Министар унутрашњих послова Баварске: Суспендовати безвизни режим Србији            
петак, 12. октобар 2012.

Београд – Због повећања броја захтева за азил грађана Србије, ЕУ има само једну опцију- да суспендује безвизни режим, каже за Б92 баварски министар унутрашњих послова.



Ивица Дачић и Јоахим Херман током једног ранијег сусрета

Јоахим Херман, министар унутрашњих послова Баварске, рекао је да је јасно да у Србији не постоји политички или верски прогон људи.

"Та масовна злоупотреба азила у Немачкој није прихватљива. И зато се то мора зауставити. Ја сам током прошле године, када су ове бројке биле знатно мање, замолио министра унутрашњих послова Србије да реагује на одговарајући начин. Ти напори очигледно нису уродили плодом јер је број потражилаца азила из Србије растао из месеца у месец. У тој ситуацији постоји само једна могућност за Европску унију - да се супендује безвизни режим“, рекао је Херман.

Он је рекао да ако Србији пође за руком да пригуши ту масовну злоупотребу институције доделе азила, онда би то за Немачку било у реду, јер они нису једина земља која се суочава са масовним захтевима за доделу политичког азила од особа пореклом из Србије.

"Притужбе у међувремену стижу и из других европских земаља, као што су Белгија, Холандија и Шведска. Али ми јасно кажемо - такав раст броја захтева за доделу политичког азила за нас није прихватљив. Само у септембру дошло је 2.000 нових потражилаца азила из Србије и због тога нажалост морамо инсистирати на томе ако Србија не може ово да спречи, да се суспендује безвизни режим", рекао је баварски министар унутрашњих послова.

Херман каже да је то његов захтев, али је у међувремену и савезни министар унутрашњих послова доктор Фридрих усвојио тај став.

"Он се међувремену залаже за суспендовање безвизног режима за Србију и Македонију", рекао је министар унутрашњих послова Баварске Јоахим Херман у разговору са Драгославом Дедовићем, одговорним уредником српске редакције Дојче велеа.

Начелник Управе граничне полиције Србије Ненад Бановић каже да режим путовања држављана Србије у земље Европске уније без виза није угрожен.

“Подаци које смо добили од наших немачких колега јесу озбиљни, међутим сам извештај Европске комисије који је јуче стигао говори да је Србија на пољу смањања лажних азиланата имала умерени напредак, што знаци да ситуација није тако аларманта као што наше немачке колеге желе то да представе. Што се конкретно Баварске тиче у току августа и септембра заједно Срби и Македонци су имали су, према њиховим извештајима, само 303 наша држављана који су тамо били у функцији ткзв. лажних азилана. Бројке показују да је број лажних азиланата у паду у односу на прошлу годину када смо имали изузетан пад у односу на 2010,” каже за Б92 Бановић.



Ненад Бановић

“Ми сва упозорења која добијамо од наших немачких колега заиста најозбиљније разматрамо и предузећемо одређене мере… Већ у уторак ћемо имати један озбиљан састанак у Министарству спољних послова када ћемо размотрити које ћемо наредне кораке предузети за смањење броја тих лица,” рекао је Бановић за Б92 и додао да је у сталном контакту са официром за везу амбасаде Немачке у Београду и да ће успоставити контакте са колегама из Немачке.

На основу документа МУП-а Србије у који је Б92 имао увид, приметан је тренд пада броја држављана који су поднели захтев за азил у традиционално “најпопуларнијим” европским земљама.

На основу података у првих шест месеци, мање захтева у односу на претходне две године упућено је Немачкој, Шведској, Луксембургу, Белгији. Једино је повећан број захтева за азил у Швајцарску.

У Немачкој је , на пример, у првих шест месеци ове године мање тражиоца азила, а Србија се на лази на шестом месту по броју поднетих захтева у овој земљи. У септембру је порастао број захтева, после одлуке немачког Уставног суда да се повећају новчана давања тражиоцима азила.

Тема азиланата и визна слобода за Србију и Македонију биће, према немачким медијима, разматрана на самиту ЕУ министара унутрашњих послова и права 25. октобра.

(Б92)

Ханeс Свобода: Србија ће морати да призна независност Косова пре уласка у ЕУ            
недеља, 14. октобар 2012.

Нови Сад -- Специјални известилац Европског парламента за западни Балкан Ханес Свобода изјавио је да ће Србија морати да призна независност Косова пре уласка у ЕУ.

