Volim Rusiju zato sto su od ovog meseca penzije  u Rusiji  vece za 7,5 % . 

To je trece povecanje penzija ove godine , sledece je predvidjeno za 1. decembar .

Ove godine penzije u Rusiji povecace se ukupno za 35 %  .      Postovani podpredsednice vlade Srbije  Krkobabicu ubij se .   

P.S.  SRPSKI PENZIONERI PODIGNITE GLAVE .  .  Cuo sam na B92 da sledi uskladjivanje  penzija sa platama, KAO  i povecanje  od 10%    .... inace ce Krkobabic da  srusi  vladu . .... ko kulu od karata .. ko svinja dinju .... ko Palmina zirafa plitak potok .... 

zaduženost ruskih kompanija više od 400 milijardi dolara
Politika -

MOSKVA - Ukupna zaduženost ruskih kompanija premašila je 400 milijardi dolara, od čega gotovo tri četvrtine čini inostrani dug, saopštio je ruski ministar finansija Aleksej Kudrin.

Napominjući da ruske kompanije mogu da biraju na kom tržištu će se zaduživati, spoljnom ili domaćem, Kudrin je precizirao da su se one pre finansijske krize radije odlučivale na podizanje pozajmica na stranom tržištu, gde se vodi oštra bitka za klijente.

"Strane banke su nudile kredite, uverene u rast ruske ekonomije i sigurnu otplatu, što je i potvrđeno činjenicom da rusko teržište servisira kredite, otplaćuje dugove i civilizovano se odnosi prema svojim obavezama", rekao je Kudrin, prenela je agenicja RIA Novosti.

On je takođe istakao da su ruske kompanije na stranom tržištu mogle da dobijaju jevtinije kredite nego na domaćem.

Prema podacima Centralne banke Rusije, spoljni dug ruskih kompanija je 1. jula ove godine iznosio 294,4 milijardi dolara.

Na kraju prvog tromesečja bio je na nivou od 274,3 milijarde.

Spoljni dug Rusije, koji obuhvata državna i korporativna dugovanja, je u drugom kvartalu 2009. godine povećan za 24,3 milijarde dolara, na 475,1 milijardu.

Volim Rusiju zato sto je vlasnik 45% svetskog bogatstva i zato sto je dug Amerike porastao na 11.000.000.000.000  dolara . 

 

 


Porasle penzije sa 10 € na 12,5 

,, ZEZ ,, uveo Srbiju u bankrot .

 

MOSKVA, 29.07.2009.

(AG.)
Deripasku od bankrota čuva Rusija

Oleg Deripaska, nekad najbogatiji ruski tajkun, čije je bogatstvo sa prošlogodišnjih 28 milijardi spalo na samo 3,5 milijardi dolara, nije proglasio bankrot samo zahvaljujući pozajmicama Kremlja

putin deripaska

Veliki prijatelji... Da nije bilo Putina (levo), Deripaska bi odavno bankrotirao

Ruski oligarsi, koji grcaju u dugovima, od kojih su mnogi pred bankrotstvom, opstaju zahvaljujući pozajmicama Kremlja, piše britanski dnevnik „Fajnenšel tajms". Jedan od primera koji taj list navodi jeste „kralj aluminijuma" Oleg Deripaska, čije se bogatstvo sa prošlogodišnjih 28 milijardi dolara do sada umanjilo za čak 24,5 milijardi, tako da mu je ostalo samo 3,5 milijardi dolara, nedovoljno za vraćanje dugova stranim bankama.

U „Avtovazu" 27.700 radnika bez posla

Rukovodstvo najvećeg ruskog proizvođača automobila „Avtovaz" najavilo je juče da će otpustiti 27.700 radnika fabrike ili četvrtinu svih zaposlenih.
U uslovima pada tražnje automobila ruski automobilski gigant se priprema za bezmalo trostruko smanjenje proizvodnje. U avgustu fabrika neće raditi, a od septembra se uvodi rad u samo jednoj smeni. Posrnuloj kompaniji, koja je legenda ruske automobilske industrije, nisu pomogli ni novčana pomoć države ni javne porudžbine, ni subvencionisani automobilski krediti, zbog čega je „Avtovaz" primoran da pribegne nepopularnim merama.

Tajkun Oleg Deripaska prošle godine je bio najbogatiji Rus i deveti na svetskoj listi, a sada je spao među najveće gubitnike. On je akcijski kapital založio za kredite, a onda su banke došle po svoje. U nemogućnosti da plati dugove, on se obratio za pomoć državi, koja je samo za spasavanje oligarha i refinansiranje spoljnjeg duga izdvojila više od 60 milijardi dolara.
- Rekao sam mu da ode kod premijera Vladimira Putina i pokuša da se s njim dogovori. To mu je bila jedina opcija - rekao je jedan od Deripaskinih bliskih saradnika.
„Fajnenšel tajms" navodi da je Deripaska krajem prošle godine tako bio primoran da od vlade traži ogromnu pozajmicu kako bi svoju poslovnu imperiju održao u životu. U to vreme su čak i njegovi saradnici verovali da je s njim gotovo.

