isto je to...

Европа ове податке не жели да види: Има ли правде за злочине над Србима на Космету?


Тужилаштво Србије за ратне злочине преузело је више од 500 предмета из тужилаштава опште надлежности у којима је углавном реч о злочинима над око 2.000 Срба и лојалних Албанаца на Косову и Метохији.

Да ли ће починиоци злочина коначно стати пред лице правде?

У агенцијској вести не прецизира се у ком периоду су почињени злочини, а наизглед хладна статистика иде у прилог тврдњи да је рат почео пре рата.

Године 1995. се у јавности први пут појавило име терористичке организације Ослободилачка војска Косова, која је преузела одговорност за један број напада на подручју Подујева, Дечана и Пећи.

Средином исте године Приштина и други градови на Косову и Метохији су били засути памфлетима који су у заглављу имали наслов „Ћлирими“ („Ослобођење“). У некој од илегалних штампарија тада је први пут одштампано саопштење ослободилачке војске Косова.

Тзв. влада „Косово републик““, на челу са Бујаром Букошијем, из Бона је отворено заговарала убиства Срба. Организовани у тројке, а касније и четворке, припадници ОВК патролирали су косметским путевима и отимали људе. Улазили су и у села и, насумице пуцајући, убијали кога су затекли.

Списак отетих и убијаних је сваким даном бивао све дужи.

Бројке које следе натопљене су крвљу.

Од почетка 1995. године до краја 1998. Припадници ОВК извршили су 1.845 оружаних напада на припаднике Министарства унутрашњих послова Србије и грађане свих националности. Полицајци су били мете 1.075 терористичких напада, грађани и њихова имовина 745, а 25 пута је атаковано на места у којима су биле смештени Срби избегли из Хрватске.

У тим нападима убијена су 122 полицајца и 242 цивила, међу којима је 97 Албанаца, жртава ОВК. Лакше и теже повређено је 605 особа.

Отмице, мучења, масакрирања и логори обележили су 1998. годину. Само у току те године, која је претходила званично ратној, отето је 249 особа, међу којима је било 14 припадника МУП – а Србије и 235 цивила.

За 12 месеци те 1998. године догодило се 176 граничних инцидената приликом покушаја преноса оружја и војне опреме из Албаније, где је вршена обука терориста. Приликом пресецања канала којима су у Србију улазили обучени припадници ОВК, муџахедини и плаћеници из западних земаља, заплењено је више од 80 тона лаког и тешког наоружања, муниције и војне опреме, а убијено је 30 официра и војника Војске Југославије.



Широм Косова и Метохије припадници ОВК су 1998. године вршили синхронизоване нападе.

Метохијска села Дрсник, Дреновац, Велико Крушево нападана су из пешадијског наоружања, аутоматских пушака, минобацача. Нека села, попут Кијева, била су данима под опсадом ОВК. Када је у Јеловцу 22. јуна 1998. године спаљено 12 српских кућа становништво је успело да побегне у Клину. Тамо су се већ налазили избегли Срби из Биче, Грабца, Душевића, Јошанице, Долова, Млечана, Грабанице.

Готово истовремено напади су вршени и на косовска села Прилужје, Бањску, Гојбуљу, Племетину. На мети су била и сва српска села у општини Штрпце.

Срби су били принуђени да организују даноноћне страже. Тог лета и жетва је, тамо где је то било могуће, обављена под стражом.

Руководство ОВК је све радило како би извршило припреме за рат. Долазак верификатора ОЕБС- а у октобру није спречио терористичке нападе. Напротив, од тада до краја 1998. године припадници ОВК извели су 339 оружаних напада и провокација на припаднике МУП-а Србије, убили 11 полицајаца, 38 ранили, тројицу отели, од којих су двојицу после мучења убили. У истом периоду извршено је 111 напада на цивиле свих националности, при чему је 33 убијено, 29 рањено и 18 отето.

Са територије Албаније у том периоду извршено је 37 оружаних напада на граничаре. Војска Југославије је спречила 239 илегалних прелазака из Албаније.