"Признавање Косова се на крају мора догодити, али оно није никакав услов у поступку приступања ЕУ. Но, пре него што Србија постане чланица ЕУ, свакако ће морати да призна Косово. У овом тренутку је битно да се настави дијалог Београда и Приштине. Али за саму Србију би било добро да прихвати чињенице", рекао је Свобода за новосадски Дневник.

Свобода је оценио да би Србија на пролеће следеће године могла да добије датум за почетак преговора са ЕУ, али је поручио да пре тога Србија треба да "умири радикалне струје".

"Недавна одлука о забрани одржавања Параде поноса управо доказује да нова Влада Србије није привржена европским вредностима", казао је Свобода.

Додао је да оно што је до сада чуо од нове владе у погледу ЕУ "није ни мало охрабрујуће".

"Непрестани флерт са Русијом, као знак да ЕУ није за Србију једини партнер, није баш од помоћи", рекао је Ханес Свобода.

(Бета)

Блиц: Шест држава ЕУ тражи враћање виза за земље западног Балкана            
субота, 13. октобар 2012.

Шест земаља Европске уније затражило је пре два дана од европске комесарке за унутрашње послове Сесилије Малмстрем да ЕУ до краја године предузме мере за суспензију безвизног режима, сазнаје “Блиц”. Овај захтев се односи на државе западног Балкана којем припада и Србија. Добро упућени извор “Блица” каже да то не значи да ће грађанима Србије бити ускраћено путовање без виза, али да ни то не треба искључити.

Како “Блиц” сазнаје, захтеви су упућени писмом које су потписале Белгија, Луксембург, Шведска, Немачка и Холандија. Ове државе нису експлицитно написале на које се земље западног Балкана односи захтев, већ се тражи могућност суспензије путовања без виза за цео простор. Добро упућени извор “Блица” наводи да шест чланица ЕУ у образложењу наводи да месецима имају прилив лажних азиланата са простора западног Балкана и да због тога траже од ЕУ да предузме одговарајуће мере.

- То практично значи да се од Брисела тражи да до краја године усвоји измену регулатива којима ће увести као могућност ускраћивање Шенгена. Прецизније објашњено у писму се захтева да се пропишу услови за увођење суспензивне клаузуле на безвизни режим и то би требало да буде усвојено на нивоу целе ЕУ - каже “Блицов” извор.

Како додаје, сада се не може говорити на које време би суспензија била усвојена и Брисел би тек требало да одреди да ли је то на три или шест месеци или чак и дужи период.

Србија, како сада ствари стоје, од шест држава које су упутиле писмо комесарки Малмстрем нема проблем у Француској и Холандији. Међутим, има у Немачкој где су захтеви за суспензију све гласнији. Тамошњи медији пишу да “експлодира” број српских и македонских азиланата у Немачкој. Статистика каже то исто - у јануару 2010. је било 68 захтева за азил из Србије, у јануару ове године 697, а током прошлог месеца 1.395. Поред једног броја покрајинских министара унутрашњих послова, реаговао је и савезни министар Ханс Петер Фридрих, тражећи проверу визне слободе за Србију и Македонију.

Немачки медији наводе да ће азиланти и визна слобода са Србију и Македонију бити разматрана и на самиту ЕУ министара унутрашњих послова и права 25. октобра.

Ненад Бановић: није угрожен режим

Начелник Управе граничне полиције Ненад Бановић изјавио је да режим путовања без виза није угрожен упркос повећању броја лажних азиланата у Немачкој. Он је рекао да је у првих осам месеци број лажних азиланата из Србије у Немачку износио 2.714.

(Блиц)

Мирослав Лазански: ЕУ, игра која није успела?            
субота, 13. октобар 2012.

Игра око Косова и ЕУ класичан је пример сценарија игре два затвореника који су оптужени за исти злочин, Београд да је својом ранијом политиком изгубио Косово, ЕУ да је Србији противно међународном праву откинула око 15 одсто територије. У суштини оба затвореника су у ћорсокаку, нису у стању да брзо пронађу излаз из ситуације због помањкања узајамног поверења. И једни и други играју „пипиревку” како да остану у игри, а не буду осуђени, односно поражени. При чему је позиција ЕУ, наравно, далеко боља, јер ЕУ је „затвореник, заштићени сведок”. Логика је то „учествоваћу кооперативно у првом потезу, у другом потезу учествоваћу сходно начину како је други играо у првом”. Брисел је одобрио наш статус кандидата за ЕУ, сада тражи нашу кооперативност у другом потезу, у даљем процесу етаблирања косовске државне независности. У Бриселу очито сматрају да довољно познају српску политичку елиту и да могу да јој „продају” бајке о потреби „очувањa територијалног интегритета Косова” у контексту статусне неутралности Европске комисије за проширење поводом питања Косова.

