Ханс Кехлер: Није фер да ЕУ условљава Србију Косовом            
недеља, 07. октобар 2012.

Повезивање решења Косова са чланством Србије у ЕУ није добро и може само да искомпликује ситуацију, сматра професор Ханс Кехлер са Универзитета у Инсбруку.

"То је не само супротно добрим манирима, већ и нека врста уцене, јер једна је ствар тежња Србије ка чланству у ЕУ, а друга да постигне договор у веома тешком спору око суверенитета. Није фер мешати те ствари", рекао је Кехлер Танјугу.

Кехлер, иначе и председник Међународне организације за прогрес која има консултативни статус при УН, сматра да решење за Косово треба тражити у компромису који би био између два екстрема - да је оно независно и другог – да је део Србије.

То је класични компромис, али би захтевао рационалност и хладне главе на обе стране. То је рационално решење које, наравно, захтева да се превазиђу емоције", наводи Кехлер.

У одговору на питање може ли да замисли Србију у ЕУ без решеног питања Косова, он истиче да је то проблем за функцонисање ЕУ, али "не треба примењивати двоструке аршине".

Према његовим речима, ако ЕУ мисли да сви треба да реше проблеме пре него што постану чланице, онда треба питати зашто је примљен Кипар за пуноправног члана кад питање његовог суверенитета још није решено.

"Мислим да постављање услова Србији само чини ситуацију компликованијом. Имало би утицаја када би ЕУ охрабрила обе стране, Србе и Албанце, да се договоре о компромису, да крену средњим путем између крајности. То је једино рационално", закључио је Кехлер.

Како истиче, подела би мога бити праведно решење, али то захтева да косовски Албанци такође прихвате чињеницу да Срби на северу имају права да слободно одлучују, а ако желе да буду део Србије, то је њихово право.

(Танјуг)

Блиц: Немачка тражи да Србија потпише уговор са Косовом            
недеља, 07. октобар 2012.

Захтев да Србија потпише неку врсту споразума, уговора или меморандума са Косовом о нормализацији међусобних односа могао би да се нађе чак и у закључцима Европске комисије који ће бити објављени 10. октобра, сазнаје “Блиц” из дипломатских извора у Бриселу.



Како за “Блиц” кажу добро упућени извори блиски бриселској администрацији, немачки притисак да се у званични документ Европске комисије убаци нови услов за Србију везан за даљи напредак у европским интеграцијама веома је појачан у последње време. Закључци, односно препоруке Европске комисије који су саставни део годишњег извештаја о напретку Србије још нису добили дефинитиван облик, али извори “Блица” тврде да је у нацрт овог документа, на захтев Немачке, убачена обавеза Србије да се на нормализацију односа са Косовом обавеже у писменом облику.

У кабинету комесара за проширење Штефана Филеа нису ни потврдили, али ни демантовали убацивање новог услова за Србију.

- У току је финализација извештаја о напретку, а коначна верзија биће објављена након што је Европска комисија објави, у среду - рекао је за “Блиц” Петер Стано, саветник за медије комесара Филеа, одговарајући на питање да ли је тачно да ће нови услов о потписивању неке врсте споразума између Београда и Приштине бити унет у закључке.

Дипломатски извори “Блица” тврде да је притисак на Комисију појачан након Генералне скупштине Уједињених нација током које су се, на маргинама заседања, срели председник Србије Томислав Николић и Кетрин Ештон, шефица дипломатије ЕУ. Разлог је што током разговора о покретању будућег политичког дијалога, на врху, између Приштине и Београда није дошло до конкретног договора ко ће водити те преговоре и што се цела ствар разводњава.

- Власти у Београду сада, супротно очекивањима, оклевају да одреде преговарача. Утисак је да за сто не желе да седну ни премијер Ивица Дачић, ни председник Томислав Николић и да покушавају да све пребаце на више министара или на шефа који је задужен за техничке преговоре. Последње Николићеве изјаве о томе да се у ЕУ неће журити и да ће Србија поставити услове протумачене су као недостатак воље да се постигне договор о нормализацији односа. Зато је немачка страна појачала притисак да се већ сада у документ Европске комисије унесе захтев да Београд као услов за добијање датума о отпочињању преговора о придруживању потпише неку врсту споразума са Косовом. Нико не одређује да ли ће то бити споразум, договор, уговор или нека друга форма - каже извор “Блица” из Брисела.

