"Armija EU? Pa, već imamo NATO i ne možemo da ga platimo"


Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski rekao je da je, i pored pretnji od Islamske države ili Rusije, još rano za zajedničku evropsku vojsku.

On je izneo takvo viđenje uz konstataciju da Evropa već ima svoju vojsku - NATO, koju ionako teško izdržava.

"Dok ne dođemo do evropske armije mora još mnogo da se uradi, recimo zaštita granica ili obaveštajna saradnja. Evropska armija može u budućnosti da bude neki konačni efekat. Ali u ovom trenutku mi imamo evropsku armiju koja se zove NATO jer je 20 država članica istovremeno u njemu", kazao je poljskim novinarima Vaščikovski, javlja poljska televizija TV N24.

Poljski ministar je upitao kako može da se pravi još jedna odbrambena struktura kada mnoge evropske države ne daju na odbranu ni dva odsto svog BDP-a, što "znači nisu u stanju da izdržavaju NATO".

Vaščikovski je na konferenciji o saradnji EU i NATO u zastupništvu Poljske u EU, kojoj je prisustvovala i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, rekao da još nije vreme za izgradnju zajedničke evropske armije, ali da bi trebalo formirati centar koji bi planirao zajedničke operacije.

"Priroda pretnji od Islamske države i Rusije je drugačija, ali imaju isti cilj: da se oslabe osnove zapadne civilizacije i institucije zasnovane na demokratiji i ljudskim pravima. Islamska država je teroristička organizacija koja može da nanese veliko zlo, ali ne može da dovede do uništenja evropskih država. Pretnje od Rusije su egzistencijalne. Mogu da izazovu pad neke od evropskih država", kazao je Vaščikovski.

Federika Mogerini upozorila je na konferenciji da EU koja već jeste supersila mora da preuzme veću odgovornost za svoju odbranu.

"Ključan za bezbednost EU ipak ostaje NATO. Nemojmo stvarati novi odbrambeni savez", rekla je Federika Mogerini, javlja poljska privatna televizija TV N24.

  Tigar od papira

oni su sami to hteli...

sami su hteli da probaju..

setimo se samo izivljavanja nad zemljama koje su sto puta manje i nicim ne mogu da se odbrane...

i koje vojnicki nisu porazene...bez obzira na podizanje 500 aviona na zemlju koja ima 500km u precniku...

sve ce to odjeknuti hodnicima istorije...

nek vam se bog smiluje...



http://www.blic.rs/vesti/svet/ausvic-oziveo-kako-logor-smrti-lovi-svoje-strazare/71r61bs


 

Проди: Европа као полукувана супа


Некадашњи италијански премијер и бивши председник Европске комисије Романо Проди сматра да Европи предстоји дужа фаза неизвесности, посебно због предстојећих избора у Немачкој и Француској, али и да ће постепено доћи до тешње сарадње у Европи када САД више не буду желеле да изигравају светског полицајца. Такође је оценио да више нема шефова влада са европским визијама.

"То што Ангела Меркел жели поново да изађе на изборе је можда умирујуће, доприноси одређеној равнотежи, али она није доказала европско вођство. За време кризе у Грчкој је показала колико јој је важан само национални интерес. Немачка је сада најмоћнија држава која има историјску одговорност да оживи Европу", поручује Проди.

Упитан да ли страхује од иступања Италије из ЕУ ако влада доживи неуспех на предстојећем референдуму, Проди је објаснио да се референдум у Италији и сувише у иностранству драматизује, јер се ради само о унутрашњем питању.

Победа антиевропског табора, према његовом мишљењу, неће представљати никакву драму по Европу, јер у државној структури, и поред антиевропског расположења међу грађанима, добро знају да се земља модернизовала само захваљујући Европи.

Италијански политичар је критиковао то што Брисел и европски политичари ништа нису учинили да се суоче са страховима који постоје.

