Да, да, да. Карактеристична терминологија, мајку папску, сорошку, брадата удба. Изгледа да је оставио дубок утисак на њега самопрогласивши се највећим стручњаком из свих области и поседоваоцем космичке интелигенције

ma,jok,breee,devojka je radila za Alkaidu i bila pretnja "Americkom nacinu zivota" i "americkoj demokratiji i slobodi",te je morala da bude neutralisana...  

dobri stari amerikanci...o cemu bi pisale rubrike o svetu u novinama da nema njih i njihove magicne zemlje...

sve lepse od lepseg...

Samo sacekaj danasnje vesti . 

Трансформација идеје да Бог није свемогућ оформила је културу геноцида.
Тако је 26. априла 1937. немачка легија Кондор уништила Гернику, шпанско
село у Баскији које није имало никакав војни значај. А потом су нацисти
(14. маја 1940), посвећени истој идеји, засули Ротердам са 97 тона бомби.

Ничеов свет „смрти Бога“ учинио је и корак даље: поништио ограничење
допуштености на штету корисности (в. 1Кор. 10,23). Привлачност
деструкције главна је одлика цивилизације у којој човек сме да учини шта
је наумио. И заиста, бомбардер са смртоносним товаром („чији резултат
превазилази сва очекивања“, како је гласила шифрована порука Труману на
конференцији у Потсдаму) био је спреман да потврди човекобожну моћ.
Шестог августа 1945. прва америчка атомска бомба (носила је назив
„Малишан“) бачена је на Хирошиму, град и луку у Јапану. Температура у
епицентру износила је 6.000 степени. У овој демонстрацији свемоћи 85.000
становника је спржено, 14.000 нестало, накнадно помрло 20.000 од
радиоактивног зрачења. Три дана касније злочин се поновио: 9. августа
1945. друга атомска бомба (носила је назив „Дебељко“) сручила се на
Нагасаки, трговачку и ратну јапанску луку: погинуло је 36.000
становника, а рањено 40.000, порушено у тренутку експлозије 1.326, а у
пожару после експлозије изгорело 18.408 зграда.

Манифестација „поновног рођења“ у неспутаној слободи и сабласни
хуманизам дефинитивно су финализовали успостављену идеологију грађанске
врлине. У ствари, нова догма се рађала на развалинама горчине и пепела,
па се постхитлеровска цивилизација претварала у „социјалну патологију
нашег времена“ (Jessica Gress-Wright) . Тачније, патологија
постхришћанског и постхуманистичког идеала јавила се свету као синоним
грађанске етике. Истовремено, у Америци је обновљен спор између Исуса
вере и Исуса историје, не би ли се секуларна благодат потврдила мноштвом
секташких заједница и вером у квазимистичне грађанске култове. Напросто,
„на чувеној пијаци идеја, где су све идеје равноправне и где не сме бити
никаквих процена, а самим тим ни вредности, неке идеје су једноставно
искључене (попут хришћанске философије живота) и тешко онима који се за
њих залажу“ (Page Smith).

Повратак аутентичном хришћанству (на шта је некада позивао и Еразмо
Ротердамски „противник корупције у Римској цркви и сујеверја“) Запад је
давно напустио у име цивилизацијске површности. Али, тек је у
савремености социјалног дарвинизма, откривши страст политике као fundus
animae, хуманизам заменио просвећеним империјализмом. Последично,
новоизабраништво се родило на Новом континенту.

Американци су културни секуларизам покушали да утопе у ново хришћанство,
да помире „амерички сан“ и веру у Америку као преображено изабраништво.
Без изворно-хришћанске етике, ново хришћанство је постало параван за
ауторитарну демократију која је проповедала о Американцима као
изабраном, заветном народу. Дабоме, земља у којој живи изабрани народ је
„нови рај“, у коме напредак успоставља доброту, а предузетништво савест.
Уверен у индивидуални и колективни месијанизам Џорџ Буш (старији) 1992.
године је, urbi et orbi, разгласио да су „Американци добар народ“, што
ваљда друге, ако и није сврставало у нижу, лошу категорију народа, јесте
упућивало на једини примерени путоказ. Истозначно, Америка се представља
за нови Ханан, чему треба захвалити исправној политици, односно,
економској користи.

