Srećna zbog Kosova


V. N, 11.02.2010 20:55:01

SVOJIM najvećim dostignućem na funkciji šefa američke diplomatije Madlen Olbrajt smatra “prekid etničkih čistki na Kosovu”. Ona je to izjavila na Fakultetu za međunarodne odnose u Moskvi. U ruskoj prestonici, inače, boravi kao član ekspertske grupe NATO koja priprema novu stratešku koncepciju Alijanse.
Ruska agencija Itar-Tass prenosi da je Olbrajtova na početku napravila lapsus rekavši “sprovođenje etničkih čistki” umesto “prekid”, što je izazvalo burne reakcije u sali. Greška je brzo ispravljena.
- Želeli smo da rešimo situaciju diplomatskim
sredstvima pod okriljem UN, razmatrali smo to pitanje sa ruskim kolegama. Na kraju smo se obratili NATO, sproveli uspešnu operaciju i danas ljudi na Kosovu žive slobodno - rekla je Olbrajtova, priznavši, istovremeno, da “odluku NATO-a nisu odobrili svi, između ostalog, ona nije zadovoljavala Rusiju”.
Ona je, kako kaže, posebno zadovoljna što su “posle vojne operacije NATO-a na Kosovu mnoge novorođene devojčice dobile ime po njoj”!
Nekadašnja državna sekretarka je pred ruskim studentima “obnovljeni NATO” okarakterisala kao “organizaciju samoodbrane, u koju se ujedinila grupa demokratskih država radi dostizanja stabilnosti”. Ona je kazala da su američki planovi za instaliranje elemenata protivraketne odbrane u Evropi motivisani zabrinutošću zbog “iranske pretnje”.
- Rusija, kao i Zapad, igra važnu ulogu u osiguranju svetske bezbednosti - rekla je Olbrajtova, dodavši da između Rusije i NATO-a “nema nerešivih problema”, kao i da treba “u prošlosti ostaviti ljubomoru i nepoverenje jednih prema drugima”.

ČUDI SE RUSKOJ DOKTRINI
MADLEN Olbrajt u četvrtak se u Moskvi iščuđavala zbog nove ruske vojne doktrine, ističući da NATO “ne predstavlja nikakvu pretnju za Rusiju”. Ona je dodala:
- Nisam detaljno izučila dokument jer nema još punog prevoda, ali me čudi da se ta nova doktrina pojavila sada. Osim toga, u njoj je naznačeno da je NATO glavna vojna pretnja za Rusiju. NATO, međutim, nikada neće napasti Rusiju i Moskva ne treba za to da brine

Вечерње Новости.-

Даће бог да доживи и гледа како јој се потомци рађају дегенерици.-

jebi ga,navika... 
pa,ako,srodne duse i treba da budu bliske.
Srbi su nju cuvali od nacista,Siptare su izdrzavali.i jedni i drugi su nam lepo vratili.
takodje,nju su silovali nacisti,ove ce magarci i narko-dileri.
otprilike isto.
hahaha...dobra je. 
pa,ta doktrina postoji otkad postoji usrani NATO.
da,kao sto je bese trebalo da bude dogovor i da NATO nikad nece napasti Afganistan,pa nista od toga,? 

Debelo Jevrejsko Govno je lepo ostarilo i lepo se osusilo.Fizicki propada,ali,naravno,ono najbitnije-jezicina i trula zlikovacka dusa i karakter ostaju. 

da Bog da joj koza otpala.

Друга понуда ћерки бившег председника САД

Кенијски бизнисмен нуди 20 крава и 40 коза за руку Челси Клинтон
Блиц онлине | 12. 08. 2009. - 15:38х | Фото: Реутерс
Један кенијски бизнисмен је понудио бившем америчком председнику Билу Клинтону двадесет крава и четрдесет коза, како би се оженио његовом ћерком Челси, преноси интернет сајт Ананова.

Тридесетдеветогодишњи Годвин Чепкургор, бивши одборник из Најробија, је изјавио за кенијски лист "Ист Африкан Стандард" да је ово други пут да је дао ту понуду. Он је рекао да је још 2000. године писао Билу Клинтону, али никада није добио одговор.
Чепкургор је други пут затражио руку Челси Клинтон за време недавне посете њене мајке Хилари Клинтон, државне секретарке Кенији. Хилари Клинтон је наводно обећала да ће пренети ћерки жеље њеног удварача, које је он изразио када се америчка државна секретарка обраћала јавном форуму на универзитету у Најробију.