Немачки парламентарци из Социјалдемократске партије канцеларке Ангеле Меркел први су јавно у Београду открили да ће услов о писменом уговору између Београда и Приштине бити постављен већ сада, пред добијање датума.

“Комисија ће сачинити извештај кад утврди да је Србија испунила неопходни степен сагласности са критеријумима које је Савет поставио 5. децембра 2011, а нарочито онима везаним за Косово”, наводи се у интерном документу Европске комисије који оцртава стратегију проширења за период 2012-2013, који ће бити представљен у среду, сазнаје Танјуг.
Ово у пракси значи да је Комисија одложила препоруку да се Србији одреди датум преговора док не дође до “видљивог и одрживог побољшања у односу са Косовом који ће омогућити обома да напредују ка ЕУ, а избећи узајамну блокаду”, како стоји у документу.

Тамара Спаић

(Блиц)

Тања Фајон: Од српских власти зависи да ли ће Србија поново на „црну” шенгенску листу            
недеља, 07. октобар 2012.

НОВИ САД – Известилац за визну либерализацију Европског парламента Тања Фајон изјавила је да од власти у Србији и њених најодговорнијих политичара зависи да ли ће Србија поново доспети на „црну” шенгенску листу.



„Пуно смо заједно урадили да данас имамо безвизни режим за грађане Србије и надам се да ништа у будућности то неће променити. Али, то ипак највише зависи од власти у Србији и најодговорнијих ваших политичара”, казала је Фајон за данашњи новосадски „Дневник”.

Она је додала да још не постоји механизам за привремено суспендовање безвизног режима, али да ће до краја године постојати.

Тања Фајон је објаснила да је то због великог броја лажних азиланата који стижу у ЕУ из појединих земаља, између осталог и из Србије.

(Бета)

Урлих Шнајдер: Србија била на правом путу пре две године када је "Парада поноса" одржана            
недеља, 07. октобар 2012.

Београд - Србија је на правом путу била пре две године када је Парада поноса одржана. Међутим, чини ми се да сада маршира у неком другом правцу. Парада сама по себи свакако није улазница за чланство у ЕУ, али њено одржавање у суботу је требало да покаже да се Србија залаже за људска права, а то је важан корак на путу ка Унији. Морам да кажем да сам разочаран што шетње центром Београда није било, јер је то и био разлог моје посете - истиче за Данас Урлих Шнајдер, посланик Партије зелених у Парламенту Немачке.



Како додаје, важно је да се наставе јавне расправе о правима геј популације у Србији, јер „хомосексуализам није болест, већ начин живота“.

- У Немачкој, као и већини земаља ЕУ, суд може да забрани Прајд, а не политичари. А то је оно што је управо урадила нова власт у Србији. Сматрам да уколико се о правима хомосексуалаца не буде јавно говорило, промена у српском друштву неће ни бити - упозорава Шнајдер.

Да ли ће забрана одржавања Параде утицати на евроинтеграције Србије?

- Сигуран сам да ће се о овоме причати у Унији. То што Прајд није одржан иде у прилог мишљењима да је Србији потребно више времена да постане пуноправна чланица ЕУ.

Да ли Партија зелених подржава евроинтеграције Србије?

- Ми сматрамо да је ЕУ одлична идеја и желимо да што више демократских држава приступи Унији. Србија је добродошла, као и цео Балкан. Међутим, пре него што уђу у ЕУ, све земље морају да испуне одређене услове, а један од њих је и поштовање грађанских права.

Ипак, ЕУ је у кризи. Када можемо да очекујемо наставак проширења?

- Не верујем да ће се криза завршити ускоро, али то не треба да значи да преговори са земљама кандидатима не треба да буду вођени.

Шта званични Београд мора да уради како би добио датум почетка преговора о чланству у ЕУ?

- Извештај Европске комисије ће показати шта је Србија урадила до сада, па је најбоље да сачекамо да буде представљен, а онда да говоримо о даљим корацима. У сваком случају, процес приступања ЕУ траје годинама и сви услови које званични Београд треба да испуни су демократски обликовани.

Немачка је признала независност Косова. Да ли то значи да и Србија то мора да уради ако жели да постане део ЕУ?

- Мислим да постоје различити видови признавања. Наравно, званично признавање је нешто друго. Али, проћи ће још времена пре него што Србија уђе у ЕУ. Ту треба подсетити да пет земаља чланица Уније и даље не признају косовску независност. Верујем да ће временом све стране пронаћи право решење.