Дакле, можда су наши политичари заиста погрешно разумели синтагму о „очувању територијалног интегритета Косова”, можда је то само „питање неспретне формулације”, ето нисмо се разумели? Но, ако је то тако, зашто је онда европски комесар за проширење Штефан Филе одбио предлог да се синтагма, коју смо због нашег недостатка језичке и правне суптилности, ето онако на брзину, и погрешно схватили, побољша да би је коначно правилно схватили? Да би овај слуђени народ схватио да нас ЕУ не уцењује, да ми погрешно гледамо на однос ЕУ према Косову и да смо у стратешкој заблуди?

Лично, одавно немам никакву дилему о „синтагми” која долази из Брисела, од Србије се тражи да већ сада де факто призна независност Косова. Пре самог евентуалног уласка у ЕУ тражиће се то признање и де јуре . Да се више не лажемо, ако се од Београда захтева поштовање територијалног интегритета Косова, сваки студент права ће вам рећи да је то признање државе. Колико знам, територијални интегритет немају ни дечји вртићи, ни градови, ни месне заједнице. Да ли сте чули да је Брисел икада тражио очување територијалног интегритета за неки град, дечји вртић, или месну заједницу? Ја још нисам.

Сада долазимо до другог момента ове приче. Је ли то што ЕУ тражи од нас антидемократски, овако директно смејање у лице највиших представника ЕУ за мене је антидемократско понашање. Да ли сте можда гледали изразе лица Штефана Филеа и Венсана Дежера када су нас у Београду уверавали да смо погрешно протумачили оно што су нам они поручили? Па смејуцкали су нам се директно у лице. Подсетило ме то на једну давну утакмицу Црвене звезде против Ливерпула. Звезда је изгубила са три нула, а лондонски „ Тајмс” је сутра имао велики наслов: „Фантастична игра Београђана”. То је демократија.

Бити фанатик европске идеје у времену када Велика Британија најављује референдум о опстанку, или изласку из ЕУ јесте помало неозбиљно. Јер нико у Србији не зна у којем ћемо типу света живети за десет до 15 година. Хоће ли то бити Европа великог савеза Немачке и Русије, или Британије и Француске? Мултиполарна Европа, или биполарна Европа? Европа богатих и сиромашних, Европа белих и обојених, Европа хришћана и муслимана? Европа интегрисана од Атлантика до Урала, или дезинтегрисана? Склоните са зидова портрете Аденауера, Шумана и Жана Монеа јер они данас Србији је уручују ђачку књижицу – хоће ли проћи у нови разред или ће понављати годину.

Постоји континуитет између тоталитарног европеизма прошлог века и „демократског” европеизма данас. Имају заједничког непријатеља, националну државу која је за њих претња за мир и превише скучен простор за економију планетарних димензија. За једне и друге „разноликост представља неред, а ред захтева униформност”. Униформност можете схватити и као „европске стандарде”.

Но, како све то објаснити нама сиротима, када треба да исплатимо плате и пензијице? Којом синтагмом и којом суптилношћу?

(Политика)

Ohrabrujući pasus u današnjim "Novostima" ( ovde ) :

" Prema istraživanju TNS Medija galupa, koje je objavljeno pre dva dana, na pitanje kako biste glasali na referendumu o ulasku Srbije u EU, 42 odsto građana bi glasalo za ulazak, 36 odsto protiv, neopredeljenih je 9 odsto, a ne bi izašlo 14 odsto građana. A u istraživanju koje je u avgustu objavila Kancelarija za Evropske integracije, za ulazak u EU bilo je 49 odsto građana, protiv 25 odsto, ne bi glasalo 19 odsto, a odgovor da ne zna kako bi glasalo dalo je osam odsto građana Srbije. "       

Problem je sto domaci izdajnici iskljucujuci Dveri, SRS i DSS i dalje pricaju i vrse propagandu kao da je 80% za EU...
I niko da ih pita jeste li normalni?!

To ti dodje prirodno, kao kad dises, pijes vodu, oces u EU..........u jedru svake celije negde pred kraj dnk zapisa svima nama stoji "ponosni clanovi EU"

Вилијам Хејг: Долазим и Београд да решимо проблем            
уторак, 16. октобар 2012.

