sta je tolko socijalisticko u toj zgradi,pa takve sam vidjao par puta cak i u americi.(samo sto nisu bile ostecene ko ova,jelte...)

Tesko zgradu dodati na fotku . 

Inace ovaj Maradic je predvidiv ko Mica Krecana - znao sam da ce da se upeca na zgradu .  ... Zato Rojters  i jeste Rojters  .  ...a Mandara jeste Mandara ...  .. al odbicemo mu na to da su ga slike izuzetno potresle .. 

Perudji ne budi naivan  sve se to ionako znalo ...  Evo kako tog Robina Huda ,  pardon Dzemsa Bonda karakterise ,,Dojce Vele ,, .

,, Zašto Amerika ćuti?
 
Bagdad, 12.2.2007. - „Vikiliks“ tvrdi da je poginulo više civila nego što je objavljeno
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Bagdad, 12.2.2007. - „Vikiliks“ tvrdi da je poginulo više civila nego što je objavljeno
I nereagovanje je vrsta – reagovanja. Američki mediji, doduše, opširno izveštavaju o najnovijim otkrićima „Vikiliksa“ (WikiLeaks), ali reakcije političara izostaju…
 

Ono što zanima političare jesu izbori za Kongres koji se održavaju za nedelju dana, pa nisu baš spremni da se bave neprijatnim vestima iz Iraka. Uz to, ratovi SAD u ovoj predizbornoj kampanji nemaju gotovo nikakvu ulogu. U Vašingtonu zato ćute uglavnom svi osim jednoga koji ionako mora da se oglasi – portparola Pentagona Džefa Morela. On je zasad jedini oštro kritikovao „Vikiliks“ zbog objavljivanja novih dokumenata, rekavši da to ugložava živote američkih vojnika, saveznika i samih Iračana.

 

Dokumenta koja je „Vikiliks“ objavio o AvganistanuBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Dokumenta koja je „Vikiliks“ objavio o Avganistanu

Detalje sadržaja Morel nije hteo da komentariše, ali je rekao da za njega ova dokumenta ne predstavljaju preterano „zapaljivu“ sadržinu: „To su taktički izveštaji sa terena, kratki snimci stanja koji ne predstavljaju kompletnu priču o sukobu. Ne saznajemo mnogo novog o onome što se dešavalo tokom proteklih devet godina, već samo anegdote“.

 

Iran „na tapetu“

 

I većina američkih medija se slaže da sa ovom ocenom. Ali, mediji primećuju da dokumenta „Vikiliksa“ ipak bacaju novu svetlost na čitav niz aspekata rata u Iraku. Na primer, na pitanje: koliko je do sada on odneo žrtava? Brojke navedene u dokumentima su mnogo veće od onih koje je do sada navodio Pentagon, pogotovo kada je reč o civilnim žrtvama. „Vikiliks“ govori o 109.000 žrtava tokom poslednjih šest godina – gotovo dve trećine tog broja su civili.

 

U SAD glavno pitanje glasi: kolika je šteta? Koliko će ovi izveštaji narušiti imidž SAD u Iraku? Odgovor na ovo pitanje nije nužno nepovoljan po „jedinu preostalu supersilu“. Jer, karakteristično je da „Vikiliksova“ dokumentacija sadrži dva bitna aspekta koja mogu biti sasvim po volji vlade u Vašingtonu: prvo, dokumenti pokazuju značajnu umešanost iranske Revolucionarne garde u zlodela u Iraku, tako da sada Vašington svojim optužbama protiv Irana može da pridruži još jednu.
 
 

Nove terorističke metode u Teheranu

 

Jedan od objavljenih dokumenata govori, na primer, o novoj metodi rada atentatora-samoubica koju počinje da praktikuje teroristička organizacija „Al kaida“, a koja se sastoji u ugradnji minijaturnih kamera u opremu atentatora kako bi njihova akcija mogla da se prati i na daljinu – preko monitora.

 

Osniovač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž (desno) na konferenciji za novinare u Londonu 23.10.2010.Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Osniovač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž (desno) na konferenciji za novinare u Londonu 23.10.2010.

