S. Koreja SAD-u: Imamo vas u dometu

Pjongjang -- Severna Koreja upozorila SAD da je američka teritorija "uveliko unutar dometa" nuklearnog oružja Pjongjanga.

U članku postavljenom na zvaničnom Uriminzokiri sajtu, član Nacionalnog komiteta za mir Koreje, napisao je da je Sever sada "poptuno nezavisna država sa raketama i nuklearnim naoružanjem" i da "Sjedinjene Države treba da budu svesne da je kopno SAD sada uveliko unutar dometa naših strateških raketa i nuklaernog oružja".

Severna Koreja je iznela slične optužbe i oktobra prošle godine, rekavši da poseduje rakete koje mogu da pogode kontinentalni deo Sjedinjenih Država.
To je bilo uglavnom odbaceno kao hvalisanje, ali to je bilo pre nego što je Pjongjang uspešno lansirao raketu dugog dometa u decembru, posle čega je izvršena i treća proba nuklearne bombe 12. februara.

Iako većina sručnjaka smatra da Pjongjangu predstoji dug put na izgradnji pouzdane interkontinentalne rakete, svi se slažu da je decembarsko lansiranje bio korak bliže tom cilju.

Nuklearna proba ovog meseca takođe je podstakla strahovanja da je Pjongjang na dobrom putu da proizvede minijaturnu atomsku bombu koju će moći da stavi na balističku raketu.

Posle analiziranja ostataka prvog stepena rakete u decembru vojska Južne Koreje je procenila da je njen mogući domet oko 10.000 kilometara, što je udaljenost zapadne obale SAD.

U odvojenom komentaru severokorejska agencija KCNA je danas osudila planirane zajedničke manevre SAD i Južne Koreje i upozorila da se Korejsko poluostrvo nalazi na "pedalj od eksplozije".

Severna Koreja je prošle nedelje upozorila komandanta američkih snaga u Južnoj Koreji da će njegove snage biti "suočene s bednim uništenjem" ukoliko budu izvele predviđene vojne vežbe sa južnokorejskom vojskom.

Severokorejska agencija KCNA juče je objavila da je vodja Kim Džong Un nadgledao artiljerisjku vežbu sa bojevom municijom koja je imala za cilj da simulira "stvarni rat", samo dana nakon što je u Južnoj Koreji nova predsednica Park Geun-Hje položila zakletvu i stupila na dužnost. To je bila četvrta Kimova inspekcija jedinicama tokom poslednjih nedelja napetosti medju susedima.

Severna i Južna Koreja su praktično još u ratu pošto je sukob 1950-1953. završen prekidom vatre ali ne i potpisivanjem ugovora o miru. Komande američkih i južnokorejskih snaga planiraju da od 1. marta održe dvomesečne zajedničke vežbe "Mladi orao" sa manevrima na zemlji, vodi i vazduhu sa oko 200.000 južnokorejskih trupa i 10.000 američkih vojnika.

Vašington i Seul redovno održavaju vojne važe za koje tvrde da su isključivo odbrambene prirode. Severna Koreja je pojačala ratobornu retoriku poslednjih meseci prema SAD i Južnoj Koreji i tvrdi da njihove vežbe predstavljaju pripremu za invaziju na Sever.

Izvor: B92

Fiskalni ambis broj dva

Samo dva meseca pošto je izbegla pad u takozvanu fiskalnu provaliju, Amerika je ponovo na ivici ambisa, jer u Kongresu nema dogovora o rezovima u potrošnji.

Time će budžetski korisnici ove godine ostati uskraćeni za 85 milijardi dolara.

U pokušaju da dogovori alternativni fiskalni plan, predsednik Obama sastao se sa zvaničnicima Republikanske i Demokratske stranke, ali kompromisa nema.

Za izbegavanje rezova potreban je dogovor u Kongresu, ali dok se demokrate zalažu za veće oporezivanje najbogatijih, republikanci traže smanjenje potrošnje i reformu javnih programa.

Izostanak dogovora primorava vladu da drastičnim rezovima u budžetu prikupi 85 milijardi dolara.

