Завршавају се избори у ЕУ
7. јун 2009. | 11:37 | Извор: Тањуг
Брисел -- Гласањем у 19 од 27 чланица Европске уније, данас се завршавају четвородневни избори за Европски парламент.

Резултати избора, како се очекује, показати слабост влада које се боре да сузбију последице глобалне економске кризе. Иако се претпоставља да ће странке политичког центра задржати примат у Европском парламенту који броји 736 посланика, поједине странке крајње деснице ће бити на добитку уколико излазност буде јако слаба, оцењују аналитичари.

Анкете јавног мњења спроведене пре почетка избора показале су да ће гласачко право искористити мање од половине од укупно 375 милиона грађана са правом гласа у 27 земаља чланица ЕУ, јавља Ројтерс.

Данас ће своје бирачко право остварити грађани Аустрије, Белгије, Бугарске, Данске, Естоније, Финске, Француске, Немачке, Грчке, Мађарске, Литваније, Луксембурга, Пољске, Португала, Румуније, Словеније, Шпаније и Шведске, док су Италијани гласање започели јуче, а завршавају га данас.

Првог дана избора за своје представнике у Европском парламенту гласали су Холанђани и Британци, другог дана Ирци, а трећег дана грађани Летоније, Кипра, Малте и Словачке.

За разлику од других чланица ЕУ, где се избори одржавају један дан, у Чешкој и Италији су за то предвиђена два дана - Чеси су гласали 5. и 6. јуна.

Европски парламент је једна од три најзначајније институције ЕУ, поред Савета ЕУ и Европске комисије, а његова улога је да представља интересе грађана ЕУ.

Европски парламент се састаје у Стразбуру и Бриселу, а основан је 1952. године и једина је евопска институција чији се чланови бирају непосредно од 1979. године.

************

Ја се надам да ће се Европљани опаметити и гласати за анти-европске странке, па макар то били и најгори хитлерови нео-нацисти.
Србији одговара само најслабији европски поредак, јер само у том случају можемо доћи до дуго сањане независности и слободе.

Победа деснице на изборима у ЕУ
8. јун 2009. | 00:47 -> 12:20 | Извор: Б92
Брисел, Београд -- Конзервативне партије су у скоро свим државама чланицама Европске уније победиле на изборима за Европски парламент.

Посланичка Европска народна партија, која окупља партије десног центра, освојила је подршку две петине бирача, док су главни ривали из групе Партије европских социјалиста изгубили око два одсто својих бирача. Европски избори изазвали су слабо занимање бирача - три петине њих није ни дошло до бирачких места у својим земљама.

Није било никакво изненађење да ће одзив бирача бити мали, али је велики напредак деснице на изборима за Европски парламент изненадио већину политичких елита у државама чланицама Европске уније.

Већину од 36 одсто мандата у Европском парламенту имаће групација европских странака позната као Европска народна партија.

Њихови главни ривали из групе Европских социјалиста освојили су 26 одсто места у парламенту.

“Драго ми је што су проевропске партије, међу њима и Европска народна партија, социјалисти, либерали и зелени, успеле да остваре солидну, јаку већину. Ми који смо проевропски настројени ћемо наставити да предводимо Европу ка сјајнијој, бољој будућности“, казао је Ханс-Герт Петеринг, досадашњи председник Европског парламента.

Конзервативци су ојачали у Британији и Шпанији и потврдили своје положаје у Француској, Италији и Белгији и Немачкој.

“Засигурно је ово тужно вече за социјалдемократију у Европи. Наше разочарање је горко“, утисак је Мартина Шулца, вође социјалиста у Европском парламенту.

Најслађе и истинско изненађење деснице било је “израњање” екстремно десничарске Партије за слободу коју предводи Герт Вилдерс, у Холандији на друго место.

У ствари, широм Европске уније десничари су добили већу подршку бирача него прошли пут.

У Словачкој је, рецимо, остала предност левице, док је у Грчкој она ојачала због корупције у десници и економских невоља.

Одзив бирача од свега 43,01 одсто говори, међутим, највише о европским изборима - упркос кризи и све већој улози скупштине у Стразбуру, европски бирачи су, попут оних у Грчкој, плаву заставу и жуте звездице заменили плаветнилом мора и жутим песком на плажама.

Иако Европски парламент доноси две трећине закона који се примењује у чланицама Уније, слаб одзив отворио је врата мањим странкама.

“Нови Парламент ће наставити путем старог, али је важно да нагласимо да је дошло до фрагментације и до проласка већег броја кандидата екстремних десничарских кандидата у парламент. То ће утицати на укупни имиџ парламента, јер се и велика пажња посвећује тим кандидатима“, оцењује Сара Хагеман, аналитичарка Центра за европске студије.

Бирачи су, очигледно, показали разочарање властима у својим државама, биле оне десно или лево од политичког центра.

Ипак, слабо интересовање бирача пре свега је опомена Европској унији да је, по свему судећи, потпуно удаљена и отуђена од грађана.

Ако се зна да та институција управља европским буџетом од 120 милијарди евра, одобрава чланове Европске комисије и Европске централне банке, питање је зашто и бирачи нису препознали њен утицај на свој живот - од климатских промена до тарифа за мобилну телефонију.

И што је још важније, како то да не осећају да и сами гласањем могу да утичу на састав парламента чије одлуке одређују правила за живот у Европске унији.

Парламент, чије седиште је у Стразбуру, чија заседања се одржавају у Бриселу, а чији секретаријат јеу Луксембургу, има буџет од 1,53 милијарде евра и кошта три евра по Европљанину.

