Америка губи још једног савезника на Блиском истоку, а добија га Русија

© AP Photo / Ariel Schalit
РУСИЈА
16:09 14.12.2019(освежено 16:24 14.12.2019)

Палестина тежи ширењу економских веза с Русијом, надајући се да ће то подстаћи Кремљ да заузме став о делимичном признавању палестинске државе, преноси „Монитор“. Тај портал наводи да на сарадњу с Русијом Палестину наводи погоршање односа са САД.

У оквиру плана о економском удаљавању од Израела, који је објављен у мају прошле године, палестинске власти теже да прошире сарадњу с Русијом у области енергетике и прераде нафте, покушавајући да извуку корист из руског искуства и потенцијала, пише „Монитор“.

Крајем новембра стране су потписале до сада највећи пакет нових билатералних споразума у разним областима, укључујући економију, трговину, индустрију, пољопривреду, информационе технологије, енергетику, туризам, образовање и инвестиције. Ускоро би требало да буде потписан и меморандум о узајамном разумевању.
Палестинци се надају помоћи Русије у изградњи електране северно од Западне обале, а својим руским колегама су већ предали план изградње и спремни су да им омогуће реализацију пројекта.

„Тежимо да повећамо ниво трговинско-економске сарадње с Русијом, да отворимо тржишта двеју земаља за трговинску размену и да подржимо извоз палестинске робе и производа у Русију, директан увоз из Русије, без посредника, као и да подстичемо инвестиције и помоћ Русије у изградњи индустријских објеката и обуци особља“, изјавио је у интервјуу за интернет портал палестински министар за економију Халед ел Осејли.
„Монитор“ наводи да председник Палестине Махмуд Абас и палестински премијер Мухамед Штаје не теже зближавању с Русијом из економских разлога, него да се надају да ће, имајући у виду погоршање односа палестинске администрације са САД, билатерална сарадња подстаћи Москву да заузме став о делимичном признавању палестинске државности.

https://rs.sputniknews.com/rusija/201912141121339129-zbog-pogorsanja-odnosa-sa-sad-palestina-se-okrece-rusiji/

 

Daj da sto pre udjemo u taj OTAN i EU ...dok ne propadnU...!

СЦЕНАРИО КОЈИ ЈЕ ЗАПАЊИО СВЕТ:
Ево како би у четири минута изгледао напад Јужне на Северну Кореју (ВИДЕО)

 14-12-2019 15:08


Јужнокорејске ваздухопловне снаге су објавиле видео који представља симулацију превентивног напада на Северну Кореју.




Јужна Кореја је показала арсенал оружја набављен од САД, а у видеу су приказани борбени авиони Ф-35 и други како нападају севернокорејске положаје јасно означене црвеним звездама које откривају ко је заправо "мета напада".

Четвороминутни видео почиње тако што шпијунски дрон америчке производње, "глобал хок", открива непријатељску активност, а потом авион уништава севернокорејски интерконтинентални балистички ракетни систем Kвасонг-14. У клипу се спомиње "славна победа обећана без обзира на околности".

[Video]:

https://www.youtube.com/watch?v=4IHqQpV_8RE&feature=emb_logo


Провокативни клип је објављен након најновијег тестирања севернокорејског ракетног мотора обављеног прошле седмице које многи сматрају великим кораком напред до развијања далекометног балистичког пројектила. Пјонгјанг инсистира да оружје развија искључиво за самоодбрану. Преговори са Амриком за денуклеаризацију су пропали прошле године, а рок који је Северна Кореја поставила за "оживљавање" преговора је крај године и брзо се приближава.

Севернокорејски заменик министра за спољне послове Ри Тае-сонг је рекао да "у потпуности зависи од САД какав ће божићни поклон изабрати", али није открио какве би "поклоне" Северна Кореја могла да понуди.

