Zasto mrzim Ameriku :: Politicki ~ Geopoliticki forum

SUTON AMERIKE: KRATAK PUT OD SVETSKOG BANKARA DO NAJVEĆEG DUŽNIKA NA SVETU

Admiral Majk Mulen, najviši po funkciji oficir Amerike, nedavno je izjavio: „Najveću opasnost po bezbednost Amerike predstavlja nacionalni dug“

Italijani i drugi Evropljani imaju ozbiljne probleme kada preduzimaju mere protiv sopstvenih nacionalnih dugova, bilo državnih, bilo privatnih. Zato se Evropljaninu može učiniti nepriličnim da razmatra sve veće probleme američkog duga, koji može da ima ozbiljnne posledice. Međutim, realna situacija sa finasijama na obe strane Okeana veoma je slična i samo verovanje u obećanja koja i dalje traju omogućava Evropljanima da žive u očekivanju da će neka velika američka senzacija omogućiti da se reši ta kobna situacija sa dugovima zemlje.

Naravno, mnogi Amerikanci svesni su dimenzija dužničkog bremena zemlje. Admiral Majk Mulen, predsednik združenog komiteta načelnika štabova i najviši po funkciji vojni oficir Amerike, nedavno je izjavio: „Najveću opasnost po bezbednost Amerike predstavlja nacionalni dug“. Četvorica Amerikanaca od deset njih slažu se s njim, dok trojica od četvorice smatraju, da su terorizam ili Iran opasniji.

Američki status velike države uvek je bio povezan sa nivoom dugova. U stvari, upravo je nepostojanje dugova bilo uzrok pojavljivanja SAD u svojstvu svetske sile između 1914. i 1917. godine. SAD su prešle put od dužnika, koji je bio dužan tri milijarde dolara (uglavnom Velikoj Britaniji) do čistog kreditora, kome su bili dužni otprilike istu sumu novca, zahvaljujući šest milijardi dolara vojnih kredita, koje su dodelili zapadnim saveznicima. Kasnijih tri milijarde dolara u kreditima za obnovu Evrope posle rata obezbedilo je Americi status vodeće svetske države-kreditora, sa proficitom jednakim otprilike osam odsto nacionalnog proizvoda u to vreme.

NOVA ERA 1915. Takav napredak je značio da su SAD u suštini zamenile Britaniju u srcu svetskog finansijskog i monetarnog sistema. Pre toga, zahvaljujući standardu i britanskoj političkoj stabilnosti, londonski Siti bio je osnovni izvor kapitala i finansijskih garancija duže od jednog stoleća.
Nova era neočekivano je počela u januaru 1915. godine, kada je, posle nekoliko meseci očigledne neodređenosti, zlato u sve većim količinama počelo da se šalje u Njujork. Nekoliko meseci pre toga iskusni britanski finansijski ekspert Henri Li Higinson je u opštim crtama u pismu predsedniku Vudrou Vilsonu opisao kakva bi trebalo da postane nova strategija Amerike.

„To je naša šansa da budemo prvi“, pisao je on. Trebalo je uvesti red u finansijsku kuću, isplatiti sve dugove i, kako je to London činio duže vreme, zadržati poverenje, što je značilo garantovano konvertovanje dolara u zlato.
Jedina među vodećim zemljama sveta SAD uspela je da garantuje konvertovanje dolara tokom celokupnog perioda Prvog svetskog rata. Sa nastupanjem mira dolar i Volstrit su postali dominirajuća snaga na svetskom finansijskom prostoru. Pravila finansijskog tržišta, ustanovljena posle 1933. godine u „Novom kursu“ Frenklina Ruzvelta, omogućila su dolaru da zameni britansku funtu u centru međunarodnog sistema.

Ulogu Amerike kao svetskog bankara prihvatali su svi bez protivljenja tokom narednih godina, sve dok predsednik Ričard Nikson nije „odvezao“ dolar od zlata. Međutim, čak i bez zlatnog standarda, ekonomska moć Amerike, zajedno sa korišćenjem naftnih dolara, omogućila je da dolar sačuva vodeća pozicija.
I zaista, SAD su ostajale kao vodeća svetska zemlja–kreditor sve do 1986-87. godine, dok ponovo nije postala zemlja-dužnik. Tokom dve decenije, koje su potom usledile, dug Amerike bio je oko tri biliona dolara povećavajući se ili smanjujući u zavisnosti od menjačkog kursa dolara.

Počev od 1990. godine, SAD su počele uvoziti sve više kapitala, naročito iz Azije. U 2000. godini Kina je postala glavni izvor dužničkog finansiranja, a Amerikanci su bili srećni što je to omogućilo njihovim federalnim rezervama da sačuva niske kamatne stope.

SVETSKI BANKAR MUTIRAO JE U SVETSKI HEDŽ-FOND Bilo je nekih ljudi koji su predviđali opasnost. Švedski ekonomista Aksel Lejonhufud predvideo je inflaciju cena za aktive i pogoršanje kvaliteta kredita. Finansijske inovacije uskoro su predviđanja pretvorila u realnost. Dovoljno je setiti se da je 2008. godine bilo svega 12 državnih kompanija u svetu koje su imale kreditni rejting AAA i više od 60 hiljada uglavnom američkih strukturiranih finansijskih produkata sa trostrukim A. SAD, svetski bankar, mutirao je u svetski hedž-fond.

Sa tom promenom tradicionalna obaveza bankara da sačuva dobronamernost i poverenje, „da čuva veru“, kako se izrazio Higinson, bila je zaboravljena. I upravo u državnom dugu Amerike gomilaju se opiljci prekršenih obećanja njenog finansijskog sistema, podjednako kao što i ogromni dug Italije odražava njeno ranije nacionalno rasipništvo.

Brojke su za SAD ošamućujuće. Državni dug uključuje ne samo sadašnji dug federalne vlade od 13,2 biliona dolara nego još i tri biliona, koliko su dužne američke države, grofovije i gradovi. Pored toga, postoji još i 3,9 biliona dolara dugova koje su dužne agencije za finansiranje stambene izgradnje koje podržava vlada SAD (Fannie Mae, Freddie Mae i druge) garantujući danas više od 90 odsto svih hipoteka u SAD. Rezultat svega toga je da je državni dug SAD dostigao otprilike 140 odsto od BDP.

Kongres SAD dobro shvata šta nagoveštavaju te brojke, ali su članovi Kongresa radije zažmirili. Zaista, od predsednika se sada više ne traži da daje uobičajenu petogodišnju prognozu finansijskog stanja zemlje. Perspektiva za jednu godinu smatra se sasvim dovoljnom.
Dakle, gde se iza svega toga nalazi svetska ekonomija? Danas nema velike države u razvoju koja može da preuzme na sebe odgovornost za svetske finansije, kao što je to bilo 1914. godine. Tih godina Vol Strit je bio spreman za taj poduhvat. Jednom će Šangaj ili Hongkong možda takođe biti spremni za to, ali ta mogućnost danas teško da može pomoći.

Mario Mardžoko je italijanski novinar. Njegova poslednja knjiga nosi naslov "Il disastro americano. Riuscirà Obama a cambiare Wall Street e Washington?" (Američka katastrofa: može li Obama promeniti Vol Strit i Vašington?).

Project Syndicate, SAD

Prevod Rajko DOSKOVIĆ

http://standard.rs/vesti/37-ekonomija/5193-suton-amerike-kratak-put-od-svetskog-bankara-do-najveeg-dunika-na-svetu-.html