Контроле на данским границама

Данска од данас почиње да примењује одлуку о поновном увођењу граничних контрола. ЕУ оштро критикује одлуку Данске, наглашавајући да то може угрозити слободу путовања унутар Уније.

Одлуку о поновном увођењу граничних конторола, Данска почиње да примењује од данас. Цариници ће контролисати путнике на граничним прелазима са Немачком.
danski-carinik527.jpg

Како је најављено, најпре ће, 30 цариника, по систему случајног узорка, контролисати путнике, у циљу сузбијања прекограничног криминала. Такође, и на данско-шведске прелазе упућено је 20 цариника.

Према прошлонедељној одлуци данског парламента, у наредном периоду требало би да буде повећан броја цариника и постављен електронски систем надзора, као и изграђена потребна инфраструктура на границама.

Нове контроле су уведене на притисак популистичке Данске народне партије.

Европска комисија и немачка влада оштро су критиковали планове Копенхагена да поново успостави граничне контроле. Они у тој одлуци виде потенцијалну опасност по слободу путовања унутар ЕУ и захтевају стриктно придржавање одредби Шенгена.

Данска влада уверава да ће се придржавати овог споразума, те да обични путници, новим контролама, неће бити ометани у путовању.

Ne bismo u EU, ali hoćemo evropske reforme

Smanjuje se broj građana Srbije koji su za ulazak zemlje u Evropsku uniju, ali istovremeno raste podrška reformama koje zahteva Evropska unija, pokazalo je istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije.

Ilustracija (Guliver/Getty Images)

Prema tom istraživanju čiji je rezultat objavljen danas, ako bi sutra bio referendum o ulasku Srbije u EU, 53 odsto građana bi se izjasnilo "Za", 24 odsto bi bilo "Protiv", 19 odsto ne bi glasalo, a četiri odsto nije želelo da odgovori na to pitanje.

 Istraživanje, obavljeno krajem juna među 1.017 ispitanika starijih od 18 godina, pokazalo je da 85 odsto smatra da bi reforme koje od Srbije zahteva Evropska unija trebalo sprovesti ne zbog u EU, već radi stvaranja boljih uslova za život u Srbiji.

 Najveći broj građana - 38 odsto, smatra da je korupcija najveći problem Srbije i da su reforme koje bi vodile njenom suzbijanju najznačajnije.

 Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekla da su stavovi građana o evro-integraciji "mnogo zreliji i racionalniji" nego ranije.

 "Procenat podrške za učlanjenje (Srbije u EU) se smanjuje, ali raste procenat podrške reformama", istakla je ona.

 Upitana o smanjenju podrške za ulazak Srbije u EU, koja je u decembru 2010. godine iznosila 57 odsto, a u decembru 2003. godine bila 72 odsto, Delević je rekla da je uobičajeno da se podrška za članstvo ulazak u EU smanjuje tokom procesa pristupanja.

 Delević je izrazila uverenje da će Srbija do kraja godine postati kandidat za prijem u EU.

 Ona očekuje da uskoro bude objavljeno koliko je do sada ispunjeno obaveza iz Akcionog plana Srbije za ostvarenje tog cilja.

 Delević je rekla da je istraživanje pokazalo da raste broj građana spremnih da zarad ulaska u EU promene radne i životne navike.

 Spremnost za promenu radnih navika je iskazalo 42 odsto ispitanika, a pre šest meseci je taj broj iznosio 39 odsto. Životne navike bi promenilo 38 odsto ispitanika, dva odsto više nego pre šest meseci.

 Najnovije istraživanje o stavovima građana Srbije o evro-integraciji je pokazalo da 45 odsto ne zna u kojim oblastima je Srbija postigla najveći napredak sprovođenjem reformi.

 Na to pitanje je 14 odsto odgovorilo da je to zaštita životne sredine, a 11 odsto da je najveći napredak postignut u borbi protiv korupcije.

 Većina ispitanika - 60 odsto, zainteresovan je da sazna iskustva građana Evropske unije o tome kako je na njihov život uticao ulazak zemlje u EU, dok 43 odsto smatra da nije informisano o evro-integraciji.

 Istraživanje je pokazalo i da 45 odsto sebe smatra pre svega građaninom Srbije, a samo sedam odsto sebe najpre smatra građanima Evrope.

 Većina ispitanika - 66 odsto, smatra da predstojeći ulazak Hrvatske u EU beće imati nikakvog uticaja na Srbiju, 14 odsto misli da je to dobra vest, a 11 odsto da je loša.

 Na pitanje šta će Srbiji doneti status kandidata za prijem u EU, 38 odsto smatra da će to značiti bolji život i nova radna mesta, a 21 odsto smatra da neće doneti ništa dobro.