Dužan u više od 70 banaka

Deripaska je, međutim, tada uspeo da otplati deo kredita stranim bankama. Prema podacima „Fajnenšel tajmsa", tajkun je zadužen u više od 70 banaka u inostranstvu. Bankari iz „Meril Linča", „Kredi svisa" i „Paribasa" dobili su 4,5 milijardi dolara zapravo od države Rusije, čime je Deripaska platio udeo od 25 odsto u kompaniji „Norilsk nikel", koji je kupio prošle godine, a koja je propala.
Premijer Putin zatim je, početkom ove godine, obezbedio i 20 milijardi dolara garancija za kredite auto-industriji GAZ, čiji je Deripaska suvlasnik.

fakti

n Oleg Depiraska je rođen 1968. u malom mestu Deržinska, na jugu Rusije
n Studirao je u Moskvi, gde je diplomirao fiziku (1993) i ekonomiju (1996)
n U međuvremenu je radio za kompaniju „Sajanogorsk aluminijum smelter", u kojoj je od 1994. do 1997. bio generalni direktor
n Deripaska je u privatizaciji 90-ih uspeo da kupi veliki udeo u toj kompaniji, koja je jedan od većih proizvođača aluminijuma u Rusiji
n Deripaska je 2008. bio najbogatiji Rus i deveti u svetu sa 28 milijardi dolara, a ove godine je među poslednjima sa samo 3,5 milijardi dolara

U utorak se „kralj aluminijuma" suočio sa istekom roka za vraćanje još jedne pozajmice vredne 7,3 milijarde dolara, koje njegova kompanija „Rusal" duguje. Rok je istekao, Deripaska nije vratio pare, a banke sada razmišljaju o tome da mu zaustave pet ugovorenih tranši. Javnost u Rusiji ne sumnja da će tajkun dobiti novu pomoć od države.
Analitičari ocenjuju da bi Rusiju mogao da zadesi suprotan proces od onoga koji se događao 90-ih godina prošlog veka i da bi sve kompanije mogle ponovo da se nađu u vlasništvu države.

U Americi ne bi opstao

- Da su, na primer, Deripaskine brojne kompanije pale u ruke države, što bi bio prvi takav slučaj, to je moglo da pokrene suprotan proces od onog koji je izvršen devedesetih godina, kada je u okviru kontroverznog programa privatizacije ogromno ekonomsko bogatstvo predato maloj grupi moćnih biznismena - piše britanski list.
„Fajnenšel tajms" ističe da je bankrotstava u Rusiji do sada bilo vrlo malo jer Kremlj strahuje da bi to moglo da izazove socijalne nemire u vreme krize.
Pojedini analitičari smatraju da vlasti čekaju da Deripaska iscrpi sve opcije koje mu stoje na raspolaganju i tako kupuju vreme.
- Da je Deripaska u Americi, verovatno ne bi opstao. Njega bi država odavno već „gurnula niz vodu". Međutim, u pitanju je Rusija, u kojoj odluke donose političari - naveo je ugledni ruski bankar.

Nek Deripasko dere i dalje milione od ruskih penzionera 

lopuza smrdljiva

На основу резултата првог полугодишта 2009. године разлика у приходима богатих и сиромашних у Русији први пут за последњих 5 година није увећана

Стабилизација разлике у Руском заводу за статистику се објашњава тиме што са једне стране држава испуњава обавезе увећања пензија, плата и доприноса, као и социјалне подршке појединих група становништва. Са друге пале су зараде имућних руских грађана.

31.07.2009
Глас Русије
**********************

Влада Русије ће 2010. године наставити реализацију федералних наменских програма

Влада Русије ће 2010. године наставити реализацију федералних наменских програма и усвојити неколико нових – изјавио је премијер Владимир Путин. Већ се остварује, на пример, програм у сфери разраде савремених нуклеарних технологија и дигиталне радио и ТВ-дифузије. Сада се у Русији реализује 51 федерални наменски програм, а за 2010. годину планира се њихово повећање на 66.

Чудо како русофили избегавају да спомену тајкуне

елем

Rusija otvara još jednu vojnu bazu u Kirgiziji
Subota, 1. avgust 2009. 11:33    


Predstavnici Rusije i Kirgizije postigli su danas dogovor o otvaranju nove, druge po redu, ruske vojne baze u toj bivšoj sovjetskoj republici u kojoj i SAD imaju vojnu vazduhoplovnu bazu.

Prema uslovima iz zajedničkog memoranduma, koji je potpisan na sastanku u Čolpon-ati, Rusija će moći značajno da poveća broj vojnika u Kirgiziji u sledećih 49 godina, na koliko se odnosi ugovor.

U memorandumu piše i da će ruska vojska biti zaduđena za "zaštitu suvereniteta Kirgizije", kao i preduzimanje napada protiv međunarodnih terorističkih grupa.

Konačna verzija dogovora o izgradnji druge ruske baze, kako je dogovoreno, biće potpisana do kraja novembra. Za sada se ne pominje lokacija na kojoj će biti izgrađena baza, niti broj ruskih vojnika koji će u njoj biti stacionirani, ali se nagoveštava da bi to mogao da bude bataljon.

U memorandumu se takođe pominje da bi ruski vojnici u Kirgiziji mogli da dobiju diplomatski status, što znači da bi bili izuzeti od pravila lokalnog zakonodavstva.

Preliminarni sporazum potpisan je na marginama sastanka lidera Rusije, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Tadđikistana, Uzbekistana i Kirgizije koji su se u petak okupili na dvodnevnom samitu Zajedničke bezbednosne organizacije u kirgiškom gradu Čolpon-ati.