Можда би Ситем хтео да нам доведе овакву своју браћуа

Полиција ухапсила монструма Ерла Бредлија
Педијатар силовао 103 деце!
Среда - 24.02.2010
Америчка полиција у Делаверу је ухапсила педијатра који је осумњичен да је највећи злостављач деце у историји САД! Против доктора Ерла Бредлија (56) подигнута је оптужница са чак 471 тачком за сексуално злостављање укупно 103 деце (102 девојчице и једног дечака).



http://www.alo.rs/vesti/24735/Pedijatar_silovao_103_dece

Можда и Систем воли да тртоше малу децу

Ja volim ameriku, ali stejt department stvarno ne volim.

Volis li Pentagon ? 

Nocna mora 

Северно америчкетериторије су једно УСА друго.

Мало "застарило" али поучно:


06.09.01.

Makedonija: Jos jedan farsicni americki naftni rat

U ponedeljak su drzavne trupe ubile petoricu albanskih gerilaca dok su "mirovni pregovori" bili u toku u jezerskom odmaralistu na makedonsko-grckoj granici. U utorak su albanski teroristi postavili zasedu i ubili 10 makedonskih vojnika u najgorem pojedinacnom aktu nasilja od kad je poceo ovaj konflikt u februaru ove godine. U sredu su `mirovni pregovaraci` na Ohridskom jezeru izasli u javnost da objave da je postignut "odlucujuci sporazum".

Pametni ljudi se smeju. Ostali aplaudiraju.

"Dajmo miru jos jednu sansu", rekao je makedonski ministar odbrane Vlado Buckovski, koji se smatra za umerenog, sto je eufemizam za marionetu Vasingtona. On je govorio na konferenciji za stampu 9. avgusta o ubistvu 10 makedonskih vojnika.

Holivudska farsa? Ne. Samo par farsicnih scena iz americkog farsicnog naftnog rata u Makedoniji.

Da nije tako tragican, rat koji je uzeo preko 100 zivota u poslednjih sest meseci, bio bi sasvim dosadan. Da je to film, mogao bi se nazvati "Bosna III", ili "Kosovo II", bas kao i "Makedonija". To je "bio tamo, radio to"-proizvodnja, koja koristi isti scenario kao onaj u Bosni (1993-1995) i na Kosovu (1998-1999).  Samo su glumci i scena razliciti.

Zaplet ide ovako: Americka vlada, koja deluje u korist Princeva 20. veka - pravih gospodara Novog svetskog poretka, multinacionalnih korporacija - podstice regionalni konflikt tamo gde ga pre nije bilo. To cini obucavanjem i naoruzavanjem nacionalnih (islamskih) terorista. Ili koriscenjem nekih od nasih "saveznika" na njenu naredbu (kao sto su Iran, u slucaju bosanskih muslimana, ili Nemacka, u slucaju kosovskih Albanaca).

Miljenicki mediji Novog svetskog poretka ponavljaju izreke Stejt Departmenta. Uskoro se zapadnoj javnosti kaze da su teroristi koje je Vasington obucio i finansirao "Nacionalna oslobodilacka armija", ili "nacionalni pobunjenici". Oni se navodno bore za "nezavisnost", ili veca "prava manjina".

Kad lokalna vlada odgovori vojnim sredstvima na jezive akte nasilja od strane siledzija koje je obucio Zapad, te vlasti, a ne teroristi, se prikazuju u zapadnim medijima kao "nepodobne" vlade.

Namera je, naravno, da se igra na kartu emocija na desetine miliona legalnih i ilegalnih imigranata u SAD, Zapadnoj Evropi i Australiji. Na kraju krajeva, ovi dosljaci, mnogi sa "zelenim kartama", ako ne i sa dokazom o drzavljanstvu, u svojim dzepovima, znaju bolje od zaglupljenih domorodaca o tome kako vlade mogu da tlace gradjane (neke i sponzorise Vasington, kao u Indoneziji, El Salvadoru i Cileu, na primer).