U dokumentu piše: „Al kaida ostaje najjača organizacija među pobunjeničkim grupama u Iraku i rukovodi većinom napada koji se tamo izvrše (…) Instruktori u Islamskom centru džihada u Teheranu na dnevom redu imaju i nova rešenja za eksplozivne prsluke atentatora-samoubica…“ Iz objavljenih dokumenata proizilazi da se iranska strategija sastoji u podrivanju bezbednosti i slabljenju američkih uticaja na iračku vladu.

Koincidencija u vestima

 

Zanimljivo je i da je u jučerašnjim televizijskim i radio emisijama vestima o novoj dokumentaciji „Vikiliksa“ sledila vest o novim pretnjama Al kaide. „Američki portparol“ Al kaide, Adam Gadan, u najnovijem video-snimku pozvao je muslimane da vrše napade u SAD i Evropi. Video je objavljen na jednoj ekstremističkoj internet-strani, ali široj javnosti je postao dostupan zahvaljujući organizaciji „Sajt intelidžens grup“ koja nadgleda aktivnosti terorista.

 

„Nemešanje“

 

[b]Drugo: iz izveštaja koje prenose mediji proizilazi da su glavni mučitelji ipak pripadnici iračkih snaga bezbednosti, a ne američki vojnici. Za nemešanje američkih vojnika Džef Morel ima lakonsko objašnjenje: „Irak je nezavisna zemlja sa sopstvenom vojskom i sopstvenim pravilima. Naša obaveza je da informacije o takvim incidentima prosledimo nadležnima u iračkoj vojsci kako bi oni mogli da reaguju“. [/b]U debatu su se u međuvremenu uključile i Ujedinjene nacije. One su od američkog predsednika Baraka Obame zatražile da pokrene istragu optužbi za mučenja u Iraku....... ,,



Radi se piar genciji vladine administracije - tipa ,, neulovljivog ,, Bin Ladena .  ..Oni ce nastaviti da   s vremena na vreme objavljivati sokirajuce ,, cinjenice ,, , pri cemu ce te cinjenice ubuduce uglavnom biti pripisivane drugim drzavama . A  u dosadasnjim dokumentima nije bilo bog zna sta sto vecina upucenih nije znala - al zato se stekla  nevidjena popularnost i svetski publicitet . Sad je , dakle , nastupilo pravo vreme da krenu falsifikati  o Rusiji , Kini -  svi ce reci da su objektivni . 

 

Mozda u Americi, ali tesko u Palestini, uostalom, Skusha stavio link gde pise na Ruskom da je grad Gori u Gruziji,

САД: Војна база са нуклеаркама остала без струје

Нестанак струје изазвао је прекид у комуникацији са 50 нуклеарних ракета у ваздухопловној бази "Ворен", у државни Вајоминг, јављају амерички медији.
Како преноси АП, војни званичници који су желели да остану анонимни, рекли су да је до нестанка струје дошло у суботу и да је прекид трајао 45 минута. Бела кућа је о томе обавештена у уторак ујутру.
Према истим изворима, нема доказа да је нестанак струје био намерно изазван, а америчке ваздухопловне снаге ни у једном тренутку нису изгубиле способност да лансирају ракете.
О нестанку струје први је известио часопис "Атлантик" на свом веб-сајту.

PILOT VETERAN DRUGOG SVETSKOG RATA POSETIO PRESTOLONASLEDNIKA


Beograd, 28. oktobar 2010. – Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II primio je danas u Kraljevskom Dvoru potpukovnika u penziji američkog ratnog vaduhoplovstva, g-dina Miltona A. Fredmana, koji je bio oboren iznad Srbije tokom rata. Potpukovnik Fredman bio je jedan od 512 savezničkih pilota koji su spašeni tokom operacije Heljard, najveće operacije spasavanja savezničkih pilota iza neprijateljskih linija tokom Drugog svetskog rata.


G-din Fredman je doputovao u Beograd da bi svedočio u korist generala Dragoljuba Draže Mihailovića, tokom sudskog procesa za rehabilitaciju generala Mihailovića, koji će sutra biti održan u Beogradu. General Draža Mihailović bio je komandant Kraljevske vojske u otadžbini, koja je spasila 512 savezničkih pilota tokom rata, i koja je bila pod vrhovnim zapovedništvom Njegovog Veličanstva Kralja Petra II od Jugoslavije, oca NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II.


