Jeste, znas kuda prolazi i gde se penje, a jak ko 150 konja, oci mu svetle u mraku a na daljinski zmirka, neki bavarski magarac, iz Minhena, vec pet godina star al neda se, ne znam da li u tvom selu ima takav magarac 

Pomoć za posrnule ekonomije
16. novembar 2010. | 09:40 | Izvor: BBC
Brisel -- Finansijska kriza u Portugiji i Irskoj izaziva zabrinutost a u EU strahuju da će dve zemlje biti prisiljene da traže pomoć da bi podstakle svoje ekonomije.

Oglasila se i Evropska komisija (EK), saopštenjem u kojem se navodi da fiskalni problemi Irske izazivaju zabrinutost za stabilnost čitave evrozone.
Rešavanje fiskalnih problema Irske, kako je to istakla Evropska komisija, važno je za obezbeđivanje finansijske stabilnosti čitave evrozone.
Vlasti u Lisabonu su pak upozorile na vrlo ozbiljne posledice ako se ova kriza proširi širom Evrope.
Portugalski ministar finansija Fernando Teišeira doš Santoš je rekao da se zaraza širi kao šumski požar i da nijedna članica evrozone nije bezbedna.
Irska vlada je priznala da je bila u kontaktu sa zvaničnicima Evropske unije, ali premijer Brajan Kauen i dalje tvrdi da tom prilikom nije zatražena finansijska pomoć:
"Irska nije zatražila finansiranje države jer imamo dovoljno sredstava do polovine iduće godine. Jasno je da u evrozoni vlada velika zabrinutost zbog loših uslova na tržištu koji se pre svega odnose na loše uslove kreditiranja i normalno je da sa svojim partnerima razgovaramo o najboljem načinu da se u evrozoni održi finansijska i bankarska stabilnost".

Ministar pravde Dermot Ahern je takođe kategorično odbacio navode da je Irska primorana da zatraži finansijsku pomoć:
"Irska nije zatražila bilo kakvu pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Naravno da su naši zvaničnici u stalnom kontaktu sa Evropskom komisijom, ali to je slučaj i sa svim ostalim članicama Evropske unije".
"Trn u oku evozone"
Dopisnik BBC-ja u Dablinu Mark Simpson međutim ističe da će irske vlasti pre ili kasnije morati da zatraže pomoć od Evropske unije, poput one koju je Grčka dobila u maju, jer je teško pronaći drugi izlaz u situaciji ekonomskog kolapsa:
"Irska ekonomija, kojoj su svojevremeno svi u Evropi zavideli, sada je, kako je to rekao jedan ekonomista ovde u Dablinu, trn u oku evrozone. Bez obzira na to da li će u narednih nekoliko nedelja Irska zatražiti pomoć, jedna stvar je sada u centru pažnje, a to je novi budžet, idućeg meseca, koji će biti najdrastičniji u devedesetogogodišnjoj istoriji zemlje. Ogromnom štednjom vlada će pokušati da nekako popuni crnu rupu u ekonomiji. Irci su vrlo ponosni ljudi, dvadesetih godina prošlog veka izborili su se za nezavisnost, i ne bi im bilo lako da zatraže pomoć od Evrope - zato će učiniti sve kako bi to izbegli. Ovdašnji ekonomisti, međutim, ocenjuju da nije pitanje da li će vlada biti naterana na takav potez, već kada će do toga doći".

Irska će sasvim sigurno biti jedna od tema dnevnog reda hitnog sastanka evropskih ministara finansija.
Iako vlada u Dablinu, kao što je naglasio premijer, nije primorana da u ovom trenutku pozajmljuje novac na međunarodnom tržištu, jer je to nedavno uradila i dovoljno napunila kasu za pokrivanje izadataka do polovine iduće godine, druge zemljama kojima je novac neophodan - poput Grčke, Portugala i Španije, moraju da pristanu na izuzetno loše uslove, odnosno visoke kamatne stope.
To je domino efekat koji članice evrozone po svaku cenu žele da izbegnu.

Slaba ekonomska integracija

A koliko je uopšte sam evro - valuta koju koriste države sa tako velikim razlikama na ekonomskom planu, izvor problema evrozone?
To pitanje BBC je postavio ekonomskom analitičaru Sajmonu Tilfordu iz Centra za evropske reforme:
"Kada je uvedena zajednička evropska valuta, nije se u dovoljnoj meri shvatalo da je za njen uspeh neophodan veliki stepen političke i ekonomske integracije. Monetarna unija koja dobro funkcioniše mora da bude integrisana u najvećoj mogućoj meri i zato je neverovatno da se neke vlade članica evrozone i dalje protive većoj ekonomskoj integraciji. Preduslov za dugoročni opstanak evra jeste da ekonomija evrozone postane jedna i jedinstvena ekonomija"
Aktuelni problemi u nekim zemljama evrozone ukazali su i na još neke propuste, ističe sagovornik BBC-ja:
"Sada znamo da članice evrozone moraju mnogo bolje da koordiniraju svoju politiku. Nije moguće da jedna članica sprovodi politiku koja može da bude uspešna samo na račun neke druge zemlje - u ovom slučaju mislim na Nemačku koja je tokom godina osigurala lavovski deo na tržištu evrozone i sada ima ogroman trgovinski suficit. A suficit za jednu zemlju podrazumeva deficit za drugu."