Medjutim, obe grupe gradjana su podjednako lakoverne, pa ih mediji Novog svetskog poretka mogu lako prevariti. Sto je razlog da najveca krsenja suvereniteta i ljudskih prava jos od sovjetske i Hitlerove invazije susednih zemalja vrse snage Novog svetskog poretka u proteklih 10 godina, bez cak i glasica pobune zapadnih masa zaludjenih Koka-kolom i McDonald's-om.

Krajnji cilj sukoba na Balkanu je da se tamo posalju americke i druge medjunarodne trupe kao "mirovnjaci". Njihovo prisustvo donosi jos jedan komad geopoliticki strateske zemlje za NATO, na racun Rusije. A pruza i bezbednost za buduci naftovod od Crnog mora do Jadranskog mora (vidi mapu - http://www.truthinmedia.org/Images2000/balkan-pipelines.gif ).

Kao rezultat toga, NATO je sada okupirao prakticno celu bivsu Jugoslaviju, koja je nekada bila tampon zona izmedju Zapada i (sovjetskog) Istoka. Kvislinska bugarska i rumunska vlada mole da ih prime u NATO, ovu relikviju Hladnog rata, vojni savez stvoren da brani Zapad od nepostojece pretnje od danas nepostojece zemlje (Sovjetskog Saveza), koja je prakticno postigla svoj cilj da stigne do Crnog mora. Rezultat toga je nova "Gvozdena zavesa" koja se spustila na Evropu (vidi mapu - http://www.truthinmedia.org/Images2000/nato-map-10-00.gif ).

Nije ni cudo da je americki predsednik, koji je tokom svoje izborne kampanje 2000. godine rekao da ce povuci americke trupe sa Balkana, napravio totalni preokret. Time je Dzordz V. Bus dokazao da su interesi americke naftne i drugih multinacionalnih kompanija na prvom mestu, a interesi americke javnosti na udaljenom drugom.

Bus je SAD gurnuo dublje u Balkansku mocvaru krajem juna, kad je naredio da oko 80 americkih vojnika ode da spasi oko 320 albanskih terorista iz Aracinova, gradica samo oko 10-ak kilometara udaljenog od Skopja, glavnog grada Makedonije. Americke trupe su dovele 15 autobusa, 3 kamiona, 3 ambulantnih kola i 16 Humvees za operaciju u kojoj su albanski pobunjenici prebaceni u bezbednost Kosova pod okupacijom NATO-a. (vidi mapu - http://www.truthinmedia.org/Images2001/balkans-albanians-map.gif ).

Vest o tome da americki vojnici dolaze da pomognu albanskim teroristima izazvala je ogroman protest u Skopju, tokom kojeg je makedonsku skupstinu okupiralo preko 5.000 ljutitih gradjana nekoliko sati. Demonstranti su pucali iz pistolja u vazduh i uzvikivali anti-zapadne parole u noci izmedju 25-26 juna.

List New York Times je 26. juna na naslovnoj strani objavio fotografiju makedonskih vojnika koji pokusavaju da sprece neke gradjane sela Umin Dol da napadnu vojnike 101. vazduhoplovne divizije koji su spasavali albanske pobunjenike iz Aracinova. Izvan glavnog grada jednog americkog diplomatu su lakse ranili, ocigledno slucajno, makedonski vojnici.

Nekoliko drugih anti-zapadnih protesta je eruptiralo u Skopju tokom jula, obicno posle novih teroristickih dela albanskih pobunjenika. Meta besa  lokalnog slovenskog stanovnistva su bili americka, nemacka i britanska ambasada, kao i lokalni McDonald's restoran i automobil OEBS-a.

Portparol makedonske vlade, Antonio Milososki, je na konferenciji za stampu 23. jula nazvao NATO "velikim prijateljem nasih neprijatelja". Istina se ne bi mogla jasnije izreci. Nije ni cudo da je Stejt Department naredio svim sluzbenicima americke ambasade koji nisu neophodni da napuste Skopje.

Narocita je ironija da su americki vojnici poslati tamo da spasu albanske pobunjenike manje od nedelju dana nakon sto su Dzordz V. Bus i njegovi visoki zvanicnici spoljnih poslova izjavili da NE zele da amercike trupe budu umesane u bilo koje operacije NATO koje bi usledile nakon primirja. Procenjen na oko 3.500, ovaj NATO "mirovni" kontingent ce verovatno voditi Britanci, cija je vlada pristala da rasporedi u Makedoniiji oko 3.000 svojih vojnika. (Ne, nazalost British Petroleum ne placa za njih, iako bi verovatno trebalo jer sluze njegovim interesima).

