САД граде обруч око Русије и Кине у Азијско-пацифичком региону

© AP Photo / Shannon Stapleton, Pool
СВЕТ
14:53 19.11.2019

Индопацифички регион је приоритет за САД, а главне претње у том региону остају Русија и Кина.

Министар одбране САД Марк Еспер, који је ових дана обилазио регион, поручио је да је савезничка мрежа главна борбена предност Сједињених Држава, а да је то најзначајније у Индопацифичком региону, који је министар назвао „америчким приоритетним војиштем“.

У саопштењу Пентагона, објављеном пред пут Еспера у Јужну Кореју, Тајланд, Филипине и Вијетнам, истакнуто је да „одржавање савеза и привлачење нових партнера“ у овом региону представља део задатака стратегије националне безбедности САД. У средишту америчке стратегије, како је наведено, налази се идеја да су САД такође пацифичка држава.

Подсећа се и да су савезници Вашингтона у Индопацифичком региону Тајланд, Јужна Кореја, Јапан, Филипини, Аустралија и Нови Зеланд, док су међу партнерима Индија, Шри Ланка, Индонезија, Малезија, Брунеј „и многе друге“.

Из Министарства одбране САД такође су изјавили да сматрају Москву и Пекинг главним изворима потенцијалних претњи у региону.

„У фокусу стратегије националне безбедности САД јесте повратак ривалства између великих сила. Најозбиљније претње долазе из Кине и Русије“, истакнуто је на сајту Министарства одбране. Притом се истиче да НР Кина представља највећу опасност за Вашингтон.
„Војна стратегија Кине је део националног приступа те земље. Поред своје војне моћи, Пекинг користи дипломатске путеве, политички утицај и економске мере. Кинеска иницијатива ’Појас и пут‘ је покушај, процењен на билион долара, да се замени садашњи међународни систем, који тако добро служи Индопацифичком региону од 1945. године, системом у коме ће главну улогу играти Кина“, речено је у изјави Пентагона.

Политичка географија
Према речима Константина Блохина из Центра безбедности Руске академије наука, Вашингтон повезује „руску и кинеску претњу“ са ширењем партнерства САД и других држава у региону, како би објаснио своје активности усмерене на повећање утицаја у овом делу планете.

„САД виде војни потенцијал Русије као претњу својој безбедности, јер је она физички способна да нападне Сједињене Државе. Притом, Кина се сматра дугорочном претњом, јер ова земља већ сада упућује изазов Вашингтону у економској сфери и представља конкуренцију САД“, објашњава Блохин.

Он истиче да су термин Индопацифички регион вештачки створили пре пет година амерички политички технолози и да он укључује низ земаља из Пацифичког обруча.

Подсетимо, руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је у интервјуу за лист „Бангкок пост“ да САД покушавају да повећају свој утицај у југоисточној Азији, користећи концепцију „слободног и отвореног Индопацифичког региона“.
Блохиново мишљење дели и Андреј Сидоров, шеф одељења за међународне организације и светске политичке процесе на Факултету за међународну политику Московског државног универзитета. Према његовим речима, Индопацифички регион је више политички, него географски појам.

„Вашингтон је увео тај појам да би повезао Сједињене Државе са источном Азијом и Индијом. Исти метод је користио и током стварања такозваног Северноатлантског региона, који није постојао никада у историји. Ово је тада било потребно ради стварања регионалног војно-политичког блока НАТО-а“, наводи овај експерт.

План за размештање америчких ракета
Аналитичари истичу да је Вашингтон у последње време више пута покушао да повећа број најближих савезника у Индопацифичком региону, што је био циљ и сличне турнеје по источној Азији коју је Еспер имао у августу.

Тада је шеф Пентагона посетио Монголију и срео се са министром одбране Нијамагином Енхболдом. Они су разговарали о „заједничким вредностима за САД и Монголију“, а Еспер је изјавио да су САД поносне на статус важног партнера Монголије и да ће сарађивати са том земљом „да би ојачали односе и постигли своје циљеве“.

Након тога, Еспер је отпутовао у Јужну Кореју, а после посете Сеулу је изјавио да ће две земље наставити „да се држе заједно, како би подржале концепцију слободног и отвореног Индопацифичког региона“.