Годвин Чепкургор је већ ожењен, али како је полигамија дозвољена у Кенији, уколико би Клинтонови прихватили његову понуду, Челси би могла да постане његова друга жена.
Он је изјавио да је искрен и озбиљан у намери да се ожени са ћерком Била Клинтона, иако многи његову понуду сматрају шалом.
"Када сам је запросио био сам веома озбиљан у вези са тиме и још увек је волим", изјавио је Чепкругор.
Он је додао да је спреман да повећа своју понуду:
"У афричкој традицији је да младожења да почетну понуду младиној породици, па да затим преговара са њима", рекао је Чепкругор.

Хехеехе оволико богаство за ругобу и грозоту Челси. Јадник ил' је слеп ил није имао прилику да види о каквом се распалом лешу ради

Свака част Кенијцу само је требао смањити понуду јер масна Клићконова кћи не заслужује мало
стадо и крдо за мужу.Клићконова би мало балеге из Кеније морала да струже са пијеска.
Очигледно их и он "обожава".

Свако нормалан би дао још толико само да не мора да је гледа

Мало рећи да је Одвратна.

Наш народ каже ово ни рођена мајка не може волети

Када би је укрстио са Месићем добио би масног дикобраза.

Несмем ни да помислим на шта би личила једна таква креатура. Хорор

                                           НАФТНА ШАХОВСКА ТАБЛА


Да ли знате ко је профитирао из Првог и Другог светског рата? Или верујете у причу да је рат за све велика несрећа и никоме не доноси добит?

Тек данас са откривањем архива из Другог светског рата историчари праве ревизију и поново слажу коцкице. Тако се открива да су и Први и Други светски рат донели нафтној олигархији огромну добит и скоро апсолутну контролу овог енергента у читавом свету.

Иако се у деветнаестом веку са открићем наизменичне електричне струје веровало да је то једина права и најбоља енергија (што је чињеница која се и данас потврђује), свет је окован нафтоводима и гасоводима, заправо веома прљавим и скупим енергентом. Али, њега моћна олигархија може лакше да контролише, него електричну струју које практично има свуда јер је од ње састављен читав свемир. Дакле, светом владају нафташи.

За обезбеђивање сигурног нафтног транспорта преко Суецког канала било је нафтној олигархији веома важно да буде војно присутна. Зато је ту морала бити створена велика војна база, наравно прикривено, јер Арапи то никада не би дозволили. И Први и Други светски рат су имали за циљ тајно стварање државе Израел (чему је највише помогла католичка црква - главни мозак данашње светске олигархије). Све то одрађено је уз помоћ политичких марионета из тајних масонских ложа западне Европе попут Черчила, Рузвелта, Ајзенхауера, Стаљина и неизбежног Хитлера (који је изгледа био пион најнижег ранга у овој игри). Тако су морале бити разорене моћне царевине које су план могле да спрече: Турска, Русија и Немачка. Британија је већ била у ухваћена у мрежу.

Како данас знамо да су владе у служби нафтног бизниса? Једноставно тиме што једна држава може да егзистира само ако контролише своје стратешке ресурсе: храну, воду и енергенте. Када се више земаља, на пример у ЕУ, повеже у систем снабдевања енергентом који нису у стању да контролишу (јер није на њиховој већ на туђој територији), онда је јасно да та земља нема суштинске атрибуте државе. Од заставе, химне и назива нема вајде, а војска која територију треба да чува не може да се покрене без енергената. Војска и привреда САД и Велике Британија потпуно зависе од нафте, иако те енергенте саме не производе довољно. Да ратна морнарица Велике Британије са угља (кога је имала и има у огромним количинама) пређе на нафту (коју нема у тим количинама) најзаслужнија је политичка марионета породице Ротшилд - Винстон Черчил и његов саветник адмирал Џон Џеки Фишер (на челу ратних операција у Александрији 1882. када је режиран арапски устанак како би се Турска избацила из региона Суеца).

Сједињене Државе су за нафту данас везале не само своју војну машинерију и привреду, него и монету. Да није искључиво средство плаћања у трговини нафтом, долар никада не би имао вредност коју је имао. Дакле, очито је да су ове две моћне силе (бивша и садашња империја ) у рукама нафтне олигархије.