"Uzimanje 85 milijardi dolara iz naše ekonomije u narednih pola godine, bez izuzetka i strategije, nije mudar potez, ukoliko ozbiljno želimo razvoj i napredak srednje klase. Problem nije tehničke već političke prirode", rekao je predsednik SAD Barak Obama.

Šef Predstavničkog doma Kongresa Džon Bejner rekao je da su razgovori o prihodima završeni i da sada može da se razgovara samo o problemu potrošnje.

Smanjenjem budžeta biće pogođeni gotovo svi, od proizvođača hrane i njihovih subvencija, do korisnika socijalne pomoći. U odbrambenom i vazduhoplovnom sektoru izdaci će biti smanjeni za gotovo 43 milijarde dolara. Očekuje se i otpuštanje više od 20.000 ljudi u prosveti.

Izdatke će, takođe, morati da smanje pogranične i imigracijske službe. Vladine agencije, koje će biti među najteže pogođenima, počele su da smanjuju troškove i objašnjavaju zaposlenima kako će funkcionisati prinudni odmori.

Stručnjaci ocenjuju da će prisilno smanjenje budžeta loše uticati na oporavak američke ekonomije.

"Ako se nastave rezove, to će negativno uticati na ekonomiju u drugom tromesečju godine. Može se očekivati pad privrednih aktivnosti od 1,8 odsto, pa će bruto domaći proizvod pasti ispod jednog procenta", procena je ekonomiste Najdžela Golta.

Kongres za nekoliko nedelja očekuje još jedna bitka za budžet, jer 27. marta ističu privremene mere finansiranja vlade. Ukoliko se ne usvoje nove, moglo bi da dođe do delimičnog prestanka rada vlade.

Izvor: B92

Порториканци траже да постану 51. држава САД            
недеља, 03. март 2013.

Стотине људи у Порторику и Сједињеним Америчким Државама су данас учествовали у протестима захтевајући да та острвска територија са комонвелтским статусом постане 51. држава САД-а.

Демонстранти који су се окупили у престоници Порторика, Сан Хуану, затражили су од америчког председника Барака Обаме да испоштује резултате прошлогодишњег референдума о политичком статусу те острвске државе, а протести су одржани и у Вашингтону, као и у граду Орланду на Флориди.

Демонстрације су одржане управо на 96. годишњицу ступања на снагу закона којим се грађанима Порторика одобрава америчко држављанство.

На референдуму одржаном у новембру прошле године је 54 одсто гласача на прво питање одговорило да нису задовољни комонвелтским статусом Порторика.

Друго питање се односило на то који статус подржавају, при чему се од око 1,3 милиона гласача њих готово 800.000 изјаснило да желе статус државе у оквиру САД, 437.000 је навело да подржавају слободно удруживање, 72.560 је подржало независност, док се чак 500.000 гласача није изјаснило.

(Танјуг)

Бил Клинтон кандидат за Нобелову награду за мир             
 понедељак, 04. март 2013.

Осло - Рекордних 259 кандидата учествује у трци за Нобелову награду за мир 2013, саопштио је Нобелов институт у Ослу. Међу кандидатима и Бил Клинтон.

За награду која ће бити додељена у октобру кандидовано је 209 појединаца и 50 организација.

Директор Нобеловог института Геир Лундестад рекао је да тенденција да скоро сваке наредне године буде више кандидата указује на интерес који у свету влада за ову награду.

Претходни рекорд забележен је 2011, са 241 кандидатом.

Листа кандидата за Нобелову награду је тајна, али предлагачи имају право да саопште идентитет свог кандидата.

Ове године међу познатим кандидатима су пакистанска тинејџерка Малала, европске организације за заштиту људских права, међу којима руска НГО Меморијал, бивши амерички председник Бил Клинтон и лидер Мјанмара Теин Сеин.

(Бета)

Senator bio 12 sati za govornicom

Vašington -- Republikanski senator Rend Pol sprečio je američki Senat da glasa o izboru novog direktora CIA Džona Brenana, pošto je za govornicom proveo više od 12 sati.

Pol se javio za reč malo pre podneva u u sredu, iskoristivši pravo na opstrukciju, koje se dugo nije koristilo u Kongresu SAD.