"Европа је као полукувана супа - процес интеграције је застао негде на средини. Сви су незадовољни - проевропљани и антиевропејци. Уместо да се пронађе одговор на потребу за променама политичари су заокупљени сами собом. Дискутује се о кризи левице, социјалне државе, конзервативних странака, као и о недостајућим одговорима на кризу. Страх становништва је уједно и последица те пасивности", истиче он.

Према његовој оцени, то је оснажило популисте.

Налазимо се у сталној предизборној кампањи и у међувремену су и најмањи локални избори добили значај по националну политику. Живимо у "барометричној демократији", одлуке се доносе на основу истраживања, што спречава проналажење одрживих решења", сматра Проди.

Додао је да популистичке партије не нуде никакве алтернативне програме.

Проди такође сматра да програм новог америчког председника Доналда Трампа личи на програме популистичких покрета у Европи.

Nemce su pitali kakvu EU žele, a odgovor se neće svideti SRBIMA


Nemci se smatraju za angažžovane Evropljane, ali i njih je zahvatio „briselski sevdah“, jer prema najnovijem istraživanju, većina Nemaca kritički gleda na Evropsku uniju, a skoro dve trećine protivi se daljem prošširivanju EU, piše Dojče vele (DW).

Kako se navodi, Nemci su nezadovoljni situacijom u Evropskoj uniji: 62 odsto njih smatra da se EU nalazi na pogreššnom putu.

To pokazuje reprezentativna anketa koju je, za hamburššku fondaciju Kerber (Körber-Stiftung), sprovela agencija za politička istražživanja „TNS infratest“. Kljucno slabljenje kohezije dogodilo se zbog Bregzita, smatra 67 odsto Nemaca i istovremeno se zalažže za tvrd pristup u pregovorima o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, piše "Dojče vele".

Prema podacima, Nemci većinom odbacuju dalje prošširenje Evropske unije (64% protiv, 33% za). To se posebno odnosi na članstvo Turske u EU protiv čega se izjasnilo 82 odsto ispitanih.

Kritički pogled na EU imaju pre svega mladi uzrasta između 18 i 29 godina, a ako se ta grupa razvrsta prema stranačkom opredeljenju, onda se pokazuje da su prema EU naročito kritički orijentisani oni koji podržžavaju desnokonzervativnu Alternativu za Nemačku (AfD). Samo dva procenta simpatizera AfD-a smatra da je Evropska unija na dobrom putu. Takvo miššljenje ima 19 odsto onih koji podržžavaju stranku Levice i 50 odsto onih koji su za demohrišćane (CDU/CSU).

Kako navodi DW, Nemci ne žžele podeljenu EU, već transparentniju i bližžu običnim ljudima. Skoro jednoglasno su za veću saradnju na evropskom nivou. „Ljudi od Evrope očekuju da funkcionišše“, ocenjuje nemacki ministar spoljnih poslova Frank-Valter ŠŠtajnmajer. To se odnosi recimo na teme kao ššto su migracije ili bezbednost.

Nekakav napredak je u svakom slučaju postignut: postoji velika spremnost članica EU za zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku, tvrdi ŠŠtajnmajer. To, međutim, za Nemce ne podrazumeva obavezno i formiranje zajedničke, evropske vojske: samo 54 procenta ispitanih zalažže se za takve vojne jedinice. Ipak, 84 odsto smatra da bi Evropska unija trebalo da igra jaču ulogu na svetskoj pozornici.

ŠŠiroku podrššku istovremeno ima vodeća uloga Nemačke u EU: 59 procenata ispitanih zalažže se za dalje prošširenje te uloge. Sa druge strane, 43 odsto njih smatra da nemacki angažžman u drugim zemljama-članicama nije u dovoljnoj meri prepoznat. Takođe, velika većina protivi se tome da se Briselu na raspolaganje stavi višše finansijskih i ljudskih resursa nego do sada.

Kada je reč o reformi Evropske unije, većina ispitanika zalažže se za zajedničko odlučivanje svih zemalja-članica, a samo 13 procenata veruje da nove impulse Uniji možže da pružži tandem Francuska-Nemačka. Ipak, većina je za snažžniju bilateralnu saradnju sa glavnim nemačkim partnerima u Evropi: sa Francuskom (80%), Italijom i Holandijom (po 71%) i Poljskom (67%). Podršška saradnji sa Velikom Britanijom nedvosmisleno je opala.