Izvor: Mondo

Oпа пали европејци са 80 % на 53%, пошто увек надувају резултате то значи да у стварности једна трећина подржава ЕУ интеграције.

normalno da narod hoce evropske reforme jer su one dobre za drzavu ali ulazak u EU po meni nije dobar jer vidite da neke clanice idu u bankrot(kako Italija) iako su dugogodisnji clanovi te zajednice: Kad Italija propada sta ce tek biti sa nama tamo 

Istina, ako Srbija bankrotira barem ne mora drugi da placa na osnovu nekakve unije 

Pesimizam i među činovnicima EU


izvornik : " Deutsche Welle " , 10.juli (autori : N. Kreizer / Ž.Bašić-Savić )
vest se može naći : ovde


Kriza koja trese EU pogodila je i one koji bi u nju trebalo najviše da veruju – njene službenike. Jedno istraživanje pokazuje da činovnici Evropske unije sa pesimizmom gledaju na budućnost evropske ideje.

Ispitivanje koje je predstavila fondacija Evropski centar za progresivne studije (FEPS) pokazalo je da ni oni, koji bi s najvećim optimizmom (ne samo zbog olakšica koje uživaju) trebalo da gledaju na razvoj Evropske unije, nisu preterano euforični. Na pitanje da li smatraju da je proces evropske integracije u očima građana Evropske unije poslednjih godina protekao pozitivno ili negativno, 43 odsto ispitanih smatra da je percepcija negativna. Svega 22 odsto učesnika ankete mišljenja je da građani pozitivno gledaju na povezivanje Evropske unije.

 Pozitivnu percepciju činovnici vide na istoku Evrope, ali i u Francuskoj i Nemačkoj. Nasuprot tome, procena razvoja integracija Evropske unije u Velikoj Britaniji i Grčkoj krajnje je negativna. Bolje nije prošao ni Lisabonski sporazum, čiji zadatak je bio da ideju Evropske unije izvede iz slepe ulice i da joj novi polet.

 Svega 24 odsto evropskih činovnika smatra da je Lisabonski sporazum imao "značajan i pozitivan efekat" u podržavanju evropske ideje. U odgovorima na pitanja o trenutnoj finansijskoj krizi evropski činovnici su takođe, mogli da pokažu više optimizma. Samo 31 odsto smatra da će trenutni problem biti rešen strogim merama štednje na kojim se i temelji čitav projekat pomoći pogođenim zemljama, poput Grčke.

Gubitak poverenja u političare


Evropski činovnici misle da bi najvažniju ulogu kada se radi o pozitivnom uticaju Evropske unije, trebalo da odigraju vlade zemalja članica i mediji. Kao razlog gubitka oduševljenja za evropsku ideju ispitani činovnici EU navode porast nacionalizma i gubitak poverenja u političare. Ipak, kada su u pitanju vodeći politički kadrovi, ni novo čelo Evropske unije koje je stvorio Lisabonski sporazum, predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej, i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, kod evropskih činovnika ne prolaze dobro.

Gotovo 69 odsto ispitanika smatra da je EU potrebno političko rukovodstvo sa većom harizmom nego što ga poseduju sadašnji „šefovi“, što baš i nije laskava ocena za politički dvojac koji je imao zadatak da Uniji da novi elan.

Nemačka: Deca živa spaljena

Berlin -- Dvoje dece, čija su ugljenisana tela pronađena u jednom izgorelom automobilu u blizini nemačkog grada Nauen, spaljena su živa.
Državno tužilaštvo u Postdamu, pozivajući se na rezultate obdukcije, saopštilo je da su oba deteta bila živa u trenutku kada je izbila vatra, ali da je sam tok dešavanja i dalje nejasan.

Nije još utvrđeno da li su deca, pronađena u spaljenom autu danaskih registarskih tablica, pre toga bila uspavana ili otrovana, a nove informacije o tome istraga očekuje od toksikoloških istraživanja.

Nemački mediji prenose da su deca bila na zadnjem sedištu auta, vezana pojasevima i da su ostaci izgorelog vozila pronađeni u petak, u jednoj šumi, pored autoputa 24 Hamburg-Berlin, pošto je jedan čovek, sa teškim opekotinama, alarmirao policiju.

Ta osoba se nalazi u jednoj berlinskoj bolnici i do sada nije mogla da bude saslušana, a mediji špekulišu da bi to mogao biti otac izgorele dece.

Državno tužilaštvo nije potvrdilo tvrdnje medija da su u pitanju državljani Danske, jer nedostaju analize zuba i nove DNK provere. Prema informacijama danskih medija, radi se o dve sestre, stare devet i deset godina, iz Norđitlanda.

Nemački mediji prenose pisanje danskog lista ''Ekstra bladet'', koji citira prijatelje porodice da su roditelji bili razvedeni godinu dana i da je često dolazilo do svađa zbog prava na posećivanje dece.
Mediji danas javljaju da u razrešenju ovog događaja, za koji se postavlja pitanje da li je porodična drama ili nesrećni slučaj, Potsdamsko državno tužilaštvo tesno sarađuje sa danskim nadležnim službama.

