@ 1 2 3
Ti si u stvari neki vernik početnik, sa ''genijalnim'' planom da ateiste predstaviš kao površne ljude, zar ne?

ježim se od ovakvih likova,i još ismijava ljude sa sela....ma jad na kub

ma mor(m)on cim veruje u boga sa prestolom

Po nekom mom shvatanju ljudi veruju u boga/bogove iz vise razloga

1) Infantilnost (fali im dobar/los otac ili kod nekoga majka)
2) Nemogucnost da se pomire sa stvarnoscu
3) Nedovoljno razvijen smisao zivota - treba im neko da im to da
4) Fanatizam - nemam razumnog objasnjenja
5) Nasledje - tvoji preci su tako, pa ces i ti
6) Strah, od nepoznatog, od prirode
7) Sujeta, kompleks vise vrednosti, kad verujes onda si ti bolji od "onih" sto ne veruju
Copor, bolje biti unutra nego napolju
9) Neznanje, mrzi me da citam sve knjige, idem kod popa da ga pitam

ima jos...

Da, ja vjerujem u Boga zato sto je moj askurdjel vjerovao u Boga ( znam da jeste, ostavio mi je poruku u mp3 formatu), a istovremeno sam pun tastine, tako da kad sretnem nekog nevjernika, dizem nos jer sam bolji od njega. A i ostali razlozi su ...
Bilo koja pojedinacna celija u covjeku, mravu, bilo kojem zivom stvorenju je tako slozen mehanizam, mehanizam prepun zakonitosti, komplikovanosti-predivna jedna masinerija, da je zaista tesko ne vjerovati u Stvoritelja, nego prihvatiti ideju da se zbio veliki prasak, prihvatiti tezu da je prije par milijardi godina postojala neka riba koja je odlucila da bude butnovnik, pa izasla da se proseta po kopnu, gdje su joj izrasle ruke, noge, zatim odlucila da se malo vere po drvecu, pa prozvala sebe majmunom, ali ne, ni to joj nije bilo dosta! Ne, odlucila je da postane covjek... Mislim, uh...

Pa pretpostavljam da ti je lakse da verujes da postoji neki tamo entitet koji je toliko slozen da mu kreiranje svemira pretstavlja tek minijaturno razmisljanje od par nanosekundi.

To ti je lakse da poverujes? A ovo sto si naveo ti je mnogo teze, ako ne i nemoguce da poverujes?

Od ovoga sto si naveo, jedino mogu potpuno da se slozim sa ovim pod brojem 5. . .  ostali manje vise. .
Ovo sto si naveo pod brojem 1 je bezveze, iz toga ce pre izaci antiteizam nego verovanje u nekog boga. . .
Pod brojem 9 se slazem delimicno.  Istina je da ima dosta neobrazovanih vernika i to jeste veliki problem danas u Crkvi jer cak ni osnovne stvari iz oblasti pravoslavlja ne znaju niti se trude da nauce, ali to opet ne znaci da postoje zaista obrazovani vernici.  

 Добро, у шта је теби лакше да повјерујеш? Лакше ти да повјерујеш у случајност космичких закона и механизама, настнка универзума, настнка живота на земљи пуким мијешањем материје. Прогресивну еволуцију засновану на случајности, настнак сложених животних форми из простих за само 500 милиона година(4 милијарде година није еволуирало скоро ништа). Затим еволуцију човјека у "анти-еволуционом" правцу и још милијарду друхи ствари... Ја сам убијеђен да је то не могуће. Као што је на компјутеру не могуће имати програм који у крајњем случају није програмирао човјек, тако ни наши  животи нису могући без ителигентног утицаја са стране.  

Za nekoliko hiljada godina mozda ce kompjuteri biti smesteni u neutronske zvezde, pa ce program svakako za takve kompjutere biti pisan od strane AI.

Mislim ako cemo da povucemo neku analogiju u vezi progresa - mozemo posmatrati napredak nauke u nekom periodu i videti da je  progresivan. Pre nekoliko vekova bio je sporiji a ovih danasnjih dana sve brzi i brzi.

Ali zar ne vidis da sve sto si naveo u sta  ne mozes da poverujes - vodi ka tome da je ono u sta mozes da poverujes maltene beskonacno komplikovanije.

Sveukupno covekovo saznanje i neznanje si zamenio sa jedim kompleksnim entitetom za koji cak ne mozes ni da zamislis kako je nastao, od cega je sastavljen, i kako radi.

..И тај АИ који буде писао програм ће бити створен од стране човјека, па је према томе и програм посредно повезан са човјеком. Као и ми са нашим Творцем.

Напредак науке је неспојив са природном еволуцијом. Док је еволуција несвијесна стихија безброј случајности које се на невјероватан начин остварују (добитак седмице на лоту сваки пут када је извлачење би у таквом систему била крута тривијалност), научни напредак заснива се на разуму и интелигенцији научника. Сама та чињеница доказује да је без рационалног промишљња, рада и закључивања немогућ напредак. Ако мислиш да није тако зашто не баталимо науку и не сачекамо да се све деси само од себе. Да се изуми за које је потребна огромна количина рада и генијалности просто не појаве у нашим глава одређеним природним мутацијама?

Компликованост? Па узми рецимо ванземаљце за разматрање да ти буде јасније.... И њихово постојање је такође компликовано, зар не? Нема доказа да постоје али на основу чега се са сигурошћу може тврдити да не постоје без обзира што немамо никакав егзактни доказ. Само зато што нас збуњују окрећемо главу и тврдимо да ништа не постоји. Па зар није баш такав став идеолошка кочница развоја науке?