Европски посланик има плату од скоро 6.000 евра, а сваког месеца добија и 4.000 евра на име трошкова.

У Европском парламенту званично се говори и пише на 23 језика, због чега трећина запослених ради на превођењу.

Утицај избора на односе Србије и ЕУ

Важност новог сазива Европског парламента истакнута је и на пријему у Немачкој амбасади поводом избора на којима први пут 27 земаља бира посланике.

Резултати избора за Европски парламент неће директно утицати на односе Европе и Србије пошто унутар Уније постоји консензус да Србија треба да јој се придружи.

Тако је било пре избора, тако ће остати и после, каже за Б92 Волфрам Мас, амбасадор Немачке, земље која ће пропорционално броју становника имати највише посланика у Евопском парламенту.

"Слаба излазност је велики изазов за политичке странке, на пример за моју земљу, пошто јасну поруку која гласи да ако не обавештавате људе колико је важан Европски парламент и ако не радите довољно на успостављању блиске везе између партламентараца у Бриселу и људи које представљају, гласачи ће једноставно помислити, ако не маре за мене зашто би мене била брига за њих“, рекао је за Б92 Волфрам Мас, амбасадор Немачке.

Економска криза, велика незапосленост, скандали који потресају владе посебно Велике Британије и Италије, неупућеност у рад парламента, и растући евроскептицизам знатно су утицали на то да излазност на изборима буде мала.

Чак иако је излазност слаба, ови избори су врло значајни, сматра амбасадор Португала Луис де Алмеида Сампаијо.

"Европска унија је настала корак по корак, од оних малих до крупних као што је проширење. Проширење уније ће се наставити и надамо се да ће следеће обухватити и западни Балкан. Нема смисла да Србија не постане чланица ЕУ и време је да се тај процес убрза. Додаћу и то да је у току финализација процеса који ће довести до визне либерализације, а то је од изузетне важности", оценио је он.

"Бесмислено је што српски држављани не могу слободно да путују по Европи и искрено се надамо да ће либерализација визног режима, која је сада само технички процес, да ће што је пре могуће омоћити Србији улазак на белу шенгенску листу. То ће се највероватније догодити почетком следеће године“, најавио је португалски амбасадор.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић каже да резултати избора показују да је Европа у кризи, али да није затворена за проширење на западни Балкан.

Ђелић сматра и да је за нас важно да европски известилац за Србију буде изабран из две најјаче групације у парламенту деснице или социјалиста. А након избора новог парламента следи и избор нове европске комисије.

"Србија заслужује да известилац за њу долази из реда или највеће групације или оне која долази одмах иза ње. Што се тиче кадровских одлука на нивоу Комисије наравно ни на то немамо никакав утицај", казао је Ђелић

"Само могу да кажем да је очигледно да ће овај јак резулатат деснице највероватније омогућити да десница одреди и шефа комисије и заправо већ се очекује да 18, 19. јуна господин Баросо добије политичку подршку да има и други мандат“, оценио је потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције.

Европски парламент је једина институција Европске уније која се бира на директним изборима, а одређује чак две трећине закона који директно утичу на животе пола милиона Европљана.

Чињеница да први пут пратимо изборе за европски парламент показује већу заинтересованост, више знања за дешавања на европској политичкој сцени ,што показује да су ови избори важни и за Србију, оцењује директорка Канцеларије за европске интеграције, Милица Делевић.

"Ово је један нови политички циклус који ће довести до новог парламента, коначно и нове Комисије. Када се изборни циклус заврши као и у свакој националној држави па и Србији, када се формарају органи извршне власти онда има времена да се посвети конкретним питањима међу којима је процес проширења", каже она.

"Осим тога, знаћемо које су адресе у Европској унији које су за нас важне и моћи ћемо на њих да усмеримо наше напоре“, наводи Делевићева.

*****************

Ови резултати ће сломити кичму домаћим евро-талибанским странкама. Ос Е.У. нема ништа 

Шведска: Успех Пиратске партије
8. јун 2009. | 10:55 | Извор: Тањуг
Лондон -- На изборима за Европски парламент у Шведској неочекиван успех остварила је Пиратска партија, која се залаже за бесплатну размену фајлова на Интернету.

До јуче малој партији, која је на општим изборима 2006. године освојила свега 0,6 одсто гласова, на изборима за Европски парламент драстично је повећан број присталица - на 7,4 одсто, преносе данас британски листови.

Партија је основана у јануару 2006. како би се борила против шведских закона који размену фајлова сматрају криминалним делом, а са друге стране дозвољавају надгледање електронске поште.

Број чланова партије нагло је порастао када је суд у Стокхолму, у априлу, осудио четворицу људи на по годину дана затвора због тога што су руководили једним од највећих светских сајтова за размену фајлова - Пајрат беј (Пирате Баy).

После те пресуде, маргинална партија са 14.000 чланова и симпатизера постала је, како пише лондонски "Индипендент", трећа по величини странка у Шведској.

Један од чланова Пиратске партије који су, како наводи лист, "углавном млади и са собом свуда носе мобилне телефоне са интернет везом или лаптопове", у разговору за "Индипендент" је своју странку описао као "партију штребера".

ee,to mi je posebno drago...   

vidi se kolika je zainteresovanost stanovnika eu za doticnu tvorevinu

Uživajte,pošto izbore dobiše desni i ultra-desni,svi protivnici daljeg proširenja njihovog triper-kluba.Žutalijama će uskoro iz ruku biti izbijen i poslednji argumenti...

