Svaka cast zasluzio si aplauz    

Hvala prijatelji 

mozda je to bio samo trenutak nedostatka inspiracije

ko bre nema hrabrosti 

Pa da li nemate hrabrosti ili možda imate,ja ne znam.Činjenica je da u poslednje vreme momcima treba dosta vremena da priđu ako se uopšte i usude na taj korak.

"Zašto muškarci nemaju hradrosti da priđu devojci?"
Odmah se daje odgovor koji se nalazi na prvoj stranici ove teme.
"Zato što se plaše da će devojka da ga odbije..."

Ja imam 20 godina, emotivna sam osoba, miran dečko, i do sada nisam imao devojku baš zbog tog straha.
Elem, upoznao sam jednu devojku pre, jedno, 3-4 godine. Zasviđala mi se ali nisam hteo ništa da preduzimam jer je imala dečka.
Ne volim da se mešam u tuđe veze, a kamo li da ih rušim.
Njen dečko je inače bio moj drug koga sam poznavao, nekih, 6 meseci.
Negde oktobra 2006-te godine ona i njen dečko su se rastali jer je njen dečko prevario. Ja sam to saznao dve nedelje pre toga ali nisam hteo ništa da joj kažem, jer sam je za to vreme, od kada sam je upoznao, u stvari i zavoleo. To je bilo prvi put da me toliko emocije ponesu za nekom devojkom. Bila mi je previše draga da bih je povredio. Ćutao sam. Decembra meseca, kada je počela da priča kako ga  je prebolela, i kako će "sebi noge da slomi, a neće da mu se vrati i da se pomiri sa njim", rešio sam da pokušam da ostvarim neku emotivnu vezu sa njom.
Nisam imao hrabrosti da stanem ispred nje, da je gledam u oči i da je startujem pa sam počeo da je muvam preko rimantičnih SMS porukica. To je upalilo. Pred novu godinu je počela da priča kako planira da ide kod braće van grada na slavlje, ali mi je njena, tada, najbolja drugarica rekla da će ona, u stvari, da ostane da bi se smuvala samnom. Kada je saznala da je drugarica to rekla meni posvađala se sa njom. Nova godina. Celo veče je prošlo u redu. Smeh, zagrljaji, povremeni poljubci u obraz, u vrat (nisam hteo da prenagljujem), jednostavno eXtra. Oko ponoći smo se napili i onako pijani smo razgovarali. Kažu da alkohol iz tebe isteruje istinu... Kada sam je pitao da li je tačno da je ostala zbog mene, odgovorila mi je potvrdno. Pošto imam takvu dušu kakva jeste rešio sam da tu stanem... Pijani smo... Ako uradim nešto sada, možda će pričati da sam je iskoristio... Ja nisam takav... Prestao sam... Oko 3 ujutru sam je odvezao kući i dobio poljubac u obraz. Sutradan na poruku "Hoćemo li da nastavimo ono od sinoć?" odgovorila mi je da nije svesna šta se desilo i nezna da li uopšte da stupi u vezu samnom i da joj treba vremena da razmisli o svemu. Šta da kažem, budala, zacopao se. šta sam mogao pustio sam je da razmišlja. mesec dana smo se mi zezali, sedeli zagrljeni i razmenjivali poljubce u predelu obraza i vrata. (Nisam hteo da je poljubim u usta dok ne dobijem njen odgovor na pitanje da se smuvamo.) Mesec dana posle toga rekla je da bi želela da se smuva samnom. Sutradan nisam mogao da je vidim, imao sam nekih obaveza. 2 dana kasnije sastali smo se u kući našeg druga (kod kog smo, inače, dočekivali novu godinu). Rekao sam drugu da nas posle nekog vremena ostavi same. Ona je došla, pozdravili smo se. Sedeli smo i zezali smo se... Kada je moj drug trebao da ustane i izađe iz sobe, ona je primila poruku od bivšeg dečka u kojoj je napisao da mu je žao i da bi želeo da se pomire. Posle čitanja poruke počela je da plače. Izašao sam napolje jer nisam mogao da je gledam dok plače. Zapalio sam cigaretu i razmišljao koliko sam se sje*ao za svo to vreme dok sam čekao odgovor. Izašao je drug posle mene i ja sam počeo da plačem. Nisam mogao da izdržim. Kada sam se sredio ušao sam unutra. Ukoliko sam ušao ona je ustala i pošla kući. Ponudio sam se da je ispratim i posle nekoliko odbijanja ipak sam pošao i ja. Na putu ka njenoj kući pitao sam je ima li šanse za nas. Odgovorila je da nije trebala da mi uliva lažnu nadu i da je ispala "debilka" (citat njenog izgovora). Razišli smo se, u stvari, pobegla je od mene... Otišao sam kući i u 5 popodne sam legao u krevet i nisam ustajao do sutradan u 4 dok nije drug došao da me izvuče iz sobe. Dve nedelje kasnije sam saznao da se vratila svim bivšem dečku.

To je ono što mene plaši i što plaši većinu momaka, a to je da budu odbijeni.
Ja sam ovde otvorio dušu.
Hvala vam na razumevanju.

"... i pad se broji kao let." 

U pravu si.Nije teško probati.Pa i ako te odbije nije kraj sveta,a sigurno je da će više njih prihvatiti nego što će odbiti.

Welcome in the club. Sada si naucio da emotivne veze kakve ih zamisljas, ustvari i ne postoje (osim u literaturi koje su pisali isfrustrirani pisci, sto vece frustracije-to bolje djelo). Ideal je ionako nedostizan jer ne postoji. Zato je ustvari i postala psihoterapija i dozivjela upravo u Americi uspon. Nadam se da ce te ovo iskustvo necemu nauciti
PS: Vilin konjic zivi samo jedan dan ali leti cijeli zivot

Nema veze.
Sada sam izlečen. Ne zalićem se toliko.
Sada prema njoj ne osećam ništa više od drugarske ljubavi. JBG. Najbolja drugarica mog druga.
Nije ni bitno.