"Neravnoteži koja vlada među zemljama evrozone nije se do sada poklanjalo dovoljno pažnje, a sada kada je ona izbila na površinu, veliko je pitanje da li štetne posledice mogu da se ublaže", stav je ekonomskog stručnjaka Sajmona Tilforda.

Поп и попадијко дозвољени у Немачкој

Хомосексуални свештеници и свештенице немачке протестантске цркве у Баварској од сада смеју у парохијском дому да живе заједно са партнером или партнерком, уколико пар живи у регистрованој заједници.
Бивша социјалдемократско-зелена влада Немачке донела је закон који омогућава хомосексуалним паровима да региструју "животно партнерство", такозвани хомо-брак који није у потпуности изједначен са хетеро-браком. Но, и у тој заједници партнери имају низ обавеза и права које уживају и партнери у "класичном" браку.   
Поред овог услова, хомосексуални протестантски свештеници и свештенице, да би у парохијском дому живели са партнерима или партнеркама, морају да имају и одобрење претпостављених.   
Већ сада хомосексуални свештеници и свештенице Немачке евангелистичке цркве имају право да држе службу у својој црквеној општини и да партнерство са особом истог пола региструју у матичном уреду. Искључена је била само могућност да ови парови живе заједно у парохијском дому. Баварска бискупија је отишла корак даље дозвољавајући и то својим свештеницима.   
Према наводима бискупије, тренутно је шесторо хомосексуаланих протестантских свештеника и свештеница у Баварској регистровало животне заједнице. Црквени великодостојници оцењују да је удео хомосексуалаца међу протестантским свештеницима "испод 10 одсто, дакле не виши него у остатку становништва".

Е шта све човек неће доживети у овој ЕУ. Поп и попадијко. 

Istraživanje agencije "Galup"
Ne treba nam EU, imamo Mladića

Podrška Evropskoj Uniji opala je u poslednjih godinu dana i sada iznosi 44 procenta, dok su ranija istraživanja pokazivala procenat od 70 odsto. U Srbiji je primetna i slaba podrška radu nacionalne Vlade ili eventualnom ulasku zemlje u NATO, a čak 35 odsto građana Srbije smatra da vlasti u zemlji znaju gde se krije Ratko Mladić, rezultati su poslednjeg "Galupovog" istraživanja

U evropskom sedištu organizacije "Galup", koja je sprovela istraživanje, kažu da su iznenađeni padom podrške EU među građanima Srbije. Andrej Pirka, analitičar "Galupa" smatra da je bilo očekivano da će ta podrška porasti posle vizne liberalizacije. "Mislim da je u pitanju opšti trend laganog opadanja podrške EU u regionu. Rezultati vizne liberalizacije možda nisu bili dovoljno opipljivi kako bi uticali na podršku EU u Srbiji ili Makedoniji. Jedan od razloga može biti i ekonomska kriza - možda u ovom trenutku nije toliko poželjno pripadanje klubu koji prolazi kroz tako duboke probleme", kaže Pirka.

Predstavnici vlasti u Srbiji smatraju da i pored prezentiranih rezultata podrška građana EU nije opala i da je reč o "drugačijoj metodologiji istraživanja", dok "evroskeptici" smatraju da je takav rezultat posledica razočaranja građana u neispunjena obećanja vladajuće koalicije.

U "Galupu" ističu da je opšta podrška evrointegracijama na Zapadnom Balkanu i dalje visoka. U svim zemljama, sem u Hrvatskoj, gotovo dve trećine građana na eventualnom referendumu bi se izjasnilo za ulazak u Uniju. To što je u Hrvatskoj, koja je najbliža članstvu u EU, najmanja podrška samom ulasku u zajednicu evropskih zemalja (43 odsto građana Hrvatske glasalo bi protiv, a 38 za ulazak u EU), u "Galupu" objašnjavanju time da je narod sve svesniji teškoća reformi, što se zemlja nalazi dublje u evrointegracionom procesu.

