PORTUGALSKI GENERAL BRANKO TVRDI: U Srebrenici nije bilo genocida; “Oluja” je bila etničko čišćenje


Bivši zamenik šefa misije vojnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH, general-major Karlos Branko, kaže da ga je savest naterala da napiše knjigu "Rat na Balkanu - džihadizam, geopolitika i dezinformacija"


Bivši zamenik šefa misije vojnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH, general-major Karlos Branko, kaže da ga je savest naterala da napiše knjigu "Rat na Balkanu - džihadizam, geopolitika i dezinformacija", u kojoj je napisao da u Srebrenici nije počinjen genocid, kao i da je akcija "Oluja" bila etničko čišćenje.

"Ono čemu sam bio svedok na terenu u mnogo slučajeva bilo je veoma različito od priča objavljenih u medijima. Bilo mi je vrlo jasno da postoji zvanični narativ, koji se ne podudara sa realnošću, prilično udaljen i različit od činjenica", rekao je Branko u intervjuu za "Politiku".

On je potvrdio da je osnovna teza u knjizi, objavljenoj u novembru 2016. godine, da zločin nad Bošnjacima u Srebrenici nije bio genocid i da je "Oluja" u Hrvatskoj bila etničko čišhcenje.

"U Srebrenici, bosanski Srbi, kao i druge etničke grupe, počinili su ozbiljne ratne zločine. Ali, ratni zločini nisu genocid. Ratni zločini i genocid su različiti realiteti, u smislu njihove suštine, kao i sa pravnog gledišta", navodi Branko.

S druge strane, kako je dodao, u Krajini je cilj hrvatskih vlasti bio da se protera cela zajednica, cela etnička grupa iz regiona, bez obzira kojim sredstvima.

"To ima ime: etničko čišćenje. Oni koji nisu uspeli da pobegnu bili su brutalno ubijeni bez obzira na godine i pol", rekao je Branko, koji se na položaju zamenika šefa misije voujnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH nalazio od 1994. do 1996. godine.

Kako je dodao, činjenice su danas, više od 20 godina kasnije, jasne ako se uporedi etnički balans u ove dve regije pre i posle rata.

"Danas je srpska populacija u Hrvatskoj neznatna, maltene je nestala. Hrvatska uopšte više nije multinacionalna država kakva je bila pre raspada Jugoslavije", istakao je Branko.

Na pitanje da li se suočava sa argumentima da je "nekritični srbofil" ili u najmanju ruku "antislamista", on kaže da nije ni pro-Srbin niti antislamista, već da samo pokušava da bude što je moguće neutralniji, oslanjajući se na fakte, a ne na "prigodno iskonstruisane narative koji zaboravljaju nepoželjne činjenice".

"Svestan sam da je to rizična i nepopularna opcija, posebno kada imam dobre prijatelje sa obe strane rovova. Ponekad je teško održati balans, ali s toliko prepreka na putu, ovakvim pristupom imao sam uspeha u većini slučajeva", rekao je on.

Govoreći o najupečatljivijim iskustvima sa Balkana, on kaže da su mu tri događaja ostala urezana u sećanje.

"Prvi su posledice "Oluje" 1995. godine, sa "crnokošuljašima" koji su učestvovali u masakru bespomoćnih Srba koji nisu uspeli da pobegnu, i to pred ravnodušnom međunarodnom zajednicom; drugi je bombardovanje Markala 1995. kao i amaterski i neprofesionalni način na koji je krivac odmah identifikovan, bez dovoljno pouzdanijh informacija za konzistentni zaključak; treći je, naravno, Srebrenica i svi događaji koji su usledili", rekao je on.

Knjiga "Rat na Balkanu - džihadizam, geopolitika i dezinformacija" uskoro bi trebalo da bude objavljena na srpskom jeziku u izdanju "Knjiga komerca", a Branko navodi da je inicijalna ideja da se knjiga prevede na srpski jezik njegova.

"Budući da knjiga govori o dramatičnom ratu koji je pogodio nacije Južnih Slovena, bio sam čvrsto uveren da su oni prava čitalačka publika. Tako ima smisla da ova knjiga bude na srpskom da bi dosegla do što šireg čitalaštva, uključujući akademike, političare, novinare i narod uopšte", rekao je Branko.

