evropa je spasena...

Deset razloga zbog kojih je EU na rubu propasti


Sedeća godina biće ključna za opstanak Evropske unije, koja je do pre nekog vremena bila simbol stabilnosti i prosperiteta, piše “Večernji list”.

Iako se EU još pre nekoliko godina činila kao vrlo monolitna i kompaktna unija koja obezbeđuje sigurnost i prosperitet svojim članicama, situacija je sada, na kraju 2016. godine, potpuno drugačija.

Uz migrante i neprestane mogućnosti da Evropu zapljusne još jedan milionski talas nesrećnika koji bi preko Turske pokušavali doći do Starog kontinenta, još je celi niz problema koji opstanak EU dovode u pitanje. Sigurno je da će sledeće razdoblje biti obeleženo grčevitom borbom za očuvanje Unije, ako ne u sadašnjem, a onda bar u nešto izmenjenom obliku.

Ključno pitanje sada su izbori u Francuskoj. Pobedi li na predsedničkim izborima Marin le Pen, Francuska će za neko vreme ili izaći iz Evropske unije ili će na neki način zamrznuti svoje članstvo u njoj. To će redukovati Uniju na svojevrsnu veliku Nemačku, odnosno Nemačka će ostati jedina zemlja lider koju će svi slediti, navodi se u tekstu.

“To nije dobro ni za Nemačku, ni za Evropsku uniju, ni za Hrvatsku u krajnjem slučaju. Paradoksalno je da Nemačka ne želi tu ulogu i svim je silama pokušava izbeći”, kaže politički analitičar Žarko Puhovski.

I nije to tako nemoguć scenario.

Puhovski je još prošle godine govorio o mogućem razvoju događaja koji bi sledili Bregzit – Tramp – Le Penova. Tada je toj kombinaciji davano desetak posto da bi se mogla ostvariti, no sada su već ostvarene dve trećine te donedavno nezamislive kombinacije.

Nije glavni krivac za krizu Unije odluka britanskih birača da napuste EU. Uloga Velike Britanije, koliko god ona bila velika, moćna i uticajna zemlja, u poslednje dve decenije je relativno marginalna i Britanci su u Evropskoj uniji više zastupali stavove Vašingtona nego što su konstruktivno pridonosili razvijanju zajedničke poludržave iz koje sada izlaze. Razlozi su znatno drugačiji, ali i složeniji.

Pre svega, tu je dužnička kriza i diktat štednje koji su nametala finansijska tržišta, sistem koji stanovnici Grčke i još nekoliko zemalja juga Evropske unije uveliko pamte po zlu. Završetkom recesije i ekonomske krize učinak tih drakonskih mera nešto se slabije oseti, no ono što je sprovedeno u Grčkoj omrzlo je većini Grka sam pojam Evropske unije i veliko je pitanje kako bi birači reagovali da se danas onde održava referendum o tzv. Grekgzitu.

Tu je i rastuća nejednakost, sve veći jaz između bogatih i siromašnih, ali i sve veće smanjivanje srednjeg sloja u gotovo svim evropskim zemljama.

Slika društva svake zemlje EU pojedinačno kao da je prenesena na samu Uniju i utiče na podelu između bogatog severa i siromašnog juga, koji trenutno egzistira kao sirovinska baza i veliko turističko odmorište ostale Evrope, ali ne i kao njen ozbiljan trgovinsko-industrijski partner.

Tu je i sada već velika dominacija Nemačke u Uniji koja ne odgovara svim članicama i koja bi se pasiviziranjem Francuske dodatno pojačala. Tu je uostalom i preregulisanost i masovna birokratija koja propisuje i tako beznačajne stvari poput zakrivljenosti krastavaca koje farmeri stavljaju na tržište.

Poseban je problem i nedostatak vizije kuda bi Evropska unija trebalo da ide u sledećem razdoblju kao i nedostatak strateških ciljeva, svojevrsno lutanje bez pravog smera i kompasa.

Jedan od problema je i dosadašnje preterano oslanjanje na SAD, zbog koga je Evropska unija uvučena i u rat u Siriji, ali i u trgovinske sankcije prema Rusiji, koje najviše štete upravo evropskim zemljama.