U Srbiji je i dalje vrlo mala podrška eventualnom pristupanju zemlje u NATO i samo 13 procenata građana smatra da bu ulazak zemlje u Severnoatlantsku alijansu bio dobar potez, dok njih 52 odsto ne želi da vidi Srbiju u NATO.

Kada je reč o Kosovu, ljudi u Srbiji ne postaju „pomirljiviji“, naglašavanju u "Galupu". Prema njihovim podacima 67 procenata Srba smatra da Srbija nikada neće priznati Kosovo, a raste broj onih koji se ne slažu ni sa mogućnošću podele teritorija.

Istovremeno 38 odsto ispitanika u Srbiji, upitanih za mišljenje o Ratku Mladiću, smatraju da je on patriota , dok ih 19 procenata misli da je Mladić ratni zločinac.

„I dalje postoji vrlo visoka podrška Mladiću u Srbiji“, kaže Andrej Pirka. On kaže da su u toj agenciji iznenađeni odgovorom na pitanje o tome šta ljudi misle gde se krije Ratko Mladić, gde je oko 35 odsto građana Srbije odgovorilo da misle da vlasti u zemlji znaju gde je Mladić, ali da ne žele da ga uhapse.

http://www.e-novine.com/srbija/vesti/42355-treba-nam-imamo-Mladia.html
--------------
па другови и другарице,''социЈолози,политиколози,психолози...'' и остали црвени.... мало сте се ПРЕРАЧУНАЛИ!

Срби воле Косово, а ЕУ све мање
17. новембар 2010. | 15:59 | Извор: Тањуг Београд -- Већина грађана Србије сматра да Србија не треба да призна Косово, док истовремено опада поверење у ЕУ, показује истраживање “Галуп Балкан монитора“ за 2010.


Већина грађана Србије против независности Косова, док поверење у ЕУ све више опада
Резултати, које су данас објавили “Галуп“ и Европски фонд за Балкан, показују и да су грађани незадовољни економским стањем, али да не би отишли из земље.

Упркос тешкој економској ситуацји у земљи, 77 одсто Срба изјавило је да жели да остане у Србији, док само 19 процената види бољи живот у иностранству.

Ефекти финансијске и економске кризе још се осећају у Србији, показало је истраживање, тако да је 78 одсто испитаника изјавило да једва дочека крај месеца.

Људи у Србији су најпесимистичнији када је реч о економском развоју њихове земље - 70 одсто испитаника сматра да се економска ситуација погоршала, што је за четири одсто више у односу на 2009. годину.

Светло на крају тунела се ипак назире, јер 45 одсто испитаника, највећи проценат у региону, верује да ће пронаћи посао за годину дана.

Што се тиче придруживања Србије Европској унији, мање од половине грађана, 44 процената сматра да је то добра ствар, али би 63 одсто испитаника гласало за чланство Србије у ЕУ на евентуалном референдуму.

Да Србија никада не треба да призна независност Косова сматра 67 одсто њених грађана који су учествовали у истраживању.

Осам од 10 испитаника је навело да је корупција раширена у политици и привреди, док је 12 процената изјавило да је током протекле године било приморано да да мито, наведено је у истраживању “Галуп Балкан монитора“.

Поред Македонаца, Срби у њавећем проценту сматрају да би у наредних пет година могло да дође до избијања рата у региону.

Чак 24 одсто испитаника сматра да ће до рата доћи вероватно или сигурно, док 64 одсто сматра да би везе са суседима требало да буду снажније.

Само 13 процената је изјавило да је добра идеја да Србија уђе у НАТО, док се 52 одсто успротивило тој идеји.

Од анкетираних, 37 одсто испитаника сматра да власти не могу да пронађу Ратка Младића јер се крије у иностранству, док је 35 процената уверено да власти знају где је али не желе да га ухапсе.

Истраживање “Галуп Балкан монитора“ за 2010. годину рађено је од 18. јуна до 19. јула 2010. године на 7.000 испитаника у региону, док је у Србији испитано 1.000 људи. Овим истраживањем Косово је третирано као посебна статистичка јединица.

