Jevanđelje bogatstva       
THE NEW YORK TIMES      
13.09.2010.

Može se desiti da prva decenija XXI veka ostane zapamćena kao decenija visokih prostorija. U ovom periodu, sobe u novim kućama bile su prostrane, a plafoni visoki 6 metara, pa su ljudi morali da smišljaju nove umetničke forme kako bi popunili ogromne površine praznog prostora po zidovima.


Ljudi su kupovali ogromne automobile poput Hamera i raznih džipova. Pri tome su sledili pravilo: što sitnija ženica, to veća kola – pa ste tako na ulici mogli da vidite damu od četrdesetak kilograma, u belom teniskom šorcu i majici, kako vozi kamion od četiri tone u kome iznad njene glave ima dovoljno prostora da se njen teniski partner vozi sedeći na njenim ramenima.

Kada neki budući arheolozi budu iskopavali ruševine te epohe, verovatno će doći do zaključka da je, negde oko 1996. godine, Amerika bila pogođena epidemijom klaustrofobije i da je samu sebe oterala u bankrot pokušavajući da nađe lek za ovu boljku. Ali ekonomija tog vremena je nestala bez traga, a društvene norme su se promenile. Glomazne kuće i automobili sada deluju pomalo apsurdno. Promenio se i sistem vrednosti.

Kamate na štednju danas rastu, a promućurne reklame ističu skromnost i dostojanstvo života u malom gradu. Pokret Čajanka na militantan način pokazuje svoj buržujski stav i koristi sredstva Ebija Hofmana kako bi postigao ciljeve Normana Rokvela.

U godinama usporenog rasta koje nam slede, ljudi će morati da stvaraju nove norme i traže ne-ekonomske pristupe nalaženju smisla. Jedna od interesantnih figura u ovom restruktuiranju vrednosti je Dejvid Plat.

Plat ima dva mastera i doktorat Baptističke bogoslovije u Nju Orelansu. Sa 26 godina se zaposlio kao predvodnik jedne crkve u predgrađu Birminghama u Alabami sa 4300 parohijana, i time postao poznat kao najmlađi predvodnik jedne mega-crkve u Americi.

Plat je počeo da se oseća nelagodno u svojoj novoj ulozi, i o tome je pisao u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Radikalno: povratiti svoju veru od Američkog sna. Knjiga se bavi velikim brojem tema koje su tokom poslednjih nekoliko godina bile aktuelne u nekih dvadesetak evangelističkih krugova.

Platova prva meta je sama mega-crkva. On objašnjava kako su Amerikanci sebi izgradili multimilionske hramove. Ove crkve su gotovo prerasle u korporacije, nadmećući se na tržištu svojom ponudom socijalnih centara, programima za brigu o deci, prvoklasnim zabavama i udobnom, potrošačkom hrišćanstvu.

Plat primećuje kako Hrist nije bio bolećiv prema svojim sledbenicima. On je stvorio mini a ne mega-crkvu. Danas su, međutim, budžeti za izgradnju znatno veći od onih namenjenih za dobrotvorne svrhe, dok se Hrist predstavlja kao ljubazni momak iz predgrađa. “Kada se okupimo u našoj crkvi da pevamo i da se molimo, vrlo je moguće da zapravo ne slavimo Isusa iz Biblije, već sami sebe.”

Sledeća Platova meta je Američki san. Kada su se Evropljani po prvi put nastanili na ovom kontinentu, videli su kakva prirodna bogatstva on poseduje i došli do dva zaključka: da bi božiji plan za čovečanstvo ovde mogao biti sproveden u delo, te da oni mogu da se obogate pomažući mu da to postigne. Iz ovakve percepcije proisteklo je shvatanje da postoje dva međusobno zavisna poziva: da se gradi na ovom svetu i da se priprema za onaj naredni.

Suprotstavljenost između dobrote i izobilja, Boga i mamona, koja je postala ključna unutrašnja tenzija američkog načina života, proizvodila je ogromnu energiju i ponudila nam odgovor na pitanje kako je moguće da Amerika u isto vreme bude toliko religiozna i toliko materijalistička. Amerikanci su moralni materijalisti, duhovni ljudi koji se bave materijalnim.