Шеф британске дипломатије Вилијам Хејг ускоро долази у Београд да би лично допринео наставку пута Србије ка ЕУ. Одлазећи с Савета министара ЕУ у Луксембургу, Хејг није желео да пре ове посете коментарише инсистирање ЕК да Србија испоштује територијални интегритет Косова, али је рекао:

- Нисмо о томе разговарали на овом савету тако да то не бих желео да коментаришем. Намера ми је да у доста кратком року посетим Србију и тада ћемо моћи с више детаља да разговарамо о том питању - одговорио је, за ”Новости”.

Британски дипломата је нагласио важност да се контакти између Београда и Приштине наставе:

- Наравно, желимо да видимо успешан дијалог између Србије и Косова, који се одвија уз подршку и под покровитељством ЕУ.

(Вечерње новости)

Јелко Кацин: ЕУ није самопослуга, па да Србија може да бира оно што јој одговара            
понедељак, 15. октобар 2012.

Нови Сад - Могућност укидања безвизног режима последица је и незадовољства Европске уније тиме колико је Србија посвећена евроинтеграцијама, изјавио Јелко Кацин.

Известилац Европског парламента Јелко Кацин је за телевизију Војводине истакао да је могућност увођења виза директна последица незадовољства земаља које оптерећују лажни азиланти, "јер реакција је увек политичка".

Он је казао да је све чешће помињање виза, "последица и незадовољства ЕУ тиме колико је Србија посвећена евроинтеграцијама, а то не могу покрити трошкови враћања азиланата, које је Дачић данас предложио".

Кацин је навео да "ЕУ није самопослуга, па да Србија може бирати то што њој одговара, а друге ствари на које се обавезала да игнорише и гура на страну".

"Одговорићу вам на свој начин - дијалог између Београда и Приштине давно је кренуо, од свега што сте се договорили много тога није имплементирано, исто важи и за визни режим", рекао је он.

Кацин је навео да је питање азиланата злоупотребу од стране појединаца, "али и организованог криминала и да то захтева да и друге службе, а не само министарства унутрашњих и спољних послова, раде свој посао".

Он није желео да потврди да ли ће се предлог механизма за суспензију визног режима убрзо наћи на дневном реду, истакавши да треба радити на томе да такав предлог не дође на дневни ред и "да од Владе Србије очекује мање дисонантних тонова на путу за ЕУ".

Премијер Дачић изјавио је претходно данас да би укидање безвизног режима Србији било контрапродуктивно и да ће Влада учинити све да до тога не дође.

Дачић је рекао новинарима да ће Влада учинити све да не дође до укидања безвизног режима Србији, јер је то, како је оценио једино конкретно што су грађани видели од европских интеграција.

"Ако су проблем средства која треба да се врате тим људима, ми ћемо их вратити из буџета. Реч је о неколико милиона евра", рекао је Дачић и подвукао да је Србија спремна да проблем азиланата решава у сарадњи с ЕУ.

(Танјуг)

Тања Фајон: Већина земаља ЕУ сматра да Србији треба увести визе            
понедељак, 15. октобар 2012.

БРИСЕЛ – Известилац Европског парламента за визну либерализацију и посланик ЕП Тања Фајон изјавила је данас да је ситуација у вези са могућношћу поновног увођења виза веома озбиљна и да, према њеним сазнањима, већина земаља чланица ЕУ сматра да поново треба увести визе Србији.



„Европски парламент је под великим притиском да усвоји механизам за поновно увођење виза”, који ће највероватније бити усвојен до краја године, рекла је Фајон на конференцији за новинаре у ЕП.

Она је изразила наду да механизам за суспензију безвизног режима никада неће бити примењен.

„Према мојим сазнањима, већина држава чланица ЕУ спремна је да подржи поновно увођење виза за грађане Србије”, рекла је Фајон.

Фајон је нагласила да ће, ако визе буду поново уведене, бити веома тешко да се Србија врати на „белу шенгенску листу”.

„То би онда могао бити предмет политизације и зато се надам да механизам за суспензију никада неће бити примењен”, рекла је она.

Фајон је истакла да је у првих осам месеци ове године више од 14.000 грађана земаља Западног Балкана затражило азил у „шенгенској зони”, а да је готово половина њих из Србије.

Она је наговестила да би се овај проблем могао погоршати.

„Долази зима а знамо да се тада обично број захтева за азил повећава”, казала је она.

Известилац за БиХ ЕП Дорис Пак сагласила се са Фајоновом да је ситуација озбиљна.

„Политичари се понашају неодговорно а последице сносе сви грађани. Сматрам да треба увести визе само за политичаре, али се бојим да то није могуће остварити”, рекла је Пак.

(Танјуг)