Čak 73 odsto Nemaca smatra da je reššenje izbeglicke krize moguće samo na evropskom nivou. Takođe, mnogi ispitani smatraju da su druge članice EU, tokom izbegličke krize, ostavile Nemačku na cedilu.

Ogromna većina zalažže se za veće učešće Evropske unije u borbi protiv uzroka te krize, čak i ako bi to bilo povezano sa dodatnim finansijskim trošškovima (91%). Takođe, velika većina odbacuje ideju o zatvaranju granica Nemačke u cilju reššavanja izbegličke krize. I mada je broj izbeglica značajno opao, samo trećina ispitanih smatra da će dogovor sa Turskom imati bilo kakav efekat.

ЗАШТО ЕУ ПРОВОЦИРА ТУРСКУ?


Руковођење ЕУ неодољиво подсећа на руковођење СФРЈ у периоду њеног разбијања изнутра


СФР Југославија била је добро организована и јака држава у поређењу са државицама које су од ње настале. Као таква, могла је да се сачува од свих опасности свана, али да се сачува од оних који су њом руководили, није могла. Први знакови слабости државе били су видљиви кроз нерационалне и самоуништавајуће потезе државних институција. Руковођење ЕУ веома подсећа на то, јер и она функционише као наднационална. Њене институције већ дуже време доносе нерационалне и самоуништавајуће одлуке јер се јављају јака самовоља и егоизам држава чланица. Економска криза 2008. године била је окидач таквог понашања, све је кулминирало мигрантском кризом а Брегзит је био само прва последица, и, по свему судећи, процес разбијања ЕУ неће се лако зауставити као што се није зауставио ни у СФРЈ.

Одлуке у ЕУ постале су нерационалне, самоубилачке, непоштене и неправедне. Наступ према државама ван Уније препотентан је и оптерећен комплексом више вредности. Економски интереси проширења Уније су занемарени и приступни преговори се користе као средство уцењивања. Погодности и предности чланства у Унији користе се као уцењивачки механизам за проширење НАТО и мобилизацију земаља за притисак на Русију. Већина балканских земаља чланица примљена је у ЕУ због услуга НАТО приликом агресије на Србију, без испуњавања критеријума на којима се инсистира када је Србија у питању. Зато не чуди што је добар део и наше јавности убеђен да без уласка у НАТО нема чланства у ЕУ иако то није тачно. Све те појаве су толико негативне да временом морају произвести негативан став према унији и код самих чланица а камоли код оних које то нису.

ИГРЕ НЕРАВА СА ТУРСКОМ
Није лако објаснити зашто ЕУ повлачи самоубилачке потезе, јер само тако се могу назвати последње политичке поруке Турској. Први пут од када ЕУ постоји Европски парламент је донео одлуку о замрзавању преговора са неком земљом – са Турском. Преговори су замрзнути под оптужбом да је турски председник Ердоган искористио покушај пуча како би се обрачунао са политичким противницима у земљи.

Нигде се не каже да су ти политички противници први прибегли насиљу и да су покушали да се с њим силом обрачунају иако је победио на парламентарним изборима. Не каже се колике су биле размере организације пуча нити да је иницијатива дошла извана. По ономе што смо видели да се дешава у Турској, организација пуча обухватила је све структуре друштва, посебно војску и полицију. И шта би сада требало у тако ровитој ситуацији Ердоган да уради, да им омогући и другу шансу?

