Političarka priznala: "Bila sam prostitutka!"

Linda Fondren, kandidat za gradonačelnika Viksburga, u američkoj saveznoj državi Misisipi, priznala je da je bila prostitutka i da je njen sadašnji suprug bio jedna od njenih mušterija.

- Radila sam u legalnom bordelu pre 30 godina. Istina je, moj muž je bio moj klijent. Suprug i ja smo u braku 28 godina. Znala sam da će se to saznati, jer se pričalo o tome, ali nisam verovala da će se otkriti i da ću ja danas sedeti ovde s vama i davati intervju - izjavila je Fondrenova za loklanu televiziju.

Linda Fondren je nedeljama pokušavala da izbegne priznanje i čak je odbacila tvrdnje novinara o njenoj povezanosti sa legalnom javnom kućom u Nevadi "Sejdžbraš ranč".
 
- To su glasine, a politika je profesija u kojoj su ljudi spremni da učine sve da bi proširili glasine o drugima umesto da diskutuju o problemima, o onome što najviše zabrinjava stanovništvo - izjavila je ona u martu.
 
Neće podržati legalizaciju prostitucije ako pobedi
 
Denis Hof, vlasnik "Munlajt bani ranča", legalnog bordela u Karson Sitiju, u Nevadi, smatra da bivša karijera prostitutke nije razlog da neko bude isključen sa lista kandidata.
 
- Žene koje se legalno bave prostitucijom ostvaruju karijeru u oblasti medicine, prava i obrazovanja, a finansiraju to obrazovanje novcem koje su stekle u javnim kućama poput "Bani ranča". Ne bih mogao biti ponosniji na njihova dostignuća i iskreno verujem da je Linda Fondren, baveći se legalnom prostitucijom u Nevadi, stekla neophodnu poslovnu oštroumnost da bi postala veoma uspešna gradonačelnica - kaže Hof.
 
Fondren kaže da se bavila prostitucijom samo da bi sebe izdržavala nakon što je, posle majčine smrti, zatrudnela u 14. godini.
 
- Mrzela sam to - izjavila je Fondren za agenciju AP i dodala da ne bi podržala legalnu prostituciju kada bi bila izabrana.
 
Otkako je prestala da se bavi prostitucijom i preselila se u Viksburg, Linda Fondren je stekla popularnost zbog svoje borbe protiv gojaznosti. Godine 2010. proglašena je herojem Si-En-Ena kao osnivač inicijative “Viksburžani, doterajte liniju”.

Izvor: Blic

Буахаха

Kako izgleda kad Američki tinejdžer hoće da vodi debatu o ozbiljnim stvarima... 

Danas sam ovo zatekao u YouTube inboxu.Verovatno odgovor na neki komentar o Amerikancima koji sam postavio negde pre Bog zna kolko godina,što je našao ovaj dokoni mladi američki pajser,i odlučio da,kao punokrvni Amerikanac,sa pravim američkim prezimenom - Martini,odbrani čast svoje zemlje. 

Evo sadržaja poruke :

from : luismartini 

boo

serbia sucks, muslims are terrible at everything related to war, they only have hope in war because it reflects how stubborn they are, and while theyre trying to act cofident like theyre winning, they are getting shot in the process, muslims dont know the first thing to do if they had their hands on a nuclear capable weapon, they just push the button, theyre worse than north korea, also just look at how they execute people, they couldnt shoot somebody from 3 ft away? LITERALLY! you wont win no matter how much allah says you will... he was lying, listen to christians, im a christian, and im probably gonna regret this entire messge in a bit, but yes, you can take your ied and shove it up your ass, even though you already tried that lol but yes, im a teenage american, and i know my country OWNS when it comes to war!




Eto,ako niste znali,Srbija je teroristička muslimanska zemlja.Verovatno negde pored Afganistana.

I eto,ovakvi stvorovi vode svet...

