Mrzeti je jaka rec ,Zasto mi je Amerika smesna je bolje pitanje.

Полетање шатла Дисцоверy са лансирне рампе

Спејс шатл (енгл. space shuttle) је вишекратна свемирска летелица америчке свемирске агенције НАСА која служи за транспорт људи и опреме између Земље и свемира.

Спејс шатл је летелица која се лансира са лансирне рампе као ракета, одлази у орбиту око Земље носећи људе и разну опрему, између осталог и вештачке сателите, а затим се као једрилица спушта на Земљу. Прва таква летелица полетела је 12. априла 1981. и то је био спејс шатл Колумбија.

Идеја за изградњу спејс шатла потиче из средине шездесетих година прошлог века. Идеја се родила у америчким војним врховима и требало је то да буде свемирско транспортно возило нове генерације које би саобраћало између америчких земаљских војних база и велике војне свемирске станице.

НАСА је изградила пет шатлова. То су: Цолумбиа, Цхалленгер, Дисцоверy, Атлантис и Ендеавоур. Цхалленгер је експлодирао 73 секунде након лансирања 28. јануара 1986. и том приликом је погинуло свих седам чланова посаде. Првог фебруара 2003. 16 минута пре слетања, дезинтегрисао се шатл Колумбија, такође са седам чланова посаде. Овим је Насина флота шатлова преполовљена, а изгубљено је 14 људских живота. Тиме су се летови шатла дефинитивно показали као врло ризични, па је НАСА одлучила да шатлове избаци из употребе 2010. године, после више од 30 година употребе.







Буран је совјетски спејс шатл. Пројекат је одобрен 1976. Производња је почела 1980, а 1984. су тестирани први аеро-модели у пуној величини. Први тест лет мање реплике Бурана је извршен 1983. Од 1984. па до априла 1988. извршено је укупно 24 летова тест модела Бурана у пуној величини.

Буран

Први и последњи лет Бурана је обављен 15-тог новембра 1988. Лет је био без посаде јер систем за одржавање живота није до тада био у потпуности тестиран. Буран су у свемир винуо на ракети Енергија и извршио је укупно две орбите на висинама између 247 и 256 километара. Први лет је био ограничен на две орбите због недостатка меморије на Бурановом компјутеру.





Иако је први орбитални лет био без посаде он је био веома успешан. Аутопилот је успео да приземљи Буран упрокос бочном ветру од преко 50km/h на само 1,5м од средње линије писте. Од укупно 38.000 плочица које су штитиле возило при улазу у атмосферу само је пет оштећено. Финансирање пројекта је практично престало после првог лета иако је званично пројекат укинут тек 1993. Поред Бурана још су два шатла била у изградњи од којих је један био назван Птичица. Током новембра 1995 делимично завршени шатлови су растављени у фабрици које је требала да се преорјентише на цивилну производњу.

Буран је уништен услед колапса хангара у којем је био смештен том приликом је погинуло осам радника.

Једна од тековина Совјетског развоја шатла је и највећи теретни авион Антонов 225.


Ознака орбиталног возила:             
Земља                                     
Име значи:                             
Први лет                                     
Последња мисија                     
Време слетања                           
Број мисија                               
Број летова са посадом:               
Време проведено у свемиру               
Број орбита                               
Тренутни статус                             


http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Spejs_%C5%A1atl

jeste teretni,ali je istovremeno i najveci i najmocniji ikada napravljeni avion.

ХА ХА   

Спаједермен, Бетмен, Супермен, Екшмен, Ајронмен, Химен, Бананамен...


Свача част за коментар... 


п.с. Бугермен... Има их још мали милион, ови су ми само пали на памет. 

"Its huge"
"Its Russian"
2012 

Da, to je ok komentar. Ili, šta bih izkopirala? Možda... ma ne, ništa!

Записник о смрти за живе болеснике

У тренутку када се „Катрина” обрушила на Њу Орлеанс 29. августа рано ујутру, у Меморијал медикал центру, болници компаније Тенет из Даласа, налазило се више од 200 пацијената и 600 запослених. Струје је нестало у 4.55, а помоћни генератор снабдевао је само нужно осветљење и најважнију опрему, али не и клима-уређаје на температурама које су достизале 38 степени Целзијуса.

Планом за ванредне ситуације руководила је главна сестра Сузан Малдерик. У документу на 246 страна није било упутстава како деловати ако потпуно нестане струје и како евакуисати болницу ако су улице поплављене. Следећег дана, иако је изгледало да је најгоре прошло, вода је почела да куља из шахтова. У 12.28 администратор је укуцао „ПОМОЋ!“ и послао мејл колегама у другим Тенетовим болницама, упозоравајући да ће Меморијал морати да евакуише више од 180 пацијената (...)
У тесној соби за сестре на четвртом спрату тридесетак доктора и неколико виших сестара почели су разговор о томе како испразнити болницу. Брзо су се сагласили да прво треба евакуисати бебе са неонатологије, труднице и критично болесне са интензивне неге. А онда је Ричард Дајхман, шеф лекарског одељења, поменуо нешто што није било у плану за ванредне ситуације – да пацијенти са налогом „не вршити реанимацију“ (ДНР) треба последњи да напусте зграду.
Такав налог потписује доктор, готово увек уз пристанак пацијента или члана породице а значи да пацијента кад му стане срце или престане да дише не треба реанимирати.