Bela Kuca i Pentagon ocigledno smatraju koriscenje americkih vojnika za spasavanje albanskih terorista za legitimnu misiju. Zasto? Zato sto svaka ptica svome jatu leti. Albanski pobunjenici u Makedoniji su vodili bitku Vasingtona, bas kao sto su to cinili i tri godine ranije na Kosovu (vidi "Kosovo: Bosnia II, Srpski Aztlan, Cecenija", 6. mart 1998 - http://www.truthinmedia.org/Bulletins/tim98-3-1.html). Nije ni cudo da je jedan visoki NATO zvanicnik u Makedoniji (Danijel Spekhard) rekao za list New York Times da je poslednja junska americka akcija bila "jedinstvena ponuda (da se spasu pobunjenici) ciji je cilj bio ucvrscivanje mira".

Stvarno? Ako je tako, zasto je onda NATO, vazdusno krilo albanskih terorista na Kosovu i autobuska kompanija u Makedoniji, pustio teroriste da odu zajedno sa svojim oruzjem, umesto da ih prvo razoruza?

Detalji, detalji. NATO "lazi i porici" portparoli nikad nisu mnogo marili za detalje i logiku, kao sto to dobro znaju oni koji su pratili izvestaj TiM sajta tokom bombardovanja Srbije 1999. godine (vidi http://www.truthinmedia.org/Kosovo/war-peace.html). Na srecu, oni su prevarili samo neznalice i lakoverne. Evo, na primer, sta je pukovnik Dejvid Hekvort, americki zivi vojnik sa najvise odlikovanja, rekao o americkoj eskapadi Aracinovo u svojoj kolumni od 10. jula:

"Ova operacija nije prosla test ispravnosti za mene. Stalno sam se pitao zasto bi NATO oficiri rizikovali zivot 80 americkih padobranaca da spasu bandu tesko naoruzanih koljaca namernih da svrgnu ustanovljenu vladu jedne zemlje, za koju nas predsednik i Ministarstvo spoljnih poslova stalno ponavljaju da zele da je spasu.

Ovaj cin je kao kad bi udarni tim FBI spasio Timotija Mek Veja nekoliko minuta pre egzekucije. Moja prva misao bila je: Na cijoj smo mi strani? Moja druga misao bila je: Sta je ovde cilj - stabilizacija ili destabilizacija Makedonije?

OVK brigada - ukopana oko Aracinova, cetiri milje zapadno od Skopja, glavnog grada Makedonije - bila je opkoljena dve nedelje, pod teskim napadom snaga makedonske vlade i na ivici unistenja. Zamislite kako bismo se mi osecali kad bi neka nasa jedinica bila pred unistenjem pobunjenicke brigade ciji je cilj da svrgne nasu vladu, pa se iznenada pojavi kanadska padobranska ceta i spase neprijateljske snage?
 
Naravno, Makedonci su bili pogodni da im se vezu ruke.

Izvori u americkoj vojsci na Kosovu upoznati sa spasilackom operacijom 3/502-og vazduhoplovnog bataljona potvrdjuju da je ova misija bila zbog spasavanja 17 'instruktora' medju pobunjenicima koji su se povlacili - bivsih americkih oficira koji su pobunjenicima pruzali stalnu vojnu obuku. Ali to nije bilo dovoljno: makedonske snage bezbednosti tvrde da je 70% opreme oduzete gerilcima bilo americke proizvodnje - i ukljucivalo cak i najmodernije uredjaje za nocno osmatranje trece generacije, kako izvestava nemacki list Hamburger Abendblatt 28. juna.

