izvlaceje opreme za nadgledanje veza i komunikacija...

...i po neka atomska ?

ERDOGANOVA OSVETA AMERIKANCIMA
Genocid nad Indijancima je sramontni detalj američke istorije!
O sudbini njihovoj niko nije govorio kako su stradali!


AUTOR: Alo.rs/Advance.hr/A.M. DATUM I VREME: 16.12.2019. 21:47




Redžep Tajip Erdogan
Redžep Tajip Erdogan, Foto: AP
 

Američki Senat prošle nedelje je usvojio rezoluciju kojom se priznaje turski genocid počinjen nad jermenskim stanovništvom pre 100 godina. Rezolucija je usvojena u vreme sve napetijih odnosa između Ankare i Washingtona, a odnosi su se naglo srozali nakon što je Turska - protivno brojnim američkim upozorenjima - ipak nabavila ruske protivraketne sisteme S-400 (i planira nabaviti još). Zbog te činjenice SAD sada Turskoj preti i sankcijama.



 16.12.2019. 14:38
Što se pak tiče usvajanja rezolucije o genocidu nad Armencima, turski predsjednik Erdogan juče je sugerisao kako Turska planira uzvratiti istom merom.
Naime, poručio je kako će Turska usvojiti vlastitu rezoluciju kojom će se priznati američki genocid nad američkim Indijancima, odnosno starosediocima Amerike koji su masovno poubijani po dolasku evropskih kolonizatora.

"Trebamo se suprotstaviti usvajanjem recipročne odluke u našem parlamentu. To je to što ćemo napraviti. Zar se uopšte može govoriti o Americi bez da se spomene sudbinu američkih Indijanaca? To je sramotan trenutak američke istorije", rekao je Erdogan u velikom intervjuu za turski televizijski kanal A Haber. Za vreme intervjua takođe je spomenuo i druge pokolje stanovnika od strane velikih sila, izdvojivši francuske masakre u Ruandi i Alžiru.

Podsetimo, velik broj američkih Indijanaca jest izginuo u direktnim sukobima s belcima iz Evrope, no daleko najveći broj preminuo ih je od bolesti koje su donijete iz Europe, u prvom redu velike boginje.

Ne postoji konsenzus po pitanju koliko je Indijanaca živelo na prostoru današnjeg SAD-a i Kanade pre dolaska kolonizatora, ali procenjuje se kako ih je bilo između 2 i 18 miliona. Do 1890-ih godina ostalo ih je svega oko 250,000, stradali su što zbog bolesti što zbog sukoba.
Danas se njihov broj ipak donekle oporavio pa ih na prostoru SAD-a živi oko 3 miliona ("čistih" Indijanaca, uz njih u SAD-u još žive milioni koji su mešana rasa).

https://www.alo.rs/vesti/svet/genocid-nad-indijancima-je-sramontni-detalj-americke-istorije-o-sudbini-njihovoj-niko-nije-govorio-kako-su-stradali/273879/vest



Kad se neko "nadje na stazi slonova" , onda , obicno , tako prolazi ...!

sve ide po planu...

АМЕРИКАНЦИ ВОДЕ ТРКУ СА ВРЕМЕНОМ:
 Како уклонити 50 нуклеарних бомби у Инџирлику пре него што Ердоган каже да су његове?

 16-12-2019 19:27


Говоримо о Кубанској ракетној кризи која је можда била и најопаснији тренутак целог Хладног рата. Совјети су своје нуклеарно оружје потајно поставили надомак САД-а, на Кубу.




Након што су Американци сазнали за то избила је опасна криза која је потрајала десетак дана. Срећом, криза се завршила без нуклеарног холокауста тако што су Совјети пристали повући своје нуклеарне ракете с Кубе. Но, иако је изгледало да су Американци "победили" у овом рату, тек доста година касније биће откривена цела прича, односно да су и Американци повукли своје нуклеарне ракете које су биле надомак СССР-у, из Турске (али су због властитог "ПР-а" условили да они то учине тајно).

Заправо цела Кубанска ракетна криза је и избила због чињенице да су Американци први своје нуклеарно оружје поставили надомак Совјетском Савезу.