Srbija !   

 Стејт департмент: САД не намеравају да избришу Кубу са листе држава које спонзоришу тероризам
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
четвртак, 02. мај 2013.

ВАШИНГТОН - Сједињене Америчке Државе не намеравају да избришу Кубу са листе држава које спонзоришу тероризам, на којој се налазе и Сирија, Иран и Судан, саопштио је Стејт департмент.

Према речима портпарола Стејт департмента Патрика Вентрела, листа држава које спонзоришу тероризам неће бити измењена.

(Танјуг)

 Ноам Чомски: Намећу вам осећај кривице и постепено навикавају на зло
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
субота, 04. мај 2013.

Уколико имате утисак да и вама и свима нама манипулишу и да нас систематично дезинформишу и дезоријентишу – али нисте баш сигурни у то – прочитајте (поново) ова упозорења Ноама Чомског, америчког лингвисте, филозофа, историчара, политичког критичара и активисте.

Чомски је написао више од 100 књига у којима се, поред лингвистике, бавио и политиком, ратовима и масовним медијима, а на основу његовог рада, доносимо вам десет стратегија манипулације путем медија.

1. Преусмеравање пажње

Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

2. Стварање проблема

Метод се назива и „проблем-реаговање-решење”. Треба створити проблем да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.

3. Поступност промена

Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, треба је уводити постепено, „на кашичицу”, месецима и годинама. Промене које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, спроводе се политиком малих корака. Свет се тако с временом мења, а да то не буди свест о променама.

4. Најављивање

Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је да се најављују много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога, и „заједничка нада у бољу будућност” олакшава њихово прихватање.

5. Употреба дечјег језика

Кад се одраслима обраћамо као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе. Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

6. Буђење емоција

Злоупотреба емоција је класична техника која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

7. Незнање

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

8. Величање глупости

Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је пожељно (ин, у моди) бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

9. Стварање осећаја кривице

Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система.

10. Злоупотреба знања

Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. „Систем”, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.

(Факти)

"Obama naredio sajber napade"

Vašington -- Predsednik SAD Barak Obama naredio je najvišim funkcionerima bezbednosnih službi SAD da pripreme listu meta za potencijalne sajber napade, objavio je Gardijan.

To je treći dokument sa oznakom najveće tajnosti a tiče se aktivnosti ili praćenja na internetu, koji je ovaj list objavio u poslednja tri dana.

U dokumentu koji ima naziv Direktiva/PPD-20, uz oznaku "strogo poverljivo", predsednik SAD daje naređenja za sajber napade.

Si-En-En prenosi da je Pentagon pre nekoliko godina ustanovio sajber komandu, vojnu jedinicu specijalizovanu da se bori protiv sajber napada čiji su cilj američke mete, kao i da uzvrati na takvu vrstu napada.

Takođe, sajber komanda štiti energetska postrojenja, naftovode i putnu mrežu u SAD.

Američka televizija navodi da sajber napad na nečiju vojnu metu, često ima i neželjenje posledice na civilno stanovništvo.

Prehodno su Gardijan i Vašington post otkrili detalje tajnog programa "PRIZMA", kojim su praćeni svi podaci i komunikacije miliona ljudi na društvenim internet mrežama.

Sve špijunske akcije je izvodila američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA), koja je, prema pisanju britanskog lista, tajno prikupljala i informacije i telefonske listinge američkih građana koji koriste usluge mobilnog operatera Verajzon.

Obamina administracija je, ne ulazeći previše u detalje, potvrdila pisanje novina, ali je sve pravdala borbom protiv terorizma i željom da građani SAD budu bezbedni.

Izvor: B92

SAD pregovaraju sa talibanima?

Kabul -- Predsednik Avganistana Hamid Karzai rekao je da je obustavio razgovore sa SAD o novom bezbednosnom sporazumu jer SAd traže rešenje za rat sa talibanima.