Drugi izvori kazu da su ovih "17 instruktora" bili clanovi visoko-kotirane jedinice za iznajmljivanje vojnika pod nazivom MPRI - Military Professional Resources Incorporated - koja operise u senci Pentagona, a koju su unajmili CIA i nase Ministarstvo spoljnih poslova za operacije u bivsoj Jugoslaviji. Ova kompanija, na cijem je celu bivsi nacelnik americkog generalstaba general Karl E. Vuono, puna je bivsih pripadnika americke vojske, od generala do visih narednika, od kojih svi primaju lepe plate povrh svojih vojnih penzija.

Ovo je ista ona jedinica koja je pocetkom 1990-ih godina obucila hrvatske vojnike za operaciju Oluja - koja je za rezultat imala brutalno etnicko ciscenje 200.000 nenaoruzanih srpskih civila - kao i brze akcije hrvatskog generala Agima Cekua. Za Cekua, koji je igrao centralnu ulogu u ovom pokolju, se tvrdi da je ubio na hiljade drugih srpskih civila pre nego sto se pridruzio OVK 1999.godine, gde je opet dobio obuku i pomoc od ugovaraca CIA i Stejt Departmenta koji operisu otvoreno i skriveno sirom bivse Jugoslavije i sirom planete".
 
Prirodno, ovakve akcije razgnevljuju Hekvorta i druge casne americke veterane. Jedan jos uvek aktivni veteran iz tri rata, na primer, rekao je Hekvortu: "Jedan broj ugovaraca me vrbovao me da radim za njih kad se penzionisem. Rekao sam ne. Nema principa, nema ljubavi za svoju zemlju, nema casti - samo NOVAC. Ne mogu ... da prodam svoju dusu za dolar".

"Postoje zakoni koji sprecavaju americke gradjane da sluze stranim vladama". Kaze Heckvort. "Vreme je da Kongres pocne da vrsi svoju duznost i da ih sprovodi u delo" 

Tacno. Ali "ko ce cuvati strazu strazarima?" (Juvenal, a.d. 60-130). Sta ako je americka vlada, ukljucujuci i Kongres, u sluzbi multinacionalnih Princeva?

Frankfurter Rundschau, ugledne nemacke novine, prakticno su to rekle u svom izvestaju 9. jula o Makedoniji. Citirajuci Andreasa Buro, politickog analiticara i predstavnika Komiteta za osnovna prava i demokratiju, ovaj nemacki dnevni list je rekao da "Zapad nikad nije ozbiljno sledio politiku sprecavanja konflikta u Makedoniji, makar delimicno, jer SAD zele da povecaju svoj uticaj u tom delu sveta".

"SAD zele razlog da povecaju svoj vojni i politicki uticaj na Balkanu" rekao je Buro. On je citirao ogromnu americku bazu (Bondsteel) kod Pristine na Kosovu, jednu od najvecih na svetu, iz koje SAD mogu da nadgledaju transportne rute i naftovode".

Da podrzi svoju tvrdnju, Buro je citirao pismo Vilija Vimera, bezbednosnog eksperta iz nemacke stranke Konzervativna hriscanska demokratska unija. Vimer je poslao ovo pismo, koje je dobilo relativno mali publicitet, nemackom kancelaru Gerhardu Srederu nakon sastanka sefova drzava, spoljnih ministara i ministara odbrane u Bratislavi, u Slovackoj, pocetkom maja. SAD, napisao je on, zeli da popravi stanje iz ere drugog svetskog rata i stacionira americke vojne snage u ovoj oblasti (Balkan) iz strateskih razloga.

Ovaj pisac je prvi istakao u novembru 1995, odmah nakon sto je potpisan Dejtonski sporazum koji je zavrsio Bosanski rat, da "Zelena magistrala" (vidi http://www.truthinmedia.org/Bulletins/tim95-11.html), islamski demokratski "autoput" od Bihaca (Bosna) do Istanbula, predstavlja usce NATO i islamskih interesa. A predvideo sam i da ce sledeca tacka paljenja nakon Bosne biti Kosovo, a nakon toga Makedonija.

Ovo je takodje pomoglo da se objasni zasto je bivsi americki predsednik Dzordz Bus stariji najavio u decembru 1992. (vidi http://www.truthinmedia.org/Bulletins2000/tim2000-7-5.html ), nakon sto je vec izgubio izbore, da ce poslati americke trupe u ovu "zemlju" koja-ce-se-tek-formirati. I zasto Bus mladji sada ide tragovima svog Tate i Bila Klintona. Zato sto su svi oni marionete koje kontrolisu isti manipulanti  - globalni multinacionalni Princevi.

