koji je pretvoren u restoran,majke ti?
1.ima 2 zavrsena komada koji su bili upotrebljeni.zato je bilo jos 5 drugih skoro zavrsenih komada,i jos 4 puta vise prototipova i maketa.
2.sto se tice kolicine,i "tako malo",samo 2 komada,je opet bolje nego nista,sto je dosad napravila Evropa,ili neko drugi.

Alex ..... krenio ovom logikom :

Ako su pre 30 godina imali takvo nesto - ko ce ga znati sta sad imaju 

Drugo , ponesto sam o tom projektu pisao na temi Rusija ..... pa se lepo potrudi da pronadjes ....

U Moskvi.
"Of those, one Buran was turned into a space-themed restaurant at Gorky Park in Moscow and another was given a fresh coat of paint before going on display for more than a year in Sydney, Australia during the time of the 2001 Summer Olympic Games."
IzvorIzvor

Drugi je zavrsio u Nemackoj u muzeju.


Imali su oni par kriza gde nisu bukvalno imali sta da jedu, navikli su se.


Sad imaju naftu, logicno 

Ma џабе им сви ти Бурани и неприкосновена руска ракетна технологија кад Руси немају хероје попут Сталонеа, Чак Нориса и Шварценегера који голим рукама хватају ракете и у сваком филму убију по пар стотина руских војника

a,jeste,tacno,zaboravih.

jos je gore sto sam i video kroz drvece taj u Gorkom Parku,blizu izlozene nuklearne podmornice i ekranoplana,sa broda na drugoj strani reke,kod pristanista,gde je bio usidren po dolasku u Moskvu.

Lepi Boro Razocaran sam sa tvojim znanjem nije bilo tesko pitanje,

Ha Ha Ha Ha Ha Ha Buran je imao Jedan Let ,to je sve .....

Buran spacecraft  11F35 K1, JE BIO JEDINI KOMPLETAN,i uradnom stanju iz celog  Sovetskog Buran programa. Imao je samo jedan let i to bez posade u 1988 koji je trajao 206 minuta i posle toga je program ugasen u 1993 godini .Taj Buran je unisten kada je hangar kolapsirao u 2002 godini.

А тек спајдермен,супермен,бетмен и пун ку*ац менова.Сила је та америка.

Nista, za popravni jos jednom u Moskvu, pa u Gorki Park da okines par fotki od tog cuda  

Nego mislim da se sprema nesto dosta novije. Mislim da sam cak ovde na forumu citao (i gledao) da su na neku foru napravili antigravitaciju skoro u kucnoj radinosti. Jedan profesor fizike je cak to pred kamerom demonstrirao kod sebe u kuci. Sa druge strane, isti novinar je pitao NASA o tom projektu pa su mu nekako tuc-muc rekli da cekaju "superprovodnike" (verovatno jos dan danas  ), da to moraju da ispitaju, da rade na tome i tako to, kriju ko Srbin devize.

Три руска програма

Ни једна друга нација са свемирским програмом не бележи толики раст космичког буџета. Осим тог новца, у свемирску касу се слива и новац разних приватних инвеститора, као и новац од лансирања странаца и њихових сателита у космос.

Тако, нпр. од катастрофе шатла „Колумбија”, у фебруару 2003, сви амерички астронаути који одлазе и враћају се са Међународне свемирске станице (МСС), лете на руским „сојузима” ТМА. Повратна карта за једног астронаута НАСА кошта 42 милиона долара. За сваки теретни брод „Прогрес” који носи америчке залихе на МСС, на рачун Руске федералне космичке агенције (РФКА) легне око 50 милиона долара. Годишњи приходи руске космичке индустрије по тој основи су између 440 и 510 милиона долара.

Импресиван је број свемирских програма на којима тренутно ради РФКА, еквивалент америчкој НАСА или европској ЕСА. Тренутно су у жижи три програма. Први је заједнички пројекат лансирања руских „сојуза” из европске свемирске луке у Куруу у Француској Гвајани у Јужној Америци. Већ следеће године одатле би требало да полети први „сојуз”.