ЕУ помиње и неприхватљиву намеру да турско законодавство врати смртну казну за нека тешка кривична дела. При томе се не питају шта би било са Ердоганом да је пуч успео. Није тешко претпоставити да би и над њим била извршена смртна казна, иако је сад нема у турским законима, или би био подвргнут линчу. Ко се не сећа целом свету приказаног болесног иживљавања џелата приликом вешања Садама Хусеина. И то је за ЕУ било нормално суђење и нормално извршење смртне казне. Није било осуда таквог поступка. Ко се не сећа језивог масакра Моамера Гадафија, где живог човека боду, секу, кидају и силују, горе него што би то урадиле најкрволочније звери. И ником ништа. Све је то било у реду, и ЕУ се није узнемирила нити протестовала.

Неко ће рећи да то нема везе са ЕУ нити са замрзавањем преговора са Турском. Можда, али шта ћемо са Румунијом. Нису ли лидери румунске револуције наредили да се над Николајем Чаушескуом и његовом супругом Еленом изврши смртна казна да би преузели руковођење државом, јер су знали да само тако могу зауставити отпор његових присталица. Са тим истим руководством Румунија је примљена у ЕУ и то по скраћеном поступку. Одакле одједном таква преосетљивост у овако напетој ситуацији са мигрантима у Турској.

Турска чека пред вратима ЕУ већ 30 година, и показала је невероватно стрпљење. Мало је држава које не би одустале. Раније су је одбијали изговором да не може постићи европске стандарде, поготово у азијском делу земље. Међутим, након пријема Бугарске и Румуније у стању у каквом су тад биле, тај аргумент не важи. Тада је наметнут аргумент да је Турска многољудна држава и да би тај број људи наглим пријемом пореметио стабилност Уније. Али шта сада када унију напушта Велика Британија са око 65 милиона људи а Турска има око 75, таман да попуни насталу празнину. Зато се сада траже нови аргументи да се преговори успоре, па и прекину.

КО УПРАВЉА ЕВРОПСКИМ ПАРЛАМЕНТОМ
Постоји ту још једно веома битно питање – страх ЕУ од Турске више није само економске природе, него више политичке – због приближавања Русији. Ердогана и Путина више не вежу само економски интереси, од када му је Путин, по свему судећи, уступањем обавештајних података спасио и каријеру и живот. Због нерационалних одлука, поставља се и круциално питање: чије уствари интересе тренутно заступа Европски парламент, ко на његове одлуке највише утиче? Нису ли то САД? Зашто се ситуација са Турском није могла развлачити кроз преговоре и отварање поглавља, него јој се баца рукавица у лице. Јер, ако је могла да чека 30 година, чекала би још неколико, а за то време би се ситуација са мигрантима некако решила.

Ердоганов гард према САД је чврст јер је схватио да се његово свргавање планирало отуда. Вероватно да не верује да то није био план обавештајних служби водеће земље НАТО него неког тамо настањеног дисидента. Ердоган, као њихов савезник, најбоље зна да САД тешко одустају од плана, па и кад нису у праву. Плаши се новог покушаја да га уклоне и зато је тако радикалан. Садашњој нетрасформисаној Америци не одговара никакв напредак нити успех Турске под Ердоганом, поготово некакв историјски успех као што је улазак у Европску унију, јер то би га учврстило на власти за сва времена. А шта ће им у Турској човек који на САД гледа као на неког ко жели да га убије?

Не може се занемарити снажан утицај САД на најмоћније европске лидере који су већ годинама у ситуацији да многе одлуке доносе на сопствену штету. Шта онда рећи за политичаре мањих земаља ЕУ, које су потпуно зависне и под пуном контролом САД. Како изгледа њихово гласање у европским институцијама. Уз све то, једна битна ствар разликује Европски парламент од других институција ЕУ – иако се посланици бирају по државном кључу, организују се по политичким групама, а не по држављансву. Ту се јавља могућност стварања интересних група, па тако и услови за корупцију. А зна се да обавештајне службе САД располажу огромним буџетима и масу најтежих проблема решавају управо новцем.

Тек тако би се могао разумети поступак ЕУ према Турској, који је, према садашњој политичкој клими, једино у интересу САД. Јер, договор између ЕУ и Турске био је и добар и потпун. Увелико је релаксирао напетост услед мигрантске кризе у свим земљама на мигрантским рутама. Значи Турска да збрине мигранте, а заузврат добија: новчану помоћ,, безвизни режим са ЕУ и убрзање преговора о уласку у ЕУ. Све се очекивало сем да ЕУ одустане од обећања које су сами формулисали јер то није њен интерес. То је интерес САД.