Kada je prošla ponoć po američkom vremenu, on je bio i dalje bio za govornicom.

Njemu se tokom popodneva pridružio još jedan republikanski senator, Ted Kruz iz Teksasa, u opstrukciji sednice.

Pol je rekao da će govoriti dok bude imao snage, iskazavši na taj način protest zbog ovlašćenja koja daju predsedniku SAD pravo da putem bespilotnih letelica dronova ubija i američke državljane.

Pol je jedan od nekolicine senator iz obe partije, koji je izrazio zabrinutost zbog tih ovlašćenja, rekavši da nijedan političar ne može da ima pravo da samostalno donosi odluku o nečijoj krivici i odluku da ta osoba bude ubijena.

On je tokom govora na podijumu, samo par puta tokom večeri pojeo nekoliko slatkiša, da bi izdržao. Tokom dvanaestočasovnog stajanja, više senator je govorilo i davalo mu podršku. Po pravilima, Pol je završio izlaganje istog trenutka kada sedne.

Pol je u jednom trenutku predložio demokratama da se glasa o rezoluciji kojom bi se konstatovalo da su ubistva američkih državljana korišćenjem dronova neustavna, a da će on zauzvrat odustati od opstrukcije.

Demokrate su to odbile i Pol je nastavio da govori. Do sada je najduže u Senatu govorio senator Strom Turmond, 1957. godine, kada je 24 sata i 18 minuta bio za govornicom protiveći se ukidanju segregacije na jugu SAD.

Rend Pol je sin bivšeg kandidata za republikansku predsedničku nominaciju Rona Pola, koji zastupa libertarijanske političke poglede, zalažući se za neintervencionističku politiku SAD, i veća prava pojedinaca u svim sferama života, u odnosu na federalne vlasti.

Opstrukcija u Senatu postala je retka u SAD, ali nije u potpunosti nestala, i obično je primenjuju senatori kad ne žele da se ide na glasanje, gde kandidat mora da dobije 60 od 100 glasova da bi bio izabran na funkciju.

Pol je, prilikom jučerašnjeg govora citirao odgovor dobijen od državnog tužioca Erika Holdera, u kome on kaže da je upotreba dronova na teritoriji SAD protiv njenih državljana potpuno hipotetička i da do toga verovatno neće doći.

On, ipak, nije u potpunosti isključio ni takvu mogućnost u nekoj

budućnosti, uz ocenu da bi takav napad bio u skladu sa Ustavom SAD.

Tužilac je podsetio na katastrofalne napade od 11. septembra ili napad na Perl Harbor u Drugom svetskom ratu, što su događaji, po Holderu, kada bi predsednik SAD mogao da pokrene takve akcije.

Predloženi direktor CIA Brenan u potpunosti podržava dron program

američke vlade, a pre nego što je nominovan za ovu funkciju, bio je

specijalni savetnik za bezbednost predsednika Obame.

Izvor: B92

САД: Треба очекивати јачање затегнутости у Русији због социјалног незадовољства            
уторак, 12. март 2013.

ВАШИНГТОН – Председник Русије Владимир Путин је пред највећим политичким изазовима до сада и треба очекивати јачање затегнутости у Русији због социјалног незадовољства, рекао је данас америчким посланицима саветник председника САД за обавештајна питања и државну безбедност, Џејмс Клапер.



У годишњој процени претњи националној безбедности САД, Клапер је оценио да је „агресиван приступ” Путина, уз обрачун с опозицијом, помогао Кремљу да ојача власт, али је то довело до „растућег незадовољства јавности”.

„Важна крила руске јавности су фрустрирана лошим стањем привреде и више нису задовољна политичким системом којем недостаје стваран плурализам, а проблеми су и лоша, арбитрарна власт и ендемска корупција”, написао је Клапер. „Сви ти фактори представљају за председника Путина далеко већи изазов него било шта с чим је имао посла у два претходна председничка мандата”.