Други је пројекат експлоатације рудних богатстава Месеца, које би требало да почне 2015. И трећи и можда најактуелнији је нови руски свемирски брод „Клипер”. Реч је о летилици која би требало да замени све досадашње космичке бродове којима се људи пребацују у свемир.

Времешни руски „сојуз” ТМ и непоуздани, и за своје посаде врло опасни амерички „спејс шатл” достигли су и превазишли своје најбоље дане. Постали су превише скупи за одржавање, а и застарели да би могли да прате нове захтеве који се постављају пред њих. Због тога се морало порадити на нечем новом, заснованом на тренутним и предстојећим потребама.

Американци су покренули пројекат ЦЕВ, што је скраћеница од Возило за свемирска истраживања са људском посадом. Руси не заостају ни трена и обнародују пројекат „Клипер”. Испоставља се да је „Клипер” већ у поодмаклој фази развоја и да би требало да полети 2011. године. Њега је за потребе државне космичке агенције развио пројектни биро „Енергија”. Он је познат по томе што су сви совјетски и руски свемирски бродови са људском посадом, укључујући и совјетску верзију „спејс шатла”, ракетоплан „Буран”, изашли из његових хала.

Концепт „Клипера” је нешто потпуно ново у овој индустрији. Он ће превозити шест космонаута и 500 килограма терета у нижу Земљину орбиту, одакле ће га „Паром”, „свемирски реморкер”, одтеглити до Међународне свемирске станице или до Месеца, као „Клиперове” крајње дестинације. Тако, за сада, изгледа план на папиру.

Већи простор за посаду

Радикални концепт два свемирска брода решава неколико проблема. Тиме се, на пример, смањује потребна полетна маса свемирског брода. Аутоматски су вишак и додатни мотори и уређаји за маневрисање у свемиру, што значи и смањивање масе брода. Спајањем са „Паромом” у нижој Земљиној орбити „Клипер” добија и већи простор за посаду, која може онда у том возилу да проведе до 15 дана. То је много више него колико траје лет до Месеца и назад, један од битнијих задатака за „Клипер” у будућности. С обзиром на то што ће укупна маса брода са теретом бити нешто испод 13 тона, потребно је развити и нову ракету носач која ће га изнети у орбиту. Пре само неколико дана конструкторски бирои „Прогрес” и „Енергија” договорили су се да до 2010. године развију модификацију поузданог „сојуза” са ознаком „сојуз 2-3”. Она ће бити „Клиперова” ракета носач.

Европска свемирска агенција (ЕСА) и РФКА су 2003. почели у европској свемирској луци у Куруу, у Француској Гвајани, да граде лансирну платформу за руске „сојуз” ракете. Разлог је заједнички интерес. ЕСА добија поуздану ракету носач коју не мора да развија од нуле, а Руси приступ најповољнијем космодрому на свету, на само неколико стотина километара од екватора. Земља се око своје осе најбрже окреће баш на екватору. Због убрзања које ракете добијају од тог Земљиног ротирања, то је и најповољнији положај за њихово лансирање. Тако „сојуз” из Бајконура може у космос да понесе 1,7 тона терета, док иста ракета лансирана из Куруа у свемир носи три тоне. Битан разлог да се и „Клипер” лансира одатле.

Овај руски ракетоплан би требало да се на Земљу враћа као управљива једрилица и за слетање би му била довољна писта дужине до 3,5 километара. Слетао би на војне аеродроме у Русији и због мале тежине лако транспортовао назад на лансирну рампу. „Клипер” би могао да се користи 25 пута, после чега би морао у старо гвожђе. За крај, наравно цена и рокови. РФКА процењује да ће трошкови развоја бити око 600 милиона долара. Први лет се очекује најкасније 2012. а са људском посадом 2013. године.

http://dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/15993

Dobar je ovaj koncept sa tegljacem, mada i za tegljac treba gorivo i sa obzirom na domet (do meseca) trebao bi stvarno da ima dosta goriva.
Ujedno ekspoatacija ruda na Mesecu, mislim da ce 2015 tek da krene istrazivanje. Al danas bi te rude bile neisplative, pa jos da ih tope na Mesecu