А шта мислите о моделу две Немачке?

- Не верујем да је то добар пример. Сматрам да је боље пронаћи мирнији начин да Србија и Косово сарађују. Важно је да људи желе да се решење постигне и да политичари не раде ништа против својих грађана.

Шта мислите о иницијативи Волфганга Болзбаха из Одбора за унутрашња питања Бундестага да Немачка преиспита безвизни режим са Србијом?

- Верујем да је то само политичка идеја, иако не знам позадину тога. Могу само да кажем да у време избора у Немачкој ми не дискутујемо о питањима на тако „ниском“ нивоу. У сваком случају, то није добра идеја, јер тако нешто не би помогло ни Србији, ни Немачкој.

Јелена Диковић

(Данас)

zbog fjodora...

istrebite narod, slomijte ga, ucutkajte. jer je evropsko prosvetiteljstvo od naroda mnogo vaznije.

radne beleske za karamazove

немачка ће бити на правом путу тек кад сви женски чланови фамилије шнајдер буду снимале генгбенг али са коњима и нерастима

Европска комисија није препоручила давање Србији датума почетка преговора са ЕУ            
среда, 10. октобар 2012.

Брисел - Европска комисија, као што се очекивало, није препоручила давање Србији датума почетка преговора са ЕУ. Уместо тога, препоручено побољшање односа са Косовом.

Извештај ЕК о напретку Србије данас је на Спољнополитичком одбору Европског парламента прочитао комесар за проширење Уније Штефан Филе.

У том извештају се констатује да је Србија напредовала на европском путу, али се истичу и слабости у области владавине права. Такође, тражи се и конструктивно ангажовање у нормализацији односа са Косовом.

Годишњи извештај ЕК, који је европски комесар за проширење Штефан Филе данас званично представио Спољнополитичком одбору ЕП, представља детаљну слику напретка ка достизању европских стандарда који је Србија остварила током протеклих годину дана.

Као што се и очекивало, Комисија ове године није предложила Европском савету да Србији додели датум почетка преговора о придруживању, што је следећи корак након добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ. Разлог за то је застој у дијалогу Београда и Приштине, као изостанак примене досад постигнутих договора.

"Након избора и успостављања нове власти, Србија треба да настави да се конструктивно ангажује у следећој фази дијалога како би остварила даљи напредак на видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом", каже се у извештају.

Када је реч о другим темама, Комисија је констатовала да Србија наставља да испуњава политичке критеријуме из Споразума о стабилизацији и придруживању и да су протекли избори показали да је демократија консолидована и да Србија а у потпуности сарадјује са Хашким трибуналом, мада треба још да ради на откривању мреже помагача хашким бегунцима.

Међутим, када је реч о владавини права и посебно о реформи правосуђа, Комисија је утврдила веома скроман напредак током протекле године и поручила да је неопходно донети нову стратегију реформе.



"Да би се успоставило поверење грађана, власти морају да размотре додатне мере како би ојачале независност, непристрасност, одговорност, стручност и ефиканост правосуђа", наводи се у извештају. Сем тога, Комисија је утврдила да је мало тога урађено на успостављању демократске контроле над системом безбедности.

Корупција и организовани криминал још увек представљају озбиљан проблем, каже се у извештају, а на Акциони план и Стратегију борбе против корупције се још чека, док законску регулативу треба значајно побољшати. Комисија сем тога очекује да се успешно процесуирају случајеви високе корупције, као и из домена организованог криминала.

Иако се констатује да се у Србији у начелу поштују људска права, у извештају се наводи да је потребно уложити додатне напоре на заштити права мањина, а у извештају се посебно помиње да је Парада поноса ове године поново забрањена, упркос уставним гаранцијама права на слободно окупљање и удруживање.

У том смислу, Комисија захтева да се успостави друштвени дијалог са представницима ЛГБТ заједнице како би и ова манина могла да ужива права која су јој законом загарантована.

Напредак је видљив и када је реч о регионалној сарадњи са суседима, а Комисија је посебно похвалила заједничке напоре Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине на решавању проблема избеглица.

Део извештаја посвећен економији указује на бројне проблеме: слаб привредни раст, незапосленост од 25 одсто са тенденцијом раста и раст буџетског дефицита, а Комисију нарочито брине нарушавање независности Народне банке након што је у августу измењен закон.