Упркос расту напетости између Русије и Сједињених Америчких Држава, Клапер је рекао да је Путин и даље спреман да сарађује са САД у вези с неким америчким интересима, укључујући стабилизацију Авганистана. Међутим, Русија вероватно неће подржати америчке операције у Авганистану уколико САД буду хтеле да тамо задрже трупе и после 2014. године, без налога Уједињених нација, рекао је он.

Централна тачка настојања председника САД Барака Обаме да прошири сарадњу с Русијом, било је да покуша да преговара о даљем смањењу нуклеарних арсенала САД и Русије. Али, Клапер је приметио да Русија и даље види нуклеарне снаге као најважнији део своје одбрамбене способности јер су њене конвенционалне снаге у опадњу од краја Хладног рата. Тај нагласак се вероватно неће променити све док не буде резултата инвестиција у модернизацију тих снага.

(Бета-АП)

забринути амери 

Pomoć iz SAD za đake iz Prokuplja

Prokuplje -- Predstavnici opštine Prokuplje uručili prvih 20 paketa sa đačkim priborom koje je američki narod uputio najsiromašnijim đacima u tom gradu.
 

Prema rečima članice Gradskog veća zadužene za socijalna pitanja Gordane Janković, ovog meseca će socijalno najugroženijim porodicama u Prokuplju biti podeljeno još 650 humanitarnih paketa sa đačkim priborom, opremom za bebe i sredstvima za higijenu.

U prokupačkoj opštini je registrovano više od 1.400 socijalno ugroženih lica, a 300 porodica svakodnevno dobija po jedno sledovanje hrane u narodnoj kuhinji.

Raspodela paketa američke humanitarne pomoći obavlja se posredstvom humanitarne organizacije Edukacioni centar.

Izvor: B92

Ирак, пропаст једне инвазије

На директне трошкове рата у Ираку потрошено је више од два билиона долара, а до сада је скоро 200.000 људи погинуло. Рат у Ираку је појачао радикалне исламске милитанте у региону, потпуно деградирао права жена и ослабио законски систем, наводи се у извештају Ватсон института за међународне студије.

Сједињене Америчке Државе потрошиле су 1.700 милијарди долара на директне трошкове рата у Ираку, као и још додатних 490 милијарди долара на одштете ратним ветеранима. Америка је ратовала на кредит, па би укупни трошкови у наредне четири деценије могли да порасту на преко шест билиона долара.


Статистика је посебно поражавајућа када се погледају људске жртве. У рату у Ираку директно је погинуло најмање 134.000 ирачких цивила, док је индиректно тај број четири пута већи, показује студија коју је урадио Ватсон институт за међународне студије са Универзитета Браун.

Када се у обзир узму и безбедносне снаге, новинари и хуманитарци, укупан број погинулих је читавих 180.000 људи.

Извештај, на којем је радило 30 академика и стручњака, издат је уочи десетогодишњице инвазије САД на Ирак 9. марта 2003. године.

У извештају се закључује да САД скоро ништа нису добиле ратом, док је ирачки народ потпуно трауматизован због инвазије и њених последица. Рат је појачао радикалне исламсле милитанте у региону, потпуно деградирао права жена и ослабио законски систем у тој земљи.

У међувремену, у реконструкцију Ирака је уложено 212 милијарди долара, али тај новац је највећим делом отишао на безбедносне структуре, а велики део је нестао у малверзацијама и пљачки.

Утицај на будуће операције

Непопуларна инвазија на Ирак од пре 10 година утиче на данашњу уздржаност САД што би могло да их одврати од војне интевенције у Сирији и Ирану, оцењује агенција Франс прес.

Операција у Ираку омогућила је САД да свргну Садама Хусеина, али је однела 4.500 живота војника. Инвазија је показала и ограничења америчке војне моћи и капацитета да наметне демократски режим на Блиском истоку, кажу аналитичари.

"Чак и не разматрајући да ли је истинска демократија одржива и трајна (на Блиском истоку), САД нису извукле ниједну стратешку корист о рата у Ираку", оценио је Рамзи Мардини из бејрутског Института за стратешке студије о Ираку.

У време "арапског пролећа", политичари у Вашингтону су настојали да по сваку цену не понове катастрофалне грешке из америчко-британске интервенције у марту 2003. у Ираку.