Сцена за други чин ратне драме зване Косово била је припремљена. Требало је само исценирати Рачак и почети други чин – бомбардовање.

Трећи је почео након рата, када су колоне прогнаних Срба с Косова и Метохије кренуле, углавном долином Ибра, у трајни изгон, ка животу пуном неизвесности.

Са својих огњишта прогнано је око 250.000 Срба.

Они који су остали наставили су да живе у својеврсним гетима, енклавама у којима им нико није гарантовао безбедност. Низали су се злочини од којих издвајамо масакр у Старом Грацком 23. јула 1999. када је убијено 14 жетелаца, напад на аутобус „Ниш – еспреса“ на путу недалеко од Подујева 16. фебруара 2001, у коме је убијено 12 особа, а повређено 43 и убиство два дечака и рањавање четворо деце у Гораждевцу 13. августа 2003. Починиоци злочина нису пронађени.



Неколико месеци касније, 17. марта 2004. уследио је погром у коме је у тродневном насиљу убијени 10 Срба, а 4.012 протерано из шест градова и девет села. Запаљено је 35 цркава и манастира, 935 објеката од којих је 738 кућа.

Све се дешавало у присуству 38.000 војника Кфора из 39 земаља и 8.000 полицајаца Уједињених нација из 52 државе.

Ишингер: ЕУ је потребан европски ФБИ


Председавајући Минхенске безбедносне конференције Волфганг Ишингер сматра да је Европској унији потребна врста европског Федералног истражног бироа (ФБИ) како би европски грађани знали ко тачно улази у њихове земље.

Волфганг Ишингер је у интервјуу за Дојче веле на тему безбедности у доба тероризма, али и будућности ЕУ и НАТО-а у доба Доналда Трампа, оценио да је безбедност и проблем и добра прилика.

"Урадили смо довољно у прошлости, али је истина да су многи људи, не само у Немачкој већ и у другим земљама, постали исфрустрирани напорима ЕУ да пружи већу безбедност", каже немачки дипломата.

Истовремено, указује он, безбедност пружа и прилику да, уколико ЕУ успе да делује јединствено и учини више како би обезбедила да и спољна безбедност и унутрашња безбедност буду загарантоване и побољшане, прихватање ЕУ као пројекта добије нови подстрек.

"Питање је шта се може учинити да се до максимума побољша унутрашња координација и координација на нивоу ЕУ, јер, како грађани Уније то виде, није прихватљиво да у Европу долази огроман број грађана а да при том не знамо ко нам тачно улази у земље", објашњава Ишингер.

Напомиње да је он сам заговорник добродошлице избеглицама који долазе из очајничких ситуација каква је у Сирији, али наглашава да ЕУ, истовремено, мора бити способна да прати те људе док прелазе из Италије у Француску, Немачку, Белгију...

"Од оних сам који верују да је оно што нам је заиста потребно у ЕУ нека врста европског ФБИ, врста полицијске операције на нивоу ЕУ која може да ухвати починиоца злочина, чак и ако он прелази преко граница", истиче Ишингер, додајући да је део проблема то што ЕУ има отворене границе, а нема одговорности једне службе на нивоу Уније.

Упозорава да је ситуација сада изузетно опасна и предвиђа да ће 2017. бити година неизвесности без преседана, војних ризика и огромних опасности не само по ЕУ, већ и по спољну безбедност Уније при чему, каже, мисли на Русију, тероризам и друге претње.

"Зато мислим да је ово прави тренутак да ЕУ начини корак напред и оснује одбрамбену унију, удружи ресурсе у области одбране и унутрашње безбедности", наводи Ишингер

Такође, изражава забринутост због могућности да се страни фактор умеша у изборе неке земље, као што САД тврде да им се догодило с руским хаковањем.

"Ако је то могуће у САД, онда ће то, очито, бити могуће и у Европи. Имаћемо не само манипулације путем лажних информација које ће донети појединци или групе, или неке десничарске или левичарске радикалне групе, већ и од стране неких влада које могу правити проблем. Такав је, укратко, нови свет и морамо за њега бити спремни", истиче Ишингер.