Десничари нису против даљег проширења. Десничари су спас за Унију и препрека топљењу нација, уништавању култура европских народа, те стварања државе - бирократског монструма.

Ултра десничари у свакој кризи скоче за по 5 или 10%, али то ионако није превише битно - пошто никада и нигде на доношење одлука утицати неће. Баш као ни ултра левичари. Све што је ултра нема будућност, ни у Европи, па ни у Србији, јер води у пропаст. Баш зато ЛДП и СРС полагано нестају.

Иначе, честитао бих Берлусконију на сваком освојеном гласу. СНС ће према свим најавама након формирања ГО, најкасније у септембру и званично послати захтев за учлањење у ред Европских народних партија. У том правцу се крећемо још од зимус када смо потписали протоколе о сарадњи са Берлусконијевом Форца Италијом, а слично се очекује и када су у питању друге конзервативне странке на Западу. Овај успех сродних нам партија у ЕУ, је само нови ветар у леђа након победе у Београду.

ti Evropski desnicari vec krecu da mi se svidjaju... 

Završeni izbori za Evropski parlament
EU se okreće udesno
Autor: CDC/JS | Foto:AFP | 08.06.2009. - 07:23 izmena 10:16

U konačnoj rundi maratonskih izbora za Evropski parlament juče se glasalo u čak 19 država EU. Ankete uoči glasanja pokazale su da se Evropa okreće udesno pošto birači u mnogim zemljama daju prednost konzervativnim strankama zbog ekonomske krize. Vladajuće stranke koje naginju udesno uživaju veću podršku od opozicije u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. Konzervativne opozicione partije bolje stoje u Britaniji, Španiji i nekim manjim zemljama.


U proteklih 50 godina parlament je evoluirao i od konsultativnog zakonodavnog tela postao telo koje je steklo pravo da glasa o dve trećine svih zakona i njihovim amandmanima u EU. Ali za mnoge birače i političare ovi izbori su najznačajniji pokazatelj nacionalnog političkog raspoloženja.
Velika nezaposlenost širom Evrope povećala je nezadovoljstvo birača glavnim nacionalnim strankama, kao i skepsu u pogledu sposobnosti EU da podstakne privredni oporavak. Ankete su predvidele rekordno malu izlaznost i mali, ali simbolično bitan pomak za desničarske grupe i druge marginalne partije od Britanije do Mađarske. Organizacije, kao što je Britanska nacionalna partija rezervisana samo za belce, mogle bi da iskoriste ulazak u skupštinu EU za propagiranje svojih ekstremističkih stavova, ali se ne očekuje da će imati uticaja na usvajanje važnih zakona, od klimatskih promena do tarifa za roming mobilne telefonije.
Evropski parlament može da unese izmene i dopune u budžet EU - 120 milijardi evra ove godine - i sazove saslušanja o prijemu kandidata u Evropsku komisiju, administraciju EU i Upravni odbor Evropske centralne banke.

Švedska: Neočekivani uspeh "partije štrebera"
Na izborima za Evropski parlament u Švedskoj neočekivan uspeh ostvarila je Piratska partija, koja se zalaže za besplatnu razmenu fajlova i povećanje privatnosti na Internetu.
Do juče mala partija, koja je na opštim izborima 2006. godine osvojila svega 0,6 odsto glasova, na izborima za EP drastično je podigla broj pristalica - na 7,4 odsto, prenose danas britanski listovi.
Partija je osnovana u januaru 2006. kako bi se borila protiv švedskih zakona koji razmenu fajlova smatraju kriminalnim delom, a sa druge strane dozvoljavju nadgledanje elektronske pošte.
Broj članova partije naglo je skočio kada je sud u Stokholmu, u aprilu, osudio četvoricu ljudi na po godinu dana zatvora zbog toga što su rukovodili jednim od najvećih svetskih sajtova za razmenu fajlova - Pajrat bej. Posle te presude, marginalna partija sa 14.000 članova i simpatizera postala je, kako piše londonski "Indipendent", treća po veličini stranka u Švedskoj.
Jedan od članova Piratske partije koji su, kako navodi list, "uglavnom mladi, i sa sobom svuda nose mobilne telefone sa internet vezom ili laptopove", u razgovoru za "Indipendent" je svoju stranku opisao kao "partiju štrebera".
Ali mnogi birači smatraju da su poslanici Evropskog parlamenta - koji zarađuju 7.665 evra mesečno - preplaćeni, previše udaljeni i beznačajni. Ankete uoči nedeljnog glasanja pokazale su da u Nemačkoj, gde se u septembru održavaju izbori, konzervativni demohrišćani kancelarke Angele Merkel imaju prednost nad socijaldemokratama levog centra. U Francuskoj konzervativni UMP Nikole Sarkozija konstantno zauzima prvo mesto u anketama javnog mnjenja, ispred Socijalističke partije.
Narod slobode, partija italijanskog premijera Silvija Berluskonija, uživa dvocifrenu prednost nad glavnim rivalom levog centra, uprkos velikoj recesiji i skandalu zbog njegove veze sa 18-godišnjom manekenkom.
U Britaniji laburistički poslanici disidenti tvrde da bi plan za zbacivanje premijera Gordona Brauna mogao ubrzano da se sprovede ukoliko njegova stranka loše prođe na izborima.

