https://www.rt.com/usa/470136-trump-china-investigate-bidens/

njemu je 20 reci engleskog mnogo...

 

Izgleda ...

СВЕ БОЈЕ ДУГЕ:
Какве то везе има с нашом националном безбедношћу, а какве с америчком империјалном политиком?!

 03-10-2019 18:16

Откако је, пре нешто више од 40 година, деци украла дугу тако што ју је 1978. претворила у свој симбол, ЛГБТ+ заједница је од маргинализоване друштвене групе узнапредовала до самог мејнстрима америчког хегемонизма у коме се тобожња брига за људска права користи као батина за дисциплиновање непослушних широм света.
Тобожња, кажемо, јер се брига за споменута права, као што је познато, а коме није познато нека погледа како је, на пример, прошла покојна Либија, потеже само против оних који се нађу на путу америчког интереса. А однекуд се и мапа ширења НАТО-а и његових амбиција упадљиво поклапа с мапом ширења ЛГБТ+ парада поноса.
Чак би се, а видећемо и зашто, ЛГБТ+ активисти, с малим претеривањем али згодно се наместило, могли сматрати и својеврсном претходницом америчке војске…


Бајден, хомосексуалци и “наша” војска

О употребљивости ЛГБТ+ активизма за америчку спољну политику (ово +, иначе, стоји због махните хиперинфлације разноразних сексуализама која – хиперинфлација – прети да ову скраћеницу учини дужом од броја пи) сасвим је отворено говорио тадашњи потпредседник САД Џозеф Бајден.

Из архиве извлачимо његов говор у Лос Анђелесу од 25. марта 2014: „Барак (Обама) и ја верујемо да су права ЛГБТ особа неодвојиви део америчке промоције људских права широм света… Прва и најважнија ствар коју је ова администрација урадила је то што је искористила своју надмоћ најмоћније нације на Земљи да стане у одбрану ЛГБТ права широм света… А то значи и да смо своје дипломате обучили и опремили тако да ЛГБТ права интегришу у спољну политику Америке у 21. веку.“

Бајден даље у свом говору износи похвале на рачун партнера у заштити ЛГБТ права као што је Албанија – да, Албанија – и критикује оне који та права не поштују по мери америчке спољне политике – погађате, критика је пре свега усмерена према Русији и Кини – и све би то још можда и могло да се помеша са искреном борбом за људска права, додуше, овде нам на памет опет пада злосрећна Либија, само да је потпредседник Бајден и једном речју, а није ниједном, споменуо Саудијску Арабију. У којој се манифестовање хомосексуализма – према извештајима Би-Би-Сија, „Гардијана“ и „Вашингтон поста“ – кажњава и мучењем, доживотним затвором, па чак и смрћу.

Уз оно што је рекао, и ово што Бајден тада није рекао говори нам заправо баш све што треба да знамо о мотивима америчког залагања за ЛГБТ+ права широм света. Та права су, наиме, вредна пажње само ако су (гео)политички употребљива. Да је другачије, Бајден би о Саудијској Арабији морао да каже баш све оно што о њој није рекао.

Тако да нимало не треба да нас чуди што је тај свој говор у Лос Анђелесу, сав посвећен глобалној америчкој борби за права сексуалних мањина, завршио речима: „Нека Бог заштити нашу војску.“ После чега је, стоји у званичном транскрипту, уследио аплауз.

ЕПОА – European Pride Organisers Association – организација организатора парада поноса широм Европе, окупља и оне земље које се налазе на нишану НАТО чланства, готово без изузетка. Од Србије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и наравно Црне Горе, преко Молдавије па до оне две постсовјетске државе у којима је НАТО удар на Русију најизраженији, Украјине и Грузије.


Русија, Белорусија, Казахстан и тако редом скроз до Кине, прајдова нема тамо где нема америчке руке у облику челичног стиска, што нас учвршћује у уверењу да ту уопште није реч о самониклој и спонтаној појави већ о процесима којима је дириговано са становишта о коме је говорио цитирани потпредседник Бајден.