О Русији, НАТО-у, Трампу...

Кад је реч о односима са Русијом, он каже да је апсолутно за дијалог са том земљом на свим нивоима, не само на нивоу министара спољних послова, већ и војних лидера, али с тим да ЕУ наступи једногласно.

Сматра и да је стратешки дијалог између Вашингтона и Москве у интересу Европе, али напомиње да такав дијалог то не сме ићи на штету европских интереса.

"Ја бих, рецимо, био апсолутно против споразума који би довео до слабљења Украјине. Не би требало дозволити ни договоре "изнад глава" забринутих европских савезника - балтичких држава, Пољске и других савезника из НАТО-а", каже он.

Ишингер изражава наду да ће администрација новоизабраног председника САД Доналда Трампа потврдити примарни значај НАТО алијансе, мада сматра да ће "Трамп у наредних неколико месеци видети да са Путином то није лако".

Немачки дипломата каже да је забринут за будућност НАТО јер, како наводи, не може да верује да "САД изражавају сумње у вези са једином међународном обавезом која је донела толико користи САД".

"Европљани су увек били најбољи амерички партнери. Посвећеност НАТО-у није само врста добротворног прилога Европи, већ и важан део америчке улоге у свету", истиче Ишингер.

Он каже да не брине толико да ће Америка одустати од НАТО-а, али да брине да ли ће НАТО бити кадар да се одупре изазовима какве данас представљају Русија и друге претње укључујући оне са Блиског истока.

"Морамо учинити више за нашу одбрану, и ми у Европи морамо више да удружујемо наше ресурсе. Неодговорно се понашамо кад је реч о трошковима на пољу одбране. Појединачно трошимо на наоружање, а много бисмо уштедели када бисмо то колективно чинили", наглашава Ишингер.

Према његовим речима, на Европи је да устане и каже свету да је заправо веома моћна, што и јесте, под условом да наступа једногласно.

"Много бољу слику бисмо могли да пројектујемо у свету када бисмо били јединственији, и то је наш задатак у 2017. години", закључује Ишингер.

kaze vucko trazice izrucenje...

Beč -- Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček zatražila je od EU povodom hapšenja Ramuša Haradinaja, da izvrši pritisak na Srbiju.

“Zadržavanje zastarelih međunarodnih naloga za hapšenje iz 2004. od strane Srbije, koja je u dijalogu, pod posredovanjem EU, sa Kosovom je potpuno neprihvatljivo”, poručila je ona u saopštenju.

Prema njenim rečima, teško je razumeti zašto je Francuska, kao zemlja koja je među prvima priznala nezavisnost Kosova, uhapsila Haradinaja.

Potpredsednica Evropskog parlamenta apelovala je na šeficu evropske diplomatije Federiku Mogerini, kao i na vlade svih zemalja članica EU, posebno one koje su priznale Kosovo, da jasno stave do znanja Srbiji da zadržavanje zastarelih naloga za hapšenje, kao što je ovaj, moraju biti povučeni.

Lunaček je podsetila da je Haški tribunal dva puta oslobodio Haradinaja odgovornosti za zločine.

Premijer Vučić izjavio je na konferenciji za medije da će Srbija tražiti njegovo izručenje, kao i da tužilaštvo ima brojne dokaze protiv njega za zločine počinjene na Kosovu i Metohiji.

Osim toga, Vučić je na pitanje novinara da li postoje pritisci da se Haradinaj oslobodi rekao da na njega i na Srbiju niko ne može da vrši pritiske.

Francuska policija je na osnovu međunarodnog naloga za hapšenje koji je izdala Srbija u sredu uveče uhapsila predsednika Alijanse za budućnost Kosova Haradinaja na aerodromu Bazel-Miluz-Friburg.

Njegovo hapšenje je za RTK potvrdila porodica Haradinaj, dok su, kako javljaju prištinski mediji, vlasti Francuske o njegovom pritvaranju obavestile vlasti u Prištini.