Сеул је 2014. године потписао уговор с Вашингтоном за куповину Ф-35А борбених авиона вредних 6,8 милијарди долара. До 2021. године ће их имати укупно 40. Потписан је и уговор за куповину 30 РКУ-5 Глобал ксок шпијунских дронова.





Извор: Курир

sverna koreja bi ih prosto pregazila...

bukvalno

Bolje je za sve nas na ovom Svetu da se to ne proverava u praksi .

Ни шкриљци више не помажу, окончан амерички енергетски бум /видео/

© Sputnik / JUAN MABROMATA
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
12:04 15.12.2019

Пише Јелица Путниковић


Окончан је енергетски бум у Америци, постигнут захваљујући експлоатацији шкриљаца, што је учинило да после више од четири деценије ова земља поново постане нето извозник сирове нафте и нафтних деривата.

Могу ли САД наставити да воде политику полазећи од чињенице да су водећа гасна и нафтна сила, или се ради о краткотрајном блеску, који ће нестати једнако брзо као што се појавио, пита се Вилијам Енгдал у својој анализи за „Њу истерн аутлук“ и констатује да „све указује на то да се ипак ради о краткорочном чуду“.

Испоставило се да је бум са шкриљцима био кратког даха.
 Још 2017. године Енгдал је писао да нова вашингтонска геополитичка стратегија гасних ратова садржи фаталну ману. Упркос чињеници да се гради 12 ЛНГ лука (за складиштење течног природног гаса) дуж америчке источне обале и Мексичког залива, дугорочна поузданост снабдевања америчким гасом из шкриљаца је под великим знаком питања.

Енергетски бум и нагли пад
Наиме, поред тога што ова метода загађује огромне количине пијаће воде и изазива друге еколошке проблема, најозбиљнија мана Трамповог плана о доминацији заснованој на извозу америчког гаса из шкриљаца је стабилност саме производње те врсте гаса. Због геологије неконвенционалног гаса из шкриљаца, производња бушотина је у почетку релативно висока. Међутим, како су више пута понављани тестови показали, у бушотинама за вађење гаса из шкриљаца након четири до пет година долази до огромног пада производње.

Тестови указују на то да се обим гаса након седам до осам година смањује за неких 80 одсто. То значи да у првих пет до седам година долази око 80 одсто профита из бушотине, који потом драматично пада, из чега следи закључак да одржавање нивоа производње гаса изискује много већи број бушотина по много већој цени, како за околину тако и за крајње потрошаче.
Испада тако да је бум са шкриљцима дао америчком председнику Доналду Трампу прилику да се новембра ове године на Конгресу произвођача нафте из шкриљаца у Пенсилванији похвали да је неконвенционална енергија из шкриљаца учинила Америку „највећом енергетском суперсилом у историји човечанства“.

[Video]:

https://www.youtube.com/watch?v=Ex4h9rIJYUs&feature=emb_logo

Познато је да су САД забраниле извоз нафте 1975. године због нафтне кризе. Та забрана је укинута крајем 2015. године. До промена је дошло захваљујући новим технологијама вађења нафте и гаса — хидрауличном фракингу, што је омогућило велику производњу, најпре у Северној Дакоти, Тексасу и Пенсилванији.

Трампов гасни рат
Успон је почео 2011. године, када су САД престигле Русију и тако постале највећи светски произвођач природног гаса, а до 2018. су претекле и Саудијску Арабију и постале водећи светски произвођач нафте. Децембра 2018. године у САД се производило 11,7 милиона барела сирове нафте дневно, а извоз нафте и деривата надмашио је увоз за око 200.000 барела дневно, тако да су Американци постали нето извозник — први пут откад је Министарство енергетике 1973. године почело да прикупља те податке.

Рачунајући, пре свега, на гас из шкриљаца, Трамп је отпочео и својеврсни светски гасни рат, усмерен најпре против Русије.