Cinjenica da je Bus mladji izabrao firmu koja radi za vojsku na ugovor i direktora naftne kompanije (Dika Cejnija, koji je takodje radio i kao Ministar odbrane u vladi Busa starijeg) za svog potpredsednika i kontrolora nacionalne bezbednosti, govori puno o tome na kojoj strani se maze hleb americkog predsednika (vidi "Placi covecanstvo", clanak ovog pisca iz jula 2000. na tu temu - http://www.truthinmedia.org/Bulletins2000/tim2000-7-5.html). Naravno, i sam Dzordz Bus stariji je bivsi direktor naftne kompanije kad nije bio u drzavnoj sluzbi, radeci prakticno isti posao.

(Takodje vidi clanak "Krv za naftu, droga za oruzje" (april 2000), koji je objavljen na prvoj strani casopisa New Dawn u izdanju jul/avgust 2000).

Treba primetiti da je Makedonija pozdravljana sredinom 90-ih godina, od strane globalisticke elite Novog svetskog poretka, kao uzor multikulturalne zemlje. Dzordz Soros, na primer, javno je hvalio Makedoniju i cesto se sastajao sa njenim bivsim predsednikom Kirom Gligorovim, koji je jedva preziveo pokusaj atentata u septembru 1005. godine. U tom trenutku je oko 500 americkih vojnika pokazivalo zastavu u ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici vec preko dve godine.

Izvestaj Frankfurter Rundschau je takodje rekao da britanski i americki vojni savetnici obucavaju pripadnike albanskih pobunjenika iz NOA. Jedan od ciljeva Zapada je bio da se spreci da Rusija ustanovi svoje prisustvo na Balkanu, rekao je Buro. Ali za samu Makedoniju i Balkan rusko ucesce bi moglo biti vazno. Ili ucesce prijatelja Rusije, kao sto je Ukrajina.

Sto je razlog da Busova administracija ocigledno pokusava da to spreci. Dok javno proglasava svoju podrsku za makedonsku vladu, savetnik za nacionalnu bezbednost, Kondoliza Rajs, je rekla tokom svoje posete Kijevu 25. jula da je dobila uveravanja od ukrajinske vlade da nece vise prodavati oruzje Makedoniji. Izmedju maja i jula Ukrajina je navodno poslala u Makedoniju dva aviona Suhoj-25, sest desantnih helikoptera Mi-24 i cetiri vojna transportna helikoptera Mi-8, prema izvestaju novinske agencije Tanjug od 26. jula.

Istovremeno, izgleda da se americka vojna pomoc sliva do njenih sticenika albanskih pobunjenika, cak i dok americke diplomate guraju "mirovne razgovore".  Kao Vilijam Voker na Kosovu tokom perioda 1998-1999 (vidi "Vasingtonska fabrika kriza" - http://www.truthinmedia.org/Columns/new-dawn.html i "Veze CIA sa OVK" - http://www.truthinmedia.org/Bulletins2000/tim2000-3-3.HTML), specijalni izaslanik Stejt Departmenta, Dzejms Perdju, je Vasingtonski "Trojanski konj" u Makedoniji. Njegov posao je da odvuce paznju i zbuni.

Ali mnogi Makedonci ne padaju na to, kao sto se vidi iz skoro svakodnevnih anti-americkih protesta u Skopju ovih dana.  To je zato sto su mnogi Makedonci  videli ili culi izvestaje iz prve ruke o americkoj podrsci albanskim pobunjenicima. Evo, na primer, poruke poslate na sajt Truth in Media 24. jula od Makedonca ciji je identitet nama poznat, ali cije ime zadrzavamo zbog njegove bezbednosti.