Еспер је такође посетио Аустралију, а пред пут се заложио да се у Азији што пре разместе копнене ракете средњег домета. Еспер је о овој иницијативи говорио након што су САД најавиле повлачење из Споразума о ракетама средњег и кратког домета (РСМД).
Већ крајем августа су из америчке Агенције за одбрамбену и сигурносну сарадњу изјавили да је Стејт департмент одобрио продају Јапану 73 ракете система за противракетну одбрану у износу од 3,29 милијарди долара. Истакнуто је да би овај споразум требало да ојача националну безбедност САД, захваљујући повећању одбрамбених способности „важног савезника“ у Азијско-пацифичкој регији.

У септембру је Бела кућа продужила билатерални споразум о војној сарадњи са Сингапуром. Документ ће важити до 2035. године и у складу са њим Вашингтон може да користи војне базе Сингапура у своје сврхе.

САД, Русија и Кина
CC0
САД, Русија и Кина
Поред тога, америчка страна јача војно партнерство са Индијом. Тако су у октобру у Сједињеним Државама одржане заједничке вежбе америчких и индијских специјалних снага „Ваџра Прахар“.

По мишљењу Андреја Сидорова, Сједињене Државе повећавајући војну сарадњу са земљама као што су Јапан, Сингапур, Монголија и Индија, постепено „граде обруч обуздавања“ Русије и Кине.

„Акценат је на азијском делу Азијско-пацифичке регије и на Индији, предстражи на југу, која је увек имала компликоване односе са Пекингом. То је геостратешко преобликовање простора, индопацифички концпет који допушта САД да контролишу процесе у најважнијем региону света за развој светске економије и политике“, објашњава експерт.

Сидоров такође сматра да је последњих година америчка страна намерно концентрисала своје снаге у Пацифичком региону.

„Међутим, ако Вашингтон тамо постави ракете средњег домета, као што је то предлагао Еспер, он ће тиме створити директну претњу за Кину и Русију. И наравно, Москва ће бити принуђена да одговори на тај потез“, истакао је аналитичар.
Према речима Сидорова, америчка геополитичка стратегија подразумева акценат на сарадњу са приобалним државама региона, укључујући и војну сарадњу. Како каже, на тај начин САД настоје да спрече лидерство Кине у Азијско-пацифичком региону.

„САД желе да надиграју Кину, а за то им је потребно да сви инфраструктурни путеви које Кина планира да изгради у оквиру иницијативе ’Појас и пут‘, не воде никуда, тј. да воде у регионе које контролише Вашингтон“, објаснио је аналитичар.

Константин Блохин сматра да Вашингтон у овој фази бије битку за савезнике у Азијско-пацифичком региону и труди се да „опколи Кину са свих страна“.

„Главни акценат ће бити на државама које су већ повезане са САД у оквиру војно-политичких алијанси, укључујући Јапан, Јужну Кореју, Аустралију и Индију. Тајланд је такође проамерички, јер су тамо смештене војне базе Сједињених Држава“, рекао је експерт.

Бескомпромисна конкуренција
По мишљењу аналитичара, својим изјавама и акцијама чији је циљ јачање утицаја у Индопацифичком региону, као и оптужбама против Русије и Кине, Вашингтон само гура Москву и Пекинг ка стварању јачег савеза и проширењу обострано корисног партнерства.

Подсетимо, Марк Еспер је почетком августа током посете Аустралији рекао да САД не подржавају тежњу Кине ка доминацији у Индопацифичком региону.

Пекинг је, са своје стране, оштро критиковао иницијативу министра одбране САД да се поставе ракете средњег и кратког домета у Индопацифичком региону. То је изјавио министар спољних послова Кине Ван Ји, обраћајући се Генералној скупштини УН.
Русија је такође осудила план Сједињених Држава за распоређивање овог оружја. Владимир Путин је 19. септембра упутио многим државама, укључујући и државе-чланице НАТО-а, поруку са предлогом за увођење мораторијума на постављање ракета, које су део РСМД, у Европи и другим регионима.

На предлог лидера Русије одреаговале су Кина, Немачка, Француска и Турска, а прокоментарисали су га и у ЕУ.

По мишљењу Константина Блохина, чисто економски гледано, САД ће у Азији изгубити од Кине, која сада активно попуњава празнине и потискује Вашингтон.