Karzai je rekao da je obustavio razgovore o stranim vojnim snagama koje će ostati u zemlji posle povlačenja njihove glavnine krajem 2014, navodi se u saopštenju iz Karzaijevog kabineta.

On je rekao da je to učinio "s obziraom na protivrečnosti postupaka i izjava SAD u pogledu mirovnog procesa".

Karzai je rekao da s talibanima želi direktne razgovore, ali su talibani i SAD najavili da će oni prvi početi pregovore, pre nego što se u njih uključi avganistanska vlada

Izvor: B92

Amerika i dalje "crna" i "bela"?

Vašington -- Amerika na početku leta 2013. ponovo otvara temu rasne tolerancije pokazujući da teret podela i segregacija iz prošlosti nije sasvim nestao.

Problemi su ostali čak i sa prvim Afro-Američkim predsednikom na čelu SAD.

Proteklih dana dva događaja su skoro istovremeno podstakla rasprave o međurasnim pitanjima u američkoj javnosti.

Pola Din poslednjih deset godina bila je ikona televizijske stanice Fud netvork, predstavljajući publici specijalitete američkog Juga. Od juče, šesdesetšetogodišnja Amerikanka ostala je bez posla, pošto je kompanija odlučila da joj uruči otkaz. Razlog - rasističke uvrede.

Prema navodima medija u SAD, Din je prošlog meseca pred sudom po privatnoj tužbi za naknadu štete jedne bivše radnice iz njenog restorana u Džordžiji, priznala da je koristila reč "crnčuga", takozvanu N reč (nigger), koja automatski budi sećanje na segregaciono društvo u Americi pre pedesetak godina.

Ona je rekla i da je imala ideju da za venčanje svog brata 2007. godine, tema bude sećanje na robovlasnički period, pri čemu bi svi kelneri bili elegantno obučeni Afro-Amerikanci.

Iako je Din odmah reagovala, postavivši na sajt Jutjub snimljenu izjavu u kojoj se svima izvinjava, i objašnjava da ne deli ljude prema rasi, veri ili seksualnoj orijentaciji, Fud netvork je ubrzo nakon ovih saznanja odlučio da joj se zahvali na daljoj saradnji.

U drugoj "rasno osetljivoj epizodi" poznati crni glumac Kris Rok je pre neko veče u jednoj televizijskoj emisiji propisno izvređao Džordža Cimermana, čoveka kome se sudi za ubistvo Afro-Američkog tinejdžera sa kojim se sukobio na ulici.

Suđenje koje bi trebalo da počne ovih dana, tek bi moglo da dodatno zaoštri ionako već napete odnose, pošto je Cimerman, polubelac-polu Hispano Amerikanac, optužen za ubistvo crnog tinejdžera Trejvona Martina pre više od godinu dana.

Cimerman se na sudu brani da je pucao u samoodbrani, pošto je Martin počeo da ga udara pesnicama. Policija je dostavila fotografije na kojima se vidi da je Cimermanu razbijena glava i da je sukob pre nego što je pucao bio veoma ozbiljan.

Kris Rok, je međutim sa još jednim crnim voditeljem na televiziji žestokim psovkama i uvredama govorio o Cimermanu, poželevši da mu sudi samo crna porota.

Koliko ove dve priče predstavljaju pravu sliku Amerike i međurasnih odnosa danas?

Jedno od mesta u kome se susreću današnja i nekadašnja Amerika je Ričmond, glavni grad Virdžinije. Poseta Muzeju Konfederacije u tom mestu, ostavlja prilično neobičan utisak.

Virdžinija je nekada bila centar robovlasničkog sistema u SAD pred početak građanskog rata, pri čemu je dugi niz godina nakon toga ostalo živo sećanje na taj period.

Ratne zastave, fotografije, uniforme, istorijska građa, sve što slavi robovlasnički Jug, danas je moguće videti u muzeju. Na glavnom gradskom trgu je i veliki spomenik u znak sećanja na komandanta južnjačke armije, generala Roberta Lija.