"Poslednja dva dana su bila uzasna. Siptari (Albanci) su zauzeli pola Tetova (grad severozapadno od Skopja - vidi mapu) i 80% sela oko Tetova. Ima prilican broj mrtvih i ranjenih civila koje isteruju iz njihovih domova. Sto se tice Zapada, (zelim da kazem) samo jednu stvar. Pre dva dana, na oci nase vojske, izbacili su im (albanskim pobunjenicima) dva kontejnera puna oruzja. Narednog dana oni su napali Tetovo. Da li treba jos nesto reci?" (vidi mapu - http://www.truthinmedia.org/Images2001/yu-map-cia.jpg )

Ako jos imate sumnji oko pravog razloga za pomoc Vasingtona Albancima (nafta), pogledajte gornju mapu, ili mapu na pocetku ovog clanka. Primeticete da pozarne tacke poslednjih albanskih pobunjenickih aktivnosti leze severno i severoistocno od Skopja. Drugim recima, problematicne tacke su DALEKO od oblasti u kojima su Albanci etnicki dominantni. Ali one zato leze duz rute buduceg naftnog koridora -  "Zelene magistrale", kako smo je nazvali (vidi mapu - http://www.truthinmedia.org/Images2001/green-interstate.gif ).

Toliko o tome da albanski pobunjenici imaju veze sa "oslobadjanjem" ili "secesijom" 23% albanske manjine od Makedonije. Kao i njihovi OVK prethodnici na Kosovu, odakle su dosli mnogi borci, oni su placenici Novog svetskog poretka.

Pa sta nam ovo govori o "Dubiji", sadasnjem americkom predsedniku, i njegovom spoljnopolitickom timu?

(1) Najbolji nacin borbe protiv medjunarodnog terorizma je spasiti teroriste tako da mogu da se bore za nas drugi put. Osim kad su u pitanju domaci teroristi, naravno (McVeigh, Waco zene i deca, Ruby Ridge "pobunjenici"), koji se moraju ubiti da bi se dao primer za druge Amerikance koji mozda nisu srecni zbog uzurpacije americke vlade od strane Novog svetskog poretka.

(2) Reci su jeftine. Dubijine (Busove) akcije govore glasnije od reci.

(3) Svaka razlika izmedju spoljne poltiike Dubije (Busa) i Bila Klintona je sasvim slucajna. Nijedna slicnost nije.

Nije ni cudo da je Busova popularnost u Americi sada opala na 50%, najnizi nivo za aktuelnog predsednika u poslednjih pet godina. Ono sto americka javnost cini se da govori je: Klinton je bio los, ali Klintonov dvojnik je gori.

Sto se tice javnosti na Balkanu, Makedonci su rekli Busu sta misle o americkom farsicnom naftnom ratu u njihovoj zemlji kamenovanjem americke ambasade. Vise puta.

Medjutim, na drugim mestima na Balkanu, ukljucujuci i poslednjeg vazala Vasingtona - Jugoslaviju, cini se da javnost misli da je popustanje pravi nacin. I jeste. Nacin da se ode niz cevi Novog svetskog poretka. Bas kao sto je i popustanje pre drugog svetskog rata odvelo male evropske drzave u ropstvo pod nacistima.

http://www.truthinmedia.org/

Побуна очајника

Има она народна пословица, „Сит гладном не верује.“ Тако се некако осећам када ме људи питају како је у Америци (где сам силом прилика већ дужи број година), а онда ми не верују кад им на то описно одговорим. Јер побогу, то што ја причам нема у новинама, нема на телевизији... Дабоме да нема. Оно што читате и гледате је фикција, конструкција креирана у манипулативне сврхе. Ако верујете да је америчка стварност оно што видите у „ријалити“ серијама или холивудским филмовима, није ни чудо што сте поверовали у сиененовштине о ратовима деведесетих, Сребреници, Рачку, итд.

У четвртак, 18. фебруара, један мали авион се забио у канцеларије федералне владе у Тексасу. Пилот је погинуо, један број људи је повређен, зграда је евакуисана. Прво се мислило да је несрећа. А онда се испоставило да је пилот врло намерно извршио самоубиство.