Trebalo bi brzo detektovati sve probleme jer trenutno prevladava mišljenje da je za sve loše što se zbiva u Evropskoj uniji kriv – Vladimir Putin, navodi “Večernji list”.

10 razloga zašto je EU na rubu raspada

1. Dužnička kriza i diktat štednje

Agonija koju je u većoj meri prolazila Grčka a u manjoj još nekoliko zemalja juga EU omrzla je ideju Evropske unije dobrom delu stanovnika

2. Rastuća nejednakost

Iako je recesija završena, još traje i raste raslojavanje u društvu i nastaje sve veći društveni jaz, a smanjuje se srednji sloj građana.

3. Podela na sever i jug

Više nego ikada EU je podeljena na dva dela, na bogate države na severu kontinenta i siromašne države na jugu.

4. Dominantna Nemačka

Nemačka je dominantna zemlja u Evropskoj uniji i ta bi se njena uloga, ne voljom Berlina, mogla i pojačati, što stvara animozitet kod nekih članica.

5. Prevelika regulisanost

Preterana birokratija i prevelika regulisanost gotovo svakog segmenta društva u EU u kojemu se propisuju i potpuno nepotrebni propisi.

6. Nedostatak vizije

Niko danas sa sigurnošću ne može reći u kojem smeru Evropska unija treba da ide i na koji se način treba razvijati, a nedostatak vizije velika je opasnost.

7. Oslanjanje na SAD

U pojedinim segmentima EU kao da nije vodila svoju politiku već je stavove prilagođavao SAD. S dolaskom Trampa to će se promeniti.

8. Rat u Siriji nepotreban

Evropska unija se, prateći SAD, delimično umešala u sukob u Siriji, a nije trebalo.

9. Putin je dežurni krivac

Nedostatak svesti o stvarnim uzrocima problema koji potresaju Uniju doveo je do toga da je zemljama EU sada za sve kriv – Putin.

10. Migrantska kriza

Više od milion ljudi ušlo je u Evropsku unijuu prošlom migrantskom talasu. To bi se moglo ponoviti počne li Turska ponovo puštati migrante prema EU.

ЕУ продужила санкције Русији


 БРИСЕЛ -

Лидери Европске уније договорили су се да продуже санкције Русији за још пола године, а званична одлука о томе биће усвојена за неколико дана, пренео је АП, позивајући се на неименовани дипломатски извор.

Истиче се да је одлука била очекивана, а формални процес продужења санкција у одбрамбеном, енергетском и финансијском сектору почеће следеће недеље.

Прошле седмице су француски председник Франсоа Оланд и немачка канцеларка Ангела Меркел изјавили да ће економске санкције против Русије морати да буду продужене, што су аргументовали недовољним напретком у испуњавању споразума из Минска.

Москва повезивање санкција са реализацијом споразума сматра апсурдним, јер инсистира на ставу да Русија није страна у украјинском сукобу, пренео је Спутник.

Zadovoljstvo je imati ovakve neprijatelje...

Јункер: Ако победи Марин ле Пен, ја облачим црнину


Председник Европске комисије Жан Клод Јункер обећао је да ће "носити црнину" ако на француским председничким изборима победи Марин ле Пен.
"Онда ћу носити црнину!", истакао је у Јункер у разговору за немачку телевизију Зе-Де-Еф, одговарајући на питање шта ће учинити ако Ле Пенова буде председница.

Све анкете досад дају предност челници крајње десне партије Националног фронта, која улази у други круг председничких избора 2017. године. Ипак, анкете показују и да ће претрпети пораз у другом кругу.

Јункер је критиковао популистичке покрете који су у пуном замаху у Европи. "Популисти избацују слогане, а ми морамо да дајемо решења", навео је он.

Јункер је погоршање ситуације у Европи приписао "поликризи", једном од његових лајтмотива, која се "распламсала" на Старом континенту и изван њега.

 

Лавров: Безбједносни систем ЕУ се распада


Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је данас да је европски безбједносни систем наставио да се распада, и да то није „Европа коју сви желимо“.