Али, амерички месијанизам се није задовољио једино пропагирањем
посебништва, већ је покушао да друштвени поредак (демократију) успостави
као нову религију. Света америчка демократија је, отуда, форсирала идеју
„Новог доба“ као окултне појаве, слободног сексуалног „животног стила“,
као магијску привлачност, људска права као свету тајну, а универзални,
милитантни политички интервенционизам као обредну радњу зарад одбране од
силе зла. Тако је Америка почела да препознаје непријатеље свуда и у
свима који су одбили да потчине своје интересе америчким националним
интересима (Сирија, Иран, Кореја), док је у свом одгајалишту – како би
придобијала јавно мнење – форсирала политички популизам, потхрањиван
магијом и сексом. Допринос степену институционализовања нових вредности
дали су универзитети, индустрија и медији.

Разуме се, америчка пропаганда новог доба, новог човека и новог поретка
није успевала у намери да свет усвоји нови месијанизам за
општеприхватљиво начело. Штавише, критичари секуларизоване демократије,
селективне правдољубивости и похлепне магије показивали су да просвећени
апсолутизам месијанске нације нема ништа заједничко са хришћанством. Са
друге стране, то је и разлог што су ново хришћан¬ство америчког
либералног капитализма критичари сасвим оправдано, и јасно, могли да
препознају као неопаганизам.

Био је то одлучан знак да квазихришћанска, евроатлантска деспотија
посвети посебну пажњу медијима, претварајући их у нове култне центре.
Информативни центри сличе седиштима митраизмичких ритуала (Митра је
ратник који ће уништити све демоне, а призива се као Sol invictus – уз
помоћ одабраних отаца, Patres Sacrorum), или Јупитеровим светилиштима
(по¬што је само једно врховно божанство: Iuppiter Optimus Maximus, које
доноси победу – Iuppiter Victor).

Средства информисања су претворена у средства обмане: Американци су се
тог начела фалсификоване демократије држали и у Заливском рату
(монтирана прича о угрожавању Кувајта), и у рату против Срба (монтирана
прича о угрожености Шиптара), или Ирачана (монтирана прича о оружју за
масовно уништење). Несумњиво, медијска сатанизација је најновији изум
америчке културе геноцида, и то је једини разлог што су медији постали
привилеговане, контролисане и усмераване институције. Прецизније,
„медији доиста располажу силом“, јер организују виртуелну стварност „као
стварност у нашим главама“ (Peter Sloterdijk).

Да би се савршенство остварило на Земљи, потребан је народ, и то изабран
народ који ће после свих цивилизацијских грешака бити у стању да испуни
наде човечанства. Очито, секуларизовани посвећеници нису у одступању од
Христових таблица живота уочавали кључни проблем суноврата глобалне
хришћанске заједнице, већ су, на против, у хришћанству препознавали
препреку за остварење „новог раја“.

Амерички експеримент се, на тај начин, свео на реформисање хришћанства у
оквире секташког мистицизма, односно, слободе да свако по свом
религијском осећању гради верску заједницу. Америчка масо¬нска школа
истиче да Свемогући живи у срцу сваког и „људе треба подстицати да се
помире са Богом“. У тако, сектама разуђеном и искључивом друштву,
постигнуто је према Шеферу „релативизовање свих вероисповести“ (Frank
Schaeffer), па се творац прихватљивог хришћанства преселио из цркве у
политику и економију. И, више од тога: католичко-протестантска
заједница, реформисана секуларизмом, удружила се са просвећеним
секташима у пропагирању америчке наддржаве чије се изабраништво, без
обзира на могуће падове, никако не може довести у питање.

У самозаљубљеном кључу треба разумети и месијански оптимизам Била
Клинтона на инаугурацији за председника 1993. („Све што у Америци није у
реду може излечити онај део Америке са којим је све у реду“). По свему
судећи, свој месијански оптимизам Бил Клинтон гради на енергији која му
је пренета са Џеферсонове Библије, „на којој се заклињу новоизабрани
амерички председници“. Чињеница да се ова ауторска Библија, то јест
књига Томаса Џеферсона, под насловом: „The Life and Morals of Jesus of
Nazareth“, чува у Великој масонској ложи у Вашингтону – треба ваљда да
нас непобитно утврди у знању и истини: Исус „није успео“, масони хоће (?!).

За ново, прихватљиво хришћанство у Америци је најзаслужнији „Језус
семинар“. Његови оснивачи (1985), чланови и следбеници су се заиста
трудили да нам обелодане истину о реалном Исусу. Основни задатак ове
групе је да деструира цркву, уз помоћ Фанковог и Хуверовог дела под
називом „Пет јеванђеља“ (Robert W. Funk - Roy W. Hoover: „The Five
Gospels: the Search for the Authentic Words of Jesus“) – иако је свети
Кипријан Александријски, још 251. године, упозоравао интерпретаторе
библијског текста: „Коме Црква није мајка, Бог му није отац“.