On je dodao da se nada da će knjiga biti objavljena i predstavljena na Sajmu knjiga u Beogradu 2019. godine.

Русија: Разочарани смо ставом ЕУ о војсци Косова


Нејасан став Европске уније по питању војске Косова је разочаравајућ, одсуство реакције ОЕБС-а због овог провокативног подухвата Приштине је задивљујуће, изјавио је стални представник Русије при тој међународној организацији Александар Лукашевич.

„Поново нас је разочарао став ЕУ која је на себе преузела улогу посредника у преговорима између Београда и Приштине. Све је јасније да ће Брисел наставити да жмури на сва кршења међународног права од стране Косова“, рекао је.

Лукашевич је нагласио да све то у потпуности дискредитује посредничку улогу ЕУ, на којој је огромна одговорност не само због тога што су преговори отишли у ћорсокак, већ и због могућих последица милитаризације Косова.

Он је навео и да је неодговорна подршка Косова од стране САД и ЕУ послужило као стимуланс да власти у Приштини уопште и донесу одлуку о формирању косовских оружаних снага, игноришући све своје међународно-правне обавезе али и мишљења многих савезница из НАТО-а.

„Незаконита одлука приштинских власти мора бити моментално повучена. Позивамо западне покровитеље Приштине да то издејствују“, додао је.

Лукашвич је такође рекао и да формирање косовске војске искључује било какву могућност да се постигне политички компромис између Београда и Приштине, те да таква мера повећавају ризике од новог крвопролића на Балкану

Eh ti Rusi, stalno neka razocarenja, zato valjda tolko i piju vodku 

Британска премијерка захвалила војсци за одбрану од „руске инвазије“


Британска премијерка Тереза Меј похвалила је британске оружане снаге у свом божићном обраћању, хвалећи њихов рад на извршавању разних задатака укључујући, између осталог, чишћење нереда након инцидента у Солсберију и чување британског „мора и неба“ од „инвазије Русије“.

„Изнова и изнова сте се супротстављали агресији и онима који крше правила заснована на међународном поретку. Треба да будете изузетно поносни на све што радите — баш као што је читава земља поносна на вас“, истакла је Тереза Меј у свом обраћању.

Премијерка је похвалила војску зато што је „одиграла кључну улогу у чишћењу након мучног напада нервним агенсом на улицама Солсберија“ и на „заштити наших вода и нашег неба од руске инвазије и јачања наших савезника у Источној Европи“, пренео је „Индепендент“.

Међутим, остаје нејасно да ли руске оружане снаге знају да је требало да упадну у британска мора и небо.

Она је такође похвалила оружане снаге за „напад на тероризам као део глобалне коалиције против ДАЕШ-а“ у Сирији.

Придржавајући се уобичајених израза, премијерка Меј је навела да су британске оружане снаге послале „поруку“ сиријском председнику Башару Асаду да Даунинг стрит неће стајати по страни „док се користи хемијско оружје“. Мејова није објаснила какве тачно акције британског контингента у Сирији она сматра као „слање поруке“ Асаду.

„Заједно са нашим америчким и француским савезницима“, снаге Велике Британије „шаљу поруку Асадовом режиму да нећемо стајати по страни док се користи хемијско оружје на породице, укључујући и малу децу, као што је то било у априлу“, објаснила је она.

Чланови коалиције су више пута оптуживали председника Асада за употребу отровних хемикалија над својим грађанима, упркос доказима руске војске да су терористичке снаге примењивале хлор приликом гранатирања.

Последњи шамар у Паризу


Понижавање Србије на обележавању стогодишњице примирја у Првом светском рату снажно је одјекнуло у јавности. Велики рат је и данас, како се показало, жива и осетљива тема, једно од „места сећања” која улазе у основе српског националног идентитета.

Чуђење и затеченост српског јавног мњења открили су, међутим, још једну важну чињеницу. После свега што су им Француска и остале земље Запада учинили у последње три деценије, Срби су ипак очекивали другачији однос. Они и данас осећају потребу да им Запад, као врховни морални и историјски жрец, призна и потврди њихове подвиге и жртве. Како се стално и изнова потврђује, Срби и даље живе у свету снова и илузија. Та ирационална неспособност да се политика земаља Запада према њима сагледа мирно, разумно и објективно, представља главни узрок не само понижења него и несрећа које су ова земља и народ претрпели у 20. веку.