„Због тога је једини начин да Бела кућа некако компензује тај неуспех, да јача војну сарадњу са другим земљама у региону“, изјавио је аналитичар.

Истовремено, Вашингтон настоји да минира партнерство између Русије и Кине, истиче Блохин, иако својим акцијама у правцу милитаризације Индопацифичког региона САД само јачају савезничке односе Русије и Кине.

„У овој фази Москва већ помаже Пекингу да изгради систем упозоравања на лансирање ракета, што указује на висок ниво интеракције између држава“, констатовао је експерт.
Међутим, Блохин није искључио могућност да Вашингтон ипак може да успе да распореди ракете средњег и кратког домета у Азији.

„Ниво милитаризације у региону ће се повећати. Истовремено, конкуренција у Азијско-пацифичком и Индопацифичком региону ће постати јака и бескомпромисна, зато што ће војно-политички центар света бити управо тамо“, закључио је аналитичар.
(Sputnjik)

Планови НАТО-а: Свемир је нова оперативна област

CC0 / Pixabay
СВЕТ
14:40 19.11.2019

Земље НАТО-а планирају да признају свемир за своје ново оперативно подручје, али тамо неће распоређивати оружје, изјавио је генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг.

„Разговараћемо о стратешким изазовима. Очекујем да ће се министри сложити да признамо свемир за нову оперативну област“, рекао је генерални секретар НАТО-а, говорећи о разговорима министара спољних послова савеза који ће се одржати у среду.

Он при томе тврди да алијанса „не планира да размешта оружје у свемиру“, али мора да узме у обзир да та област утиче на одбрану и безбедност.
Столтенберг је такође саопштио да НАТО намерава да проучава свемирске претње које би се могле сматрати као војне претње.

Oн је нагласио да је министри спољних послова земаља-чланица НАТО-а на састанку разговарати и о Русији и „последицама успона Кине“.
[b]
„Разговараћемо и о другим стратешким питањима, укључујући Русију, последице успона Кине, будућност контроле наоружања и енергетске безбедности“[/b], закључио је Столтенберг.

https://rs.sputniknews.com/svet/201911191121199078-planovi-nato-a-svemir-je-nova-operativna-oblast-stoltenberg/

 

Paaa, da im poverujemo ...!

Ipak su to dzentlemeni koji drze zadatu rec .

Evo , recimo , sve sto su Gorbacovu i Elcinu obecali , sve su ispunili ...

O Srbiji da i ne pricamo ... 

Dominacija kine na moru sve izvesnija...

Svakim danom sve bliza...

 

E , nece biti tako dok je "Pacificke flaute" ...!

Evo , ako mi ne verujes , pitaj ...pitaj ...pitaj citaoce i slusaoce "demokratise midije"...
A ne one "springerovce , petreusovce..." ...

АМЕРИКАНЦИ ПОНОВО УДАРИЛИ НА СРБИЈУ!
 Ево шта чувени конгресмен каже о промени граница, као и какво обећање Вучић није испунио, а тиче се КиМ!

 19-11-2019 13:02


Скептичан сам према идеји промене граница, каже амерички конгресмен и председавајући Одбора за спољне послове америчког Конгреса Елиот Енгел јер би то, како наводи, изазвало "ланчану реакцију за коју мислим да не би била позитивна".



“То би покренуло ланчану реакцију за коју мислим да не би била позитивна. Ми знамо мере тзв. Косова. Мислим да би промена граница била лоша, и да то не би било мудро”, рекао је Енгел.

Он је навео да очекује да ће нова косовска влада имати ширу базу, тако да ће више људи бити укључено у коалицију за суочавање са изазовима, "јер се земља суочава са проблемима".

Такође, навео је да "Србија чини снажне напоре да легитимише тзв. Косово".

“Она покушава да убеди земље које су признале независност Косова да повуку признање. Ми се боримо против ових напора”, истакао је он.

Упитан да прокоментарише лидера "Самоопредељења" Аљбина Куртија, који слови за будућег косовског премијера, он то није желео рекавши да не коментарише "кандидате за премијера".