Plat pripada onima koji ne veruju da se ove dve strane mogu uskladiti. Materijalni svet suviše razara dušu. On smatra da se “Američki san na radikalan način razlikuje od Hristovog učenja i onoga što predstavlja suštinu Jevanđelja”. Američki san stavlja naglasak na individualni razvoj i lično usavršavanje. Naše sposobnosti su naša najveća prednost.

Međutim, Jevanđelje odbacuje usredsređenost na sebe samog: “Bog čak nalazi zadovoljstvo u uvećavanju naših slabosti.” Američki san insistira na kretanju naviše, ali “uspeh u carstvu božijem podrazumeva kretanje naniže, a ne naviše.”

Plat poziva čitaoce da svom načinu života postave ograničenja. Živite kao da zarađujete 50.000 dolara godišnje, predlaže on, a sve drugo poklonite u dobrotvorne svrhe. Odvojite godinu dana kako biste se nečemu predali. Preselite se u Afriku ili neki drugi siromašni kutak sveta. Evangelizujte se.

Platovi argumenti nisu ništa novo, ali su se pojavili u trenutku kada su različiti stavovi o materijalnom životu postali vrlo popularni, posle jednog perioda u kome se preterivalo. Njegova knjiga je taknula neku žicu. Njegovo delo koje propagira odricanje prodaje se kao alva. Kritike su pozitivne. Vođe pokreta kao što je Južni baptistički savez pozivaju građane da se odreknu Američkog sna.

Sumnjam da će doći doći do talasa u kome će ljudi odbacivati svoje iPodove. Amerikanci se neće odreći moralnog materijalizma koji predstavlja jezgro njihovog nacionalnog identiteta. Međutim, jasno je da Amerika pokušava da redefiniše stav o tome koji životni stil je društveno i moralno prihvatljiv, a koji nije. Ljudi kao što je Plat igraju glavnu ulogu u ovom procesu.

Amerika je nekada imala Jevanđelje bogatstva: kodeks uzdržanosti koji su oblikovali mnogi, od Džonatana Edvardsa, preko Bendžamina Frenklina, pa do Endrua Karnegija. Kodeks je bio zamišljen kako bi pomogao naciji da se izbori sa svojim materijalnim bogatstvom. Ovaj kodeks se vremenom razgradio, i biće redefinisan tokom sledećih nekoliko godina.

David Brooks, The New York Times, 06.09.2010.

Prevela Bojana Obradović

Peščanik.net
http://www.pescanik.net/content/view/5612/1109/

Ehehehe, da je ovakav standard bio kad je bila ekonomska kriza tridesetih 

Бивши директор ИБМ-а добио шест месеци затвора

ЊУЈОРК – Бивши потпредседник америчке компаније за компјутерску технологију ИБМ Роберт Мофат кажњен је данас са шест месечи затвора због учешећа у, како су тужиоци рекли, највећој трговини акцијама на основу поверљивих информација с "хеџ фондом".
Мофатови адвокати су рекли да је одао поверљиве информације жени запосленој у "хеџ фонду" с којом је био у интимној вези.
Мофат (54) такође мора а плати 50.000 долара, наложио је суд пошто је раније ове године признао кривицу за планирање безбедносне преваре и њено спровођене.
Казна Мофату је уследила у случају у којем је прошле јесени подигнута оптужница против 21 човека, при чему је десетак оптужених већ признало кривицу. Међу оптуженима су запослени у највећим америцким компанијама, укључујући ИБМ и Интел који су умешани у макар две мреже инсајдерске трговине.
Оптужница против Мофата је привукла пажњу јавности пошто је реч о директору на највишем нивоу у ИБМ-у који је био и међу кандидатима за генералног директора те компаније.
Власти су навела да је профит из илегалане трговине досегао 50 милиона долара, мада то што је Мофат одао поверљиве информације није донело зараду, нити је он за то добио новац, о чему су сагласни адвокати с обе стране.
Мофат је био мотивисан жељом да импресионира Данијелу Кијеси с којом је имао љубавну везу и која је била запослена "хеџ фонду", рекли су адвокати. Они су додали да га је она "изиграла" користећи интимну везу ради добијање поверљивих информација. Она није признала кривицу.
Кијсеи је радила за "хеџ фонд" Гелон који је у средишту случаја. Оснивач Гелона Радж Раджаратнам, један од најбогатијих Американаца, такође је међу оптуженима.
Пре изрицања преуде, Мофат се извинио и рекао да је "направио страшну грешку у процени" која ће га прогањати до краја живота.
Судија Дебра Бетс је при изрицању пресуде рекла да је криминал у пословном свету пођеднако разоран по друштво, као и криминал повезан с дрогом и насиљем.
Адвокати су тражили да Мофат буде условно ослобођен, али су тужиоци тражили шест месеци затвора, уз образложење да је починио кривично дело верујући да не може бити ухваћен.
Мофат и још 11 оптужених су признали кривицу за два повезана случаја илегалног трговања повезаног с Гелоном и фондом Њу касл. Мофат је у марту признао кривицу наводећи да је од августа до октобра 2008 године одао информације о ИБМ-у, Ленову и Адвенс микро дивајсису.
Бета-АП
објављено: 13/09/2010