Данас смо, како се види, ушли у завршну, леталну фазу ове самоубилачке заслепљености. Спремни смо да, због „евроинтеграција”, пустих обећања и тапшања по рамену, преко 120.000 својих сународника, своју Свету земљу и најдрагоценије успомене, предамо на милост и немилост Макрона, Меркелове, Трампа, Тачија, Харадинаја, Раме и њихове заједничке творевине – „велике Албаније”. Прецизности и правде ради, рецимо да наш председник и влада хоће да се с Косовом и „великом Албанијом” „разграниче” и да им, са територијама јужно од Ибра, предају око 70.000 наших грађана и све наше највеће светиње – Пећку патријаршију, Високе Дечане, Богородицу Љевишку, Грачаницу…

Како протумачити то што председник Србије, после свега, изјављује да ће председник Француске у Београду бити дочекан „величанствено”? Зашто је дошао на овај скуп, упркос заставама Косова у Нотр Даму и зашто га није напустио када је у прве редове постављен један Хашим Тачи, док је њему намењено место гледаоца на трибинама? Да ли је Пољска, земља која је, пошто је у 18. веку избрисана са мапе Европе, васкрсла у Првом светском рату, претрпела било какве последице јер се није појавила на маскаради у Паризу? Можда грешим, али тамо нисам видео ни Британце?

У Паризу је, у ствари, све могло да буде много горе. Знатно пре овог понижења, наши званичници изјављивали су да рачунају на Макронову подршку у убеђивању Немачке да пристане на „компромисно решење”. Судећи по њиховим изјавама, они су били спремни да у Паризу преговарају о „разграничењу”. Како бисте ви, уосталом, третирали званичнике земље који се на такав начин играју животима својих грађана и својим територијама?

Колико пута је потребно да нас понизе да бисмо престали да им се до земље клањамо? Колико пута да нас слажу да бисмо престали да им верујемо? Колико бомбардовања и етничких чишћења да бисмо престали да им поверавамо бригу о земљи, деци и светињама?

Ових дана навршило се сто година од рођења Југославије. Она је била чедо Француске, Велике Британије и САД, земаља победница над Немачком и Аустроугарском. Изградили су је српски западњаци, они који су, како је Јован Дучић писао, у Београду отварали кишобране онда када је у Паризу падала киша. На исти начин настала је и Чехословачка. Запад је потом предао чешке западњаке Немачкој (1938), да би српске западњаке прво гурнуо у сукоб с њом, затим их бомбардовао и, напослетку, предао Титу. Данас су Француска, Британија и САД поново пристале на немачку Европу, дакле на ново уништење Чехословачке и Југославије. Оне су у Босни и Херцеговини и Србији, понесене страшћу за разарањем, превазишле и саму Немачку. Македонија је пристајала на све њихове захтеве, али је то није спасло – они је разарају с посебним задовољством.

После свега, остаје нам да бранимо демократију и људска права од Запада. Он подржава режим у ЦГ, који хапси вође опозиције и чије се перјанице хвале да су признале „Косово” упркос вољи преко 80 одсто грађана. У Македонији је Запад, када је на референдуму доживео фијаско, поништио демократску вољу грађана. Запад се супротставља убедљивој већини становника Србије који, према свим истраживањима јавног мњења, не прихватају ни „разграничење”, ни сецесију „Косова”. Такав је став српске академске јавности и највише црквене јерархије, Светог архијерејског сабора Српске православне цркве па и, што је недовољно примећено, престолонаследника Александра Карађорђевића. Упркос политици Запада, већина становника Србије, дакле, не прихвата гажење људских права Срба на КиМ и озакоњење етничких чишћења из 1999. и 2004.

Хоће ли српске власти престати да извршавају налоге странаца и коначно послушати своје грађане, разум и историјско искуство?

 

*Ванредни професор Филозофског факултета у Београду

Strazbur odbio tužbe Srba prognanih iz Hrvatske!


Sramna odluka Evropskog suda za ljudska prava koji ne štiti zahteve našoh sunarodnika oteranih sa svojih ognjišta. Puzigaća: Proterani više od 20 godina nemaju nikakva prava

EVROPSKI sud za ljudska prava u Strazburu odbio je desetak tužbi, koje su Srbi podneli protiv Hrvatske, zbog nemogućnosti ostvarivanja prava stečenih u toj državi.