“Али, уверен сам да ће САД, уз моје охрабривање председавајућег Одбора за спољне односе, наставити блиске односе са албанском нацијом, албанским народом и народом тзв. Косова. Вољан сам да помогнем на било који начин, тако да ко год буде изабран, Курти или било ко други, понудићу моју помоћ”, рекао је Енгел.

Амерички конгресмен се осврнуо и на разговор са председником Србије Александром Вучићем, и навео случај браће Битићи као пример "датог обећања које није одржао", нити да је у вези са тим било шта учинио.

На питање о улози специјалних изасланика за разговоре о Балкану и тзв. Косову, Метјуу Палмеру и Ричарду Гренелу није директно говорио, али је рекао да "у било ком дијалогу који се тиче будућности тзв. Косова, народ тзв. Косова треба да да свој глас".

“Све ове друге ствари које покушавају да ураде са Албанијом, Србијом, ако тзв. Косово не буде обухваћено, неће бити праведна одлука. Тако да мислим да одлука о свему треба да припадне и народу тзв. Косова”, рекао је он.

Елиот Енгел је казао и да САД морају преузети активнију улогу, као и да он снажно подржава тзв. Косово и Албанију, да ће учинити све да ту постигне више, и да је спреман да помогне у чему год је потребно изабраним званичницима тзв. Косова и Албаније.

Енгел је још навео да је забринут због све већег броја младих који не проналазе посао на КиМ и у Албанији и који напуштају своје земље.



Извор: Глас Америке

НАТО КАНЏА ЋЕ ДОСЕЗАТИ СВЕ ДО СВЕМИРА!
 Шаљу се сателити у орбиту, цела планета ће бити опкољена!

 19-11-2019 20:21

НАТО шири своје деловање и на свемир, пету оперативну зону, након копна, мора, ваздуха и однедавно кибернетичког простора, рекли су извори из Алијансе.




"Свемир је кључан за обрану Савеза и за одвраћање, за рано упозоравање и за навигацију", изјавио је у Бриселу главни секретар Алијансе Јенс Столтенберг пре него што је тај потез потврдило 29 држава чланица.

Око половине од 2000 сателита у Земљиној орбити припада чланицама Алијансе, додао је Столтенберг.

"НАТО не намерава да у свемир поставља оружје", истиче.

Ипак, напади на сателите земаља чланица могли би се сматрати провокацијом на коју би требало одговорити, сматра америчка амбасадорка при НАТО-у Кеј Бејли Хачинсон.

Члан 5. оснивачког уговора каже да се напад на једну чланицу сматра нападом на цео савез. То је једно од најважнијих начела Алијансе, које је досад активирано само једном, након терористичких напада на САД 11. септембра 2001.

Чланице су усагласиле проширење зоне деловања уочи састанка министара спољних послова НАТО-а у среду у Бриселу.

Шефови држава и влада састаће се на самиту 3. и 4. децембар у Лондону.

Подсетимо, француски председник Емануел Макрон оценио је у интервјуу за британски "Економист" да је НАТО на самрти.

"Оно што тренутно пролазимо може се описати као мождана смрт НАТО-а. Европа се налази на ивици понора", казао је Макрон



Извор: index. hr

ФОРИН ПОЛИСИ:
Будућност ирачке нафте у рукама Русије!
Ово је велики ударац за САД!

 19-11-2019 18:54


Упркос непрекидним протестима у Багдаду и одласку бројних страних дипломата из безбедносних разлога, снага Русије се и даље повећава.




Не само да је њена амбасада остала отворена током последњих седмица немира, него је и руски министар спољашњих послова Сергеј Лавров прошлог месеца био у посети прво Багдаду, а затим и Ербилу.

Његова турнеја није личила на уобичајену дипломатску мисију, јер нису потписани никакви формални споразуми, а политика или питање Сирије и тероризма нису били у фокусу интересовања, написали су Вера Миронова и Мохамед Хусеин у тексту објављеном у америчком магазину Форин Полиси.

Заправо, већина учесника били су пословни људи, укључујући представнике руских нафтних и гасних компанија као што су Гаспром Нефт, Роснефт, Сојузнефтегаз и Лукоил.

Улажу се милијарде долара
"Током састанака су разговарали само о билатералним трговинским односима, а Руси су желели да буду сигурни да све иде глатко када је риеч о пројектима руских енергетских компанија у Ираку", рекао је извор близак ирачком премијеру, који је затражио да остане анониман.