Комисија закључује да су у економији неопходне структурне реформе, али да је веома мало урађено на томе у последњих годину дана те да је утицај државе на привредни живот и даље изузетно висок.

Штефан Филе: Нужан одржив напредак у односима с Приштином, не тражимо да Србија призна независност Косова

Србија је на путу испуњавања политичких критеријума и услова из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), изјавио је данас комесар ЕУ за проширење Штефан Филе, представљајући овогодишњи извештај Европске комисије о напретку држава које стреме ка чланству у Унији.

Филе је, на састанку Одбора за спољне послове Европског парламента, нагласио и да ЕК не тражи од Србије да призна Косово.



Европски комесар је поручио да ЕК охрабрује Србију да настави са спровођењем реформи и да се и даље конструктивно ангажује у регионалној сарадњи и изградњи добросуседских односа.

Он је нагласио да је нужан видљив и одржив напредак у односима Београда и Приштине, како би Србија, али и Косово - које се одвојено третира у Извештају кад је реч о евроинтеграцијама - могли да наставе на путу ка ЕУ, не блокирајући се међусобно у тим напорима.

"Нужан је видљив и одржив напредак у односима Београда и Приштине како би и Србија и Косово наставили на путу ка ЕУ и избегли да блокирају једно другог у тим напорима", рекао је Филе.

Тај процес би, према његовим речима, требало да постепено резултира нормализацијом односа, у оквиру којих би се решавало и питање севера Косова, уз поштовање територијалног интегритета Косова и потреба тамошњег становништва.

Када је реч о Косову, у Студији о изводљивости који је израдила ЕК потврђено је да ЕУ може с Приштином да закључи ССП, рекао је Филе.

Он је додао да Комисија позива Косово да спроведе све договоре постигнуте у дијалогу с Београдом.

Европски комесар је, покушавајући да објасни европским посланицима шта тачно значи захтев за нормализацијом односа, нагласио да ЕК не тражи од Србије да призна независност Косова.

Филе је навео да се свеобухватан приступ ЕК према Србији темељи на три главна елемента, а то су: подизање дијалога Београда и Приштине на највиши ниво, повезивање одлуке о датуму почетка претприступних преговора с напретком у дијалогу и прецизирање термина "нормализација односа".

Он је подсетио да је висока представница ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон, која је предложила подизање нивоа дијалога, у интензивном контакту са обема странама.

Дијалог треба да буде "још дубље укорењен у процес проширења ЕУ", а за Србију ће напредак у дијалогу бити од кључног значаја како би добила датум за почетак преговора о приступу Унији, објаснио је он.

За међународну заједницу су, такође, важна и друга питања, попут паралелних структура на северу Косова или да Срби на северу осете да имају будућност, истакао је Филе и додао да је важно да, и пошто Србија отпочне претприступне преговоре, Београд и Приштина могу и даље да напредују у процесу нормализације односа.

ЕК је, такође, први пут покушала да објасни шта значи "нормализација односа" Београда и Приштине, рекао је европски комесар.

"Не тражимо од Србије да призна независност Косова", то није учинило ни пет чланица ЕУ, поручио је Филе.

Покушавамо да објаснимо да процес не завршава почетком преговора о чланству, већ се наставља, додао је он.

Прецизирајући које су области у којима је Србија остварила напредак, Филе је, између осталог, навео владавину права, имовинска права, спровођење неких од постигнутих договора с Приштином, укључујући питање регионалног представљања и Протокол о интегрисаном управљању прелазима.

С друге стране, Србија је предузела неке кораке који су изазвали нашу забринутост, на пример када је реч о нарушавању независности Народне банке, казао је он.

У вези с тим питањем, јасно смо рекли Србији да имамо висока очекивања од земље кандидата и да је главно очекивање да, какав год закон усвојила, он мора да буде у складу са европским акијем, а не у супротности с њим, изјавио је Филе.

Известилац ЕП за Србију Јелко Кацин оценио је, на састанку Одбора, да решење "корак по корак" за односе Београда и Приштине можда није добар начин јер, како је приметио, недостатак дијалога представља проблем већ 30 година, а такав приступ није дао резултата.

Известилац ЕП за Косово Улрике Луначек оценила је да то што с Косовом може бити закључен ССП представља важан корак јер показује да су могући суштински односи ЕУ и Приштине.