Predsednik Udruženja radnika i invalida rada izbeglih iz Hrvatske sa državljanstvom BiH Nikola Puzigaća potvrdio je za "Novosti" da su Srbi izbegli iz Hrvatske poniženi i diskriminisani, da njihove tužbe protiv Hrvatske neprihvatljivim proglašava "sudija-pojedinac", i da se u obrazloženju navodi da na ovakvu odluku stranke nemaju pravo žalbe.

- Mi Srbi gubimo sve pravne bitke. I u Hrvatskoj i u Strazburu. Srbi su proterani i opljačkani od strane Hrvatske i već više od 20 godina nemaju nikakva prava pred sudovima u Hrvatskoj - ističe Puzigaća.

Ipak, najavljuje da će Udruženje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu podneti krivične prijave protiv "sudija-pojedinaca" koji su doneli ovakvu odluku.

- Izbegli Srbi iz Hrvatske razočarani su ovakvom odlukom Suda u Strazburu, jer proizilazi da ovaj sud ne želi da zaštiti ljudska prava Srba u Hrvatskoj i njihova stečena prava u toj zemlji kao što su radna, penzijska, imovinska, stanarska i druga prava - zaključio je Puzigaća.

On navodi da im Hrvatska duguje 190 miliona evra, na osnovu neisplaćenih penzija, ali i da Hrvatska duguje proteranim Srbima oko dve milijarde evra, na osnovu šteta na 50.000 srpskih kuća i stanova koji su mimo zakona u ratu oteti, zapaljeni i potuno uništeni.

- U Hrvatskoj je bilo i 15.000 predratnih penzionera kojima je isplata njihovog prihoda od stečenog prava jednostrano obustavljena u vremenu od prosečno 70 meseci i što im nikada nije isplaćena - kaže Puzigaća i dodaje da je preko 200.000 Srba proteranih iz Hrvatske, imalo pravo na prihod u postupku privatizacije po osnovu tekućeg i minulog rada, ali je Hrvatska sve odbila, donošenjem niza skandaloznih zakona.

Dalje kaže i da je čak za 50.000 srpskih porodica proteranih iz Hrvatske na nezakonito i na diskriminacijski način zabranjeno pravo na posed stana, tzv. stanarsko pravo, od strane Hrvatske.

- Preko 40.000 srpskih porodica ostalo je bez imovine, jer su miniranjem i paljenjem njihove kuće i okućnice trajno uništene. Oko 15.000 srpskih porodica iz Hrvatske, kojima kuće nisu srušene i zapaljene, ostale su bez imovine jer je njihova imovina date na privremeno besplatno korištenje licima lojalnim novoj ratnoj vlasti u Hrvatskoj - pojašnjava Puzigaća.

Udruženje radnika i invalida rada izbeglih iz Hrvatske, sa državljanstvom BiH, predalo je u oktobru ove godine Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu 10 tužbi protiv Hrvatske zbog nemogućnosti ostvarivanja stečenih prava Srba u toj zemlji.

GUBITAK PRAVA

HRVATSKA je godinama unazad preko Ustavnog suda i drugih institucija nametnula na desetine zakona, kaže Puzigaća, kojim su ozakonili pljačku srpske imovine i zabranili povrat imovine proteranim Srbima.

- Svaki Srbin koji uđe u proces vraćanja imovine u Hrvatskoj i traži svoja prava u startu je izgubio pred pravosuđem Hrvatske - ističe Puzigaća.

Не коче нас само елите: Ни грађани најјачих земаља не желе да нас виде у ЕУ


Резултати истраживања Еуробарометра који показују да код грађана постоји известан тренд засићења проширења Европске уније новим чланицама, док са друге стране, у земљама које можемо сматрати кандидатима за пријем и даље не опада ентузијазам за улазак у тај савез, нису неочекивани, каже за Спутњик аналитичар Саша Адамовић.

Већина грађана ЕУ противи се проширењу Уније новим чланицама у наредним годинама, док истовремено у земљама кандидатима и даље превладава подршка чланству у ЕУ и уверење да би то било корисно, показало је најновије истраживање Еуробарометра које спроводи Европска комисија.


