале су да ће гласачко право искористити мање од половине од укупно 375 милиона грађана са правом гласа у 27 земаља чланица ЕУ, јавља Ројтерс.

Данас ће своје бирачко право остварити грађани Аустрије, Белгије, Бугарске, Данске, Естоније, Финске, Француске, Немачке, Грчке, Мађарске, Литваније, Луксембурга, Пољске, Португала, Румуније, Словеније, Шпаније и Шведске, док су Италијани гласање започели јуче, а завршавају га данас.

Првог дана избора за своје представнике у Европском парламенту гласали су Холанђани и Британци, другог дана Ирци, а трећег дана грађани Летоније, Кипра, Малте и Словачке.

За разлику од других чланица ЕУ, где се избори одржавају један дан, у Чешкој и Италији су за то предвиђена два дана - Чеси су гласали 5. и 6. јуна.

Европски парламент је једна од три најзначајније институције ЕУ, поред Савета ЕУ и Европске комисије, а његова улога је да представља интересе грађана ЕУ.

Европски парламент се састаје у Стразбуру и Бриселу, а основан је 1952. године и једина је евопска институција чији се чланови бирају непосредно од 1979. године.

************

Ја се надам да ће се Европљани опаметити и гласати за анти-европске странке, па макар то били и најгори хитлерови нео-нацисти.
Србији одговара само најслабији европски поредак, јер само у том случају можемо доћи до дуго сањане независности и слободе.

Победа деснице на изборима у ЕУ
8. јун 2009. | 00:47 -> 12:20 | Извор: Б92
Брисел, Београд -- Конзервативне партије су у скоро свим државама чланицама Европске уније победиле на изборима за Европски парламент.

Посланичка Европска народна партија, која окупља партије десног центра, освојила је подршку две петине бирача, док су главни ривали из групе Партије европских социјалиста изгубили око два одсто својих бирача. Европски избори изазвали су слабо занимање бирача - три петине њих није ни дошло до бирачких места у својим земљама.

Није било никакво изненађење да ће одзив бирача бити мали, али је велики напредак деснице на изборима за Европски парламент изненадио већину политичких елита у државама чланицама Европске уније.

Већину од 36 одсто мандата у Европском парламенту имаће групација европских странака позната као Европска народна партија.

Њихови главни ривали из групе Европских социјалиста освојили су 26 одсто места у парламенту.

“Драго ми је што су проевропске партије, међу њима и Европска народна партија, социјалисти, либерали и зелени, успеле да остваре солидну, јаку већину. Ми који смо проевропски настројени ћемо наставити да предводимо Европу ка сјајнијој, бољој будућности“, казао је Ханс-Герт Петеринг, досадашњи председник Европског парламента.

Конзервативци су ојачали у Британији и Шпанији и потврдили своје положаје у Француској, Италији и Белгији и Немачкој.

“Засигурно је ово тужно вече за социјалдемократију у Европи. Наше разочарање је горко“, утисак је Мартина Шулца, вође социјалиста у Европском парламенту.

Најслађе и истинско изненађење деснице било је “израњање” екстремно десничарске Партије за слободу коју предводи Герт Вилдерс, у Холандији на друго место.

У ствари, широм Европске уније десничари су добили већу подршку бирача него прошли пут.

У Словачкој је, рецимо, остала предност левице, док је у Грчкој она ојачала због корупције у десници и економских невоља.

Одзив бирача од свега 43,01 одсто говори, међутим, највише о европским изборима - упркос кризи и све већој улози скупштине у Стразбуру, европски бирачи су, попут оних у Грчкој, плаву заставу и жуте звездице заменили плаветнилом мора и жутим песком на плажама.

Иако Европски парламент доноси две трећине закона који се примењује у чланицама Уније, слаб одзив отворио је врата мањим странкама.

“Нови Парламент ће наставити путем старог, али је важно да нагласимо да је дошло до фрагментације и до проласка већег броја кандидата екстремних десничарских кандидата у парламент. То ће утицати на укупни имиџ парламента, јер се и велика пажња посвећује тим кандидатима“, оцењује Сара Хагеман, аналитичарка Центра за европске студије.

