I to sto kazes, eno krenula anarhija u bash carsija 

МСП Израела: Раст антисемитизма у Мађарској            
петак, 14. фебруар 2014.

ТЕЛ АВИВ - Израелско Министарство спољних послова позвало је јуче мађарског амбасадора да му изрази "дубоку забринутост" због раста антисемитских инцидената у Мађарској.



Рафи Шуц, заменик генералног директора за Европу, рекао је амбасадору Андору Нађу да је Израел такође забринут због антисемитских изјава у политичкој арени, које доводе у питање спремност Мађарске да се искрено и храбро носи са својом прошлошћу.

Он је рекао да постоје забрињавајући трендови поновног исписивања историје холокауста и улоге коју је мађарски лидер антисемита Миклош Хорти у томе играо, као и опраштајућег односа неких званичника влада према антисемитским трендовима у земљи, пренели су израелски медији.

Шуц је посебно алудирао на недавну конференцију одржану у једном музеју у Будимпешти, за коју је рекао да је била покушај да се "измени историја" и Хортијева сарадња са нацистима.

Он је такође изразио разочарење због намере да се изгради нови споменик који ће обележити нацистичку окупацију Мађарске 1944, а игнорисати мађарску сарадњу у депортацији и уништењу јеврејских заједница у њој.

Израелски званичник се осврнуо и на недавну изјаву Шандора Сакалија, директора Института Веритас за историјска истраживања, који је минимизирао депортацију и масакр Јевреја од стране нациста и њихових мађарских сарадника, означивши је као "акцију полиције против странаца".

Он је изразио забринутост и због недавне дозволе мађарској партији Зора, коју израелски медији називају нацистичком, да учествује у предстојећим општим изборима, иако има антисемитску и расистичку иделогију.

Њено учешће је одобрио национални изборни комитет, а друга антисемитска партија Јобик је тренутно трећа по величини у земљи и према анкетама освојиће најмање 10 процената гласова.

Више од пола милиона мађарских Јевреја је убијено у холокаусту, а Мађари су помогли нацистима да депортују 437.000 Јевреја у марту 1944. године, док је Хорти још био на власти.

У недељу је Федерација мађарских јеврејских заједница прогласила бојкот свих догађаја повезаних са сећањем на холокауст у Мађарској ове године, оптужујући владу да је однедавно умешана у историјски ревизионизам, како би умањила улогу те земље у геноциду, наводе израелски медији.

(Танјуг)

Немачка: На протестима против неонациста полиција повредила двадесетак демонстраната            
понедељак, 24. фебруар 2014.

Најмање 20 особа повређено је у протестима против екстремних десничара у Пфорцхајму, преноси немачка штампа, наводећи да је полиција употребила палице и бибер-спреј када су се почели превише да се приближавају неонацистима и нападају полицију.



Повод за сукоб била је поворка од око 100 неонациста који су демонстрирали на годишњицу британског бомбардовања тог града 1945. године, док се на другој страни окупило око 800 људи на контрадемонстрацијама, од којих се, како се наводи, око 200 издвојило из групе и покушало да уколони постављене препреке.

Полиција је свој синоћни жесток ангажман образложила нападима на полицајце, наводе медији, који пишу да је 20 демонстраната, са повредама у очима, добило медицинску помоћ.

На централном скупу обележена је годишњица британског бомбардовања Пфорцхајма, када је погинуло око 17.600 становника.

(Танјуг)

да ниси марада ти овде нешто мешо прсте 

Дејли мејл: Бењамин Нетанијаху „направио“ Хитлерове бркове Ангели Меркел             
 уторак, 25. фебруар 2014.

Током недавног сусрета изралеског премијера Бењамина Нетанијахуа и немачке канцеларке Ангеле Меркел настала је занимљива фотографија на којој је Нетанијаху Меркеловој направио бркове, налик на Хитлерове, преноси “Дејли мејл”.

Нетанијаху је показивао прстом испред Меркелиног лица и сенка његовог прста је пала баш изнад њених усана.

Тај тренутак је усликао фотограф новина “Јерусалем Пост” Марк Израел Селем и фотографија је постала хит на друштвеним мрежама и изазвала реакције.



Док се једни смеју овој фотографији, други сматрају да Нетанијаху није то урадио случајно.

Меркелова је синоћ допутовала у Израел заједно са више од половине својих министара на заједничку седницу две владе.

(Блиц)

Шредер: Нелегално смо бомбардовали Србију


Некадашњи немачки канцелар Герхард Шредер признао да је напад НАТО-а на Србију 1999. године био кршење међународног права. Оно што се догађа на Криму, такође је кршење међународног права, рекао је Шредер.

Бивши немачки канцелар Герхард Шредер изјавио је да оно што се дешава на Криму јесте кршење међународног права и признао да је и напад НАТО-а на Србију 1999. године био, такође, кршење међународног права.

Шредер на Косову

"Оно што се догађа на Криму је кршење међународног права", рекао је Шредер у Хамбургу на једном скупу недељника Цајт, не желећи притом да критикује руског председника Владимира Путина.

Шредер је, међутим, рекао да је он као немачки канцелар у југословенском конфликту кршио међународно право.

"Тамо смо ми послали авионе... на Србију и заједно са НАТО снагама бомбардовали једну суверену државу, а да притом није постојала одлука Савета безбедности УН...", рекао је Шредер и нагласио да је он зато опрезан са "подизањем кажипрста" и да се у оба случаја формално ради о повреди Повеље УН.