У време док је Трамп у Питсбургу победоносно говорио о енергентима из шкриљаца, руски министар енергетике Александар Новак је указивао на тренд значајног смањења броја бушотина за експлоатацију нафте из шкриљаца у последњих неколико месеци и на прогнозе Волстрита о значајном успоравању приноса из шкриљаца у 2020. години.
Како је рекао, ни са гасом из шкриљаца ствари не стоје ништа боље, упркос томе што производња тренутно превазилази домаћу потражњу.
„Иако се инфраструктура за складиштење течног природног гаса (ЛНГ) шири, још увек је далеко од нивоа која би Сједињеним Државама омогућио да постану главни снабдевач Европске уније у конкуренцији руског гаса. А новац са Волстрита такође пресушује“, рекао је Новак.

Бушотина за добијање уљних шкриљаца у Доњецкој области
© SPUTNIK /

У бушотинама за вађење гаса из шкриљаца долази до огромног пада производње...
Из Русије, од председника Владимира Путина, Трамп је добио и својеврсну еколошку пацку.
Оштро критикујући земље попут Сједињених Америчких Држава због тога што игноришу утицај производње нафте и гаса из шкриљаца на животну средину, Путин је рекао:
„Данашња технологија производње нафте из шкриљаца и гаса из шкриљца без сумње је варварска“, пренела је америчка ТВ мрежа Си-Ен-Би-Си.

Да је председник САД Доналд Трамп потпуно изолован у свом ставу против прописа о заштити околине и у својој борби за „дерегулацију климе“, изјавила је на климатском самиту у Шпанији и француска министарка за еколошку транзицију Елизабет Борн, коментаришући изјаву председника Сједињених Држава о механизмима за уштеду воде.

Еколошка замена теза
Трамп, наиме, није коментарисао загађење воде приликом производње нафте и гаса из шкриљаца на састанку у Белој кући о дерегулацији, у присуству малих предузетника, већ се у својој дискусији позабавио потрошњом воде у тоалетима.

„Помно пратимо лавабое, тушеве и друге делове купатила“, изјавио је амерички председник.

„Људи испирају ве-це по десет, петнаест пута, уместо само једном!“, рекао је Трамп и додао да на његов захтев Агенција САД за заштиту околине (ЕПА) анализира податке о потрошњи воде. Ова еколошка замена теза америчког председника, свакако, звучи као лош виц. Тим пре што мањак воде никако није за изругивање.
А поготово ако се зна да у индустрији експлоатације шкриљаца америчка привреда арчи воду.

Судбина даље производње нафте и гаса из шкриљаца у САД зависиће, наравно, од цене ових енергената на светском тржишту. Откад је ступио у Белу кућу, многе Трампове изјаве, али и геополитички сукоби и договори су поприлично утицали на скокове и падове цена нафте, а тиме и на пословање компанија које у САД из шкриљаца производе нафту и гас. У време јефтине нафте, многе од ових компанија су банкротирале, а многи се повлаче из овог посла баш да не би банкротирале.

https://rs.sputniknews.com/analize/201912151121341959-ni-skriljci-vise-ne-pomazu-okoncan-americki-energetski-bum-video-Jelica-Putnikovic-Energija-Sputnjika/

inace ta tehnologija je otkrivena sto bi rekli ovi iz nauke...

u sssr...

ali je odbacena kao prljava...

one mans trash is another mans treasure...

https://www.foxnews.com/us/florida-teen-maga-hat-bullies-bus-attack-video-hamilton-county


sve dublje podele unutar amerike...

ПАРАСТОС У ЛОНДОНУ:
Последњи самит НАТО-а?

 15-12-2019 18:39

Скромно.
Скромније не може бити.
 Иако се радило о великом јубилеју. НАТО је у Лондону прославио 70. рођендан.

[Video]:

https://www.youtube.com/watch?v=xmO9ZgWomqs&feature=emb_logo


Оваквим поводом се усвајају стратешки документи, доносе одлуке којима се подиже самопоуздање. Овога пута уприличено је окупљање најављено прошле године, 31. по реду.