Kako se glasalo
4. jun - Britanija i Holandija
5. jun - Irska, Češka
6. jun - Letonija, Kipar, Malta, Slovačka, Italija, Češka
7. jun - Austrija, Belgija, Bugarska, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Italija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Nemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija, Španija, Švedska

Izvor: Blic

Успех десничара јесте добар за Србију, али све странке које седе на е.у. столици укључујући твоју немају никакве користи од тога чак напротив.
Шта ће СНС добити од тога ?
Ти исти десничари подржавају независно косово.

nije tu nista ni dobro ni lose za Srbiju jer mi jos nismo ni pred vratima EU, tako da ne verujem ni da puno razmisljaju o nama

opet nas ceka ista EU politika oporezivanja uspeha, subvencioniranja neuspeha, centralizam i kolektivizam

Како који. Има и оних који подржавају српски територијални интегритет.

СНС ће имати додатан замајац. Ми смо се већ профилисали као странка десног центра, до краја године очекујем пријем у Европске народне партије (владајућа групација у ЕП), а са Берлусконијевом, у Италији владајућом опцијом, већ имамо одличну сарадњу. Дакле, успех нама сродних партија је позитивна вест и за нас.
Као када би Жириновски победио у Русији, а ви се обрадовали, капиш?

С тим што су Жириновски и његова партија плаћени опозиционари десничари, као што је СРС била Слоби. Не занима њега победа и власт, нити ће икад тежити томе.

Његово је да пљује режим, а гласа за све што они предложе и изиграва неког зајебаног десничара, а Јеврејин је по оцу.

Иста прича као и са Шешељом за време Слобе. Његов човек у опозицији, који би клао Хрвате зарђалим кашикама, иако је сам Хрват пореклом.

Antisemiti i ksenofobi ušli u Evropski parlament
Mržnja o trošku građana EU
Autor: T. Trikić | Foto:reuters - afp | 10.06.2009. - 05:00

Rekordno slab odziv birača na izborima za Evropski parlament išao je naruku ekstremno desno orijentisanim partijama, koje po pravilu imaju disciplinovano biračko telo. Te do sad marginalne partije, mnoge prvi put zastupljene u ovom važnom evropskom telu, dobile su krila sa ekonomskom krizom koja je plodno tlo za ksenofobiju, antiislamizam i antisemitizam. Paradoksalno je da će svoje poruke netolerancije i mržnje sada moći da šalju o trošku poreskih obveznika Evropske unije. Naime, njihovi predstavnici u Evropskom parlamentu dobiće, kao i svi novoizabrani evroposlanici, pozamašne plate i niz drugih plaćenih privilegija.

Nik Grifin zasut projektilima protivnika njegove politike juče u Londonu - Kristina Morvaj, mađarska poslanica brani rasiste koji napadaju Rome

Profašistička Britanska nacionalna partija (BNP), koja je sa dva poslanika prvi put ušla u Evropski parlament, inkasiraće 5,2 miliona funti (5,9 miliona evra) iz kase EU za pet godina mandata, izračunao je britanski „Dejli mejl“. Nik Grifin i Endru Brons, poslanici BNP, dobijaće preko 446.000 (512.000 evra) godišnje na ime plate, plus za troškove kancelarije i putovanja. Uz to, partija će moći svake godine da zahvati više od 147.000 funti (oko 169.000 evra) iz sredstava EU po raznim osnovama, što zbirno daje više od milion funti godišnje.
Istovremeno, BNP traži da se Britanija povuče iz EU, da Britanija ne izdvaja devet milijardi funti u fondove EU, a jedna od parola joj je i „Britanska radna mesta za britanske radnike“.
An­tiimi­gran­tska politika i ksenofobija zajednički su imenitelj populističkih i ekstremističkih partija, koje su profitirale na evropskim izborima. Austrijska Partija slobode, koja je na ovim izborima udvostručila podršku, godinama se zalaže protiv priliva imigranata, posebno iz Turske, kao i protiv prijema Turske u EU. U susednoj Mađarskoj ekstremiste iz Jobika optužuju da su pokrenuli pravu hajku protiv mađarskih Roma. Mađarska garda, koju podržava ova partija, marširala je kroz romska sela noseći uniforme i zastave koje je koristio pronacistički Hortijev režim za vreme Drugog svetskog rata.
Pri tom, programi ovih partija su veoma različiti. Dok se Liga za sever u Italiji, koja je dobila 10 odsto glasova, zalaže za regionalizam, Velika Rumunija protiv je toga. Mađarski Jobik, koji je osvojio 15 odsto glasova je antisemitski, dok holandska Partija slobode koja je sa 16,9 odsto glasova druga po snazi u zemlji, kao antiislamska podržava Izrael.
Konstitutivna sednica novog saziva Evropskog parlamenta održaće se od 14. do 16. jula u Strazburu, pa se očekuje da će se pitanje vizne liberalizacije za zemlje koje dobiju preporuke Evropske komisije naći pred evropskim parlamentarcima na jesen.