Poternicu za hapšenje Haradinaja Srbija je izdala 2006. godine zbog sumnje da je počinio ratne zločine.

Haradinaj je 2015. godine bio uhapšen na aerodromu u Ljubljani, u Sloveniji, ali je posle nekoliko dana bio oslobođen.

Izvor: B92

 

"BIVŠI AGENT CIA PRIZNAO Jugoslaviju su razbili SAD i Nemačka zbog rudnih bogatstava i vas kao robova..."...

Sa:

http://www.kurir.rs/vesti/politika/bivsi-agent-cia-priznao-jugoslaviju-su-razbili-sad-i-nemacka-zbog-rudnih-bogatstava-i-vas-kao-robova-clanak-2620017

Дојче веле: За једне одлив, за друге прилив мозгова


Румунија и Бугарска су већ десет година чланице ЕУ, што би требало да значи и неку врсту благостања, али те земље имају проблем са одласком стручњака, од чега профитира Немачка, пише "Дојче веле".

Румунска докторка Елена Јоана Браицу је 2009. године, две године након што је њена земља постала чланица ЕУ, отишла у највећу клинику Немачке – берлински Шарите.

"Добро сам живела у Румунији, али за мене је било важно да самој себи докажем да у функционалнијем систему могу да почнем од нуле", навела је докторка Браицу за Дојче веле.

Та лекарка не може ни да замисли да се врати у своју домовину и мада се, како каже, у Немачкој много више ради, боље су шансе да се напредује.

И Ана Димитрова такође се надала бољим шансама за напредовање у каријери, када је емигрирала пре 20 година. Та 40-годишњакиња једна је од ретких врхунских менаџерки у Немачкој која има страно порекло.

"Након промена, одмах ми је било јасно да желим да студирам у иностранству. Хтела сам да студирам економију и да из прве руке учим како функционише тржишна привреда", навела је Димитрова.

Та Бугарка била је студент генерације на Универзитету Ерланген-Нирнберг, а одмах након студија, добила је посао у предузећу "Манесман", а сада је у руководећим структурама концерна "Водафон".

Хиљаде младих из Бугарске креће истим путем који менаџерка Ана Димитрова већ одавно има иза себе.

Према актуелним статистикама, у Немачкој је 2015. живело 225.000 Бугара. Многи од њих су високообразовани. И док немачко тржиште профитира од усељавања, Бугарска своди негативан биланс.

Бугарска академија наука полази од тога да ће за пет до десет година тој земљи недостајати 400.000 квалификованих и високо-квалификованих радника.

"Најјаче погођен медицински сектор"

Сличне проблеме има и Румунија која је такође, као и Бугарска, те 2007. примљена у Европску унију.

Дојче веле наводи да је истина да земље профитирају од тога што они који су емигрирали издржавају своје породице, али је недостатак квалификоване радне снаге све видљивији, а најјаче је погођен медицински сектор.

Из Румуније је, откако је постала чланица ЕУ, отишло 43.000 лекара и апотекара. Само у Немачкој ради 5.000 медицинских радника из те земље.

Млади румунски зубар Костас Ифандопол је пре скоро три године донео одлуку да се пресели у Берлин. Њега су на тај корак првенствено натерали финансијски разлози.

Након завршеног факултета у Букурешту радио је годину дана као стоматолог у Румунији. Убрзо му је постало јасно да сан о сопственој ординацији у својој земљи не може да оствари.

"Дугорочно гледано, у Немачкој имам много боље шансе, јер овде могу да добијем повољан кредит који нећу морати да отплаћујем 40, већ 15 или 20 година", казао је Ифандопол за Дојче веле.

Тренутно ради у једној ординацији у Берлину и каже да зарађује "отприлике десет пута више" него што би зарађивао у Румунији.

Тај пут бира и све више бугарских лекара. Земља која броји седам милиона становника тренутно има 28.000 лекара. Пре седам година тај број је износио 35.000.

Док Бугарска и Румунија брину бриге за будућност, немачке клинике профитирају од усељавања стручњака из источне Европе.