извор: бееее 92

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

немци...прво канибали а сад и пиромани
и још потсдам....познато легло педофила,копрофила,некрофила,олоша,отпада и сваког другог егзотичног полусвета

 Razlozi protiv EU
http://vimeo.com/27762753

Sarkozi i Merkelova traže formiranje "ekonomske vlade" evrozone Video
Beta-AP | 16. 08. 2011. - 09:58h izmena vesti 20:16h | Foto: AFP | Komentara: 1

PARIZ - Francuski predsednik i nemačka kancelarka, Nikola Sarkozi i Angela Merkel, založili su se danas za stvaranje "ekonomske vlade" članica evrozone i pozvali države koje koriste evro da uvedu obavezu balansiranog budžeta, kao i da bolje koordiniraju ekonomske mere.

Sarkozi i Merkel su se založili i da njihove dve zemlje harmonizuju poreze za preduzeća kako bi pokazale da su, kao najveće članice evrozone, saglasne u merama zašitite evra.

 

Dvoje lidera je posle sastanka u Parizu naglasilo privrženost zaštiti zajedničke evropske valute.

 

Sarkozi je rekao novinarima da on i Angela Merkel žele "istinsku evropsku ekonomsku vladu" koju bi sačinjavali šefovi država i vlada svih članica evrozone. To telo bi se sastajalo dva puta godišnje, češće u vremenima krize, a za početak bi ga predvodio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.

 

    Francuska i Nemačka zajedno nose gotovo polovinu ukupne ekonomske proizvodnje u evrozoni i predvode nastojanja da u toj oblasti dođe do reformi.  Nemačka čvrsto insistira na tome da druge zemlje Evropske unije pokažu veću fiskalnu disciplinu.

Sarkozi je naveo da bi posle prvog dvoipogodišnjeg perioda na čelu tog tela mogli biti šefovi vlada ili država.

 

"Mora biti bolje koordinacije finansijskih i ekonomskih mera u zaštiti evra", rekla je Merkelova, naglasivši da je kriza nastajala nekoliko godina usled postupaka nekolicine članica i da se u roku od nekoliko dana ne može naći rešenje za nastale probleme.

 

"Povratićenmo izgubljeno poverenje", rekla je ona i dodala da je zbog toga potrebno osnovati ekonomsku vladu.

 

Sarkozi i Merkelova su odbacili predlog za izdavanje zajedničkog državnog duga u obliku evroobaveznica, iako su mnogi investitori tražili takav, kako ocenjuje agecnija AP, hrabar ali politički težak potez.

 

Do sastanka Merkelove i Sarkozija došlo je nakon burne sedmice na finansijskim tržištima, za šta se otkrivljuju dugovi vlada evropskih zemalja i bojazni da lideri Unije ne ulažu dovoljno truda u rešavanje ovog problema.

 

Strahovanja da bi za Italiju, treću ekonomiju Evropske unije, i Španiju, koja je na četvrtom mestu, moglo biti preskupo da servisiraju svoje dugove, podstakla su prošle nedelje Evropsku centralnu banku da interveniše na tržištu obveznica sa 22 milijarde evra.

Blic

Malo po malo sad i nemačko-francuska vlada nad državama članicama EU

МЕРКЕЛ-САРКОЗИ: ПОДРШКА ПОРЕЗУ НА ТРАНСАКЦИЈЕ

Француска и Њемачка постигле су договор да у септембру представе приједлоге о увођењу пореза на финансијске трансакције и заложиле се за јачање сарадње у вођењу економске политике, саопштила је данас канцеларија француског предсједника Николе Саркозија.
   

Инфо
20:00   |   16/08/2011

 

 

Извор: СРНА
   

Саркози и њемачка канцеларка Ангела Меркел су послије разговора у Паризу предложили да се свих 17 чланица еврозоне обавежу да ће довести своје финансије у ред и тај циљ унесу у своје уставне законе до љета 2012. године.

Међу осталим договореним мјерама су боља сарадња међу чланицама еврозоне у вођењу економске политике и оснивање предсједништва са двоипогодишњим мандатом, које ће руководити годишњим састанцима лидера земаља које користе евро.

"Желимо да изразимо апсолутну одлучност да одбранимо евро, те да Њемачка и Француска преузму одговорност у Европи и да постигнемо заједничке ставове у вези са свим питањима", рекао је Саркози на заједничкој конференцији за новинаре са Меркеловом у Јелисејској палати.

Њих двоје били су изложени притиску да представе план о стабилизовању еврозоне и обнови повјерења на финансијским тржиштима.

Турбуленциј потресају берзе већ годину и по дана, упркос исплати помоћи Грчкој, Ирској и Португалу и оснивању кризног фонда.

Б.Т.

RTRS

Porez na finansijske transakcije????????????????