Ekstremistički biseri
Nik Grifin, Britanska nacionalna partija:
- „Sa 13 godina sam pročitao
‘Majn kampf’ praveći beleške, a najviše sam uživao u poglavlju o propagandi i organizaciji. Tu ima stvarno
korisnih ideja.“
- „Svestan sam da je uvreženo mišljenje da je šest miliona Jevreja ubijeno u gasnim komorama. Nekad se takođe mislilo da je Zemlja ravna ploča…“
-  „Islam je zla, pokvarena vera koju ispovedaju ludaci.“

Gert Vilders, holandska Partija slobode:
- „Kuran je fašistička knjiga koju treba zabraniti u Holandiji kao i Hitlerov ‘Majn kampf’, jer podstiče na mržnju i ubistvo.“
- „Muslimani treba da pocepaju pola Kurana ako žele da ostanu u Holandiji. Muhameda bi danas proganjali kao teroristu.“

Kristina Morvaj, Jobik, Pokret za bolju Mađarsku:
- „Liberalno-boljševički cionisti treba da počnu da razmišljaju gde će da pobegnu i gde da se sakriju.“
- „Mađarska pripada Mađarima.“
- „Mađarska garda (grupa optužena za ubistva Roma u Mađarskoj) štiti Mađare od kriminala Roma.“

Hajnc-Kristijan Štrahe, austrijska Partija slobode:
- „Beč ne sme postati Istanbul.“
- „Vidimo Evropu kao hrišćansku, a verujemo da joj preti islamizacija.“

Izvor: Blic

Па жуту одавно шурују са европљанима, па ништа.
Немој само да и Тома осване го у Берлусконијевом дворишту.

uh, to nebi bilo lepo za videti. 

a kako citam sprema se velika koalicija socijalista,liberala i zelenih protiv Barozovog reizbora. Planiraju da predloze bivseg belgijskog premijera Gija Verhovstata.
Jos samo nam treba neki nadobudni i besposleni Beneluksanin.

Победа деснице на ЕУ изборима     
Борислав Ђаковић   
нспм
петак, 12. јун 2009.
У недељу су завршени маратонски избори (трајали од 4. до 7. јуна) за Европски парламент (у даљем тексту ЕП). Резултати су потврдили неке старе трендове (нпр. доминација народних странака), али и открили неке нове (раст евроскептицизма). Треба додати да су избори одржани у јеку највеће економске кризе од тридесетих година. Издвојио сам кључне трендове (са конзервативне позиције):

1. Излазност и даље у паду

Излазност је поново опала, овај пут на 43% (нов рекорд). Сигурно би била и нижа да у Белгији и Луксембургу није износила 91%. Разлог високе излазности у обе државе је једноставан – гласање је обавезно. Висока излазност је била и на Малти (78,8%), а Италија је последња (четврта) држава која је успела да добаци излазност од две трећине. Негативни рекордери су бивше социјалистичке државе: Словачка (19,63%), Литванија (20,54%), Пољска (24,53%), Румунија (27,67%), Словенија (28,02%) и Чешка (28,22%). Од старих чланица, најнижа излазност је била у Уједињеном Краљевству (34,48%), Португалији (36,48%) и Холандији (36,5%).

О разлозима све мање излазности, а нарочито катастрофалне у новим чланицама, бившим социјалистичким државама се може дискутовати и то остављам стручњацима за политичке науке. Сматрам, као неки, да је људима све више преко главе бриселска бирократија, која у најбољем бирократском стилу постаје сврха самој себи и да су се људи због тога окренули бојкоту (апатији). Звучи парадоксално да како овлашћења Европском парламенту расту, бирачи све мање излазе да гласају. За бивше социјалистичке државе постављам питање: да ли су се људи заситили/разочарали у Европску унију, а да је поштено нису ни окусили или је нешто треће у питању? Ниска излазност поставља и питање легитимитета давања све веће моћи бриселској бирократији да одлучује о судбинама националних држава и њених грађана. Ако ништа друго, ови избори су дали ветар у леђа анти-лисабонским снагама, о чему се може више прочитати доле.

2. Победници (народњаци) и губитници (социјалисти)

Европска народна странка (ЕПП) је нови-стари победник избора и формираће поново највећу политичку групу у ЕП. Она окупља демохришћанске, конзервативне (не све) и либерално-конзервативне странке. Дотичне странке су вероватно и највећи федералисти и поборници Лисабонског уговора у ЕП. Само у две државе, владајућа десница је доживела пораз: Грчкој и Летонији. У Грчкој је излазност била, за грчке стандарде, рекордно ниска (52,63%). Владајућа конзервативна Нова демократија, потресена аферама и лошом економском ситуацијом је изгубила од ПАСОК-а (32,29% наспрам 36,65%). Европски народњаци су добили ударац победом Дејвида Камерона и његових британских конзервативаца, јер дотични више неће бити део ЕПП-а. Камерон ствара нови евроскептични конзервативни блок, највероватније са странкама брата пољског председника и чешког премијера. Јавна је тајна да Брисел и поборници Лисабонског уговора притискају Брауна да не дозволи изборе пре октобарског референдума у Ирској, јер би сигурна победа конзервативаца угрозила Лисабонски уговор (Камерон би, наводно, расписао референдум, на којем сигурно уговор не би прошао).

Највећи губитник је Странка европских социјалиста. Изразито велики пораз социјалисти и социјалдемократе су доживели у државама где су на власти, негде са мањом, а негде са великом маргином. Мартин Шулц, лидер социјалиста у Европском парламенту је изјавио: „Ово је без сумње врло тужно вече за социјалисте у Европи.“ Следи кратак преглед резултата по државама.

