jos kako treba jos kako...

ne samo savete nego ce je i spasavati spolja...

"Za Bregzit kriv Toni Bler i migranti iz istočne Evrope"


London -- Britanski ministar finansija Filip Hamond izjavio je da je bivši britanski premijer Toni Bler kriv za Bregzit.

Kako je rekao, Bler je kriv jer je dozvolio da “poplava“ migranata dođe u Britaniju iz Evropske unije.

Hamond, koji je podržao kampanju za ostanak u EU, rekao je da je Blerova krivica što su se Britanci osetili loše zbog priliva imigranata, nakon što je bivši lider Laburista dozvolio radnicima iz novijih članica EU iz istočne Evrope da ulaze u Britaniju bez ikakve kontrole.

“Imali smo poplavu migranata u Britaniji, mnogo veći broj nego što je vlada predvidela 2004. i 2005. Mislim da je stav iskazan na referendumu formiran u tom periodu kada su ljudi osetili strah zbog migranata iz istočne Evrope“, rekao je Hamond.

“Vlada Tonija Blera nam je rekla da očekujemo 30.000 – dobili smo 300.000. Razumem zašto su ljudi uvideli da je ta promena zastrašujuća“, dodao je on.

Deset država pridružilo se EU 2004. godine. Među njima, sedam je bilo iz “istočnog bloka“ uključujući Češku, Litvaniju i Poljsku.

Tadašnji britanski premijer Toni Bler nije primernio nikakva ograničenja kretanja.

Bler je 2012. rekao da ne žali zbog svoje odluke i da “Poljaci rade dobar posao“.

Hebi ga, sad ce morati Britanci sami da zasucu rukave i da rade, nema Poljaka da rade a domaci da zive od socijale 

 

Irska najviše veruje u EU


 Irska je članica EU koja je najviše za Uniju i njeni građani su najveći optimisti oko budućnosti svoje zemlje, kao i bloka. Istovremeno bi većina u Velikoj Britaniji, da može, ovaj put glasala da ostanu u EU.

Na pitanje kako bi se izjasnili na referendumu o članstvu u EU, 80% Iraca i isti procenat Španaca odgovorio je da bi glasao za to da i dalje budu u Uniji, pokazalo je novo istraživanje agencije RED C Istraživanja.

EU ostaje relativno sigurna opcija širom Evrope i procenat ljudi u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji koji bi glasali za izlazak iz bloka manji je nego pre godinu dana. Broj onih koji bi se izjasnili za izlazak posebno je smanjen u Danskoj i Švedskoj.

U međuvremenu je u nekim zemljama u proteklih godinu dana osetno povećan procenat onih koji podržavaju izlazak iz EU - u Finskoj na 40 sa 29% a u Grčkoj na 46 sa 38%.

Italija se u 2016. zadržala na vrhu liste članica sa najviše onih koji su za izlazak iz EU jer 40% ispitanika u toj zemlji prema 42% u 2015. daje prednost izlasku iz EU, pokazalo je istraživanje agencije RED C.

Britanci bi sada glasali da ostanu u EU

Građani Velike Britanije bi, kada bi bio održan drugi referendum o članstvu u EU, ovaj put u većini glasali da ostanu Uniji. Danas bi 54% Britanaca glasalo da ostanu u EU a 46% da izađu dok je krajem 2015. za izlazak bilo 54%.

Irci su se izdvojili i po tome što u najvećem procentu veruju u pravac kojim njihova zemlja ide. Istraživanje je pokazalo da 62% Iraca veruje da Irska ide u dobrom pravcu.

Isto misli i 57% građana Islanda koji nije članica EU.

Međutim, u najvećem delu Evrope građani misle da njihove zemlje ne idu u dobrom pravcu a najviše takvih je u Grčkoj (89%), Francuskoj (82%) i Italiji (79%).

"Temelji EU su u 2016. godini ozbiljno uzdrmani. Zabrinjava činjenica da većina građana EU, osim onih u Irskoj, misli da njihove zemlje idu u pogrešnom pravcu, što je 'plodno tlo' za populističke partije sa krajnje desnice", rekao je direktor agencije RED C Ričard Kolvel (Richard Colwell).

Optimizam oko EU

Da su Irci najveći optimisti kada je reč o EU pokazalo je i novo specijalizovano istraživanje Evropske komisije Eurobarometar.