Није, међутим, било реч о неком Мухамеду који је хтео да имитира 11. септембар, већ обичном Американцу. Џо Стек, пилот-самоубица, тог дана је на свом интернет-сајту поставио подуже писмо пуно гнева и очаја према „лоповима“ у власти који су му, вели, обесмислили живот. Стек је потрошио силне паре да се школује као инжињер, само да би гледао како му живот пропада као последица малверзација са војним уговорима, берзом и хипотекама. Рачуновође су му лагале. Адвокати га коштали целе уптеђевине. А на крају свега, порезници су почели да га прогоне што није пријавио „приходе“ за годину када није зарадио ама баш ништа. Гледајући како га систем меље, Стек је полудео, написао манифест од седам страница, сео у авион и постао камиказа.

То, дабоме, не значи да је Стек неки репрезентативни тренд. Већина Американаца даље верује да је њихова земља најбоља, најлепша, најбогатија и све остало нај- на свету. Настављају да раде (док још имају посао), плаћају све веће рачуне, ћуте и трпе. Али све је више људи попут Стека који не могу ментално да изађу на крај са парадоксом система у ком живе, па почну да пуцају по комшијама, рецимо. Да ли се баш у сваком случају ради о ментално поремећеним особама, или су то некад били нормални људи које је у лудило отерало нешто (или неко)?

Овде бих да цитирам коментар једног Американца, аутора књига „Повратак Велике Депресије“ и „Неразумни Атеиста,“ чији блог редовно читам већ годинама:

Нешто је труло у друштву које успева да преобрази паметне, успешне и продуктивне људе у криминалце и (само)убице. Велика је иронија да, што неко више верује у правду и право, што више истински верује да је Америка земља слободе, то ће више бити разочаран када буде присиљен да се суочи са чињеницом да је цели систем параван иза којег се крије потпуно одсуство права и правде у америчком друштву.

Друштво чије су вође довољно глупе да му намерно урушавају темеље не би требало да се чуди када у њему изникну лудаци. Стеков сулуди поступак је само симптом. Далеко мање приметан, а далеко већи проблем су сви они талентовани људи који неће више хтети да стварају, знајући да ће им оно што створе бити одузето. Просто је немогуће да се стабилно и богато друштво састоји искључиво од државних службеника и хорде незапослених на којима почива мала елита финансијера, који у међусобним коцкарским шемама „стварају“ огромно богатство. А ако је могуће, онда морам да признам да не разумем ни логику ни економску теорију које би то подржале.


Стеков поступак је аномалија, али на екстрему тренда који заиста постоји. Што разлика између званичне фантазије и стварности буде све јаснија, за очекивати је да све више Американаца почне да испољава своје незадовољство. Барем од оних који се још труде да буду продуктивни и поштени. Превише их је већ прихватило логику трулежи и окренуло се „сналажењу“ и малверзацијама. Ако могу банкари и државници, што не би и они?

Свака паралела са ситуацијом на нашим просторима је потпуно намерна.

Пренето са...
----------------
 

Sad ce Sistem to da demantuje .....  ..   Dzaba vam  ta srs - dss - propaganda - Sistem to bolje zna ...

Dole narod!       
SLATE      
15.02.2010.
U pokušaju da objasne zašto smo ove godine ušli u još dublju političku krizu analitičari gomilaju logične razloge: taktičke greške predsednika Obame, tvrdoglavost republikanaca u kongresu, slepu partijsku lojalnost u Vašingtonu, arogantni idiotizam kablovskog informativnog programa i pretnje filibasterom* u senatu, zbog čega je za izglasavanje zakona postalo neophodno imati kvalifikovanu većinu. Sve su to važni faktori, ali na spisku nedostaje najveći krivac za našu nevolju – detinjasta, neuka i sve nerazumnija javnost.

Svi koji i dalje misle da se ne mogu imati i jare i pare, očigledno ne prate ispitivanja javnog mnjenja. Prema istraživanju Galupa, 59% američkih građana je pre godinu dana podržalo vladin stimulativni program, da bi nekoliko meseci kasnije, uz privredu koja i dalje grca u recesiji, ista većina smatrala da Obama previše troši na taj program. Naravno, nije neobično da se ljudi predomisle, ali ovde je u pitanju ozbiljniji problem – građani istovremeno zahtevaju i odbijaju rešavanje problema nezaposlenosti, deficita, zdravstvenog osiguranja, klimatskih promena i ostalih pitanja. Šezdeset odsto Amerikanaca podržava strožu regulaciju finansijskih institucija, ali skoro isto toliko njih tvrdi da je poslovna regulativa preoštra. To odsustvo logike – ili ta podložnost populističkoj manipulaciji – održava naš bedni status quo.
...