Амерички зналци реконструкције Библије сачинили су и нове преводе
јеванђеља (прикључујући им и „Томино јеванђеље“) не би ли се тако
приближили више историјском, а мање Исусу вере. По таквом учинку су
њихови преводи, бар они тако мисле, вреднији од црквених превода, а
ближи стварној историјској истини. Њихов напор најилустративније сведочи
41. стих из Прве главе Јеванђеља по Марку, који према Језус-зналцима
треба да гласи: „Океј, очисти се“. Утолико је одбрањена историјска
истина, пошто је молби губавца да му се смилује („ако хоћеш, можеш ме
очистити“) Христос одговорио речима (пружајући му руку): „Хоћу, очисти
се“. Исто тако, у име реконструисане истине Језус-зналци ће оптужити
апостола Павла за „дисторзију Христовог покрета“, јер овај није ни
„познавао историјског Исуса“.

Разумљиво, немајући потребу да тумачење сведу, на пример, на
коментарисање о скривеном Богу (Deus absconditus) или о језику душе који
Тома Аквински разуме као истину одговарања/одгласа односно подударања
предмета и ума (veritas est adaequatio rei et intellectus) – Језуит
семинаристи се искључиво баве „Томиним јеванђељем“, пошто четири
канонска јеванђеља не преносе истину. У ствари, овај култни амерички
центар за истину о хришћанству (те је Библија „Језус семинара“ управо
књига „Пет јеванђеља“) узима „Томино јеванђеље“ за парадигму истине –
иако је оно настало после писања четири канонска јеванђеља, а до нас је
дошло преко коптског преписа из IV века.

Амерички секташки месијанизам је успешно спровео „релативизовање свих
вероисповести“ једино из разлога стварања америчког хришћанства. Тако је
и настао клон Језус семинариста директно пресељен у америчку политичку
праксу која нема ничег заједничког са таблицама живота Исуса Христоса.
Зар у данашњем свету, питајмо се, политика није успела да постане
премоћна друштвена доктрина, ослобођена сваке врлине, па и праведности у
име виртуелне нове стварности?

Дириговане, беспризорна профитократија и лупешка банкократија
успоставиле су врлину „предрасуда о части“. Постојећи свет је према
утопији Западног постхришћанског хегемона, требало перманентно
реформисати. Нада у прогрес постала је мантра нове догме која је сва
начела моралне философије гурнула у сенку. Политички лицемер је у
слободу уписивао јецаје (од Вијетнама до Ирака), у мир хуманитарни рат
(од Никарагве до Србије), а у демократију милитантни хуманизам (од Чилеа
до Сомалије). Тачније, „друштво није проширило индивидуалне слободе, већ
своју контролу над индивидуом“ (Херберт Маркузе).

Van: Lyubomir Gruyitch (lyubomir_gruyitch@yahoo.com)

RODBINA misionarske obitelji koja je ubijena 2001. godine kada je CIA naredila peruanskoj vojsci da sruši njihov avion optužuje vladu SAD-a za zataškavanje.




Jim i Veronica Bowers radili su kao misionari u džungli u Sjevernom Peruu, zajedno sa svoje dvoje djece, šestogodišnjim Coryjem i bebom Charity, vraćali su se malim avionom u kamp kada  ih je počeo pratiti CIA-in avion. Misleći kako se radi o avionu u kojemu se nalaze krijumčari droge CIA je naredila peruanskim zračnim snagama da sruše avion. Da su provjerili broj na repu aviona shvatili bi da se radi o avionu koji je u vlasništvu crkve.

Na snimci koja je objavljena u SAD-u čuje se kako CIA-ini agenti raspravljaju o putnicima aviona pitajući se jesu li trgovci drogom ili krijumčari oružja. Skoro dva sata CIA-in avion kružio je oko aviona Bowersovih a na kraju su naredili "Pucaj!".

"Jesi li siguran da su kriminalci" - pitao je agent Peruance, koji su odgovorili pozitivno. Jedan od agenata tada je rekao drugom da misli da čine pogrešku. Kada su shvatili da zaista čine pogrešku već je bilo prekasno. Putnici u avionu vriskali su "Ubijaju nas, pomozite nam, molim vas, ubijaju nas". Drugi CIA-in agent je povikao u jednom trenutku": Recite mu da prestane pucati. Ne pucajte. Ne, ne" - panično je vikao ali Veronica Bowers već pogođena s metkom koji je prošao kroz njeno tijelo i zabio se bebi, koja joj je sjedila u krilu, u lubanju.