Optimizam oko budućnosti EU najveći je u Irskoj, 77%, a najmanji u Grčkoj, 30%, dok je prosek EU samo 50%.

To istraživanje je pokazalo da 69% Iraca ili 14 procentnih poena više nego u prolećnom Eurobarometru misli da stvari u Irskoj idu u dobrom pravcu.

Na drugom mestu su građani Luksembuga, gde 61% ispitanika misli da njihova zemlja ide u dobrom pravcu, dok je prosek na nivou EU samo 29%.

Takođe 47% građana Irske misli da EU ide u dobrom pravcu. Na nivou EU samo 23% ispitanih smatra da stvari idu u dobrom pravcu u Uniji.

Ponovo je najviše onih koji na EU gledaju pozitivno u Irskoj (55%) a slede Poljska (51%) i Rumunija (50%). Sledećih 31% ispitanika u Irskoj ima neutralan stav o EU a 13% negativan.

U EU kao celini 35% anketiranih ima pozitivnu sliku o EU, 38% neutralnu a 25% negativnu.

 
Izvor: EurActiv.rs

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/svi-imaju-najbolji-telefoni-holandanka-zivi-u-nisu-i-urnebesno-tacno-je-opisala/gejj9l1


 



o da...




blog joj je urnebesan....

 

Да ли после "нове Америке" стиже и "нова Европа"?


Овогодишњи избори у Холандији, Француској и Немачкој могли би драматично да промене политичку слику Европе и то уз подршку нове америчке администрације. Аналитичари сматрају да ће у Србији ојачати утицај десничарских партија, али недовољно да би променио европски пут Владе.

"Ово је година буђења Европе" - да ли порука са скупа десничарских и националистичких партија слути да би до краја године ово могли бити нови европски лидери? О томе се, 2017. године, одлучује на изборима у три земље. Зато, посматраче не чуди пакт странака Францускиње Марин ле Пен, Немице Фрауке Петри и Холанђанина Герта Вилдерса.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић наглашава да те партије не одбацују концепт европске сарадње, већ мисле да он мора бити такав да се поштује државност сваке од европских нација. "Отуда, те партије сарађују унутар европског парламента и по питању разних законодавних иницијатива, али и када се ради о концепту редефинисања ЕУ", наводи Анђелковић.

Осим редефинисања Уније, ујединило их је и противљење имиграцији, исламу, елитама. Може ли сигнал из Европе да мобилише и домаће странке, које деле сличне ставове?

Драган Ђукановић из Центра за спољну политику сматра и да ће у Србији ојачати капацитет политичких партија које су против ЕУ, односно које су десно политички оријентисане. "Али не мислим да ће њихов утицај бити толико јак да би се суштински спољнополитички приоритет Србије, а то је чланство у ЕУ изменио", додаје Ђукановић.

Окупљени на самиту у немачком граду Кобленцу нису крили да су мотивисани прошлогодишњим изласком Британије из Европске уније, као и избором Доналда Трампа за председника САД. Уверени су да уз "нову Америку," иде и "нова Европа".

Драгомир Анђелковић подсећа да је после победе на изборима Трамп прво позвао Мари ле Пен, што како је оценио, говори о његовом ставу. "Током говора на инаугурацији истакао је да се залаже за сарадњу нација које мисле о свом интересу. У складу са тим мислим да ће у многим национално суверенистичким партијама имати добре партнере", оцењује Анђелковић.

Са друге стране, Ђукановић сматра да не треба повезивати те две околности. Мислим да је тренд јачања деснице у европи кренуо пре избора у сад на којима је победио Трамп", каже Ђукановић.

Анализу тренутног стања даје бивши аустријски канцелар Алфред Гузенбауер. Европа је, сматра, преплављена таласом популизма, који доводи у питање европски пројекат стар седам деценија. Избор националистичких партија и лидера у Немачкој, Холандији, и Француској значио би по њему - "лаку ноћ евру и Европској унији".

 

Bez saglasnosti parlamenta nema Bregzita


 Britanski Vrhovni sud presudio je 24. januara da vlada ne može da pokrene proceduru za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije bez glasanja parlamenta. Vrhovni sud istovremeno je zaključio da za odluku o izlasku Britanije iz EU nije potrebna saglasnost parlamenata u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj. Očekuje se da britanski poslanici glasaju o Bregzitu pre 31. marta, za kada je vlada najavila pokretanje procedure.

