"Forin afers":
Gotovo je, SAD su izgubile

Vašington -- Kina je postala centralna sila u globalnoj politici, a kako piše američki list "Forin afers", od 2019. prevazišla je SAD po veličini diplomatske mreže.

IZVOR: TANJUG PETAK, 29.11.2019. | 09:26


Decenijama je Vašington imao najveću takvu mrežu na svetu.
Sada je ima Kina, koja može da se pohvali sa 276 diplomatskih misija - uključujući ambasade, konzulate i stalne misije pri međunarodnim organizacijama. SAD, s druge strane, imaju 273 diplomatskih misija, navodi list.

Ova promena bi mogla da predstavlja prekretnicu u takmičenju velikih sila.



Nekada su SAD uživale globalni primat u toj oblasti, ali sada se odnos izjednačava.
Tako je Peking otvorio pet novih ambasada u poslednje dve godine: u Burkini Faso, Dominikanskoj Republici, El Salvadoru, Gambiji i Sao Tome Principeu.

Dok su Peking i Vašington izjednačeni po broju ambasada, Kina je neprevaziđena po broju konzulata u svetu - ima ih 96 dok SAD ima 88.

Ambasade reflektuju političku moć, a konzulati su odraz ekonomske snage. Fokus Kine na konzulate je u skladu s njenim usredsređivanjem na unapređenje ekonomske diplomatije u odnosu na tradicionalnu.

Tako je 41 konzulat Kine lociran u Aziji, a 28 ih je u Evropi.

To je u skladu s kineskom infrastrukturnom inicijativom Pojas i put, čija se vrednost meri trilionima dolara a cilj joj je da bolje poveže Kinu sa ovim regionima, navodi američki magazin.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=29&nav_category=78&nav_id=1624258

 

Tramp ljubazno zamoljen da se ne meša u izbore
Britanski premijer Boris Džonson kaže kako bi bilo najbolje da se američki predsednik Donald Tramp ne meša u nadolazeće izbore.

IZVOR: INDEX.HR PETAK, 29.11.2019. | 16:47
 Podeli


"Ono što kao voljeni saveznici i prijatelji tradicionalno ne radimo, ono što tradicionalno ne radimo, međusobno je mešanje u izborne kampanje", rekao je Džonson, čija Konzervativna stranka prema anketama može očekivati uverljivu pobedu.

"Najbolja je stvar koju možete učiniti, kada imate tako bliske prijatelje i saveznike poput SAD-a i Velike Britanije, da se ne mešate u izbore druge strane", rekao je za radio LBC.



Tramp je ranije komentarisao izbore kazavši da bi predsednik Laburističke stranke Korbin bio "vrlo loš" za Veliku Britaniju te da bi Džonson trebalo da sklopi savez sa Faražovom strankom.

Trampova podrška Džonsonu bila je jedan od ključnih elemenata napada Korbinovih laburista na konzervativce u kampanji. Naime, Korbin tvrdi da će konzervativci prodati delove Državne zdravstvene službe (NHS) američkim korporacijama.

Džonson to negira i tvrdi da bi napustio pregovore o trgovinskom sporazumu s SAD kada bi preduslov bio pristup NHS-u, prenosi Index.hr.

"San" (The Sun) je danas objavio kako visokorangirani članovi Konzervativne stranke strahuju da bi Tramp tokom dvodnevne posete mogao reći nešto što će im naštetiti.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=29&nav_category=78&nav_id=1624447


 

Izgleda da ni  "bakini  , obicno dobri momcovi" nisu k`o sto su nekada bili ...!

 

NIje sve tako crno cak ni u `Meriki :

https://www.youtube.com/watch?time_continue=3&v=eCQpXyFWXlk&feature=emb_logo

 



MALE BOGINJE NAPALE VAŠINGTON:
U gradu proglašena epidemija, broj nevakcinisane dece dramatično porastao!

PLANETA
28.01.2019. 09:04h
U Vašingtonu je u nedelju potvrđeno 35 slučajeva zaraze male boginje. Guverner Vašingtona Džej Insli nedavno je proglasio vanredno stanje zbog velikog broja obolelih.

"Male boginje su vrlo zarazna bolest koja može biti smrtonosna za malu decu", rekao je u petak Insli u svom saopštenju i dodao kako pojava žarišta stvara "ekstremni rizik za javno zdravlje koji se može brzo proširiti na druge države".

34 slučaja zaraze ospicama zabeležena su u okrugu Klark koji se nalazi na južnoj granici američke savezne države Vašington. Dužnosnici su izjavili da 30 obolelih nije bilo vakcinisano protiv malih boginja, dok kod 4 slučaja status vakcinisanja još nije potvrđen.


24 od 34 slučaja su deca između 1 i 10 godina. Osim potvrđenih 34, u okrugu Klark postoji još devet obolelih za koje se sumnja da su se zarazili.