Дајхман ми је недавно рекао да је веровао да ови пацијенти са неизлечивим болестима имају „најмање да изгубе“ у поређењу са осталима. Други лекари су се сложили са планом.
Састанку није присуствовао представник једне важне стране. Годинама је компанија Лајфкер закупљивала седми спрат болнице као засебну здравствену установу за тешке болеснике који захтевају 24-часовну негу док се не опораве за повратак кући или у старачки дом, али није била „дом за умирање“.
Имао је своје докторе, претежно исте који су радили у Меморијалу. Имао је и сопствену филозофију: да уз помоћ савремене технологије одржава у животу углавном врло старе и непокретне пацијенте. Један од најискуснијих доктора у Меморијалу рекао ми је да се међу лекарима често водила жустра полемика о томе што се, како су неки сматрали, претерана средства троше на безнадежне случајеве.
Многи од 52 пацијента Лајфкера били су на апаратима и јасно је да би били угрожени ако би потпуно нестало струје.

У среду, 31. августа, стали су и помоћни генератори (...) Донета је одлука да више од сто пацијената који нису евакуисани буду подељени у три групе. „Јединице“, они који могу да седе или ходају, били би први евакуисани, затим „двојке“, болеснији пацијенти којима је потребна већа помоћ, и последње „тројке“ – веома болесни и они са ДНР налогом.
(...) Физички и ментално исцрпљен др Јуинг Кук, пулмолог, попео се на осми спрат, на одељење интензивне неге. Већина пацијената је била евакуисана. Сестре су се сјатиле око Џени Бурџис (79) оболеле од узнапредовалог рака материце. Због проблема са бубрезима и нагомиланих течности имала је 160 килограма. Лек који јој је капао кроз инфузију Куку се учинио као решење. Морфијум, снажан наркотик, често се користи за ублажавање јаких болова, али може и да успори дисање, а нагло увођење већих доза може да убије.

„Да ли бисте могли да повећате дозу и дате јој довољно да оде?“, рекао ми је да је питао сестру.
Кук је на картон Бурџисове написао „смрт констатована у“, оставио празно место и потписао се. „Нисам много размишљао и ни данас се не осећам лоше због одлуке. Дао сам јој лек да бих је се брже решио, да би сестре могле да сиђу доле“, рекао је.
Ускоро су и остали поставили питање шта радити са најтежим болесницима. Хеликоптера за евакуацију је било мало, а пацијенти су венули.
Било је превише људи које је требало склонити, а не би преживели транспорт, рекао ми је Кук, описујући како је тада размишљао. Ситуација је била очајна и видео је само два решења: убрзати смрт или их оставити. „Свело се на размишљање да их не можемо просто оставити; хумано би их било успавати.“

Кук је отишао на други спрат одакле су Ана Поу и још два доктора усмеравали евакуацију кроз само метар широк пролаз иза кућишта лифта који је био пречица до гараже, а одатле уза степенице до хеликоптера.
Родни Скот, гојазни пацијент са интензивне неге, са срчаним проблемима и више операција, лежао је непомично на носилима. Доктор је одлучио да ће он последњи напустити болницу пошто има више од 135 кг и могао би да се заглави у уском пролазу.

Ричард Дајхман се сећа да га је тог дана зауставила Сузан Малдерик, и њихов разговор је забележио у мемоарима „Шифра плаво“ о данима после „Катрине” (2006). Запрепастио се, пише, када је Малдерикова упитала шта мисли да ли би било „хумано“ извршити еутаназију над пацијентима са ДНР налогом. Она је преко адвоката негирала да је разговарала о еутаназији са Дајхманом или било ким другим.

Шери Финк

Пренето са...
---------------------
 

Pa kad smo vec kod analize sta se zapravo dogodilo u Nju Orleansu mislim da bi mogli istaci i da se katastrofa dogodila u vreme kada je Dik Cejni fakticki menjao Busa koji je bio na odmoru . Katastrofu su izazvale njegove naredbe da se miniraju nasipi koji su stitili grad - voda je usmereno  prodrla u najsiromasnije krajeve grada , naseljene gotovo 100% crnackim stanovnistvom .

Ima  anegdota vezana za period neposredno pre ,, Katrine ,, jedan od visikoh sluzbenika administracije je izjavio u posirokom driustvu : ,, Da mi je znati sta sad onaj ludak sprema ,, .   

Мени се Химен једино допада као "лик" са којим бих се "дружио".

Nevolem