Odlukom Vrhovnog suda britanskoj premijerki Terezi Mej "vezane su ruke" jer neće moći da pokrene proceduru za izlazak iz EU dok ne dobije saglasnost parlamenta.

I dok neki smatraju da bi odluka Vrhovnog suda, iako ne znači da će Britanija ostati u EU, mogla da odloži proces istupanja, vladini zvaničnici kažu da i dalje mogu da se drže planova.

Deo britanske javnosti kritikovao je vladu što se nije konsultovala sa parlamentom o odluci o napuštanju EU. Istovremeno je premijerka tvrdila da može da aktivira član 50 Lisabonskog ugovora, kojim se reguliše izlazak neke članice iz EU, bez saglasnosti parlamenta jer joj je mandat za to dao referendum. Takođe je Mej isticala da bi rasprava o detaljima njene strategije u parlamentu mogla da oslabi pregovaračku poziciju britanske vlade.

Članom 50, koji nikada do sada nije bio korišćen, biće pokrenuta formalna procedura za izlazak Britanije iz EU, za šta je sredinom 2016. na referendumu glasalo 52% Britanaca.

Sudije Vrhovnog suda odlučivale su 24. januara da li da potvrde odluku iz novembra kojom se parlamentu daje aktivna uloga u pozivanju na član 50 Lisabonskog ugovora ili da je odbace u korist vlade koja je tvrdila da to može da uradi bez glasanja u parlamentu.

Bregzit ne staje

Odluka sa referenduma održanog 23. juna, na kome je data većinska podrška napuštanju EU, izmenila je način razmišljanja u parlamentu i poslanici sada ne žele da ih vide kao one koji ne poštuju volju građana, tako da je gotovo nemoguće da parlament zaustavi Bregzit, piše agencija AP.

Vladajući konzervativci su za izlazak iz EU a lider laburista Džeremi Korbin rekao je da će poslanici njegove opozicione partije podržati proces izlaska, iako se neki oglušavaju na te pozive.

Korbin je nagovestio da će laburisti pokušati da izmene zakon koji predlaže vlada a Škotska nacionalna partija (SNP) najavila je 50 amandmana. Iako je to ozbiljna opozicija, očekuje se da parlament podrži vladin predlog.

Ipak, još je neizvesno da li će vlada dobiti pristanak parlamenta brzo koliko želi, s obzirom da produžene debate i amandmani mogu sve da uspore.

Šta sledi?

Vlada sada treba da traži glasanje u parlamentu kako bi dobila dozvolu da pokrene proceduru iz člana 50 Lisabonskog ugovora kojim počinje dvogodišnji proces izlaska Britanije iz Unije.

Očekuje se da vlada Tereze Mej objavi osnove svog plana već u popodnevnim satima 24. januara. Kako se navodi, ministri su već pripremili nekoliko mogućnosti za slučaj da vlada izgubi na Vrhovnom sudu, što se i desilo.

Vlada bi mogla već ove nedelje da dostavi predlog u parlament i traži usvajanje po hitnom postupku. Istovremeno Mej nastoji da umiri parlament navodeći da će poslanicima biti data prilika da glasaju o Bregzitu na kraju procesa pregovora, kada bude predstavljen predlog sporazuma sa EU.

Navodi se i da odluka Vrhovnog suda ne predstavlja pravu propast za vladu koja je ipak uspela da ubedi taj sud da parlamenti Škotske, Velsa i Severne Irske ne dobiju direktno pravo glasa u procesu pošto bi to, smatraju u vladi, značajno usporilo proces, s obzirom na političke neizvesnosti u Severnoj Irskoj i snažno protivljenje Bregzitu u Škotskoj.

Mej: Poštovaćemo odluku suda, ali ona ništa ne menja

Britanska premijerka izjavila je da će poštovati odluku Vrhovnog suda da je za pokretanje procedure o izlasku Britanije iz EU potrebna saglasnost parlamenta, saopšteno je iz njenog kabineta.

Dauning strit je saopštio da je britanski narod glasao za izlazak iz EU i da nikakva današnja odluka ne može to da promeni.

"Poštujemo odluku Vrhovnog suda i uskoro ćemo ih obavestiti o našim sledećim koracima", navodi se u saopštenju.

Kako navodi BBC, očekuje se da će poslanici o Bregzitu glasati pre 31. marta, za kada je britanska Vlada najavila pokretanje procedure.