„Основа војно политичке безбједности Европе наставља да се осипа и расте број терористичких напада. Дипломатија и обострано корисне везе су замијењене ултиматумима и дуплим стандардима, који врше једнострани притисак и присилу“ рекао је Лавров на самиту министарског савјета ОЕБС-а у Њемачкој, преноси Блиц позивајући се на ТАС С.
Лавров: Погледати мапу па видјети гдје су ризици

Лавров је изразио увјерење да је ситуација у Европи и даље нестабилна, те да је непристрасна анализа војних потенцијала у Европи везана за рушење мита о Русији као опасности.

„Требало би размотати мапу континента и заједно погледати шта и гдје је распоређено. Увјерени смо у резултате таквог истраживања који би распршио мит о опасности од Русије и графички приказао гдје су стварно ризици“, рекао је Лавров.

Како је оценио, ситуација није тако безнадежна и требало би одбацити „ратоборну реторику“ која и даље постоји.

„Ако желите разговор са неким, не би требало и даље да га оптужујете и захтијевате дијалог који би се одржао под вашим условима“, рекао је Лавров, преносе наведене агенције.

2027

Политико: Србија у ЕУ не пре 2027. године

Златно доба проширења Европске уније је прошлост, а Србија неће постати чланица те уније пре 2027. године, пише „Политико“. Тај лист оцењује да су шансе за чланство Србије 80 одсто, али не пре 2027. године. Међу разлозима „за“ чланство у ЕУ, европско издање сајта „Политико“ наводи да је Србија највећа земља Балкана од свих који претендују да постану чланице, а да би, уколико се држи ЕУ агенде, свакако била фактор стабилности у региону и „добар сусед“. Европска комисија је већ похвалила напредак Србије у усклађивању законодавства са европским стандардима. Као разлоге „против“, сајт је навео да у протеклој години није било напретка у борби против корупције. „Србија ће можда наставити да одбија да призна независност Косова, осим уколико јој буде понуђено чланство у ЕУ. То би могла да буде паметна тактика Србије, али није у складу са духом норми ЕУ“, оцењује „Политико“. Да ли ће ЕУ завршити као СФРЈ Према писању тог листа, изненађујући први кандидат за чланство могла би да буде Албанија, која је већ чланица НАТО-а и махом „ослобођена проблема југословенских ратова деведесетих година прошлог века“, а могла би да постане чланица две године пре Србије, односно 2025. године. Као предност Албаније наведено је да је та земља показала способност да уведе вишепартијски систем и спроведе реформе, као и то што се дистанцирала од проблема које имају остале земље у региону. Међу манама је то што формални преговори још нису почели, а корупција и организовани криминал представљају озбиљне проблеме, као и политизација судства. „Све друге земље Западног Балкана имају бројне компликације. Што се Македоније тиче, чланица ЕУ Грчка одбија чак и да призна њено име. Уколико би ЕУ дозволила да Црна Гора и Косово уђу у одабрано друштво без Србије, то би изазвало значајну нестабилност у региону. Босна и Херцеговина је у најгорем положају од свих, и могла би да успорава све остале државе у случају да ЕУ захтева да земље Балкана приступе Унији у форми блока“, пише „Политико“. © TANJUG/ JAROSLAV PAP Вучић: Вероватно нећу одвести Србију у ЕУ Лист пише и да се ни Црна Гора неће придружити ЕУ пре 2027. године, док је за БиХ наведена та година, али пише и „вероватно много, много касније“. За Косово су шансе за чланство 30 одсто, наводи лист, али се као датум придруживања такође наводи 2027. година. Као предност је наведено то што је Косово већ усвојило евро као званичну валуту и што се труди да усклади рад институција са европским законима, а међу манама је то што независност Косова не признаје пет чланица ЕУ, као и „дубоко укорењена корупција и политичка поларизација“. За Македонију се не очекује да постане чланица пре 2030. године. Тај лист наводи и да, иако Велика Британија покушава да изађе из ЕУ, има бар 10 земаља које желе то место, али да у јеку јачања националних политика, ЕУ нема намеру да у своје одабрано друштво уврсти нове чланице пре 2025. године, а за неке, попут Турске, не постоји ни промил шанси за успех.

Даље: https://rs.sputniknews.com/politika/201612161109268929-Politiko-Srbija-EU-1/