Бирачи су, очигледно, показали разочарање властима у својим државама, биле оне десно или лево од политичког центра.

Ипак, слабо интересовање бирача пре свега је опомена Европској унији да је, по свему судећи, потпуно удаљена и отуђена од грађана.

Ако се зна да та институција управља европским буџетом од 120 милијарди евра, одобрава чланове Европске комисије и Европске централне банке, питање је зашто и бирачи нису препознали њен утицај на свој живот - од климатских промена до тарифа за мобилну телефонију.

И што је још важније, како то да не осећају да и сами гласањем могу да утичу на састав парламента чије одлуке одређују правила за живот у Европске унији.

Парламент, чије седиште је у Стразбуру, чија заседања се одржавају у Бриселу, а чији секретаријат јеу Луксембургу, има буџет од 1,53 милијарде евра и кошта три евра по Европљанину.

Европски посланик има плату од скоро 6.000 евра, а сваког месеца добија и 4.000 евра на име трошкова.

У Европском парламенту званично се говори и пише на 23 језика, због чега трећина запослених ради на превођењу.

Утицај избора на односе Србије и ЕУ

Важност новог сазива Европског парламента истакнута је и на пријему у Немачкој амбасади поводом избора на којима први пут 27 земаља бира посланике.

Резултати избора за Европски парламент неће директно утицати на односе Европе и Србије пошто унутар Уније постоји консензус да Србија треба да јој се придружи.

Тако је било пре избора, тако ће остати и после, каже за Б92 Волфрам Мас, амбасадор Немачке, земље која ће пропорционално броју становника имати највише посланика у Евопском парламенту.

"Слаба излазност је велики изазов за политичке странке, на пример за моју земљу, пошто јасну поруку која гласи да ако не обавештавате људе колико је важан Европски парламент и ако не радите довољно на успостављању блиске везе између партламентараца у Бриселу и људи које представљају, гласачи ће једноставно помислити, ако не маре за мене зашто би мене била брига за њих“, рекао је за Б92 Волфрам Мас, амбасадор Немачке.

Економска криза, велика незапосленост, скандали који потресају владе посебно Велике Британије и Италије, неупућеност у рад парламента, и растући евроскептицизам знатно су утицали на то да излазност на изборима буде мала.

Чак иако је излазност слаба, ови избори су врло значајни, сматра амбасадор Португала Луис де Алмеида Сампаијо.

"Европска унија је настала корак по корак, од оних малих до крупних као што је проширење. Проширење уније ће се наставити и надамо се да ће следеће обухватити и западни Балкан. Нема смисла да Србија не постане чланица ЕУ и време је да се тај процес убрза. Додаћу и то да је у току финализација процеса који ће довести до визне либерализације, а то је од изузетне важности", оценио је он.

"Бесмислено је што српски држављани не могу слободно да путују по Европи и искрено се надамо да ће либерализација визног режима, која је сада само технички процес, да ће што је пре могуће омоћити Србији улазак на белу шенгенску листу. То ће се највероватније догодити почетком следеће године“, најавио је португалски амбасадор.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић каже да резултати избора показују да је Европа у кризи, али да није затворена за проширење на западни Балкан.

Ђелић сматра и да је за нас важно да европски известилац за Србију буде изабран из две најјаче групације у парламенту деснице или социјалиста. А након избора новог парламента следи и избор нове европске комисије.

"Србија заслужује да известилац за њу долази из реда или највеће групације или оне која долази одмах иза ње. Што се тиче кадровских одлука на нивоу Комисије наравно ни на то немамо никакав утицај", казао је Ђелић

"Само могу да кажем да је очигледно да ће овај јак резулатат деснице највероватније омогућити да десница одреди и шефа комисије и заправо већ се очекује да 18, 19. јуна господин Баросо добије политичку подршку да има и други мандат“, оценио је потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције.

Европски парламент је једина институција Европске уније која се бира на директним изборима, а одређује чак две трећине закона који директно утичу на животе пола милиона Европљана.