Pilot Kevin Donaldson, iako ranjen u obje noge, uspio je sletjeti na rijeku.

Nakon devet godina istrage protiv 16 CIA-nih pripadnika podnesene su disciplinske mjere iako CIA i dalje tvrdi kako nitko od agenata nije prekršio nikakav zakon. ABC doznaje kako je jedan od agenata kao disciplinsku mjeru dobio samo opomenu napisanu u njegov dosje.

"Dosta mi je ova vlade. Samo lažu i zataškavaju sve. Ja mislim da neki ljudi moraju završiti u zatvoru" - izjavio je otac poginule Veronice Bowers.
Пренето са...

 

Рамбује и осиромашени уранијум


Прошло је десет година од Рамбујеа (Ramboulliet) и договора који није никада постојао. Јавности представљен као историјски догађај и још једна „шанса“ Србији да спаси Косово, није био ништа друго него изговор за бомбардовање Србије 1999. године. Рамбује је и данас синоним „жртве властититог народа“, како се годинама намјеравала представити „грешка“ предсједника Милошевића и повод за бомбардовање Србије.

Шеф српске делегације Ратко Марковић потврдио је да је „договор потекао од Контакт групе и да је све што се дешавало била чиста импровизација, без праве организације“. Све што се дешавало тада у Рамбујеу било је планирано на силу и то са америчке стране и Медлин Олбрајт (Madleen Olbright), који су на силу жељели да одузму Косово од Србије. Ако се не успије у преговорима, успјеће се војном интервенцијом, сматрали су. Исто то потврдио је и Милан Милутиновић, бивши предсједник Србије, који је изјавио да су унутар „дворца Рамбује летјели само папири, а да није било никаквих договора“. Када су га питали да ли је могуће да Србија буде бомбардована кратко је одоговорио:“Немојте питати мене, питајте Хавиејра Солану (Xavier Solana). Ја се не зовем Хавијер, ја се зовем Милан!“ Све остало је историја. Лажни преговори са јединим циљем да се на све начине одузме Косово. Војна акција је коштала милијарде долара, али у ту цијену нису урачунати животи цивила и жртава НАТО бомби, нити оних жртава умрлих након бомбардовања од посљедица радијације осиромашеног уранијума.

Шта се дешава након десет година од бомбрадовања и преговора у Рамбујеу знајући да су НАТО снаге користиле недозвољено оружје са осиромашеним уранијумом? Мјерећи степен радијације од 2000. године до данас, дошло се до података да је ниво радијације повећан два пута у односу на дозвољени. Према статистикама које су објавили и србијански медији, прије свега „Политика“ у опширном серијалу везаном за осиромашени уранијум и његове посљедице, може се видјети да су најконтаминираније зоне Пећ, Ђаковица, Призрен, Урошевац и Подујево, што се коси са мапом НАТО-а, на којој нема уцртаних тачки бомбрадовања тих мјеста. Не само Косово, него и цијела Србија је постала велика гробница која сахрањује свакодневно све више жртава обољелих од малигних обољења. Обољели су се повећали три пута у односу на период прије рата, а на сваких 60 000 становника појављује се 20 обољелих од рака. Свјетска здравствена органиизација је тражила резултате истраживања и показало се шокантним да се свакодневно појављују нови случајеви обољења рака, док је прије рата то било на свака три мјесеца. Али, да ли је Свјетска здравствена организација нешто подузела? Да, јесте. Цензурисала је извјештај из 2001. године, како је потврдио и један од чланова експертског тима те организације. Иза цијеле приче, као и увијек, стоје политички лобији, мафија и организовани криминал. Није први пут да чланци у новинама у којима се говори о продаји радиоактивног материјала и посљедицама ратова у којима се користио овај материјал, или бивају цензурисани од стране власника новина, или много горе, новинаре који су истраживали шверц уранијума убијали су, као што се десило са италијанском новинарком Иларијом Алпи која је писала о ратовима такозваних „уговарача“.http://www.rainews24.rai.it/ran24/inchieste/abughraib_contractor.asp
Ништа другачији од „уговарача“ који су бомбардовали Србију, нису ни они који прикривају истину, не дајући могућност да се изнађу средства за лијечење обољелих од рака у Србији и БиХ. И сама србијанска влада или није добро информисана или жели да заузме линију мањег отпора, избјегавајући да отворено говори о обољелима и осиромашеном уранијуму.