Завртања гасне славине коју је почетком јануара 2009. приредила Русија најбољи је показатељ ко стоји иза идеје уједињне Европе и глобализма- то је нафтни пословни картел.
Обарањем Царског режима у Русији где је барон Алфонс де Ротшилд у бизнис са нафтом ушао 1885., створен је бољи простор за бизнис Ротшилда. Кренула су нова породична повезивања. Роза Варбург се 1891. удала се за руског банкара Хорасија Де Гинзберга, агента продица Ротшлд и Варбург. Прекомпоновањем совјетске привреде и друштва (што је укључило и физичку ликвидацију интелигенције као и милион и по противника комунистичког режима које је Ајзенхауер након Другог светског рата вратио натрага у Русију, а Стаљин “слатко” побио) показују да је и ова земља данас упрегнута у службу моћног нафтног међународног картела. Формалну власт спроводе агенти данашњег ФСБ (накада КГБ, односно НКВД), али главни контролори руских енергената су Ротшилди. Русија је у овом тренутку њихова највећа енергетска империја помоћу које држе под енергетском контролом читаву ЕУ.

Године 1885. холандска краљевска компанија "Ројал дач" открива нафту на Суматри, а Семјуел Ротшилд оснива компанију " Шелоил". Њихова заједничка нафта почиње да се транспортује преко Суецког канала (који је прокопан 1869.), а 1893. године је основан картел са америчком Стандард оил компанијом у власништву породице Рокфелер (данас Еxxон мобиле). Тако је овај картел практично покрио читав свет.

Али, данас ако пратите вести које пласирају такозвани маинстреам медији који извештавају о ратним сукобима и терористичким акцијама на Средњем Истоку, посебно између израелске војске и милитантних политичких партија Хамаса и Фатаха, нигде нећете чути ништа о међусобном бизнису, трговини нафтом и гасом између зараћених страна, провизијама које узимају агенти и политичари који се као посредници јављају у конфликту или верске вође и државни функционери или "неутрални посматрачи" Међународне заједнице. Овај аспект који чини окосницу свега што се догађа на Средњем Истоку, већ деценијама, стављен је далеко од очију шире јавности. Властелини се никада и нису експонирали пред народом. Наравно, јер они истовремено контролишу и све глобалне медије и информативне агенције. Али, онај ко би имао увид у токове новца (фоллоw тхе монеy) видео би суштину политичке игре која се одвија, не само на Средњем Истоку већ и у читавом свету.

Погледајмо у том светлу шта би могао да буде разлог последњег израелског бомбардовања појаса Газе са елементима геноцида.

Када је Турска изгубила Први светски рат ова област Палестине коју су дотле држали остала је празна и у власништву Ротшилда под војном контролом Енглеза. Било је потребно населити оним што је властелинима најпотребније - народом који ће им користити као радна снага и војска. Насељавање Израела је ишло веома тешко, јер нико ту није хтео да живи на опустошеној земљи. Тако су се мозгови из католичке цркве сетили древног "јудејског" народа. Након прогона Жидова, углавном Хазарског порекла, из источне Европе углавном Пољске и Русије (што су чинили совјетски бољшевици и Хитлер), процес насељавања је убрзан. Пет милиона младих и војно и радно способних "Јевреја" нашло се у "својој древној постојбини" названој Израел. Старци нису могли да се уселе.

Регион Палестине је 1921. (тада под управом Британаца) подељен на Палестину и Јордан, и у Јордану је постављена марионетска монархија на челу са Абдулом И. Нови владар Јордана тако је одмах дао права на коришћење воде из реке Јордан Израелу. И тамо живи етничка и верска мешавина.

Али за највећи конфликт најбоље је имати људе различитих вера, јер језик није препрека ни за љубав, а камоли бизнис. Зато се на овом региону налазе и православни следбеници Библије, и вавилонског Талмуда и јудејске Торе и Мухамедовог Курана. А на Јерусалим је већа бацила око и римокатоличка црква.