U zadnjih nekoliko godina u SAD-u je došlo do porasta broja nevakcinisane dece. Udeo dece koja nisu primila dozu do 2 godine starosti porastao je s 0,9 odsto među onom koja su rođena u 2011. na 1,3 odsto među decom rođenom u 2015. godini, tvrdi centar za kontrolu bolesti SAD (CDC).

CDC stoga preporučuje građanima da se vakcijišu protiv ospica, zauški i rubeole kako bi se zaštitili od tih virusnih bolesti. Preporuka je da deca dobiju dve doze MMR vakcine, prvu između 12 i 15 meseci, a drugu između 4 i 6 godina.

Kurir.rs/Index.hr

propaganda cista...

Кина престигла Америку у једном од кључних фактора глобалне моћи

© AFP 2019 / ERIKA SANTELICES
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
22:42 29.11.2019(освежено 22:46 29.11.2019)

Пише Никола Јоксимовић


Кина је, према признању америчког угледног часописа „Форин аферс“, постала централна сила у глобалној политици, јер је ове године превазишла Америку по величини дипломатске мреже. Деценијама је највећу дипломатску мрежу на свету имао Вашингтон, а Кина је са 276 дипломатских представништава — преузела вођство.

Америка тренутно има три дипломатске мисије мање од Кине — 273, а две земље изједначене су по броју амбасада. Међутим, Кина има далеко више конзулата — 96 у односу на САД, која их има 88. Према писању америчког листа, амбасаде рефлектују политичку, а конзулати економску моћ, и то је разлог због кога се Кина фокусирала на повећање броја својих конзулата.

У последње две године Пекинг је отворио пет нових амбасада: у Буркини Фасо, Доминиканској Републици, Ел Салвадору, Гамбији и Сао Томе и Принсипеу.

Кина јача утицај после изолације
„Дипломатско присуство у некој земљи значи да држава има интерес да развија односе са земљом домаћином“, каже амбасадор и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Пајић.

„Кина је економски присутна у свим земљама света, а отварањем нових дипломатских представништава јача свој утицај“, додаје он.

„Кина је дуго година била изолована. Она је ушла у УН тек средином седамдесетих и до тог времена није била у могућности да у довољној мери развије своје дипломатске капацитете. Са друге стране, у то време значајан број земаља је признавао Тајван. Сада је, управо тим својим отварањем, политичким и економским, Кина ојачала позицију према свету“, наглашава Пајић.
„Економске могућности Кине најлакше се манифестују преко постојања дипломатских представништава“, објашњава наш саговорник и наводи пример када је Пекинг успоставио дипломатске односе са Костариком. Тада је из Кине у ту малу централноамеричку државу стигла и значајна економска помоћ. На тај начин Кина угрожава и политичке позиције Вашингтона.

Пекинг прагматичнији од Вашингтона
То што је број кинеских дипломатских представништава надмашио број америчких представништава не треба никога да чуди, јер Кина, према Пајићевим речима, води много прагматичнију спољну политику.

„Сједињене Америчке Државе, рецимо, немају своје представништво у једној изузетно важној земљи на Средњем Истоку као што је Иран, тренутно немају ни у Сирији, повукли су своје особље из још неких земаља и, чим се направи празан простор, долазе друге земље које имају другачији приступ од идеологизованог приступа САД“, сматра Пајић.
„Кина је у односу на Вашингтон прагматичнија и своје дипломатске успехе заснива на економској сарадњи коју не условљава политичким условима“, додаје он.

Колико дипломатско присуство у некој земљи може да буде корисно, Пајић показује на примеру Југославије и Мјанмара. Југославија је имала дипломатско представништво у Мјанмару када је та земља била у изолацији.

„У то време СРЈ, односно Србија, била је једна од двадесетак земаља која је била присутна у Мјанмару. На основу тога добијали смо и неке значајне послове у тој земљи, од инвестиционих радова, до продаје наоружања“, закључује он.

https://rs.sputniknews.com/analize/201911291121251765-kina-prestigla-ameriku-globalna-moc-broj-ambasade-konzulati/

 

Eno im zivog Kisindzera , pa neka se njemu zale sto je zajedno sa Niksonom "aktivirao Kinu" nadajuci se da ce na taj nacin da je suprotstavi SSSR - u ...!

Златне полугеШок на тржишту злата:
Шта је срушило цену и да ли ће се пад наставити

© Sputnik /

ЕКОНОМИЈА
11:25 30.11.2019(освежено 11:31 30.11.2019)

После изненађујућег пада цене злата средином новембра, Спутњик је разговарао са стручњаком за тржиште злата у Штутгарту Филипом Клинкмулером о даљим кретањима на тржишту племенитих метала.

Средином новембра цена злата је неочекивано пала. Неколико дана касније мало се опоравила. Међутим, медији упозоравају да ће цена драгоценог метала и даље падати.