Шпански социјалисти премијера Хозе Луиса Запатера су поражени од Народне странке са маргином од 3,7% што је мало с обзиром на то да је шпанска економија у најгорем стању у еврозони. Без обзира, шпанска социјалистичка-радничка странка је убедљиво најбоље прошла од свих социјалистичких странака у ЕУ. И поред растуће непопуларности Саркозија, његова УМП је победила са скоро 28% и то је први пут у Француској од 1979. да странка актуелног председника Републике победи на изборима за ЕП. Француски социјалисти су доживели скоро понижење у рангу Браунових лабуриста са 16,48%, а само 35.000 гласова мање је добила листа Европских еколога. Италијински премијер Берлускони се надао победи од 45%, али серија скандала је његову Слободарску станку срозало на 35%, али довољно за победу. Левичарска Демократска странка је пала на 26%. Занимљиво је да је у Италији од 32 милиона гласачких листића, чак 2 милиона су неважећа. Владајућа конзервативна Грађанска платформа је убедљив победник избора у Пољској (још је и доста ојачала). Владајући Хришћанско-демократски позив у Холандији је остварио победу са 20% (пет мандата). Њихов коалициони партнер, Холандска лабуристичка странка је највећи губитник избора (са седам спалa на три мандата). У Португалији је опозициона демохришћанска Социјалдемократска странка поразила владајућу Социјалистичку странку која је доживела пад од 5% (31,7 наспрам 26,6%). Владајућа Народна странка у Аустрији је потукла коалиционог партнера Социјалдемократску странку, која је доживела дебакл у односу на претходне изборе. Опозициона демохришћанска Фине Гаел је победник ирских избора. Чешка владајућа либерално-конзервативна Грађанска демократска странка је потпуно супротно резултатима истраживања јавног мнења победила испред Чешке социјалдемократске странке (31,45 наспрам 22,38%). Владајућа странка Мађарске, Мађарска социјалистичка странка је претрпела катастрофалан пораз са освојених 17,37%, док је опозициони конзервативни Фидес освојио рекордних 56,37%.

3. Историјска катаклизма Лабуристичке странке УК

У чланку „Девалвирани премијер девалвиране Владе“ сам навео кроз бриљантан говор Данијела Хенана како је Гордон Браун сахранио британску економију и да су последњи пут лабуристи то исто учинили седамдесетих за шта им је требало скоро две деценије да се опораве, што им не би ни пошло за руком да конзервативну владу Џона Мејџора нису константно потресали скандали. Не само што је Браун дословно уништавао британску економију од како је светска економска криза ескалирала септембра прошле године, већ су га потресали скандали и честе побуне страначких колега, што је кулминирало прошле недеље серијом оставки министара са позивима Брауну да оде у историји (као најнепопуларнији и вероватно најгори премијер УК-а у историји – ауторова допуна). Лабуристи су освојили 15,7% што је најгори резултат у последњих 99 година (од децембра 1910.). Први пут од 1922. су изгубили изборе у Велсу, где су забележили пад од 12,2% (на 20,3%). У два енглеска региона, југоисток и југозапад, лабуристи су пали на мизерно пето место. У Шкотској је шкотска национална странка поново поразила лабуристе, овај пут са 29 према 21%. У само неколико дана лабуристи су доживели паралелну катаклизму на изборима за локалне савете и ЕП.

Конзервативци су победници (нису успели да капитализују расуло код лабуриста, исто потресени скандалима са посланичким расипањима, плус Камеронова неодлучност по питању ЕУ), а на друго место је избио УКИП, конзервативна и евроскептична странка која се залаже за излазак УК из ЕУ и склапање партнерског односа са истом кроз зону слободне трговине. Имали су убедљиву кампању, а главна парола је гласила: „кажите не плаћању ЕУ 40 милиона £ дневно.“ Странка је у Европском парламенту чланица групе Независност/Демократија која ће по новим правилима највероватније бити укинута. Чланови странке и лидер Најџел Фариџ, заједно са колегама из других држава су се прославили за време покушаја изгласавања Устава ЕУ када су водили антикампању, а кулминација је била за време изгласавања Лисабонског споразума (Устав ЕУ у облику кукавичјег јајета) у ЕП. Његова странка је преко снимака дешавања у Европском парламенту објављених на YouTube-у јавно показала растућу недемократичност ЕУ и њено лагано клизање ка меком тоталитаризму.

Зелени су исто нарасли, тако да су три највеће евроскептичне странке освојиле 52,8%, а када се томе додају и мале анти-бриселске странке, скоро 2/3 Британаца је гласало евроскептично. Највише про-ЕУ странка, Либерално-демократска, је склизнула за 1,2% на 13,7%, што је довело до великог разочарења унутар странке, јер нису искористили лабуристичку катаклизму.

Најшокантнији догађај су два освојена мандата (6,2%) од стране британске националне странке (БНП), први пут у историји. Странка је анти-имиграциона, анти-ЕУ и антимуслиманска. На први поглед, типична екстремно десничарска странка, али када се боље загледа у програм, класична левичарска – да наведем само: велика влада, повећање државних пензија, више новца за Здравствени фонд, већа заштита радника, национализација кључних индустрија, протекционизам. Конзервативци и лабуристи су водили велику антикампању против БНП-а, а када је постало јасно да су освојили не један мандат како су истраживања говорила, већ два, уследили су шок, неверица и осуда. Најлакше је кривити друге за сопствени неуспех. Да лабуристи нису водили државу како јесу, БНП не би био ту где јесте, а и идеолошки су конкуренти на левици, ма колико год се лабуристички медији трудили да БНП представе као екстремну десницу.

4. Пораст евроскептицизма и екстремизма

Поред опадајуће излазности и раста умерене деснице, још нешто је постало видљиво: раст евроскептицизма и екстремније деснице. Таква ситуација је довела до, како су неки назвали, феномена „самомрзећег парламента“, јер никада више анти-ЕУ посланика ЕП неће имати. Штавише, многи будући парламентарци не само да уопште не верују у институцију у којој ће седети и зарађивати, већ се у програмима својих странака залажу за његово укидање. Следи кратак преглед резултата по државама.