Већ дуго се говори да постоји нека врста замора од проширења ЕУ и она је протеклих година примајући и неке нове државе у своје чланство, а гледајући им у много чему кроз прсте, заправо довела до тога да се проблеми у ЕУ увећају, додаје Адамовић.

„Са друге стране, ЕУ је већ неко време у озбиљној политичкој и економској кризи и то ових дана видимо и тако што се у неколико врло важних земаља одржавају протести грађана који већ дуго осећају да су у ЕУ која је требала да им омогући мир, рад, ред, стабилност и економско благостање, али да су све те њихове наде изневерене. Економска ситуација је све гора и гора, неједнакост између танког слоја елите и све већег броја грађана ЕУ све већа и већа“, каже Адамовић.

Он додаје да је у протеклих неколико година велики утицај на ЕУ имао долазак милиона миграната који мењају демографску слику и врше велики притисак на социјални систем земаља чланица.

Такође, грађани ЕУ променом законодавства губе све више социјалних права, осећају да је терет пореза који се на њих сваљује све већи, а у Европи све више влада страх од терористичких напада. ЕУ се налази на великој раскрсници и то грађани и те како осећају.

Влада велика неизвесност кад је у питању сама будућност ЕУ, а има и гласова који тврде да би за десет година ЕУ могла да се распадне, сматра Адамовић.


„Наравно, поред ’брегзита‘, сваки час се помиње могућност да и неке друге државе у одређеном тренутку напусте ЕУ, а са друге стране, раст суверенистичких или националпопулистичких покрета у Европи последњих година такође доводи у питање досадашњу политику ЕУ, односно бриселских елита које немају адекватан одговор на кризу која се дешава у ЕУ“, каже Адамовић.

У том смислу, свакако ће следећи европски парламентарни избори у мају следеће године где се очекује значајан успон европских суверенистичких странака, итекако утицати на будућност саме ЕУ.

Коментаришући резултате истраживања по којима проширење највећу подршку ужива у Шпанији (71 одсто), Пољској и Литванији (66 одсто), Румунији (65 одсто), Мађарској (62 одсто) и Хрватској (61 одсто) док су највећи противници Финска (64 одсто), Француска (62 одсто), Немачка (61 одсто) и Аустрија (58 одсто) Адамовић каже да се показало да у оним државама које економски још увек добро стоје, више не постоји расположење ка проширењу.

Друге државе које имају бројне економске и демографске проблеме, као и проблеме незапослености, подржавају проширење, док са друге стране грађани тих држава напуштају своје земље и селе се у неке друге крајеве ЕУ у потрази за послом.


„Сличну ствар можемо да приметимо и код држава које су потенцијални кандидати. И даље постоји одређени ентузијазам кад је прикључење ЕУ у питању и вероватно је на првом месту то што је улазак у ЕУ за те грађане још нека врста уласка у ’обећану земљу‘, где ће моћи да постигну одређено економско благостање, ако не у својој, онда у некој другој држави“, каже Адамовић.

Међутим, велико је питање не само каква је будућност ЕУ већ и колико је у овом тренутку могућност проширивања Уније заиста остварива.

Кад је Србија у питању, пре неколико дана имали смо посету немачког посланика Петера Бајера из владајуће Хришћанско-демократске уније, који нам је јасно ставио до знања да без признања независности Косова нема уласка у ЕУ, подсећа Адамовић.

„Ако узмемо то у обзир, питање је колико у овом тренутку и да ли уопште наше европске интеграције које предуго трају, уопште имају некаквог смисла“, закључио је Адамовић.

Стандардни Еуробарометар за јесен 2018. године спроведен је између 8. и 22. новембра на узорку од 32.600 људи широм ЕУ и у земљама кандидатима Албанији, Црној Гори, Македонији, Србији и Турској, као и у непризнатој турској републици Северни Кипар.

"Pisali smo o tome" 
Davace neku kintu, ekonomski je Srbija ionako okrenuta i zavisna od EU, radnu snagu mogu i ovako da mobilisu i uvek mogu da stisnu ako nesto krene naopako, sta ce im vise, cilj je postignut. Uz to Srbija tesko moze da se okrene Rusiji, ni vojno ni ekonomski...

ово је најбољи статус,нисмо члан могу да нам дућкају,а имамо пристип појединим фондовима