Тако су потпуно непотребно испровоцирали Ердогана и натерали га да донесе тешке одлуке. Турска губи не само стрпљење него и мотив уласка у Унију, која није примамљива као што је била. Испровоцирали су Ердоганове претње да ће у Европу послати три милиона избеглица, „које сада Турска храни“. Утисак је да се његове претње не схватају озбиљно, а требало би. Не треба подцењивати Ердоганову одлучност, јер је више пута демонстрирао на делу. Не треба предвиђати Ердоганове политичке потезе и по томе правити планове зато што је Ердоган непредвидив.

Сем тога, Ердоган све више помиње алтернативу ЕУ прикључењем Шангајској организацији, где су што сталне што потенцијалне чланице неке од највећих и најмногољуднијих земаља света – Русија, Кина, Индија, Иран итд. За сада се то посматра као Ердоганов блеф и лажна претња, али питање је да ли је баш тако јер његови дипломатски потези и државне посете воде у том правцу. Ако би донео такву одлуку, шта га спречава да Европи врати шамар и активира „избеглички цунами“, како га неки зову.

КАКО ДА СЕ ПОСТАВИ СРБИЈА?
Досадашњим активностима Владе Србије нема се шта приговорити, посебно што се тиче ангажовања три министарства – Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјалну питања, Министарства унутрашњих послова и Министраства одбране. За сада они много боље обезбеђују југоисточне границе Србије него што се могло очекивати. Пресекли су бројне кријумчарке канале, од међународних, до домаћих и разоткрили све идеје и покушаје илегалног уласка у Србију који сежу до невероватних. На пример, пре неколико дана мигранти су прешли границу са Македонијом у празном вагону цистерни где је претходно било гориво, не марећи за отровна испарења, хладноћу и опасност од струјног удара при пењању на вагоне и сл. Све је успешно урађено без ограда којима су прибегавали наши северозападни суседи.

Званичне изјаве портпарола Војске Србије капетана корвете Јована Воркапића уливају поверење, јер је, према његовим речима, масовни илегални улазак миграната потпуно спречен. Успешна борба се води и са кријумчарима који не презају ни од чега, а којих је од јула до данас ухваћено више од стотину и пресечени њихови кријумчарски канали. Патроле на нашим југоисточним границама појачане су међународним контингентом полиције (50 полицајаца) из Чешке, Словачке и Мађарске. Обећања су да је то само први контингент и да ће појачање међународних полицајаца бити још јаче. Да није нових момената, не би имали разлога за бригу.

Сада је Европски парламентпровоцирао потенцијално далеко опаснију ситуацију, која се не би могла тако успешно контролисати. Ако се узме у обзир да је Европа до сада прогутала милион избеглица и да је то изазвало опште засићење, расправе, раздор и свађе, шта ће бити ако нагрне још три милиона и ако уз то Ердоган таласе миграната темпира као освету. Земље ЕУ већ показују висок ниво себичности, тако да није тешко проценити да би та ситуација била – спашавај се ко може. Било би веома тешко ускладити општи интерес и направити план где се нико не би осећао оштећен и преварен. Сем тога, мора се имати у виду да Србија није члан ЕУ и да ће Унија прво штити себе, па тек онда колико може друге.

Настојаће да велики проблеми остану ван њене територије, и ту је Србија у опасности. Не би се смело догодити да огроман број избеглица уђе у Србију а да им се излазак блокира – да остану заробљени на територији Србије. Основна је ствар да број оних који уђу буде приближан ономе који изађу из Србије, јер и мала дневна разлика на тако велики број људи може нам направити велике проблеме. Наравно да би одређен број избеглица, према договору, требало и ми да збринемо.