Популарно православно окупљање, десна популистичка странка, је у Грчкој дуплирала број гласова (7,14%). У Француској је Жан-Мари ле Пен обезбедио своје место у парламенту, као и његова кћерка Мари. Странка му је дожевала пад са скоро 10% пре пет година на 6,3%. Северна лига Умберта Босија (анти-имиграциона странка и савезник Берлусконија) је највећи добитник избора у Италији са рекордних 10%. Данска народна странка је освојила рекордних 14,8%, изненађујуће више него што су истраживања јавног мнења говорила. У Аустрији, највећи добитници су евроскептична листа предвођена Ханс-Петером Мартином (17,87%) и Слободарска странка (нов рекорд од 13,08 %). Странци погинулог Јерга Хајдера (Алијанса за будућност Аустрије) је за длаку измакао цензус (4,66%). У Финској је популистичка странка Истински Финци освојила рекордних 9,8%. Пиратска странка је у Шведској освојила 7,13% (историјски успех, додати да је немачка верзија странке освојила скромних 0,9%, довољно за јавно финансирање). Три главна циља странке су: фундаментална реформа копирајт закона, укидање патентног система и поштовање права на приватност (аутор се лично слаже са циљевима).

Главна звезда и добитник избора је Холанђанин Хирт Вилдерс и његова Странка за слободу са чак четири мандата (17%). Вилдерс је аутор контраверзног филма „Фитна“ због чега је завршио на суду у Амстердаму, а забрањен му је улазак у УК. Странка је изворно конзервативна (смањење пореза, мала и ефикасна влада, децентрализација, укидање минималних зарада, смањење државних субвенција, залагање за јудео-хришћанске и хуманистичке вредности и очување холандске културе (Вилдерс је иначе пореклом Немац, а ожењен је Мађарицом)), али због негативног става према имиграцији, противљењу уласку Турске у ЕУ, антимуслиманског и анти-ЕУ програма и деловања, странка је добила налепницу екстремно десна.

У централној и источној Европи је било врло занимљиво. Странка брата председника Пољске, конзервативна и евроскептична Закон и Правда је освојила друго место, порасла је солидно, али мање од наданог. У Мађарској је екстремно десни Покрет за бољу Мађарску освојио 14,77%, у суседној Румунији се идеолошки слична Странка велике Румуније вратила у живот са 8,65%, а у Словачкој је словачка национална странка освојила мршавих (у односу на претходне изборе) 5,5%.

У Летонији шоу – левичарски Центар сагласја је освојио шокантних 19,57%, двоструко више од предвиђеног. У питању је странка руске мањине, али очигледно револтирани лошом економском ситуацијом, Летонци су се окренули странци која се залаже за већу сарадњу са Москвом. Штавише, један од лидера је Алфред Рубикс, последњи лидер Комунистичке партије Летоније, који је провео шест година у затвору због покушаја свргавања прве (после совјетског периода) демократски изабране власти Летоније 1991. Треће место са 9,66% је освојила друга странка руске мањине, За људска права у уједињеној Летонији, тако да ће три од осам Летонских посланика више гледати ка Кремљу него ка Бриселу. Да гласање Летонаца за руске мањинске странке није било случајно, говоре и резултати паралелних локалних избора где је Центар сагласја победио са трећином добијених гласова. Излазност је била солидних 52,57%.

5. Победа фискалног конзервативизма

Последњи тренд који бих издвојио је везан за светску економску кризу. Пораз левице (у неким државама катаклизмичан) је означио и велики ударац кејнзијанизму. Та економска школа се залаже за државни интервенционизам и раст буџетског дефицита (фискална експанзија) за време кризе (државна потрошња замењује приватну). Изгледа да се Европљанима не свиђа идеја константног раста буџетског дефицита (у неколико чланица прелази 10% БПД-а) који се крпи повећањем пореза (врло непопуларно, па се ретко где применило) и/или задуживањем (сваљиваљем дугова на будуће генерације), било кредитима, било емитовањем обвезница (у УК емитовање обвезница има библијске размере) и нема везе што је ово криза солвентности, битно је да се троши.

По ескалирању кризе септембра 2008, десне владе су се нашле под притиском јавности (нпр. синдиката где су јаки), многих (левичарских) медија и конкуренцијом (друге странке, било коалиционе владајуће, било опозиционе) да се крене са државном интервенцијом, а пре свега фискалном експанзијом јер (кејнзијанска) логика гласи: успорена потрошња приватног сектора => крај света – да се то спречи држава мора да крене да троши. Монетарну политику сам описао у чланку „Решење кризе је у штампарским пресама.“ У међувремену је ЕЦБ посустала под притиском и Жан-Клод Трише је 4. јуна објавио план куповине покривених обвезница (доспеће од 3 до 10 година) у износу од 60 милијарди евра.

Неко је већ приметио да нема коментара на резултате избора у Немачкој. Најбоље је остављено за крај због везаности за тачку 5, јер је ипак Немачка највећа европска економија. Социјалдемократска странка Немачке (СПД) је претрпела најгори историјски резултат са 20,7%, потпуно супротно свим истраживања. Странка канцеларке Ангеле Меркел, Хришћанско-демократска унија Немачке (ЦДУ) је освојила 37,9%, од тога 7,2% сестринска странка Хришћанско-социјална унија у Баварској (ЦСУ), доста више од очекиваног. Победник је либерална, про-бизнис и тржишно оријентисана Слободна демократска странка (ФДП) са 11% јер су скоро дуплирали број мандата. ФДП је традиционални коалициони партнер на свим нивоима ЦДУ/ЦСУ где ови немају апсолутну већину. Шта резултати избора говоре у Немачкој?