Пуно година је прошло од онда и пуно тога се променило, но неке ствари ипак нису. Да, СССР-а више нема, али има Русије, а ривалство и анимозитети између Москве и Вашингтона данас су поновно на разлици која подсећа на оне из времена Хладног рата. На Куби пак од онда нема нити је било нуклеарног оружја, али зато га има у Турској...

Наиме, којих десетак година након Кубанске кризе тактичко нуклеарно оружје почело се појављивати широм Еуропе, а стигло је поново и до Турске, у склопу НАТО-овог програма дељења нуклеарног арсенала са својим чланицама. Турска је, дакако, увек имала и увек ће имати изузетан геостратешки положај на размеђи између Европе и Азије. Њене зрачне војне базе за време Хладног рата биле су врло битне америчким зрачним снагама и тамо су почели стизати и амерички бомбардери, с њима и нуклеарне бомбе, а део њих завршио је у главној бази која је од велике важности за америчке снаге и данас - зрачна војна база Инџирлик на југу Турске.

Није ли мало опасно држати тако моћно оружје надомак турској војсци? САД је сматрао да није јер сви су заједно дио "НАТО клуба". Но, већ 1974. су почели мало другачије размишљати о целој овој проблематици. Наиме, те године Турска покреће инвазију на Кипар што је заправо де-фацто удар на њихову суседну НАТО чланицу, Грчку. Тада је тек Американцима дошло до свести да можда и није баш тако паметно имати нуклеарне потенцијале у земљама као што су Грчка и Турска које би, упркос чињеници да су обе НАТО чланице, могле отворено заратити због властитих напора.


САД је тада реаговао на начин да су брзо повукли нуклеарне бомбе из Грчке док су оне у Турској ставили под "чвршћи кључ". Зашто не обрнуто? Зар су мислили да постоји већа могућност да Грчка учини нешто "лудо" него Турска? Можда. Ваља се присетити како је то било време великог превирања у Грчкој. Злогласна про-америчка војна хунта која је владала Грчком од 1967. пала је након што је Турска покренула инвазију на Кипар. Очито је како су Американци били забринути да губе утицај у Атини.

Зашто ипак нису повукли нуклеарно оружје и из Грчке и из Турске? Ради себе. То нуклеарно оружје је ионако било тамо ради америчке војне силе која је имала задатак пројектовати моћ према СССР-у.

Још је година прошло, Хладни рат је прошао, СССР је нестао, али дан данас, на крају 21. века , нуклеарно оружје и даље је тамо, "под кључем", у ваздухопловној војној бази Инџирлик на југу Турске. Зашто? Због истих разлога као и раније - да би САД пројектовао и даље своју војну моћ као једина преостала војна супер-сила света.

Је ли данас пак паметније него онда држати такво оружје на овом простору? Не, није, ризик је поприличан и тога су сада поновно свесни.

Док је на власти у САД-у био Барак Обама заговарао је уклањање нуклеарног оружја из Турске сматрајући како ће то придонети де-нуклеаризацији и другде у свету. Но, његови високи саветници зауставили су ту идеју. Плану се противила и Обамина тадашња државна тајница Хилари Клинтон која је тврдила како би такав потез "узнемирио друге" НАТО савезнике.

Сада, десетак година касније, неки у САД-у свакако жале због чињенице да Обами није дозвољено да проведе свој план.

Свакако, то констатујемо због чињенице да су се у задње време, нарочито у задњих неколико година, односи између САД-а и Турске срозали до те мере да је на помолу потпуни распад односа. Подсетимо, велике напетости избиле су због турске намере да набави руске протув зрачне саставе С-400. САД, који се оштро противио томе, веровао је како могу Ердогана или наговорити или застрашити да одустане од те намере. Нису успели, С-400 је у Турској, већ се активно тестира и Турска управо преговара с Русима о набави још комада. Такво што се САД-у иначе не догађа, након такве дозе "непослушности" актери истог бивају срушени с власти на овај или онај начин. Али прича с Ердоганом је другачија, он је специфичан по томе што је већ "преживео" такав покушај рушења с власти - покушај државног удара у лето 2016. Од онда Турску претвара у тврђаву где ће то бити немогуће поновити (масовни прогон неистомишљеника и потенцијалних неистомишљеника, нарочито у редовима војске), а у исто време се све више повезује с америчким ривалима, пре свега Русијом, али и Кином.