Бивши савјетник Свјетске здравствене органзације WHO Кејт Наверсток (Keith Baverstock), физичар из Велике Британије, изјавио је да се очито на основу извјештаја из 2001. године види да је оружје кориштено у току рата изазвало одређене врсте малигних обољења. Оно што је WHO на крају објавио као изјвештај из 2001. то није наведено, уз изговор да није постојао довољан број прецизних података. Двије године касније ово је потврдио и бивши ветеран Америчке морнарице (US Navy), Ден Фехи ( Dan Fahy).http://www.poptel.org.uk/scgn/archive/articles/9905/page8c.html

Он је такође изјавио да је кориштен осиромашени уранијум:“ Два пројектила типа Томахавк (Tomahawk) који су кориштени у рату на Балкану су исти они који су кориштени у Заливском рату, али и у Ираку у току 1996. и имали су у себи осиромашени уранијум како би се одржала стабилност њихове тежине“. Нико у Стејт Дипартменту (State Departement) ни у Пентагону (Pentagon), нису жељели ово коментарисати. „Потврђено је да је осиромашени уранијум изазива малигна обољења и наноси штету на днк, изазива уништавање здравих ћелија што изазива неуролошке посљедице, као посљедице на репродуктивне органе“, потврдио је Фехи. И сам Баверсток, који данас ради као универзитетски професор у Финској, објашњава да су „невидљиви моћници“ утицали на измјену извјештаја организације WHO у случају осиромашеног уранијума, али су зато подигли праву хајку против штетности цигарета. Изгледа заиста монструозно борити се против духанске индустрије тврдећи да су цигарете штетне по здравље и да су оне најзаслужније за рак плућа, а у истом тренутку прикривати шверц уранијума и штету коју наноси тај материјал. Научник изјављује да је извјештај 2001.године био измјењен захваљујући директорици организације WHO, Харлем Брунтланд (Harlem Bruntland), која је била и премијерка Норвешке. Једна лијепа реченица овог научника каже да су у европском Парламенту „политичари затровали бунар из којег демократије морају пити“.

Исто се десило и у Босни гдје се након готово петнаест година и скандала са италијанским војницима, коначно почело помало говорити о осиромашеном уранију и његовим посљедицама бомбрадовања. Није било довољно да већ годинама клинике апелују на аномалије које се појављују на фетусима и које су се повећале за 75% у односу на 2000. годину. Све ово наставља да се дешава захваљујући свјетским лобијима који су наставили да шверцују уранијум, увлачећи сваки дан све више политичара и влада малих и сиромашних држава које се финансирају од шверца.

И још увијек, након десет година, Србија нема специфичну студију везану за осиромашени уранијум, јер би ионако шокирана јавност можда панично реаговала на чињенице да се у Владичином Хану, који је 40 км далеко од Бујановца, рађају животиње са осам ногу и два уха, мишеви са вјеверичјим реповима и анемичне овце. Ако животиње имају овакве аномалије, можете онда замислити шта се дешава са људима. Ово је потврдио у интервјууhttp://www.evropanacija.com/?read=6314и Доменико Леђери (Domenico Leggeri), из Осерваторио Милитаре (Osservatorio Militare) истичући да „балкански синдром“ и даље убија италијанске војнике.

И док се повећава број обољелих од рака, министар иностраних послова, Вук Јеремић, потврђује како је „Србија изгубила повјерење у НАТО“, али не због чињенице да је бомбардовала и контаминирала Србију прије десет година , него због тога што је „НАТО помагао обучавању и формирању такозваних Косовских безбедносних снага. То представља флагрантно кршење Резолуције 1244 и то је за Србију неприхватљиво“.

Питамо се ко ће говорити о кршењу људских права на Косову, Србији и Босни и праву на живот на који свако има једнако право и које НАТО такође није поштовао? Требамо подсјетити на десетогодишњицу „мировног“ договора у Рамбујеу да су управо са уранијумским бомбама показали „недостатак повјерења“ у организације као што је НАТО, WHO, Human Right Watch, као и у саму ЕУ и међународну заједницу, али прије петнаест година када су учествовали у „хуманитарном рату“. Чини се као да Срби још увијек тога нису свјесни или су заборавили да погледају на мапе на којима су уцртане зоне које је контаминирао НАТО или затварају очи пред пуним чекаоницама на одјелима за онкологију. Добродошли у реалност на годишњицу лажних преговора у Рамбујеу.

Биљана Вукичевић
http://i24.photobucket.com/albums/c49/IgnoranceIsntbliss/Biohazard/Depleted-Uranium.jpg

    Влада Републике Српске Крајине у прогонству 
E jesam se nasmijao! Odoh otvoriti pivo! 

Па могу ти рећи и да се ја насмијем када неко помене да су хрвати из посавине прогнаници
када то нису,драговољно су отишли.