Од 2016. лидери чланица војног савеза састајали су се сваке године. Сада су закључили да је и то превише, наредни скуп је за две године. И поред много речи о хибридном рату који се против њих води, неопходности повећавања издвајања за војне намене на фамозних 2 одсто бруто друштвеног производа, прича о терористичким претњама, интензитет окупљања на највишем нивоу се смањује. Делује нелогично! Или ипак није нелогично?

Самит НАТО-а у лошој атмосфери
Јубилеј НАТО-а протекао је у лошој атмосфери, претходило му је неколико великих бура које су уздрмале цео систем, показале да је у кризи, можда и најавиле да у догледној будућности у овом формату више неће постојати.

Речи Емануела Макрона да је „НАТО у стању клиничке смрти“ одјекнуле су свега неколико недеља раније, што је разбеснело Доналда Трампа и може представљати велики изазов опстанку Алијансе. Унутар ЕУ већ дуго се говори о неопходности „осамостаљивања“, успостављања заједничких војних структура ове интеграционе целине, чиме би се смањила политичка зависност од САД.
Интереси ЕУ су све мање подударни са спољнополитичким и геополитичким циљевима Вашингтона, што се посебно испољило током сиријске кризе, постаје уочљиво и по питању тражења решења у Украјини, а све се тек може проблематизовати у случају заоштравања америчког курса према Техерану.


Европа нема ама баш никакву намеру да ратује против Ирана. Председник Француске преузима иницијативу, покушава да реактуелизује ову тему на провокативан начин, не обазире се на упозорења како ће то вероватно довести и до краја ЕУ у овом формату.

Није тајна, сваки пут када се у јавност излазило са сличним размишљањима, истина — са нижих политичких нивоа, уследио би одговор кључне државе унутар НАТО-а.

Укратко, све се сводило на упозорење како онда европске земље морају бирати: или ЕУ или НАТО. У том избору део држава, у првом реду са истока и севера континента, пре би задржао своје место унутар НАТО-а, ризикујући изопштавање из ЕУ. Макрон је сигурно укалкулисао и овај ризик када је описивао садашње односе међу „западним савезницима“, што доводи до закључка како више није спреман да трпи сталне уцене.

Турска као главобоља
Ипак, са становишта текућих односа, ово није и највећа главобоља за вашингтонску администрацију. Турска је кључни, највећи проблем, са њом више уопште не знају шта да раде. Не само да Тајип Реџеп Ердоган наставља сарадњу са Русијом, сада најављује куповину још једне партије система С–400 и „гласно размишља“ о набавци авиона Су–35, већ је и унутар НАТО-а блокирао доношење одлука о координацији даљих корака у региону Балтика.

Уопште гледано, заједничка декларација објављена након самита, ако се избаце уобичајена позивања на јединство и слогу, по свему је неубедљива, бледа. Формално, састоји се од само 9 тачака.

Раније усвајане биле су далеко опширније: 2014. године — 103 тачке (самит у Велсу), 2016. године — 139 (Варшава), а 2018. године — 79 (Брисел). Скуп 2017. године је окончан без завршног документа, али је након њега потписана заједничка декларација са председницима Европског савета и Европске комисије, у којој се наглашавају теме „повећавања резилијентности“, стратегијских комуникација, информатичке безбедности и хибридног ратовања.

Сада, оваквог обима, заједничка декларација ни суштински није могла понудити ништа ново. Дакле, кратко и површно рециклирање неких старих тема, при чему је Русија и даље на првом месту (тачке 3 и 4), затим упозоравање на 5Г, при чему се „гађа“ Кина (тачка 6), те спомињање неопходности даљег ширења, при чему се мисли на Северну Македонију (тачка 5).
Северна Македонија није постала чланица зато што Шпанија није ратификовала споразум, пошто након последњих избора поново нема јасне већине која може формирати владу у Мадриду, те су институције „блокиране“.