(Б92-Танјуг)

Штефан Филе: Албанији статус кандидата за ЕУ            
среда, 10. октобар 2012.

Брисел - Комесар ЕУ за проширење Штефан Филе препоручио је данас да се Албанији одобри статус кандидата за придруживање ЕУ, пошто је "учинила значајан напредак".

"Европска комисија сматра да Албанији треба одобрити статус кандидата за ЕУ", рекао је Филе представљајући овогодишњи извештај ЕК о напретку држава које теже чланству у Унији.

Филе је, на састанку Одбора за спољне послове Европског парламента, навео да, иако је Албанија остварила знатан напредак у неколико значајних реформи, потребни су и значајни политички договори.

"Албанија је остварила значајан напредак, али значајнији политички договори требало би да буду постигнути. Успех је постигнут у многим значајним реформама. С обзиром на све ове чињенице, ЕК препоручује да Савет одобри Албанији статуса кандидата, под условом да друге реформе буду спроведене, укључујући правосуђе и реформе парламента", рекао је Филе.

(Танјуг)

Дајте референдум, па да одјебемо ЕУ !

Ханс-Петер Фридрих: Немачка ће се ангажовати за поновно увођење виза за грађане Србије и Македоније            
субота, 13. октобар 2012.

БЕРЛИН, БРИСЕЛ - Савезни министар унутрашњих послова Ханс-Петер Фридрих најавио је да ће се Немачка унутар Европске уније (ЕУ) ангажовати за поновно увођење виза за грађања Србије и Македоније.

У интервјуу за дневник "Билд" Фридрих је рекао да је од Кипра као председавајућег ЕУ "већ затражио да се заузме да у савету министара унутрашњих послова ЕУ буде донете одговарајуће одлуке".

Фридрих је видан пораст броја нових азиланата у Немачкој у септембру приписао пре свега драстичном повећању броја захтева за азил грађана Србије и Македоније.

Према подацима које је јуче објавило Министарство унутрашњих послова, у септембру је у Немачкој азил затражило 1.395 грађана Србије и 1.040 држављана Македоније.

То је вишеструко повећање у односу на претходна два месеца. У јулу и августу је 324, односно 496 грађана Србије у Немачкој затражило политички азил. Из Македоније их је било 215, односно 620.

Немачки министар унутрашњих послова је оценио да је у случају ове две земље "реална претпоставка да грађани долазе пре из економских разлога, него што траже заштиту од прогона".

"То није ни смисао, ни сврха права на азил и морамо да се супротставимо тој злоупотреби", рекао је Фридрих.

Фридрих је јуче, поводом објављивања нових података о броју захтева за азил, у саопштењу истакао да "масовни долазак српских и македонских грађана мора хитно да буде засутављен" и да "ЕУ што је могуће брже мора да омогући суспендовање сада важеће слободе путовања" за грађане ове две земље.

Немачки министар је зато већ од надлежне комесарке Цецилије Малстром и од Кипра, као председавајућег ЕУ, затражио да хитно оконча процедуру промена уредбе о визама која траје од 2010. и која треба да омогући суспензију безвизог режима за поједине земље.

Поред иницијативе унутар ЕУ за привремено укидање виза Србији и Македонији, Фридрих је најавио и даље убрзавање процедуре разматрања захтева за азил, као и брже протеривање ових грађана назад у земље порекла.

И више других политичара владајућих конзервативаца затражило је строге мере, па и поновно увођење виза, које би требало да смање број азиланата из Србије и Македоније. При томе се инсистира пре свега на убрзању процедуре разматрања захтева за азил и смањењу материјалних давања.

Јер, одрастао подносилац захтева за азил, при просечној двомесечној процедури разматрања захтева, добија 700 евра и плаћен пут натраг у земљу из које је дошао.

У случају азиланата из Србије и Македоније је скоро искључиво реч о Ромима који долазе са вишечланим породицама, а квота признавања захтева или барем одобравања статуса заштићеног избеглице равна је нули.

У Немачкој, посебно у Берлину и другим великим градовима, је од ширења ЕУ 2007. драстично порастао број Рома из Румуније и Бугарске.

Држављани ових земаља додуше још немају право запошљавања у Немачкој, али као грађани ЕУ имају могућности настањивања по другим основама.

(Бета-Танјуг)