Чињеница да први пут пратимо изборе за европски парламент показује већу заинтересованост, више знања за дешавања на европској политичкој сцени ,што показује да су ови избори важни и за Србију, оцењује директорка Канцеларије за европске интеграције, Милица Делевић.

"Ово је један нови политички циклус који ће довести до новог парламента, коначно и нове Комисије. Када се изборни циклус заврши као и у свакој националној држави па и Србији, када се формарају органи извршне власти онда има времена да се посвети конкретним питањима међу којима је процес проширења", каже она.

"Осим тога, знаћемо које су адресе у Европској унији које су за нас важне и моћи ћемо на њих да усмеримо наше напоре“, наводи Делевићева.

*****************

Ови резултати ће сломити кичму домаћим евро-талибанским странкама. Ос Е.У. нема ништа 

Шведска: Успех Пиратске партије
8. јун 2009. | 10:55 | Извор: Тањуг
Лондон -- На изборима за Европски парламент у Шведској неочекиван успех остварила је Пиратска партија, која се залаже за бесплатну размену фајлова на Интернету.

До јуче малој партији, која је на општим изборима 2006. године освојила свега 0,6 одсто гласова, на изборима за Европски парламент драстично је повећан број присталица - на 7,4 одсто, преносе данас британски листови.

Партија је основана у јануару 2006. како би се борила против шведских закона који размену фајлова сматрају криминалним делом, а са друге стране дозвољавају надгледање електронске поште.

Број чланова партије нагло је порастао када је суд у Стокхолму, у априлу, осудио четворицу људи на по годину дана затвора због тога што су руководили једним од највећих светских сајтова за размену фајлова - Пајрат беј (Пирате Баy).

После те пресуде, маргинална партија са 14.000 чланова и симпатизера постала је, како пише лондонски "Индипендент", трећа по величини странка у Шведској.

Један од чланова Пиратске партије који су, како наводи лист, "углавном млади и са собом свуда носе мобилне телефоне са интернет везом или лаптопове", у разговору за "Индипендент" је своју странку описао као "партију штребера".

ee,to mi je posebno drago...   

vidi se kolika je zainteresovanost stanovnika eu za doticnu tvorevinu

Uživajte,pošto izbore dobiše desni i ultra-desni,svi protivnici daljeg proširenja njihovog triper-kluba.Žutalijama će uskoro iz ruku biti izbijen i poslednji argumenti...

Десничари нису против даљег проширења. Десничари су спас за Унију и препрека топљењу нација, уништавању култура европских народа, те стварања државе - бирократског монструма.

Ултра десничари у свакој кризи скоче за по 5 или 10%, али то ионако није превише битно - пошто никада и нигде на доношење одлука утицати неће. Баш као ни ултра левичари. Све што је ултра нема будућност, ни у Европи, па ни у Србији, јер води у пропаст. Баш зато ЛДП и СРС полагано нестају.

Иначе, честитао бих Берлусконију на сваком освојеном гласу. СНС ће према свим најавама након формирања ГО, најкасније у септембру и званично послати захтев за учлањење у ред Европских народних партија. У том правцу се крећемо још од зимус када смо потписали протоколе о сарадњи са Берлусконијевом Форца Италијом, а слично се очекује и када су у питању друге конзервативне странке на Западу. Овај успех сродних нам партија у ЕУ, је само нови ветар у леђа након победе у Београду.

ti Evropski desnicari vec krecu da mi se svidjaju... 

Završeni izbori za Evropski parlament
EU se okreće udesno
Autor: CDC/JS | Foto:AFP | 08.06.2009. - 07:23 izmena 10:16

U konačnoj rundi maratonskih izbora za Evropski parlament juče se glasalo u čak 19 država EU. Ankete uoči glasanja pokazale su da se Evropa okreće udesno pošto birači u mnogim zemljama daju prednost konzervativnim strankama zbog ekonomske krize. Vladajuće stranke koje naginju udesno uživaju veću podršku od opozicije u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. Konzervativne opozicione partije bolje stoje u Britaniji, Španiji i nekim manjim zemljama.