Како је било на претходним јубилејима?
Међутим, најдраматичније је поређење са претходним „округлим датумима“. Организација је прославила четврт века постојања у Бону 1982. године, пријемом Шпаније у чланство и доношењем „Програма за мир и слободу“, као и Регановом одлуком о распоређивању крстарећих ракета са нуклеарним бојевим главама у Европи.

Иако грађани Шпаније нису одушевљено дочекали одлуку владе (консултативни референдум је одржан тек четири године касније, изашло је близу 60 одсто уписаних бирача, чак 7 одсто листића је проглашено неважећим, а од важећих је 57 одсто гласало за), ширење савеза на ову важну државу морало се опослити из стратешких разлога. Иако се Европом шире „антинуклеарне демонстрације“, унутар НАТО-а се истрајава на становишту да само активном политиком могу натерати СССР да смањи свој нуклеарни арсенал. Циљ је био јасан, јединство је одржано.

За педесети рођендан је донета нова стратегија, НАТО се практично прогласио „заштитником људских права“ свуда у свету, сâм себи дозволио да једнострано реагује када оцени да је то неопходно. Том приликом добродошлицу су пожелели новим чланицама: Пољској, Чешкој и Мађарској. Тако се прешло у нову фазу, од дефанзивног актера НАТО је трансформисан у офанзивни, ширење ка (југо)истоку постаје неупитно, организација досеже свој врхунац у сваком погледу.

Шездесета годишњица обележена је скупом који коорганизују Немачка (Кел) и Француска (Стразбур), разговорима о новој „Стратешкој концепцији 2020“, својеврсним „проглашавањем“ енергетске безбедности за најважнију тему и опет пријемом нових чланица, тог пута — Хрватске и Албаније.

Како та три јубилеја уопште упоредити са догађајима од пре неколико дана? По виђеном, последњи самит више је личио на парастос него на прославу. НАТО је у великом проблему. Не само да се то више не може сакрити, већ се не може ни поправити.

Да је другачије, седамдесети рођендан би организовали другачије. Не овако скромно, да скромније не може бити.




Извор: https://rs.sputniknews.com/analize/201912151121343389-parastos-u-londonu-poslednji-samit-nato-a/

Неколико авиона већ напустилo „Инџирлик“

© REUTERS /
СВЕТ
16:30 16.12.2019(освежено 18:30 16.12.2019)

Из авио-базе „Инџирлик“, где се налази нуклеарно оружје САД, за последњих 24 часа одлетело је најмање пет војно-транспортних авиона америчког Ратног ваздухопловства, пишу медији, позивајући се на податке авијационих ресурса.

Базу су напустила три тешка војно-транспортна авиона C-17A „Globemaster“, један војно-транспортни авион повећане носивости C-5M „Galaxy“ и један транспортни авион војне команде C-40B.

Амерички војни авион Ф-16 у турској војној бази Инџирлик
© AFP 2019 / SR. AIRMAN KRYSTAL ARDREY
Пентагон о затварању војних база у Турској: Улажемо напоре да сачувамо односе са Анкаром
Подсетимо — председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потврдио је да Турска може затворити авио-базу „Инџирлик“ за САД, ако Вашингтон уведе санкције у односима Анкаре због С-400.

Америчка војска је као одговор нагласила да се налази на турској бази само „са одобрењем Владе Турске“.

Ваздухопловне снаге САД користе авио-базу „Инџирлик“ у провинцији Адана на југу Турске. Они омогућавају рад радарске станице за рано упозоравање о ракетном нападу, која се налази у области Куреџик, у провинцији Малатја на југоистоку Турске, и представља део система за противракетну одбрану НАТО-а у Европи.

https://rs.sputniknews.com/svet/201912161121348171-tri-amerika-avion-vec-napustila-indzirlik/