teska filozofija, vrc  

za vestog polemicara nema prepreka zadovoljstvima 

Ma, ja to samo onako...uopsteno, usput...

Vrco priznaj da prizivaš omiljenog oponenta Papirića. 

Jes majku mu....vidim ja neki zacin fali ovoj corbi...

zato sto je tesko biti dobar.

zato st ljudi razmisljaju na ovaj nacin
tudje-sladje 

Opravdavati varanje time da je to prirodan, nagonski proces, jeste logicno iz evolucijskog ugla, ali ima i uzasne logicke nedostatke ako se uvede faktor coveka kao razumnog bica.

Prema tezi da ljudi varaju jer je to u prirodi coveka, moze se napraviti analogija da je covek, kada je recimo gladan (jer nagon za hranom je jedan od prvih bioloskih nagona, vazniji i od seksualnog, pravi pandan nagonu za opstankom) u stanju da hladnokrvno ubije te i pojede drugo bice, kako bi zadovoljio svoju potrebu za hranom. To je iz tog ugla opravdano, jer je on nagonom teran.

Medjutim, da li ljudi to rade, ljudi koji zive u civilizaciji? Ne, ne rade, osim onih patoloskih slucajeva, ali to nije tema. Postoji i mogucnost da to ne rade jer nemaju potrebu za time (paznja! generalizacija na vidiku!  ), ali isto tako, ne moze se ocekivati da se to smatra opravdanim, samo zato sto se radi o zadovoljenju prirodnog nagona. Dakle, covekov racio je taj koji upravlja cak i njegovim nagonskim potrebama, racio koji je iz teorije evolucije prirodno iskljucen kao faktor koji utice na covekovo ponasanje.

Zato se teza o varanju kao prirodnom procesu odbacuje kao validna, i trpa u isti kos sa ostalima, koje su takodje slabe, a podrazumevaju tu nagonsku koncepciju. Cak i ako ostanemo u perspektivi evolucije, ako je prirodan i nagonski proces, zasto onda zivotinje imaju totalno drugacije sisteme po kojima se pare, ostaju zajedno, odlaze, itd...?

Seks jeste nagon; ali potreba za varanjem ne. Pre da su u pitnju ipak neki psiholoski momenti.

U pitanju jeste razumem i čovekova jaka ličnost koja može da kaže "Ne."

Ali ja to prosto ne želim...

bambi, ajde sad da cujemo ponesto o tim psiholoskim momentima koje pominjes (sve mi se cini da se borkesu nece svideti...  )

Jeeeeeeeeeeeeeeeeee, eto meni prilike da izdeklamujem jos jednu svoju teoriju! 

Elem, prema Bambini (to jest, meni, ja sam autor  ), postoje dve grupe uzroka zbog kojih ljudi varaju svoje partnere:

1. unutrasnji - ovde spadaju kompleksi, osecanje inferiornosti (koje ne mora biti diferencirano, ili usmereno ka jednoj osobi, nego opste), potreba da osoba validira svoju vrednost time sto ce svog partnera prevariti, ali i da kod sebe stvori osecaj moci, sto precutkuje i radi stvari iza ledja svom partneru. U najdubljoj osnovi jeste kompleks inferiornosti, a kao buduci psihoanaliticar (  oh, skromnosti), verujem da mu se uzrok moze pronaci u ranom detinjstvu i odnosima sa majkom, ocem, ali i bracom i sestrama. Ukoliko u ovom periodu postoji naznaka inferiornog polozaja, odnosno dozivljavanje inferiornosti, u odraslom dobu moze doci do raznih ponasanja koja za cilj imaju dokazivanje: varanje, broj recki, besna kola... itd. Dakle, sve ono sto ukazuje na vrednost osobe, a prilicno je opipljive prirode.

2. spoljasnji - nezadovoljstvo vezom, precutno prekoravanje partnera, zelja za osvetom (npr. ako se oseca zapostavljenim od strane partnera, pa utehu trazi na drugom mestu). Ovde spadaju i nerascisceni odnosi sa osobom sa kojom partner vara (bivsi partneri, sa kojima nije prekinuta psiholoska ili seksualna konekcija), ali i oni koji se deklarisu kao "zrtve momenta" - oni koji su iskoristili momenat. U osnovi njihovog motiva jeste nedovoljna vezanost za partnera, i jos vise, nezrelost da se pripada drugoj osobi, emocionalno, samim tim i seksualno.

U okviru svake postoje potkategorije... A i veoma interesantna oblast ljudskih izgovora i opravdanja zasto varaju svoje partnere... Kada se cuje sta osoba ima da izjavi o tome zasto je pocinila prevaru, dobija se jasna slika o tome kojoj od ove dve grupe pripada.

Drug Borkes moze da se zapita da li je bolji seks koji je produkt strasti, odnosno emocija, ili onaj koji je "praznjenje j*ja (oprostite na recniku) na zgodnoj plavusi". Kad odgovori sebi na ovo pitanje, neke stvari ce mu se same kas'ti... 

edit: zaboravih da spomenem i socijalne cinioce, vrlo bitne, kao sto su poremecen sistem vrednosti, ili razmisljanje "pa to svi rade". Oni spadaju u prvu grupu faktora, jer je rec o prijemcivosti osobe za uticaje sredine, odnosno sklonost ka konformiranju, sto se smatra karakternom osobinom.