Али, да се вратимо са политичке шаховске табле на стварне интересе. Проблем је што је Израел створен на пустари и нема свој стални извор енергената па се нафтом и гасом мора снабдевати из суседних земља. Али како Израелцима објаснити зашто Израел води стално непријатељску политику са земљама са којима би баш због енергената морао да има добре односе? А добросуседски односи не могу постојати јер би суштински разлози за стварање Израела као војне силе били поништени? Зато су измишљени, погађате - терористи.

Историчар Зеев Стернелу са Хебрејског универзитета у Јерусалиму је зато приметио: "Израел је сматрао да је мудра смицалица да гурне исламисте против ПЛО". Када се Ахмед Јасин, духовни лидер исламистичког покрета у Палестини вратио из Каира седамдесетих година, основао је исламску добротворну организацију. Тадашњи премијер Израела Голда Меир је ту видела прилику да направи политичку контратежу покрету Фатах који је подржавао Јасера Арафата. Ко је саветовао Голду Меир - најбоље је рећи "саветници из сенке".

У писању израелског недељника "Котерет Рашит" (1987) нашла се и следећа тврдња: "Исламска удружења као и универзитет подржавали су и охрабривали израелске војне власти" (које су управљале цивилном администрацијом Западне обале и Газе). "Они су (исламска удружења и универзитет) били овлашћени да добијају новчане исплате из иностранства".
Исламисти су оснивали сиротишта и болнице, као и мрежу школа и радионица за запошљавање жена и систем финансијске помоћи сиромашнима. Године 1978. створен је и исламски универзитет у Гази.

Израелци су веровали да ће ширење ове мреже исламиста сломити снагу и утицај ПЛО и левичара у Гази. Уз помоћ Мосада исламистима је дозвољено да ојачају своје присуство на окупираним територијама. Без ове подршке, логично је, то им не би било могуће. За то време над припадницима партије Фатаха и ПЛО вршена је репресија. Шеик Ахмад Јасин је ухапшен 1984. и осуђен на 12 година затвора због поседовања великих количина оружја. Али, већ након годину дана је пуштен и наставио је са својим "хуманитарним" активностима.

ПОЛИТИЧКЕ И МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ

Кад је почео први палестински устанак (Интифада) 1987. (под вођством Аафата) изненађени Јасин је одмах реаговао оснивањем милитантне партије Хамас. Други оснивач је био Абдел Азис ал Рантиси. "Бог је наш почетак, пророк наш модел, Куран је устав, каже се у члану 7 повеље ове организације. Хамас је након смрти Јицака Рабина који је био најближи стварном постизању мира са Палестинцима (и зато је вероватно убијен од једног младог фанатичног Израелца), почео да примењује тактику напада на израелске цивиле кад год би дошло до приближавања преговора између Израела и ПЛО. Цео свет је тада преко медија видео као су Израелци "тешке жртве" палестинских терориста. О томе ко терористе финансира обичан народ није ни помишљао да истражи.

Због овога је у Израелу формирано политичко милитантно крило 1996. које су предводили Шарон и Натањаху. Иако је Ахмад Јасин у међувремену осуђен на доживотну робију, Израелци су га опет пустили, из "хуманитарних разлога". Хамас је тако поново почео да провоцира Израел. Натањаху је заједно са Клинтоном стално вршио притисак на Арафата да обузда милитантни Хамас. И читав свет је знао да "нема рата без Јасера Арафата". Јасин је протеран у Јордан, али му је Натањаху опет дозволио да се врати и наивни палестински народ га је дочекао као јунака 1997. Наравно, Натањаху је знао да преко Хамаса може да саботира сваки могући договор.
Када је 2000. године британска компанија Бритисх Гас открила у приобаљу Газе велико налазиште гаса, почела је нова рунда политичке игре. Ово откриће било је таман оно што треба Израелу с обзиром да су након обарања са власти шаха Резе Пахлавија (1979.) престали да добијају нафту (скоро џабе) од Ирана. Великим нафтним "шахистима" овај преврат у Ирану је био потребан како би увели у рат Иран и Ирак и тако обе земље (подељене Персије) економски ојадили. Ајатолах Хомеини је доведен из Грчке и револуција је финансирана парама које су каналисане преко ЦИА. Тако ослабљене оне нису једно време представљале опасност за Израел (најомиљеније "чедо").