G-din Fredman je doputovao sa suprugom i bio je duboko ganut toplom dobrodošlicom u Kraljevskom Dvoru. Susretu su prisustvovali i predstavnici Kraljevine Srbije i Srpskog liberalnog saveta.


Ladno ga nisu pojeli srpski kanibalski divljaci cije je pretke je "saveznicki" ubijao 44' i 45'. 

takvih staljinki izbušenih ko sir pun kuran u Sarajevu i Mostaru

 

Bin Laden i teroristisu napravili stenice bombaše

Монструозно: Убила дете због ''Фејсбука''

Александра Тобиас (22) са Флориде проглашена је кривом за убиство свог тромесечног сина, јер ју је његов плач ометао док је играла популарну игрицу "Фармвил" на Фејсбуку.
Тобиас је полицији признала да се разбеснела, јер је њен син Дилан Ли плакао и прекинуо је док је играла игрицу на најпознатијој интернет друштвеној мрежи Фејсбук.   

Александра Тобиас

Како би га натерала да престане да плаче, Тобиасова је најпре тресла свог тромесечног сина, затим је попушила цигарету, а, како беба није престала да плаче, мајка је наставила да га тресе док није преминуо.


 
Тај злочин проглашен је другостепеним убиством, за које Тобиасовој прети или доживотна или казна од 25 до 50 година затвора, пренели су медији. Суд на Флориди ће коначну пресуду у том случају донети у децембру.

САД: Још једна пуцњава на војне објекте

На Музеј корпуса маринаца, 50 километара јужно од Вашингтона, испаљено је неколико метака, што је овог месеца већ четврти инцидент такве врсте, док је ФБИ непознатом починиоцу упутио позив да се преда пре него што неко страда.
Претходно је на исти објекат пуцано 17. октобра, затим је 19. октобра испаљено најмање пет метака на јужно крило Пентагона, а 25. октобра на напуштени регрутни центар маринаца у Шантијију, 40 километара западно од Вашингтона.
Сви ти војни објекти налазе се на територији државе Вирџиније, чија је полиција потврдила да је у синоћњем инцидент испаљено неколико хитаца пошто је музеј затворен. Помоћник директора ФБИ Џон Перен изавио је да та пуцњава носи сва обележја претходна три инцидента, што треба да потврди и форензичка анализа.
Лабораторија ФБИ је већ потврдила да је у претходна три случаја употребљено исто оружје.
Ни у једном инциденту нико није повређен.
 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/92980/SAD-Jos-jedna-pucnjava-na-vojne-objekte

 ANA FILIMONOVA: ZAŠTO JE MONTGOMERI ODJEDNOM REŠIO DA BUDE ISKREN
četvrtak, 28 oktobar 2010 10:18
filmonova2810articleOtkrića bivšeg američkog ambasadora su samo propagandistička priprema SAD za osvetljavanje događaja u Haškom tribunalu


Vilijam Montgomeri, bivši ambasador SAD u Hrvatskoj i Srbiji, objavivši knjigu o događajima u Srbiji u periodu od 2000. do 2004. godine, jasno je podelio svoja znanja i utiske o događajima iz tog vremena. Neočekivano otvoreno i detaljno on je govorio o ulozi SAD u rušenju „režima Slobodana Miloševića". Između ostalog, on kaže, da je Milošević izgubio kontakt sa društvom i okružio se ljudima koji mu nisu saopštavali loše vesti. On je mislio da će pobediti (...) A mi smo odlučili da udvostručimo svoje napore (...) ja zaista ne znam koliko je para bilo potrošeno, ali mogu reći samo da su Sjedinjene Države smatrale da Milošević mora pasti (...) ključnim liderima opozicije mi smo stavili na raspolaganje mobilne telefone, koji su funkcionisali nezavisno od srpske telefonske mreže." 

Interesantna je njegova karakteristika dvojice čelnih figura opozicije - Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice: „Đinđić i drugi želeli su revoluciju, brze promene, a Koštunica je bio protiv naglih rešenja, smatrao je da sve treba da se odvija striktno po zakonu (...) Đinđić je krio svoje veze sa Miloradom Ulemekom (Legijom) i zemunskim klanom, koji su mu pružali podršku". Montgomeri ističe da su se Đinđić i Legija uoči 5. oktobra sastali i na tom sastanku „Legija i njegovi ljudi su pristali na pad Miloševića".