U proteklih 50 godina parlament je evoluirao i od konsultativnog zakonodavnog tela postao telo koje je steklo pravo da glasa o dve trećine svih zakona i njihovim amandmanima u EU. Ali za mnoge birače i političare ovi izbori su najznačajniji pokazatelj nacionalnog političkog raspoloženja.
Velika nezaposlenost širom Evrope povećala je nezadovoljstvo birača glavnim nacionalnim strankama, kao i skepsu u pogledu sposobnosti EU da podstakne privredni oporavak. Ankete su predvidele rekordno malu izlaznost i mali, ali simbolično bitan pomak za desničarske grupe i druge marginalne partije od Britanije do Mađarske. Organizacije, kao što je Britanska nacionalna partija rezervisana samo za belce, mogle bi da iskoriste ulazak u skupštinu EU za propagiranje svojih ekstremističkih stavova, ali se ne očekuje da će imati uticaja na usvajanje važnih zakona, od klimatskih promena do tarifa za roming mobilne telefonije.
Evropski parlament može da unese izmene i dopune u budžet EU - 120 milijardi evra ove godine - i sazove saslušanja o prijemu kandidata u Evropsku komisiju, administraciju EU i Upravni odbor Evropske centralne banke.

Švedska: Neočekivani uspeh "partije štrebera"
Na izborima za Evropski parlament u Švedskoj neočekivan uspeh ostvarila je Piratska partija, koja se zalaže za besplatnu razmenu fajlova i povećanje privatnosti na Internetu.
Do juče mala partija, koja je na opštim izborima 2006. godine osvojila svega 0,6 odsto glasova, na izborima za EP drastično je podigla broj pristalica - na 7,4 odsto, prenose danas britanski listovi.
Partija je osnovana u januaru 2006. kako bi se borila protiv švedskih zakona koji razmenu fajlova smatraju kriminalnim delom, a sa druge strane dozvoljavju nadgledanje elektronske pošte.
Broj članova partije naglo je skočio kada je sud u Stokholmu, u aprilu, osudio četvoricu ljudi na po godinu dana zatvora zbog toga što su rukovodili jednim od najvećih svetskih sajtova za razmenu fajlova - Pajrat bej. Posle te presude, marginalna partija sa 14.000 članova i simpatizera postala je, kako piše londonski "Indipendent", treća po veličini stranka u Švedskoj.
Jedan od članova Piratske partije koji su, kako navodi list, "uglavnom mladi, i sa sobom svuda nose mobilne telefone sa internet vezom ili laptopove", u razgovoru za "Indipendent" je svoju stranku opisao kao "partiju štrebera".
Ali mnogi birači smatraju da su poslanici Evropskog parlamenta - koji zarađuju 7.665 evra mesečno - preplaćeni, previše udaljeni i beznačajni. Ankete uoči nedeljnog glasanja pokazale su da u Nemačkoj, gde se u septembru održavaju izbori, konzervativni demohrišćani kancelarke Angele Merkel imaju prednost nad socijaldemokratama levog centra. U Francuskoj konzervativni UMP Nikole Sarkozija konstantno zauzima prvo mesto u anketama javnog mnjenja, ispred Socijalističke partije.
Narod slobode, partija italijanskog premijera Silvija Berluskonija, uživa dvocifrenu prednost nad glavnim rivalom levog centra, uprkos velikoj recesiji i skandalu zbog njegove veze sa 18-godišnjom manekenkom.
U Britaniji laburistički poslanici disidenti tvrde da bi plan za zbacivanje premijera Gordona Brauna mogao ubrzano da se sprovede ukoliko njegova stranka loše prođe na izborima.

Kako se glasalo
4. jun - Britanija i Holandija
5. jun - Irska, Češka
6. jun - Letonija, Kipar, Malta, Slovačka, Italija, Češka
7. jun - Austrija, Belgija, Bugarska, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Italija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Nemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija, Španija, Švedska

Izvor: Blic

Успех десничара јесте добар за Србију, али све странке које седе на е.у. столици укључујући твоју немају никакве користи од тога чак напротив.
Шта ће СНС добити од тога ?
Ти исти десничари подржавају независно косово.