Ове јесени су пак ствари ескалирале на простору североисточне Сирије. Тамо се дуго времена уз границу, заједно с курдским YПГ снагама (које Турска сматра терористима), возила америчка војска, де-фацто контролирајући тај део Сирије. Ердоган је рекао да морају или отићи или учинити да њихови савезници Курди оду. САД, који не може процесуирати информацију да нетко њима наређује, одуговлачио је с тим процесом док Турска није одлучила узети ствари у своје руке и војском прећи границу. Наравно, ствар није јавно приказана на тај начин, но ово је била једна од ретких ситуација у новијој историји да америчка војска мора бежати пред неким, а пред турском офанзивом овог новембра су морали да побегну. Из Анкаре су пак поручили да им је најбоље да то учине јер ће се у противном наћи, заједно с курдским YПГ-ом, на удару турских снага.

Америчка војска се повукла даље према истоку, према граници с Ираком, и тамо многи од њих још ни не схватају што се тачно догодило. Је ли скоро избио рат између две највеће војске НАТО пакта? Је ли директан сукоб и даље могућ?

Након пар недеља недоумица кренуло је даљње заоштравање односа. Американци никако не могу да пређу преко ствари које су се догодиле те управо припремају пакет санкција свом "НАТО савезнику" због набаве руског против ваздухопловног наоружања. У исто време "подбадају" Турску и на друге начине па је тако амерички Сенат прошлог недеља усвојио резолуцију којом се признаје турски геноцид над јерменским народом који се догодио пре стотинак година (време усвајање ове резолуције је све само не случајно).

И док се гледа до које мере се још турско-амерички односи могу срозати, Американци су се "сетили" да им је нешто јако важно остало на турској територији - нуклеарне бомбе у зрачној војној бази Инџирлик коју и даље користе. Добро, "под кључем" су, зар не? Јесу, али нема те браве која не би могла бити проваљена (ова се своди, између осталог на шифру од 12 знакова).

Пре неколико година амерички сигурносни тим је стигао у Инцирлик управо с тим задатком - да тестирају колико су бомбе заправо добро закључане. Након обављеног тестирања закључили су да су кључеви "задовољавајући". Но, није то баш тако једноставно. Турци су власници базе Инцирлик, а ако рецимо дођу на идеју да избаце америчку војску од тамо, могли би се "позабавити" обијањем брава на нуклеарним бомбама и једноставно прогласити да су исте од сад "њихове".

Можда то још увек звучи као поприлично радикалан сценарио, али треба имати ово на уму - данас свакако звучи мање радикалан него пре шест месеци!

Надаље, најновија догађања директно су везана уз ову тему - Ердоган је јуче поручио како ће Турска, ако буде потребе, ускратити Американцима кориштење ваздухопловне војне базе Инџирлик (уколико САД Турској уведе санкције због набаве руског С-400).





Извор: advance. hr

ИЗВЕШТАЈ О МИРОВНОЈ МИСИЈИ УН:
Девојчице морале да имају односе са мировњацима како би преживеле!
 Шта се крије иза случаја "Petit Minustah"?
 18-12-2019 14:24


Мировњаци Уједињених нације имају "стотине" деце са женама са Хаитија, показује извештај о мисији које су УН спровеле на овом острву. Како се наводи, девојчице старе само 11 година остајале су трудне или су сексуално злостављане.



"Тајмс" пише да су неке девојчице "продаване за неколико новчића", а морале су да имају односе са мировњацима како би преживеле. Након што су рођена њихова деца, младе мајке су остављене да живе у сиромаштву.

Овај масовни проблем настао је након стравичног земљотреса који је разорио Хаити 2010. године, а неки локалци чак имају и надимак за случај "Petit Minustah", који се односи на акроним "United Nations Mission for Justice Support in Haiti".


Сабин Ли са Универзитета у Бирмигему предводила је тим који је спровео више од 2.500 интервју са људима са Хаитија недалеко од УН базе у периоду од три месеца 2017. године.

У извештају се наводи да су "девојчице старе само 11 година сексуално злостављане и да су затруднеле и остављене у очају да подижу децу саме".