Цена злата тренутно износи око 1,455 долара за унцу. Крајем августа је цена била изнад 1.550 долара.

Тренутно је опоравак цене злата „само релативан“, изјавио је за Спутњик Филип Клинкмулер, аналитичар тржишта злата и економски експерт за ШтутгартовУ инвестициону консултантску компанију „Хоф и Клинкмуллер“.

Према његовом мишљењу, могућа су два сценарија.

„Или ће цена злата и даље падати, или је у питању привремени опоравак“, рекао је Клинкмулер.

У случају опоравка, цена злата би могла бити између 1.500 и 1.512 долара за унцу.

„Али генерално, спремни смо да поново видимо пад цене злата у наредним недељама. У сваком случају, то је извесније него могућност наставка раста“, наводи стручњак.


​Његова компанија у Штутгарту продала је већину имовине у злату, али још увек има резерве.

„Још увек имамо дугорочну имовину у злату. Ако тржиште сада, као што очекујемо, покаже средњи раст, такође ћемо их продати и заузети другачије позиције, открива Клинкмулер.

Неизвесна кретања на тржишту
Он наводи да постоји још негативних фактора који би могли снизити цену злата на тржишту у  наредним недељама и месецима.

„Наша процена је да се тржиште, судећи према кретањима и сигналима купаца, суочава с великом продајом“, рекао је он.

Клинкмулер је такође предвидео шта ће се са златом десити у будућности.

„Не искључујемо да цена опет достигне 1.566 долара по унци. Међутим, искључујемо могућност да цена злата порасте изнад 1.920 долара.“

Такође, у блиској будућности тржиште ће се суочити са „јаком корекцијом“ која би могла додатно да снизи цену.

Стручњак за племените метале одавно је свестан структуралних слабости тржишта злата. Поред тога, тржиште такође пати од „масовног преоптерећeња“. Изненађујући пад злата средином новембра био је логична последица тога, рекао је Клинкмулер.

Клинкмулер уверава потенцијалне купце злата и инвеститоре да тренутно нема смисла улагати у ново злато. Међутим, он саветује власницима злата да „задрже физичко злато“, али овај савет зависи од количине злата које власници поседују.

„Свако ко поседује пуно злата могао би озбиљно да размишља о продаји делова злата у овом тренутку и да на тај начин осигура новац и ’новчани ток‘.“

https://rs.sputniknews.com/ekonomija/201911301121254792-sok-na-trzistu-zlata-sta-je-srusilo-cenu-i-da-li-ce-se-pad-nastaviti/

Битка за Арктик
КАРИКАТУРА
20:32 29.11.2019(освежено 20:33 29.11.2019)

Војна активност НАТО-а на Арктику, у коју тај војни савез укључује и нерегионалне земље, утиче на пораст војно-политичких тензија, изјавио је у интервјуу за РИА Новости Николај Корчунов, представник Министарства иностраних послова Русије за питања међународне сарадње на Арктику.


Битка за Арктик
„Интернационализација војне активности на Арктику, погоршана учесталим акцијама у региону НАТО снага, постаје све уочљивији тренд који изазива војно-политичку тензију“, рекао је.

Дипломата је додао да су „нерегионалне земље које се не придружују ратним савезима држава, увучене у ову сумњиву активност“.

„Земље које су далеко од Арктика почеле су да укључују Арктик у зону својих ратних активности“, рекао је Корчунов.

Као примере, наводи ратну арктичку стратегију британског Министарства одбране за 2018. годину и извештај француског Министарства оружаних снага за 2019. годину, у коме се оправдава циљ француског ратног присуства на Арктику.

https://rs.sputniknews.com/cartoons/201911291121251295-bitka-za-arktik/

 

ОГЛАСИЛА СЕ АМБАСАДА САД ОДМАХ ПОСЛЕ ИЗВЕШТАЈА ПЕНТАГОНА:
 Ево шта кажу о војној одлуци Србије

 30-11-2019 11:04

Америчка политика према Србији није се променила и иста је већ дуги низ година, а САД од српских партнера, укључујући и Русију, очекују да ће поштовати српске стратешке интересе, речено је "Политици" у Амбасади САД у Србији.





То је био одговор листу на питање да ли би извештај Пентагона у којем се каже да је Србија најпопустљивије окружење када је реч о руском утицају на Западном Балкану, могао да утиче на будући курс Вашингтона према Београду.

У амбасади истичу да Сједињене Државе поштују српску политику војне неутралности и подржавају чланство Србије у ЕУ и европским интеграцијама.




Извор: РТС


 

Mozda bi bili pametniji da se u opste ne "oglasavaju" i da napokon shvate - bese njihovo ...!

Nisu im ovo `90 - te proslog veka , kada su bili jedina svetska sila , ali i to  pored jedne jedine koja nije imala atomsko naoruzanje i koja je "smela da im stane na crtu" u momentu njihove najvece snage , kako vojne , tako i ekonomske i politicke .