Не би требало бити изненађење да је, након што је у протеклих девет година уложено више од десет милијарди долара у ирачки енергетски сектор, интерес Русије у тој земљи углавном усмерен на трговинска питања.

Руске компаније су већ добро заступљене међу нафтним компанијама у Ираку, а због дугорочне природе уговора о нафти и гасу, тржишни удео Русије ће се с временом само повећавати.

Остали уговори из 2011. године обухватају 2,5 милијарди долара улагања Гаспрома и његових партнера само у централном Ираку и регији Курдистан.

Поред тога, компанија Гаспром је произвела око три милиона барела нафте са поља Саркала у Гармиану те покренула неколико истраживачких пројеката на пољима Халабја и Шакал.

У септембру је руска компанија Строyтрансгас добила уговор на 34 године за истраживање нафте и гаса у ирачкој провинцији Анбар.

Нафта 96 одсто ирачког извоза
Према извору из кабинета ирачког премијера, Лавров се током посете посебно захвалио Ираку на том договору.

Аутори су истакли у тексту да Русију не занимају само нафтна поља, имајући у виду да је Росњефт власник 60 посто нафтовода Курдистана, главне оперативне извозне линије у Ираку.

У пролеће 2018. године Росњефт је, такође, најавио потписивање споразума с Министарством природних ресурса регије Курдистан о развоју његове нафтне и гасне инфраструктуре, укључујући изградњу новог гасовода, за који се очекује да ће имати извозни капацитет до 30 милијарди кубних метара гаса годишње, што је шест посто укупне потражње за гасом у Европи.

"Захваљујући овом споразуму, Русија је стекла велику политичку моћ у Ираку. Нафта представља 96 посто ирачког извоза, али без цевовода за извоз та нафта постаје безвредна за ову земљу. Дакле, Русија данас у основи контролиише извозни процес", изјавио је у новембру ирачки политичар, који је желео да остане анониман.

Након пада режима Садама Хусеина 2003. године и након окупације Ирака, руске компаније су углавном биле одсутне са сцене.

Руси на месту Американаца
Све се то променило с растом секташких сукоба 2009. године, јер су многе западне нафтне компаније (попут ЕксонМобила и Чеврона) делимично или потпуно напустиле регију због забринутости за сигурност.

Њихово место заузеле су руске компаније жељне ризика. Уствари, улазак Русије у Ирак дочекан је с добродошлицом.

"У то време није било потребе за Русима, због снажне америчке присутности и подршке у регији", изјавио је један од челника Владе Курдистана овог месеца.

"Касније, када су курдски лидери били разочарани Американцима, Русе су видели као доста снажније и наклоњеније. У Курдистану је постојало уврежено мишљење да ће трговински споразум с Русима такође донети многе друге, политичке и сигурносне, користи."

Поједине компаније које развијају ирачку нафту, укључујући Гаспром и Росњефт, налазе се на листи америчких санкција, јер се доводе у везу с процесом анексије Крима и умешаности Русије у сукоб на истоку Украјине, што посебно не забрињава ирачке званичнике, наводе аутори.

Амерички председник Доналд Трамп могао би да тврди да су Сједињене Америчке Државе и даље ангажоване у нафтном сектору регије.

Нафта као главна валута
Трамп је, например, током састанка с турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом рекао: "Чувамо нафту, имамо нафту. Нафта је сигурна."

Међутим, ускоро би чак и долар могао изгубити своје место у трговини, имајући у виду да су Ирак и Русија разговарали о томе како је битно да се плаћање обавља само у руској рубљи или ирачком динару, уместо у америчким доларима, чиме би се избегла било каква интеракција с америчким системом.

На крају, аутори напомињу да руска контрола нафте у Ираку и Сирији није само дугорочни економски ударац за Сједињене Америчке Државе, већ и политички.

Нафта је главна валута у ове две државе, а онај ко је буде контролисао имаће кључну улогу у одређивању геополитике у регији.



Извор: Ал Џазира Балканс

 

 

Kako rece onaj  pesnik:

"Mi isli smo putem i ne znajuci da taj put  zove se Krug" ...