Београд 2022

Све нас то доводи до Србије и Београда који ће, пошто су имали задовољство да овог септембра организују Параду поноса којој је – наравно – присуствовао и одлазећи амерички амбасадор Кајл Скот, имати и нарочито задовољство да кроз три године, 2022, буду домаћини Еуро прајда, паневропске Параде поноса. У надметању за организацију тога победили смо Барселону, Лисабон и Даблин.
И све то можда не би ни било вредно нарочитог осврта да организатори београдског прајда, уз своју пријаву на конкурс за 2022, нису приложили и писмо премијерке Србије Ане Брнабић у коме она у име Владе Србије пружа „пуну подршку“ кандидатури и обећава помоћ у организацији ове манифестације. Због које ће, најављено је већ, „главна обележја града бити декорисана дугиним бојама“ а наш град, иако нас о томе нико ништа није питао, сав раздраган и весео (енг. геј).

Иако бисмо, из пристојности, радије по страни оставили премијеркино сексуално опредељење, њена лична ствар уосталом, то не можемо већ и због разложне сумње да је упала у, такорећи, морални сукоб интереса будући да функцију коју обавља користи за афирмацију сопствених склоности.

Ако пак на то додамо и несумњиву чињеницу да овај њен потез, да је у медијима добио пажњу какву нам се чини да заслужује, свакако не би наишао на одобравање највећег дела овдашње јавности, а поготово не оног њеног дела који гласа за странку којој има да захвали што је доспела на премијерску функцију, и додатно имамо разлога да се запитамо зашто је то учинила. Можда, заиста, верује у племенитост борбе за права сексуалних мањина, али начин на који то чини у присуству амбасадора Скота, уз Бајденову изговорену и неизговорену поруку која свему томе нуди допунски смисао, читавом прегнућу дају и димензију која се више тиче туђих него наших интереса, укључујући ту и овдашњу ЛГБТ+ популацију.

Популациона политика
Дубљи пак проблем с овом државном промоцијом ЛГБТ+-изма задире скроз до питања наше националне безбедности, онако како је она дефинисана Стратегијом националне безбедности која је недавно достављена Скупштини Србије на усвајање.


У њој се сасвим исправно упозорава да „све већи безбедносни ризик представља стање у демографској сфери које карактерише ниска стопа наталитета“, да „проблеми демографског развоја Републике Србије“, који се „испољавају у виду ниске стопе наталитета“, могу „допринети (…) старењу становништва и, у крајњем, угрожавању самих основа биолошког опстанка становништва Републике Србије“, због чега се и констатује да је „развој демографског потенцијала од примарног значаја за Републику Србију и њене грађане. У складу с тим, предузеће се интензивно системско деловање друштвених субјеката у свим сферама демографског развитка, и то: повећања наталитета, смањења морталитета и миграција грађана (унутрашњих и међународних) ради повећања радног и фертилног потенцијала неопходног за репродукцију нових генерација.“

Па се отуда и поставља разложно питање (на које је одговор болно очигледан) на који то тачно начин промоција ЛГБТ+ вредности подстиче популациону политику и демографски развој друштва? И каква се то друштвена клима ствара, не поштовањем права мањина јер уопште о томе није реч већ овако агресивним јавним заговарањем опредељења које, таква је наиме биолошка нужност, представља слепо црево када се ради о „повећању радног и фертилног потенцијала неопходног за репродукцију нових генерација“, ово насупрот „угрожавању самих основа биолошког опстанка становништва Републике Србије“.
Што се пак будућности ових процеса тиче, наставе ли да иду путем којим су кренули, па, њу већ можемо да видимо тамо одакле нам је и дошла. Примера ради, Масачусетски технолошки институт, чувени МИТ, студентима објављује упутство за употребу родно неутралних личних заменица (ни мушки, ни женски, ни средњи род, измишљене су неке нове речи), извесна Кејт Денијелс на Би-Би-Сију деци предшколског узраста објашњава да не постоји само мушко и женско, бата и сека, него „више од 100, ако не и више, полних идентитета“, а кад смо већ код образовања деце, широм Америке, пишу „Њујорк тајмс“ и „Гардијан“, травестити по књижарама деци читају приче као што је „Џулијан је сирена“, све то са циљем да се „деци дају гламурозни, позитивни, и непоколебљиво квир узори“…

А све је почело заставом дугиних боја у Сан Франциску 1978. године.
Да ли је ово будућност Србије коју желимо?
Или би боље било да дугу вратимо деци…

 

Izgleda da ni Trampu nije strano "pipkanje muskih kolena" :

https://vk.com/syriantube?z=video-67152669_456240036%2F607ff6141ae4681b87%2Fpl_wall_-55849790

 

Prc...Prc ...!