Синајску нафту из Египта Израел је изгубио 1992. због лоших односа. Када су се ови односи мало поправили, након што је тврдо крило Натањахуа изгубило изборе 1999., Ехуд Барак је покушао да увезе нешто нафте из делте Нила. Ипак, отпор у обе земље је и даље тињао и коначно је уговор од око три милијарде долара направљен, али доласком Шарона на власт је замрзнут. А довлачити нафту и гас бродовима у Израел било је веома скупо. Зато је нова енергетска стратегија Израела била да се земља максимално преоријентише на гас.
Откриће великог гасног поља у Гази било је за Израел права златна кока. Сматрало се да би тиме Израел решио 25 посто својих потреба за гасом у наредних 20 година.
Али Газу насељавају Палестинци као "палестински народ" којима је такозвана Међународна заједница гарантовала право да насељавају ту територију и имају своју локалну самоуправу. Шездесет посто резерви овог гаса је тако под њиховом контролом.

Тако је овај гасни "колач" морао некако да се подели. Али како правити после тога конфликт међу онима који једу исти колач? То нафтној олигархији није одговарало. Настала је велика игра између компаније из Лондона, "Бритисх гас", која је купила ексклузивно право инвестирања у копање, градњу гасовода и продају на међународном тржишту. Израел је тако могао да бира да купује гас од Палестинаца и тако их директно финансира са најмање милијарду долара, од којих би паре ишле директно Хамасу који је на власти и који би њиме куповао оружје за нападе на Израел, или од Египта где би цена било много већа.

Зато је Израел годинама покушавао да опструира склапање уговора са компанијом БГ који би укључивао и Египат и Палестинску управу. Шарон је изричито стављао вето на сваки дил са Палестинцима. У тој опструкцији Израел је потрошио све своје гасне резерве. Цена гаса на тржишту почела је да расте. Тако је коначно дошло до потписивања уговора на 15 година о снабдевању гасом из Газе преко Египта. Уговор је предвидео изградњу поморског гасовода дужине 80 миља од египатске луке Ел Ариш до израелске луке Ашкелон. Гасовод је требало да проради 2007. Али, открило се да су у време израелског оклевања Бритисх Гас, Палестинска управа (на челу са Хамасом) и Египат кришом преговарали да направе дил без Израела и гас транспортују у Египат, а онда бродовима одатле на међународно тржиште. То значи да би Израел потпуно остао без овог гаса.

Могућност да Израел трајно буде искључен и да главни профитери буду Египат и Палестина, довела је до наглог обрта на политичкој сцени Израела. Шарон је склоњен (можданим ударом) и Олмерт је поново отворио преговоре са Бритиш Гасом (БГ) око снабдевања Израела. Упркос привржености БГ-а Египту и палестинској управи, компанија је објавила да је вољна да уђе у дил са Израелом. У самом Израелу опет је дошло до поделе у власти пошто аранжманом преко Египта Израел мора да плати много већу цену гаса. Директно из Газе преко мртвих Палестинаца то је далеко повољније.

Пошто Израел није (!) терористичка држава већ се само "брани од терориста" (посебно милитантне дечурлије) , Хамас је морао опет мало да испали коју ракету, да би онда "иритирани" Израелци кренули авионима, бомбама и тенковима да се коначно обрачунају са "терористима". Ако верујете да се хамасовци крију међу женама и децом и да ови сиромашни људи подржавају терористе, нека то буде ваше уверење.

Најмање хиљаду до сада убијених Палестинаца, углавном цивила, жена и деце говоре све о овој перфидној нафтној и гасној игри.

Иако једна од највећих војних сила на свету Израел није у стању (!?) да лоцира и ликвидира Хамасове терористе када киднапују једног израелског војника и маскирани држе конференцију за штампу коју преносе медији из читавог света. Израел може само да разори читаву Газу и побије све живо што му се нађе на путу до гасног поља. Јер једино што нафтну олигархију занима то је профит. Људски животи који не доносе профит нису ни важни. О томе какве поруке у зараћени регион доносе разни емисари (заправо нафтни комесари из Лондона, Париза, Вашингтона) можете само нагађати.

Жестоко наоружавање Ирана, преко Русије, показује да нафтна олигархија спрема ново "чедо" у региону. Каква је будућност Израела у том случају, остаје нам да нагађамо. Уколико се Америка увуче у велики рат на Средњем Истоку, њена привреда ће моћи да се покрене као некада привреда Трећег рајха. Можете претпоставити ко ће од тога највише профитирати.