Белци у Британији постају мањина

Уколико се садашњи ритам имиграције задржи, белци ће до 2066. године постати мањинско становништво Велике Британије, пише лондонски "Телеграф".
Прилив страних радника ће довести до "промене националног идентитета" Британаца, сматра демограф Износећи своја предвиђања поводом препорука за нове имиграционе квоте које власти данас треба да саопште, он је навео да ће бела британска заједница - коју чине Енглези, Велшани, Шкоти и Ирци, за нешто више од 50 година представљати мање од половине укупног становништва земље.
Према подацима британског Завода за статистику, уколико се имиграција настави по ритму од око 180.000 људи годишње, број белих Британаца ће до 2051. пасти са 80 на 59 одсто укупног броја становника.
У том раздобљу, број белих придошлица порашће са четири на 10 одсто, а етничко мањинско становништво са 16 на 31 одсто.
"На основу ових података може се закључити да ће бело британско становништво спасти на 45 милиона људи до 2051.", казао је Колеман.
"Уколико се тај тренд задржи, бело британско становништо постаће мањина 2066", додао је он, истичући да ће се међу млађом популацијом то десити чак и раније и да ће довести до огромне промене у националном идентитету - култури, политици, економији и вери.
Онима који заговарају драстично ниже квоте, Колеман поручије да и у случају да се имиграција сведе на 80.000 људи годишње, бели Британци ће ипак бити бројчано надвладани до 2080.

Британци најбројнија нација до 2050. године
 
Британија ће бити најмногољуднија земља у Европи до 2050. године, испред Француске и Немачке, показују званичне демографске прогнозе. Према тим анализама, европска популација ће се генерално смањити у наредних 40 година, али ће се број Британаца повећати за 15 милиона. Тако ће на Острву, уместо данашњих 62,2 милиона становника живети њих 77 милиона. То је више него Француза, за које се прогнозира да ће их бити 70 миллиона и Немаца, који би требало да буде 71,5 миллиона.

Па и онако спадају у ред најружнијих нација те и није штета

Da li postoji ovde zasto mrzim Rusiju?

Не!
Отвори је ти.

Српски радници у Словачкој робови

Самостални синдикат металаца обратио се Инспекторату Министарства рада и социјалне политике захтевом да преиспита како страни послодавци примењују Закон о заштити наших грађана на раду у иностранству. Непосредан повод је понашање руководства словачке фирме ЖОС, која је 2007. године купила "Гошину" Фабрику шинских возила у Смедеревској Паланци.
Потпредседник поменутог синдиката Божидар Тодоровић тврди да та фирма од августа ове године упућује у Словачку производне раднике из својих погона у Смедеревској Паланци. То би било у реду да пракса не показује да то чини под условима супротним Закону о заштити наших грађана који су радно ангажовани у ЖОС-у.

Тодоровић наводи да се радници из Смедеревске Паланке тамо упућују на обуку, а у ствари тамо раде на тешким и сложеним пословима и по 12 сати дневно. Они у ЖОС-у, супротно Закону о заштити наших грађана, нису пријављени на пензијско и инвалидско осигурање, немају здравствено осигурање и заштиту, па ни друга права из радног односа као држављани земље запослења, односно њихове колеге у ЖОС-у.

Наш саговорник открива да је било више случајева лакших и тежих повреда српских држављана на послу. Њима се у таквој ситуацији за сваки преглед код лекара одбијао одговарајући износ од остварене зараде. Уз то су враћани у Смедеревску Паланку где су вођени на боловању са накнадом од 65 одсто од зараде. Како је њихово одсуство с посла проузроковано привременом спреченошћу за рад, и како у Србији није могуће направити повредну листу, њима је разлика до сто одсто исплаћивана на руке.   
Дупло мање плаћени

Председник Самосталног синдиката металаца Божидар Тодоровић истиче да српски радници у Словачкој имају дупло мању зараду од својих колега Словака.

- Многи тамо одлазе страхујући да не изгубе радно место у Фабрици шинских возила у Смедеревској Паланци. Послодавац нам је рекао како ти радници забушавају на послу те да су због тога мало плаћени. Просто је невероватно да радници који су свих ових година пребацивали норму сада то не успевају - каже Тодоровић.

Тодоровић са жаљењем констатује да је у последњих месец дана дошло до повреда неколико радника, који су из Смедеревске Паланке послати у Словачку. Уместо да тамо буду осигурани и да им фирма сноси трошкове лечења, они се враћају назад са образложењем послодавца да су се разболели на послу.

- Будући да је то повреда нашег Закона о заштити наших грађана на раду у иностранству, ми смо као синдикат били принуђени да о томе обавестимо и наше Министарство иностраних послова и тако затражимо заштиту наших грађана на раду у словачкој фирми ЖОС. Анимирали смо и Министарство рада и социјалне политике, а из Директората за инспекцију рада нам је речено да страни послодавац и те како крши закон, те да ће по хитном поступку реаговати - каже Тодоровић.

Тодоровић наглашава да синдикат не тражи ништа друго осим да радници који су ангажовани у Словачкој раде под истим условима и да имају третман као и радници ЖОС-а у матичној фабрици.

Тодоровић износи податак да се у Фабрици шинских возила у Смедеревској Паланци, од кад су је преузели Словаци, догодило 330 повреда на раду, по чему ова фабрика спада у једну од ризичнијих у Србији.