Ma to jeste jako dobar plan, ali nažalost ima i jednu manjkavost: kada dete počne da radi ono što rade i druga deca, a što nema veze ni sa identitetom niti samostalnošću, več je faza koju sva deca prođu na putu socijalizacije.

Brano, jesi li ti imala taj problem što tvoje dete ne gleda crtaće koje gleda i većina njegovih vršnjaka?

Pomalo jeste, ali je sticajem okolnosti počela da se druži s decom tek sa tri, tri i po godine.Veći problem je bio kako je ućutkati da drugarima u vrtiću ne kaže "Moja mama kaže da vi gledate gluposti i da to ništa ne valja, a ja ću kad porastem da budem pametnija od vas!"

Šta znam, nekako smo uspeli da je "uteramo u pravac", postala je nekako otporna na šund, nikad (pa ni sad u puberetu) nije se povela za mišljenjem i ukusom većine.Ima dosta za*eban karakter.
Kad sam joj jednom rekla da nije dete nego monstrum (u šali), rekla mi je :"Pa šta ću kad sam odrasla na Opstanku!"

Au, opasna mala, obožavam takvu decu koja te ostave u šoku nekom svojom rečenicom a ima pritom samo 8 godina ili tako nešto. 

ja sam mog uspesno odvojila od Anime crtaca 
tako so sam ga rodila da ga nista zivo ne interesuje duze od nekoliko dana 

Jeste..al je teška za održavanje.  
Mislim da je jako važno tih prvih pet godina zaštiti dete od pogrešnih uticaja i usmeriti ga na pravi način i u pravom smeru...posle se ono samo izbori.
Promenili smo 3 države i nikad joj nije bio problem da se uklopi.Kad si svoj, svuda se podjednako uklapaš i podjednako štrčš.
Iskreno, ne žalim ni vremena ni truda koji smo uložili.

Divno. Baš volim da čujem za takve izvanredne primerke.

a da, Brano tvoje dete je neko koga se moze brusiti kao dijamant. ovo sto sam ja rodila , ovo nema nigde. njegovo interesovanje za nesto traje koliko i moja kutija cigareta. jedno vreme se zaludjivao Ultra televizijom , anime crtacima , sada su to neki bakugani , neke moci , neke borbe , boze ti sacuvaj
ali opet sve to sto voli, je mocno sredstvo da ipak doprem do njega

Zašto Dizni ne voli roditelje?

Diznijevi crtani filmovi imaju posebno mesto u mnogim porodicama. Za mnoge oni su simbol porodičnih vrednosti i minulih tradicija. U njima bez obzira na na sve nedaće, dobro trijumfuje nad zlom. Ali, da li ste primetili da u Diznijevim crtaćima mama i tata uvek poginu?



Oni govore direktno našem srcu i prožimaju živote dece osećajem sigurnosti u nesigurnom svetu. U tmurnim danima možete uživati u Diznijevim klasicima: srceparajućem „Bambiju”, veličanstvenom „Kralju Lavova“ ili beskrajno simpatičnom crtaću „U potrazi za Nemom“.

Ali shvatićete šta još povezuje sve ove animirane filmove osim starog dobrog nostalgičnog šarma: odsustvo roditelja.

Bambi, odbačen od oca pre rođenja, iskusio je progon i nakon toga ubistvo majke. Ova situacija izaziva nekontrolisano plakanje čak i kod nekih odraslih ljudi. I to nije sve. U „Kralju lavova“ Simba je umešan u smrt svog oca i uzaludno pokušava da pobegne od svog bola.

S druge strane Nemo, buntovna ribica, je jedini preživeo brutalni napad barakude na svoju majku i rođake i provodi većinu vremena otuđen od svog oca.

Da li je ovo sve slučajnost?

Izgleda da nije. Dizni ima neki problem sa roditeljima.

Od kada je osnovana u dvadesetim godinama 20. veka „Dizni produkcija“ je nagomilala stabilnu zalihu disfunkcinalnih i rasturenih porodica.

Slonče Dambo, kao i Bambi, još uvek razalošćuje gledaoce. On je kao beba ostao bez oca a odvojen je od majke jer je morala da bude zatvorena zbog duševne bolesti.

Domaći mačići u „Mačkama iz visokog društva“ , posebno omiljeni kod dece su takođe bez oca. Arijel (Mala sirena) i Bel (Lepotica i zver) nemaju majku.

U skorije vreme, fanovi širom sveta su bili oduševljeni poslednjim delom „Priče o igračkama“ u kome je Endija, glavnog lika podizala samohrana majka.