Uporedo sa takvim otvorenim svedočenjem, ipak teško se može sumnjičiti tako iskusni predstavnik američke administracije za iznenadnu želju da otvoreno podeli sećanja o ionako zagonetnom trenutku srpske istorije - prevratu 5. oktobra i kasnijim događajima od sudbonosnog značaja za Srbiju. Cilj njegovog neočekivanog oglašavanja sa memoarskim sižeima otvara se i dalje. I on pokazuje da se čak i u bezazlenoj, reklo bi se, želji da podeli sećanja, sadrži oštar i pragmatični zadatak čoveka koji je involviran i koji utiče na političke procese u Srbiji. 

SUSRET SA MIROM On govori o svom susretu sa Mirjanom Marković krajem 2002. godine, na kome je tobože insistirala sama gospođa Marković. Na susretu je „ona bila nervozna, želela je samo da uruči svoje pismo, adresirano na predsednika SAD Dordža Buša". Praktično odbivši da razgovara, Mirajan Marković je ipak saopštila sadržinu pisma u kome moli Buša da se umeša i utiče na Haški tribunal kako bi on odobrio njenom mužu da ode na lečenje. I kao kulminacija i smisao Montgomerijevih otkrovenja  stoji izjava da njen muž ima ozbiljne probleme sa zdravljem, sa pritiskom, i da će on pre umreti braneći se, nego da izdržava bilo kakvu zatvorsku kaznu. I dodala, da „pouzdano zna, da već neko vreme on ne uzima lekove za svoj krvni pritisak i da bi tako mogao ubiti samog sebe".

Izjava Montgomerija direktno je vezana sa maksimalno aktuelnim pitanjem koje se danas postavlja - sa zdravljem lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji se skoro osam (!) godina nalazi u tamnici Haškog tribunala. U javnosti je na najširi odjek naišla više nego sumnjiva priča u vezi sa lekovima protiv astme, koji su mu prepisani od tribunala, a koji izazivaju aritmiju (najpre su lekovi prepisani, potom neočekivano povučeni, da bi opet bili prepisani). Zahtevu sudskog veća o medicinskom konzilijumu ne udovoljava se već više meseci, pre toga je Šešelja uglavnom pregledao lekar opšte prakse ne upućujući ga čak ni na EKG. Kod Šešelja se u poslednje vreme puls stalno povećava do pokazatelja preko 130 otkucaja u minuti, njemu su neophodni hitna konsultacija kompetentnih stručnjaka i adekvatno lečenje. Stav Vojislava Šešelja je ovakav: on ne odbija i izvršava sve zahteve tribunala koji se tiču njegovog zdravlja upravo radi toga da tribunalu ne da povoda da ga optuži za izbegavanje lečenja i nepravilnu primenu lekarskih uputstava - tojest da ponovi slučaj sa Miloševićem, koji je, kao što se zna, doveo do njegove smrti.

ŠEŠELJEVO LEČENJE Otkrovenja Vilijama Montgomerija veoma očigledno i grubo zidaju platformu za tumačenje događaja koji slede, za koje su scenarij, po svoj prilici, već napisli tribunal (i njegovi pokrovitelji). Ukorak sa Montgomerijem sva medijska sredstva u Srbiji, prozapadna partijska avangarda i nevladine organizacije - resurs SAD - slediće svoga „gurua" i ponavljati klišee koje je on lansirao o svesnom odbijanju Šešelja da se leči ili nepravilnom lečenju itd. I učiniće to tako da njega samog prikažu kao krivca za tragični ishod, pripremljen za lidera srpskih radikala. Sve istinski progresivne snage srpske javnosti, zemlje prijatelji Srbije, i u prvom redu Ruska Federacija trebalo bi da najozbiljniju pažnju obrate na situaciju u Haškom tribunalu, na monstruozna kršenja ljudskih prava, koja praktikuje tribunal. 

Uoči okončanja roka njegove delatnosti, tribunal se vrpolji u agoniji. S jedne strane, on treba da „pročešlja sve do kraja", a s druge - da maksimalno produži rok svog funkcionisanja, jer niz političkih zadataka još nije izvršeno.


Prevod Rajko Dosković