Немачки гласачи су рекли велико не државном расипању новца у виду помоћи пропалим компанијама и разним стимулусима. Меркелова се дуго опирала било каквим стимулусима, и на нивоу Немачке и ЕУ. Неколико дана пред изборе је јавно испрозивала Федералне резерве и Банку Енглеске да воде ненормалну монетарну политику, пружила је индиректну подршку Акселу Веберу, председнику Немачке савезне банке и члану Савета гувернера ЕЦБ-а, у његовој опозицији куповине обвезница и даљем смањивању каматних стопа и навела да се не сме удовољавати на кратак рок, јер ће следећа криза бити још гора. Министар финансија Штајнбрик (СПД) је 10. децембра назвао Браунов интервенционизам „глупим кејнзијанизмом“, а онда је његова странка кренула да исти промовише (Штајнмајер је чак хвалио Обамину политику) и спроводи (Меркелова је под пристиском њих и синдиката попустила) што бирачи нису заборавили. У кампањи су се залагали за повећање минимално загарантоване зараде и за већу помоћ посрнулим компанијама. Јак резултат ЦДУ-а је снажан ветар у крила министру економије и технологије, барону Карлу-Теодору цу Гутенбергу који се жестоко противи скоро било каквој помоћи посрнулим компанијама и банкама на рачун пореских обвезника. Ишао је толико далеко да је рекао да би радије видео да Опел пропадне него да га преузме Магна уз помоћ државе, јер би то ултимативно било јефтиније за пореске обвезнике (СПД је то брже-боље искористио за кампању да му прилепе неолибералну етикету). ФДП се такође противи поклањању државног новца компанијама које су себе упропастиле лошим одлукама. 27. септембра су избори за Бундестаг и резултати дају наду Меркеловој да ће се коначно отарасити СПД-а (у међувремену је повукла ручну и подржала Гутенберга), а њени савезници (ЦСУ и ФДП) да ће коначно елимисати кејнзијанско вођење економије.

Ако ништа друго, на економском плану победа деснице је победа фискалног конзервативизма.

Уместо закључка

Ауторов омиљени конзервативац, Данијел Хенан, је лагано победио у својој регији (југоисточна Енглеска). На конференцији за медије, поново је показао да је велики говорник и на њему својствен начин са елементима хумора „испрозивао“ Брауна и лабуристе. На крају обраћања је изрецитовао песму др Суса, специјално модификовану за Брауна (песма се римује савршено у оригиналу): „Време је дошло. Време је сада. Само иди. Иди. Иди! Није ме брига како. Можеш отићи пешке. Можеш отићи на крави. Гордоне Брауне молим те одлази сада! Можеш отићи на клизаљкама. Можеш отићи на скијама. Можеш отићи у капи. Али молим те иди. Молим те! Није ме брига. Можеш отићи на бициклу. Можеш отићи на зајк-бициклу ако ти се свиђа. Ако ти свиђа можеш отићи у старој плавој ципели. Само иди, иди, иди! Молим те, учини, учини, учини (то)! Гордоне Брауне није ме брига како. Гордоне Брауне молим те одлази сада!“

Ovde je netacno i ekstremno STA??

Okretanje glasača u EU ka građanskoj desnici je vrlo razumljivo, da se više pažnje posveti starosedeocima a smanje davanja imigrantima. Smanjenje pomoći zemljama van EU kao što je Srbija, zašto da dotiraju zemlju koja većinski neće u EU. Investicije treba zadržati u EU, sigurnije i efikasnije nego investirati van EU.

Sve ovo je naravno loše po Srbiju. Lošiji tretman Srba imigranata u EU, manje dotacija za državu Srbiju i manje investicija u Srbiju.

Нормално, па свака нормална држава би тако поступила.

Њихова самоизолација нама доноси коначну слободу и приближавање Мајчици. Можда се и оствари жеља Томе напредњака да постанемо руска губернија. 

Све је то добро за Србију, јер ће зауставити европеизација и асимилација Срба, а мање донација значи брже извлачење из дужничког ропства.

  И пиће после посла услов Ираца за подршку реформама ЕУ?

четвртак, 23. јул 2009.

Ирски Савез гостионичара упозорио је да би планови да се смањи количина алкохола коју је дозвољено конзумирати пре него што се седне за волан могли да наведу Ирце да гласају са "не" на другом референдуму о Лисабонском споразуму за последње две године.

После питања абортуса, војске и пореза, претња праву на једно пиће по повратку с посла би могла да буде један од кључних аргумената који би могао да преломи Ирце да дају негативан глас приликом предстојећег гласања о ратификацији Лисабонског споразума, преноси Ројтерс.

Према речима Падрага Крибена, председника Савеза гостионичара који окупља 5.000 власника пабова, Ирци би смањење дозвољене количине алкохола за возаче могли да доживе као сувише велико мешање државе у приватни живот. За све сличне одлуке грађани обично криве Брисел, објашњава Крибен. Истичући да таква мера не би спасла људске животе, а довела би до затварања више од хиљаду ирских пабова, Крибен је додао да је једина претња безбедности саобраћаја сувише велика брзина.

Насупрот томе, у ирској Управи за безбедност на путевима тврде да и само једно пиће негативно утиче на вожњу јер смањује способност процене раздаљина и успорава доношење одлука.

(Танјуг)