Запад у шоку јер Русија примењује њихов рецепт

© AP Photo / Czarek Sokolowski
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
21:37 03.10.2019
Пише Никола Јоксимовић

Након кампање против независних медија који долазе са истока Европе, са Запада су почела да стижу готово панична упозорења на појаву већег броја невладиних организацијa из бивших совјетских република. Евроатлантске НВО као да сматрају да само оне могу да постоје.

Невладине организације које „сеју слободу“ широм света тврде да су источне НВО у ствари „владине организације“ и да су задужене да спрече критику лошег стања људских права у бившим земљама СССР-а.

Тако, на пример, стижу оптужбе да су невладине организације које финансира руска влада на једној конференцији у организацији ОЕБС-а у Варшави браниле циљеве Кремља на Криму, чиме се, како су навели, „одузима време за дискусију ’правим НВО‘ и смањује утицај њихових изјава, саопштила је Хелсиншка комисија САД“.

Значи, за њих постоје само НВО које саопштавају једну „истину“ и само њима треба обезбедити довољно времена да изнесу своје ставе. Све друге треба — ућуткати.

Дупли стандарди
Поставља се, на пример, питање због чега нека невладина организација која се залаже за унапређење људских права кримских Татара и која је подржала присаједињење Крима Русији, има мање легитимитета да се залаже за своје циљеве од Хјуман рајтс воча?

Ради се о злоупотреби хуманитарне приче и дуплим стандардима Запада, оцењује за Спутњик аналитичар Драгомир Анђелковић.

„Ствар је у томе да су западни центри моћи одавно осмислили концепт невладиних организација под контролом државе, односно у функцији геополитичких интереса тих држава и те невладине организације су важно средство њихове меке моћи. Већ скоро пола века на тај начин се САД и друге западне земље мешају у туђу унутрашњу политику, у глобалним размерама стварају привид да се не ради о њиховим интересима, већ о борби за људска права, демократију и слично“, истиче он.

Мека моћ, ништа ново
Када се детаљније погледа, види се да су те невладине организације финансиране из буџета западних држава и повезане су са, како Анђелковић каже, евроатлантском елитом која контролише власт у западним државама.

„Русија се последњих година отргла и почела је сама да примењује меку моћ и да не ради ништа ново, само да примењује западне рецепте у борби за своје геополитичке интересе. И тај исти Запад који је то годинама и деценијама користио, одједном је у шоку, јер је неко други почео да употребљава његов инструмент једнако вешто!? Русија, и не само она, успевају да парирају Америци и Америка одједном почиње да прича да је то проблем, да је то злоупотреба концепта цивилног друштва, људских права и слично“, каже Анђелковић.

Ради се о лицемерју и оптужби типа када лопов виче „држ‘те лопова“, додаје саговорник Спутњика и поентира да не треба да чуди да су сада проблем невладине организације из Русије, када су западне владе својој јавности успеле да протуре причу о хуманитарном бомбардовању Југославије.

Шта је задатак НВО?
Цивилни сектор се бави критиком влада у земљама у којима постоји, не због рушења тих влада, већ због унапређења живота на свим пољима, од људских права до заштите животне средине, каже политички аналитичар Цвијетин Миливојевић.

„Дакле, за мисију би требало не да буду рушитељи неких и протежери других влада, него да отварају неке проблеме у које чиста политика не жели из чисто прагматичних разлога да уђе. Као што знате, политичари су свугде у свету у перманентној изборној кампањи, неке теме желе да скрајну, а отварају оне које им иду у прилог. То је суштина приче. Код нас се сматра да је невладин сектор као нека врста мантре која је стигла са Запада, по правилу нешто што протежира оно што су западне вредности у сваком смислу речи, а критикује нешто што је асоцијација на бивши Исток, односно у овом тренутку на Русију, као остатак тог Истока“, објашњава он.