„"Без лекара из источне Европе у појединим деловима Немачке не би уопште било лекарског особља. Начелник одељења је Бугарин, госпођа Браицу је Румунка, а имамо још једну асистенткињу такође Бугарку. Сви они су добро образовани, талентовани за стране језике и веома брзо се уклапају у овдашњи систем", рекао је директор Клинике за гинекологију у Шаритеу Џалид Сехул.

Према једној студији Уједињених нација, око 3,4 милиона Румуна ради у иностранству. И у Бугарској је последњих деценија знатно опао број становника.

"Исељавање је био тежак ударац за бугарску привреду, јер се махом ради о висококвалификованим стручњацима", казао је председавајући у Немачко-бугарској индустријској и трговинској комори Митко Василев.

Он је навео и да се немачки инвеститори у Бугарској стално жале на недостатак квалификоване радне снаге.

Међутим, они који истражују миграције знају да није само по себи лоше то што "боље квалификовани напуштају своју земљу".

"Ако се инвестира у образовање, не мора неминовно да дође и до смањења броја људи у тим земљама", рекао је Херберт Брикер са немачког Института за тржиште рада и истраживање занимања.

Исељавањем ће се као темом – и то не само лекара – Румунија и Бугарска бавити још дуго.

Једно истраживање Фондације "Фридрих Еберт", показује да 43 одсто Бугара и 40 одсто Румуна планира да напусти земљу. Ипак, приче као што је она Тање Шнел уливају наду.

Након успешно завршеног факултета у Немачкој, она се вратила у своју домовину и то са својим супругом Немцем. У најсиромашнијој земљи ЕУ, они су успели да себи осигурају егзистенцију.

"Ја сам се вратила зато што волим Бугарску и зато што желим да овде нешто покренем", рекла је Шнелова.

Има двоје деце и посветила се заштити природне средине. Не жали што се одлучила за своју домовину.

"У Бугарској ми, истина, недостају немачка библиотека, бициклистичке стазе, дечја игралишта, добра медицинска нега. Али истовремено имам осећај да сам овде кориснија, да много више тога могу да покренем него у Немачкој, на пример у заштити животне средине. То је оно што ми даје снагу", закључила је Тања Шнел.

ne treba njima mozak...

njima trba dusha...

Европску унију чека политичка апокалипса?!


Европу у 2017-ој може задесити политичка апокалипса – оценио је The Guardian.

 Утицајни лондонски дневни лист признао је да под „поклипсом“ има у виду могућност да у ЕУ дође до краха владајућих елита, низ нових терористичких аката и нови миграциони талас. А све то заједно ће Европску унију увести у кризу коју Брисел тешко да ће моћи да савлада.

Почетак „апокалиптичког сценарија“ The Guardian описује овако: специјалне службе земаља ЕУ почетком 2017-те поново ће „преспавати“ велики терористички акт у једном од главних градова ЕУ; то ће додатно појачати осећање беспомоћности што ће први искористити холандски десни политичар Герт Вилдерс, чија партија ће са великом вероватноћом одржати победу на парламентарним изборима у марту.

Уследиће криза у односима ЕУ и Турске која ће се завршити отварњем „капија“ мигрантима и избеглицама према ЕУ и Западу. А то – упозорава британски лист – може радикално променити политички пејзаж Европске уније. Јер, у ЕУ ће кренути три милиона избеглица уочи „пресудних избора“ у Француској и Италији, а то ће само појачати позиције противника ЕУ...

Уколико та три милиона заиста крену – у Француској, Италији и Немачкој на власт могу доћи евроскептици, а Марин Ле Пен је већ објавила да ће – ако постане председник државе – организовати референдум о изласку Француске из ЕУ. Холандија ће највероватније кренути истим путем, а у Италији ће Покрет Пет звезда почети са референдумом о враћању лире.

The Guardian закључује: „Биће добро ако се све ово не догоди. Али, тешко да ће Европа избећи потресе. Над њом дувају ветрови промена и биће чудо ако не будемо гледали како падају нове жртве из редова политичких елита ЕУ“.