Војници из чак 12 земља, укључујући Уругвај, Чиле, Аргентину, Канаду и Француску, имали су наводно односе са локалним женама, наводи се у том извештају, преноси "Дејли мејл".

Ли наводи да је било немогуће утврдити тачан број беба чији су очеви мировњаци, али је додала да су "стотине тачне процене".


- Ово је свеобухватни проблем, не само изолован случај. Мноштво прича и чињеница да се сексуално искоришћавање, злостављање и постојање и напуштање деце мировњака појављују изнова и изнова у причама и указују да је то врло значајан проблем - рекла је она.

Мисија УН на Хаитију је једна од најдужих хуманитарних мисија, али је све време прожета контроверзама.

Након разорног земљотреса, непалски војници су нехотице унели епидемију колере која је однела 10.000 живота.

То је уследило након што је 114 припадника снага са Шри Ланке послато кући због оптужби за злостављање деце.

Прошлог фебруара је покренута истрага о операцији Оксфама на Хаитију, Чаду и у Либерији због секс скандала.





Извор: Ало

 

Trampe , sta se ceka ?
Uvodi sopstvene  "mirovnjake i mirovnjakinje"...
Ako zafali , evo ih po Balkanu koliko hoces kao dobrovoljci ...

ПОЛА АМЕРИЧКОГ БУЏЕТА ЗА ПЕНТАГОН!
Трампове Свемирске снаге добиле повећање од 22 милијарде

 18-12-2019 11:55


Председник САД Доналд Трамп са нестрпљењем очекује да стави потпис на закон о војном буџету за фискалну 2020. годину, који је одобрен у Представничком дому америчког Конгреса, а потом прослеђен на усвајање у Сенат, у којем његови републиканци имају већину.




Нови војни буџет је пробио све досадашње рекорде са 738 милијарди долара, између осталог намењених за финансирање изградње зида на граници САД и Мексика, наставак америчке помоћи снагама на челу са Саудијском Арабијом, које ратују у Јемену, али пре свега на оно што је Трампов приоритет, а то су Свемирске снаге, нови род војске који је он успоставио. Повећање давања на војску у односу на прошлу годину износи 22 милијарде долара, што значи да ће највећи део средстава бити усмерен у до сада непостојећи, шести род оружаних снага САД. Иако војни буџет није достигао 750 милијарди долара, колико је Трамп првобитно захтевао, шеф Беле куће је више него задовољан сумом коју су договорили републикански и демократски конгресмени.


- Одмах ћу потписати овај историјски закон о одбрани - написао је одушевљени Трамп на Твитеру.

Нови војни буџет је за 120 милијарди долара већи у односу на последњи, који је усвојен у администрацији некадашњег демократског председника Барака Обаме, а износи више од половине укупног америчког буџета за наредну годину, који би требало да буде 1,37 билиона (1.370 милијарди) долара. У том буџету, који је 49 милијарди долара већи у односу на претходни, предвиђено је да 632 милијарде долара буде потрошено на потребе које нису везане за одбрану, попут образовања, урбаног развоја, здравства и других области.


Трампови противници из редова демократских конгресмена, који су бесни на страначке колеге које су пристале на компромис са републиканцима, кажу да је за 120 милијарди долара разлике између Обаминог последњег и Трамповог најновијег војног буџета могло да се плати бесплатно студирање за сваког Американца који жели на факултет.

Украјини 300 милиона долара за ракете и лансере
У оквиру буџета САД 300 милиона долара намењено је за војну помоћ Украјини за наредну годину, а украјински министар спољних послова Вадим Пристајко најавио је да ће део тог новца бити искоришћен за куповину убојитог оружја. САД су прву испоруку ракетних комплекса "Џавелин" Украјини одобриле у марту 2018. године у вредности од 47 милиона долара. У међувремену одобрена је још једна испорука у вредности од 40 милиона. Ради се о 150 ракета и пропратној опреми. Поред тога, Украјина намерава да купи и десет лансера.




Извор: Српски Телеграф

 

Svemirci , cuvajte se ...!
Stizu vam "holivudski nirotvorciii" ...!!!

evo juce su uhvatili neke sa metadonom koji se svercuje iz evrope u tadzikistan

inace za one koji ne znaje u evropi je metadon legalizovan u okviru programa lecenja zavisnosti...

Trebali su da prijave na carini ...