Samo na desetak minuta udaljenosti kolima, deo je grada u kome Afro-Amerikanci čine apsolutnu većinu. Dve Amerike i dva sećanja. Potpuno različita na svoju ne tako davnu istoriju.

Slična je i reakcija javnosti na poslednje događaje. Veliki broj ljudi je pozdravio odluku Fud netvorka da uruči otkaz Poli Din, ali nije zanemarljiva ni podrška koju je dobila "televizijska kuvarica" čije se bogatstvo procenjuje na 17 miliona dolara.

Prema pisanju "Njujork Tajmsa", juče su se ispred njenog restorana "The Lady and Sons" u gradu Savani u Džordžiji, okupile njene pristalice.

Iako je najveći broj pristalica bio bele puti, među njima je bila i Nikol Grin, tridesetšestogodišnja crnkinja, koja je došla iz Nju Orleansa da podrži tv zvezdu.

"Ono što je ona rekla jeste ružno, ali ja znam da Din nije rasista. Ona to ne misli, iz nje su izašle reči iz nekog drugog vremena", rekla je Grin.

Da staro vreme i dalje, naročito na Jugu Amerike, može da probudi bolne uspomene, kaže profesor sa Univerziteta Severna Karolina, Vilijam Feris, objašnjavajući da nostalgija za predratnim periodom vladavine Juga nije neobična na ovim prostorima.

"Sećanje na ropstvo i borbu za građanska prava je i dalje veoma živo. Taj teret ćemo nositi do kraja života", dodaje profesor.

Sa njim se slaže i Ričard Hatavej (56), iz Džordžije, koji priznaje da je njegov deda često koristio reč "crnčuga" govoreći o Afro-Amerikancima, ali da su njegovi roditelji zabranili da se tako govori.

"I dalje ćete ovde čuti ljude da koriste tu reč, ako misle da se nalaze u grupi koja isto misli. Pola Din jeste pogrešila, ali je sve poprimilo preterane razmere. Ona je kuvarica, nije diplomirala na Harvardu", ocenjuje ovaj njen sugrađanin.

Kakve će razmere poprimiti suđenje Džordžu Cimermanu videće se narednih meseci.

Sećanja Amerikanaca na velike nerede u Los Anđelesu 1992. godine, kada su desetine ljudi nastradale, posle oslobađajuće presude belim policajcima koji su pretukli Rodnija Kinga, i dalje su sveža.

Izvor: B92

SAD: Vojni sud poništio presudu marincu za ubistvo u Iraku

Najviši američki vojni apelacioni sud poništio je u sredu presudu jednom američkom marincu koji je 2007. proglašen krivim jer je predvodio odred vojnika u Iraku koji su uhvatili, vezali i ubili jednog civila.

Tročlano sudsko veće američkog Apelacionog suda za oružane snage presudilo je da je vodnik Lorens Hačins dao izjavu američkim marinskim istražiteljima dok je bio u pritvoru, što bi trebalo da se smatra neprihvatljivim i i što baca mrlju na vojni sud.

Taj slučaj je vezan za ubistvo Hašima Ibrahima Avada (52), oca 11 dece, 2006. godine u Iraku. Vojni sud u mornaričkoj bazi Kamp Pendlton, severno od San Dijega, je 2007. osudio Hačinsa na 15 godina vojnog zatvora pošto ga je proglasio krivim za ubistvo bez predumišljaja, kradju i druge zločine, preneo je Rojters.

Vojni apelacioni sud je u jučerašnjoj presudi naveo da su mornarički istražitelji u maju 2006. otpočeli ispitivanje Hačinsa, ali mu nije dozvoljeno da pozove advokata, niti mu je dodeljen pravni zastupnik, čime su povredjena njegova prava.

Izvor: Blic