Nekonzistentni zahtevi birača obično se pravdaju time što su građani besni i podložni populističkoj retorici. Ali mnogo više gledalaca prati Američkog idola nego Glena Beka, a naš kolektivni deficit logičnog zaključivanja pre je rezultat mentalnog nemara nego osvešćenog militantnog stava. Uverljivije objašnjenje je da američki građani misle da žive u zemlji Dembeliji, u kojoj država rešava samo velike probleme, a u međuvremenu nas pušta da radimo šta hoćemo. Čitava zemlja sve više liči na Kaliforniju, koja plovi u blaženom neznanju i gde je rejting državnih obveznica pao na libijski nivo zahvaljujući referendumskom sistemu koji ljudima omogućava da budu još neodgovorniji od svojih izabranih predstavnika. Američka srednja klasa ne želi ni da čuje za žrtvovanje ili ulaganje u budućnost – osim kada se radi o hvalospevima našim slavnim precima. Dopada nam se ideja donošenja teških odluka. Ali kada smo poslednji put to zaista i učinili?

Danas su najpopularniji oni političari koji zagovaraju filozofiju „živi za ovaj trenutak“ i koji tronutog izraza lica zahtevaju nemoguće. Pogledajte Skota Brauna, novoizabranog senatora iz Masačusetsa. On želi da država ubire što manje prihoda: potpisao je obećanje da neće glasati za nove poreze i zatražio njihovo sveopšte smanjenje. Ali Braun u stvari ne želi smanjenje troškova države. On se protivi smanjenju isplata za Medicare. On tvrdi da je moguče smanjiti naš deficit od preko 10% BDP-a, što je naš najveći deficit od Drugog svetskog rata i koji počinje da ugrožava naš položaj svetske vojne i ekonomske sile. A kako to da uradimo? Već pogađate – tako što ćemo smanjiti nepotrebne administrativne troškove. Svako razuman ko je bar pet minuta proučavao budžet vidi da je to neizvodljivo. Dobronamerno tumačenje ovog stava je da je Braun predstavnik naivnog optimizma, sumnjivog pristupa politici koji je Ronald Regan ostavio u nasleđe republikancima. Biće da Braun ipak povlađuje neznanju glasača i njihovim iluzijama, kao što to čine i ostali republikanci.

Ne kažem da je ono po čemu se naše dve partije razlikuju stepen njihovog poštenja. Postaje očigledno da prava razlika leži u podeli na malobrojne ozbiljne političare iz obeju partija koji su spremni da direktno govore o našim problemima i većinu ostalih iz obe partije koja se prepušta predrasudama javnosti. Predsednika Obamu i njegov ekonomski tim svrstao bih među ove prve, kao i guvernera Kalifornije, Arnolda Švarcenegera. Činjenica je da republikanci češće prihvataju nerealne ideje glasača, ali i demokrate već godinama razvijaju sopstvenu verziju poricanja stvarnosti. Tako republikanci pothranjuju mitove o manjim porezima, slabijoj državi i stabilnoj klimi, a demokrate nas uljuljkuju u snove o održivosti socijalnih davanja i troškova novih programa.

Naša nesposobnost da se uhvatimo u koštac sa dugoročnim izazovima nagoveštava da SAD ulaze u period svog istorijskog opadanja. Naša nespremnost da napravimo konstruktivne izbore u ekonomiji može imati negativne posledice po ostatak sveta. Da bismo preokrenuli ovaj trend, treba da prestanemo da krivimo one bednike koje smo izabrali i da se pogledamo u ogledalo.


* Svesno paralisanje procesa odlučivanja neprekidnom diskusijom; na primer: nastupi radikala u srpskoj skupštini.

Jacob Weisberg, Down With the People, Slate, 06.02.2010.

Preveo Ivica Pavlović
Пренето са....
---------
 


 

just another day in "The land of freedom and truth"...