Zasto si ovo postovao, pa to je najobicniji klon zx spectruma (vidi na netu ko je Sir Clive Sinclair) .
 Ako je napravljen pre 20 godina,  to je bilo 1990-te. A sam spectrum je napravljen 1982. Inace kasnih 80-tih, ranih 90-tih to je bio prevazidjen racunar, cak i za kucnu upotrebu. Atari i Amiga su tada vladali sa svojim Motorola procesorima.

Inace sam Zilog Z80 je 8-bitni procesor, napravljen sredinom 70-tih, naravno ne u Rusiji nego u USA.

Pentagon to notify Congress of $60bn Saudi arms deal

US Black Hawk helicopter Black Hawk helicopters, like this US model, are expected to be part of the deal

The Pentagon is set to notify the US Congress of a $60bn (£39bn) weapons sale to Saudi Arabia, reports quoting US officials say.

The deal to sell advanced military aircraft to the Saudi kingdom is aimed at shoring up an Arab ally against Iran, the Wall Street Journal reported.

The arms deal, set to support 75,000 US jobs, would be among the largest yet.

The notification will set off a review where lawmakers could push for changes, impose conditions or block the trade.

Pentagon spokesman Col Dave Lapan said Congressional notification was expected within "the next week or so" but he declined to comment on details of the proposed package.
Continue reading the main story
“Start Quote

    The United States would do nothing that would upset the current balance (of power) in the region”

End Quote Philip Crowley US state department

The BBC's Paul Adams in Washington says the administration is unlikely to encounter much opposition to the sale of weaponry to a traditional ally and will probably argue that it is all part of a strategy to bolster friendly Arab governments in the face of growing strategic threats from Iran.

Off the record, defence officials say the administration will authorise the sale of dozens of aircraft, including F-15 fighter jets and Apache, Black Hawk and Little Bird helicopters.

Saudi Arabia would reportedly initially purchase about $30bn worth of aircraft, but could buy more at a later date.
Balance of power

An unnamed defence official told Reuters news agency that the deal would give Saudi Arabia a "whole host of defensive capabilities to defend the kingdom".

He added that Israel, a firm ally of the US, was "fairly comfortable" with the arrangement.

Meanwhile state department spokesman Philip Crowley said that the US "would do nothing that would upset the current balance (of power) in the region".

The administration is required to notify the Congress in advance of arms sales. Lawmakers have 30 days from notification to object to the deal.

Congressional officials warned that lawmakers could try to block the deal, but analysts say the prospect of job growth in the US defence industry could be another encouragement for lawmakers to approve it.

The UK sold major combat aircraft to the Saudis in 1980s, when the US chose not to.

Saudi Arabia is one of the top buyers of weapons in the developing world, purchasing an estimated $36.7bn in arms between 2001 and 2008, according to the Congressional Research Service.

Hu hebote, kad Ameri naprave dil, naprave ga 

Jebote ja sam napisao zasto ne volim Ameriiku  Ali vi  vidim da razradjujete temu.Bolje nesto da uvatite i jebete nego sto mrzite Ameriku.Ps ako neko ima problem nek mi se javi na PP stizem u roku od 30 minuta

Jesil Supermen, kad god neko ima problem, dolazis odmah 

Mozda ljudi dozivljavaju mnogo lepse trenutke, kada pisu o mrznji prema Americi, nego kada nesto tamo, kao, kao jebu ... otkud znas!?  Nismo svi isti  Ipak 270 strana nije malo 

ili struzu govno sa WC solje na pumpi u sred Nju Meksika kao ti... 

ili su te dosad ipak deportovali natrag...? 

Istog momenta  Supermen je qrac na biciklu