Све је извеснија могућност да и ми подигнемо ограду на југоисточним границама, јер, ако Ердоган оствари своју претњу, садашње снаге које контролишу границе неће бити довољне. Влада тврди да је спремна варијанта „Б“, која све то предвиђа. Ограде се не могу подићи преко ноћи и зато би одлуку требало донети на време. Ако се већ ограђују чланице ЕУ, зашто не би могли и ми који сами бринемо своју бригу. Уосталом, некаква политичка грешка коју би произвела таква одлука ако новог таласа миграната не буде, имала би неупоредиво мање штете него ако нови талас крене и затекне нас недовољно спремне. Зато је велико питање да ли такав талас миграната могу зауставити и ограде.

На време би требало размишљати и о припреми резервног састава полиције и војске, а најтежи облик мигрантске кризе тражиће ангажовање свих структура. Драстично повећан број миграната иницираће и друге опасности, као што су епидемиолошке, пораст криминала (што од миграната што од домаћих криминалаца због ангажовања полиције на другим пословима), пораст опасности од тероризма, затим економски проблеми због збрињавња толиког броја људи са којима се, без обзира на све, мора поступати хумано итд.

Ни у једној варијанти не смемо дозволити да се на нашој територији формирају огромни прихватни центри, као што је то случај у Турској, без обзира ко би то финансирао. Турска је моћна држава, чини велику услугу ЕУ задржавањем миграната на својој територији, па, и поред тога, доживљава увреде и понижења. Из тога би требало нешто научити – да нам евентуалне услуге ЕУ тог типа не би користиле. Јер сви су спремни да дају и новац, и опрему и помоћ у људству, само да се све дешава што даље од њих. А ми смо мала земља која не може да отклони опасности које би такав пројекат донео.

Још нешто Србија мора имати у виду – да мигрантска криза све више поприма контуре добро смишљене опарације, чији крајњи циљеви још увек нису јасни. За сада се једино зна ко је операцију покренуо, али је још увек је тешко доказати да ли је то урађено намерно и због чега. Зато морамо бити опрезни, јер покушаји дестабилизације Србије трају већ годинама. Зашто неко не би искористио прилику да преко миграната уради оно што није могао на други начин и направи општи хаос како би касније могао правити ред по својој вољи.

Једно је сигурно – ако Ердоган оствари своју претњу, ЕУ више неће постојати. Јер, ако је милион миграната уздрмао ЕУ и пореметио њено функционисање, шта ће бити ако крену још три милиона. По томе би Србија требало да се равна и не наседа на евентуална обећања или уцене.

Политико: Јелена Милић на листи 28 личности које утичу на европску политику


Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић нашла се у избору портала "Политико" међу 28 личности које ће у 2017. години обликовати и мењати европску политику.

Реч је о другој годишњој листи 28 "мислилаца и актера који тансформишу европску политику" саопштио је Политико.

На овогодишњој листи су још градоначелник Лондона Садик Кан, директор "Рајан ера" Мајкл О'Лири, бивши пољски премијер Јарослав Качински, висока представница ЕУ Федерика Могерини, турски председник Реџеп Тајип Ердоган, генерална директорка Унеска Ирина Бокова, аустријски министар спољних послова Себастијан Курц, магнат и инвеститор Џорџ Сорос.

Листа "Политико 28" је наш водич за људе који ће вероватно обликовати 2017. годину и после ње", образложио је извршни директор Политика Метју Камински.

Према његовим речима, функција у некој европској земљи не обезбеђује сама по себи место на тој листи.

Приликом њеног састављања консултовани су читаоци а затим су уредници направили ужи избор и рангирали по утицају личности које су у стању да "уздрмају, покрену и обликују наш свет", навео је он.

Политико је глобална нестраначка новинска организација са седиштем у Вашингтону.

У априлу 2015. покренула је поред америчког и европско издање Политика заједно са европским Аксел Спрингером.

Са седиштем у Бриселу, европско издање Политика покрива политику и личности Европске уније.

 

А Вучић не обликује?

Na šta je nesrećna Evropa spala da je oblikuje Jelena Milić