Doduše ne treba da brinete previše, jer nedostatak oca Endiju zamenjuje drveni kauboj. Ovo odsustvo roditelja nije samo obeležje Diznijevih crtaća već i ostalih televizijskih serija i filmova.

Popularna „Hana Montana“ emitovana na „Dizni“ kanalu koju igra Majli Sajrus uči o tinejdžerskim vezama od svog samohranog oca zbog toga što joj je majka „odsutna“.

Na velikom ekranu, u nastavcima „Plana igre“ desetogodišnja devojčica traži davno izgubljenog oca posle prerane ali pomalo predvidive smrti svoje samohrane majke.

Na dodeli „Gremi” nagrada nominovana je „Začarana Žizela“, tipična Dizni princeza, mlada devojka bez majke koja se navikava na surovo njujorško okruženje.

Očigledan je nedostatak roditeljskih uzora u ovim ostvarenjima. I tu nije kraj.

Neki Diznijevi junaci nisu imali sreću da imaju bar jednog roditelja i ostaju siročići i pre početka priče.

Tarzan je kao beba ostao sam u džungli nakon što mu je roditelje ubio leopard. Tu su i Tod u crtanom filmu „Lisica i pas“ i Artur (Mač u kamenu), koji su prinuđeni da slede svoju sudbinu bez roditelja.

Da li je ovaj očigledan nedostatak roditelja korišćen da bi se postigao dramatični efekat? Da li je glavnom junaku pružena prilika da se suoči sa ličnim izazovima bez saveta roditelja ili je u pitanju još nešto?

Da li je moguće da su smrt majke Volta Diznija i njegova doživotna krivica bili razlog za smrt roditelja u crtanim filmovima?

Godine 1938. kada je dobio velike prihode od svog prvog crtanog filma na velikom platnu „Snežana i sedam patuljaka“, Volt Dizni je svojoj majci Flori i ocu Ejlisu kupio kuću u Los Anđelesu kao poklon povodom zlatne svadbe.

Tokom selidbe Flora se žalila na visoke temperature u centralnom bojleru i njen odani sin je naručio brzu zamenu.

Par dana kasnije, Flora je umrla od gušenja zbog novog bojlera koji nije bio dobro namešten. Da li je moguće da je krivica zbog smrti majke naterala Diznija da eliminiše roditelje, a naročito majke, iz svojih dela?

I da li je ovo postalo pravilo nakon njegove smrti 1966. godine.?

Svakako, ovo objašnjava tipični Diznijev izbor za adaptaciju narodnih priča i bajki, iako postoji veliki broj drugih tradicionalnih priča u kojima su prisutni i majka i otac.

„Dizni kompanija” je adaptirala i „Pepeljugu” (nema majku), „Snežanu ” (nema majku ni oca, ali ima uvrnutu maćehu), „Knjigu o džungli” (Moglija, siroče, su podigli medved i tigar).

Ali možda najbezočnije među svim ostvarenjima je kupovina prava na Berijevo delo „Petar Pan”, gde dečak ne samo da ima odgovornost za celo ostrvo siročića (Izgubljeni dečaci) već su roditelji Vendi i dečaka stalno na društvenim zabavama i ostavljaju decu pod nadzorom porodičnog psa.

Postoji još jedno objašnjenje za Diznijevo odbacivanje roditelja.

Da li je kompanija sa svojim crtaćima stvarni pokazatelj naših nejednakosti u društvu i očiglednog raspada tradicionalne porodice?

S druge strane možda je Dizni odigrao svoj deo uloge u smrti porodičnih vrednosti,a mi i naša deca smo decenijama oduševljeni ovim kao bezopasnom zabavom.

Da li smo podsvesno usvojili ovo „brisanje” roditelja u njegovim filmovima?

Ako ništa drugo možemo ga optužiti da nije odao počast najsvetijim vrednostima, onima koje majka i otac daruju svojoj deci.

Teško da to čini porodičnu zabavu, zar ne?

Izvor: B92

i ? kako ste je ucutkali ?

Svako ko je odgledao makar jednu seriju na disney kanalu zna da ovo nema veze sa vezom 

Poenta je identifikacija sa pozitivnim likovima dok su deca mala. Sve dok to postoji ne bunim se pa makar to bila i anime. Naruto ima veoma dobru poentu (borba za dobre ideale kao i timski duh) kao i vecina animea. Naravno uvek postoji PG efekat i dok god ga se televizije i roditelji pridrzavaju ne vidim problem