И у Србији, као и у источноевропским земљама „природно“ је да невладин сектор критикује режиме, на пример у Русији и њој блиским земљама, док истовремено беспоговорно хвали режиме на западу.

Русија има специфичан закон о невладином сектору, напомиње наш саговорник, у покушају да заштити своје тржиште грађанских идеја од прекомерног утицаја лажних невладиних организација, али свуда су локалне невладине организације експоненти или великих фондација, или великих невладиних организација иза којих стоје владе великих сила.

„Најпознатији борци за људска права на овим просторима, па у источној Европи, чак и у оном делу источне Европе који је већ ушао у ЕУ, јесу неки фондови Џорџа Сороша који се боре наводно за људска и грађанска права и за отворено друштво у тим земљама, а у ствари иза њих фактички стоји режим, односно званична политика САД“, каже Миливојевић.

Уз напомену да се оно што говори не односи на оне невладине организације које заиста отварају животне теме, већ на параполитичке невладине организације, наш саговорник напомиње да се најгласнији део невладиног сектора веома често понаша као рушитељ режима у појединим земљама, не само у Европи, него и у Азији и Африци.
(Sputnjik)

Ники Хејли:
САД никада неће моћи да верују Русији

© AP Photo / Cliff Owen
СВЕТ
16:39 05.10.2019(освежено 16:56 05.10.2019)

Русија никада неће бити пријатељ Америци, а Вашингтон никада неће моћи да верује Москви, ни под каквим условима, изјавила је Ники Хејли, бивша стална представница САД при Уједињеним нацијама.

Хејлијева је, међутим, додала да ће се, упркос томе, Америка увек залагати за отворену комуникацију са Русијом.

„Русија се мешала у наше изборе, ми то знамо, ми то видимо, као што то виде и друге земље“, рекла је она.

Хејлијева је истакла и да је „Русија добила снагу на основу хаоса који ствара у другим земљама“.

Осврнула се и на иницијативу за импичмент председника САД Доналда Трампа, рекавши да америчком Парламенту предстоје далеко важније ствари које треба да спроведе од бављења политичким играма.
(Sputnjik)

 

Pazi kad svetski lazov i zlocinac  No1  kaze za nekog ovako nesto :

"...Хејлијева је истакла и да је „Русија добила снагу на основу хаоса који ствара у другим земљама“.

Biće impičment bez impičmenta. Što bi neko rekao, tihi puč. Al ne da se plavušan. Ili će ga smaknuti sad, pre izbora, ili će vladati još jednu turu. Nema treće.

ima...

vladace jos jedan mandat a onda ce cerka dva...

Američki general:
Prednost NATO-a nad Rusijom se istopila

© AP Photo / Patrick Semansky
RUSIJA
12:27 19.09.2019(osveženo 12:38 19.09.2019)

NATO gubi vojnu prednost nad Rusijom, zbog čega je i pokrenuta redefinicija strategije Alijanse, izjavio je šef američkih snaga general Džozef Danford.

Prema saopštenju koje je zvanično izdalo američko Ministarstvo odbrane, Danford je izjavio da je Rusija postala ogromna vojna pretnja budući da zvanična Moskva uradila mnogo toga na poboljšanju svoje odbrabmene sposobnosti.

Sada je prednost koju je NATO imao istopljena, dodao je general, zbog čega je je potrebno završiti novu strategiju NATO što pre.

Po tom pitanju oglasio se član odbrambenog komiteta Saveta federacije Rusije Franc Klincevič koji je rekao da je izjava američkog generala manipulativna jer oružane snage Rusije i Alijanse ne mogu biti uporedive.

„Reči američkog generala predstavljaju manipulaciju, jer Rusija niti ima resursa niti snage da uspostvalja kontrolu u drugim teritorijama“, pojasnio je on.

Prema rečima Klinceviča, jedino u čemu Danford može biti u pravu jeste što je Rusija, u tehnološkom smislu, podigla nivo svojih vojnih mogućnosti do nivoa na kojem se nalazi NATO.

„U poslednjih 10 do 15 godina ruske oružane snage su se drastično izmenile, modernizovano je naoružanje i pojavile su se nove tehnologije. To je zaista istina“, dodao je.