"Искуство из Ирака научило је САД да обрате пажњу и на најмањи погрешан корак", каже Стивен Хајдеман, саветник за Блиски исток у вашингтонском Институту за мир.

Бивши заменик америчког секретара за одбрану Пол Волфовиц каже да је "потпуно логично да Обамина администрација не жели ништа да уради што може да доведе до понављања ирачке инвазије".

"И нико се за то не залаже", написао је недавно у чланку за Волстрит џурнал Волфовиц, иначе, присталица рата против Садама Хусеина.

Деценију касније, САД су поново суочене с једним диктатором, сиријским председником Башаром ел Асадом који је оптужен за поседовање хемијског оружја, који убија сопствени народ и има подршку, како наводе у Вашингтону, терориста попут Хезболаха.

Због Ирака Вашингтон уздржан по питању Сирије

Међутим, после две година сукоба у којем је погинуло више од 70.000 људи, чак и највећи амерички поборници рата уздржавају се од позива на директно наоружавање сиријских побуњеника, чак и на успостављање зоне забране лета.

Амерички председник Барак Обама одбија да наоружава опозицију у Дамаску иако Американци подржавају директну помоћ у храни и лековима побуњеницима на терену.

Америчка влада била је у лето 2012. подељена по том питању, а тадашња државна секретарка Хилари Клинтон и шеф обавештајне службе ЦИА Дејвид Петреус узалудно су тражили да Бела кућа наоружа побуњенике.

Чак и кад је реч о Ирану, Обамина администрација чини све како би избегла војну акцију и има стратегију "два колосека", односно, комбинује економске санкције и дипломатске преговоре с Техераном.

Спољна политика председника Обаме остаје обележена повлачењем из Ирака 2011. године и из Авганистана које је предвиђено до краја 2014. године.

Кад је реч о Малију, Вашингтон је одбио да крочи у пустињу и задовољава се пружањем логистичке подршке француској војсци. САД су такође биле задовољне што нису биле у првој линији у Либији 2011. године иако су практично дале највећи допринос операцији НАТО за свргавање Муамера Гадафија.

"Морамо бити веома пажљиви да не срљамо у ситуације које не разумемо и чије су последице непредвидиве", каже Кристофер Хил, амерички амбасадор у Ираку између 2009. и 2010. године.

Izvor: RTS

Još uvek ništa od oružja za masovno uništenje i mračnih sila,a?  Eh...

Ništa,onda čekamo da nam Maradić,Stanislav i kompanija jave kad ih nađu.Dok Ameri u međuvremenu rasturaju još malo sveta.

Izvestilac UN: SAD narušile suverenitet Pakistana


Sjedinjene Američke Države su narušile suverenitet Pakistana izvođenjem napada bespilotnim letelicama u okviru svojih protivterorističkih operacija u blizini granice te zemlje sa Avganistanom, saopštio je juče izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava Ben Emerson.

Emerson je boravio u Pakistanu tri dana ove sedmice da bi utvrdio uticaj upotrebe bespilotnih letelica na civile.
 
"Tumačeno po međunarodnom pravu, američki udari bespilotnim letelicama izvode se bez saglasnosti izabranih predstavnika naroda, ili legitimnih organa uprave", navodi Emerson u saopštenju koje je objavila kancelarija Visokog komesarijata UN za ljudska prava.
 
Emerson je dodao da se ovakvim napadima "krši pakistanski suverenitet", jer se sila primenjuje na teritoriji druge države bez njene saglasnosti.
 
On je u januaru objavio da će istražiti 25 napada bespilotnim letelicama u Pakistanu, Jemenu, Somaliji, Avganistanu i na palestinskim teritorijama.
 
Očekuje se da će Emerson u oktobru podneti konačan izveštaj Generalnoj skupštini UN.
 
Portparol američkog Stejt departmennta Viktorija Nuland nije želela da komentariše ovo saopštenje, pozivajući se na osetljivost teme i poverljivost informacija.
 
U Beloj kući je rečeno da će zvaničan stav biti zauzet tek kada Emerson objavi kompletan izveštaj.

Izvor: Blic

Wait , what, w00t