Шредер је показао скепсу када су у питању мотиви бивше шефице украјинске владе Јулије Тимошенко и, указујући да се не зна какве материјалне интересе она има, упозорио да постоји опасност да новчана помоћ, за коју се он залаже, оде погрешним каналима.

Када је украјинска криза у питању, Шредер је поново критиковао Европску унију и рекао да вођство Европске комисије није схватило да је Украјина једна културолошки подељена земља.

"Питам се да ли је било исправно једну културолошки подељену земљу, као што је Украјина, ставити пред алтернативу - споразум о асоцијацији са ЕУ или царинска унија са Русијом", рекао је Шредер.

е јебо ти ја матер 

Балтички „нацисти-ослободиоци“

 У Летонији и Естонији се редовно одржавају манифестације посвећене локалним припадницима нацистичких СС дивизија, на којима учествује велики број младих, али и представника власти. Бившим есесовцима се захваљују за борбу „за Летонију/Естонију“ и „против совјетске окупације“. Mеђу њиховим поклоницима циркулишу једни исти аргументи, које ћемо набројати и оповргнути.
 
На маршеве бивших есесоваца у Летонији долази и велики број младих и политичара.

У Летонији и Естонији се из године у годину одржавају манифестације посвећене ратним ветеранима који су се у Другом светском рату борили у јединицама нацистичких СС дивизија (Вафен-СС - Waffen-SS), на којима учествује велики број младих, али и представника власти. Овим бившим есесовцима се приписује „борба за Летонију/Естонију“, док своју совјетску историју ове две државе називају „окупацијом“.

Mеђу поклоницима Вафен-СС циркулишу једни исти аргументи у заштиту бивших есесоваца. Аналитичка агенција REGNUM објављује аргументе које најчешће износе поштоваоци војника нацистичке Немачке и уједно их оповргава.

Први аргумент: Легионаре су Немци приморали да се боре, што значи да сами легионари нису криви.

Одговор: У том случају треба признати да „борба за Летонију“ или „борба за Естонију“ у саставу армије Хитлерове Немачке није била свесна и јуначка. Ако су некога приморали и силом одвели у легион, онда је тај човек ратовао нерадо и под принудом - па ту нема шта да се прославља.

Други аргумент: Легионари нису имали другог избора осим да у немачкој унифрми бране своју земљу, задржавајући напредовање совјетске армије.
 Једном речју, легионари се нису борили за своју земљу, него за нацистичку Немачку, која је поражена у Великом отаџбинском рату.

Одговор: Борећи се „јуначки“, легионари нису само спречавали долазак Црвене армије, него су и омогућавали својој браћи по оружју да у позадини уништавају у логорима Јевреје и мирно становништво других националности. Сваки дан задржавања совјетске армије омогућавао је да се у Саласпилсу, Клоги и другим логорима смрти уништи по неколико стотина људи. Осим тога, нико од званичника нацистичке Немачке никада није изјавио да би била могућа макар и аутономија Литваније, Летоније и Естоније у саставу замишљене Велике Немачке. О независности да и не говоримо. Према томе, легионари се нису борили за своју земљу, него за нацистичку Немачку, која је поражена у рату.

Трећи аргумент: Нирнбершки суд је признао да насилно мобилисани припадници СС дивизија нису ратни злочинци.

Одговор: То је тачно. Али човек који је насилно доведен у злочиначку организацију после 50 година се неће поносити тиме што је био њен члан. А ако се поноси тиме и не стиди се да о томе говори, значи да је његова одлука о ступању у злочиначку организацију била свесна. Према томе, он је по одлуци Нирнбершког суда злочинац.

Четврти аргумент: Немоћни старци који су се борили у јединицама СС дивизија тихо се окупљају у месту Синимјае у Естонији и 16. марта у Риги како би евоцирали успомену на пале другове, а непријатељски медији хистеришу и праве од тога сензацију.

Одговор: Не окупљају се само „немоћни старци“. Долазе и представници власти, долази омладина. Сваки пут се од тих скупова праве или политички перформанси, или, као у Риги, свечани маршеви. То нимало не личи на „тихо евоцирање успомена на пале другове“. То је управо јавно и демонстративно оправдавање оних који су ступили у Хитлерове редове, а у том оправдавању учествују и актуелни политичари.

Пети аргумент: „Совјетска окупација“ [како се совјетски период назива у прибалтичким републикама] била је суровија од нацистичке.

Одговор: Ветерани који су са оружјем у рукама ратовали против СССР-а и који су у формално-правном смислу били издајници за Совјетски Савез - не само да су још живи, него су у СССР-у имали посао и социјалну заштиту, а неки од њих су направили и прилично успешну каријеру. СССР је, за разлику од нацистичке Немачке, подразумевао не само одређену аутономију за републике у саставу јединствене државе, него је улагао напоре у стварање националне елите у тим републикама, кооптирајући их у највише органе власти.

Ко је био „окупиран“?

После Октобарске револуције, нова бољшевичка влада је била принуђена да призна независност Летоније и Естоније 1920. Годину дана касније њихову независност признале су и земље Запада. Независност прибалтичких територија, које је у састав Руске Империје укључио још Петар Велики током руско-шведских ратова почетком 18. века, постала је реалност током Руског грађанског рата. Тада су њихову независност прво подстакле немачке јединице, а затим су је директном војном интервенцијом подржале Велика Британија и друге земље Антанте које су се умешале у грађански рат на страни Беле армије и локалних националиста. У то време су белогардејци Северозападне армије генерала Николаја Јуденича и десетине хиљада Руса који су се повлачили пред Црвеном армијом доживели у новонасталој Естонији прави етноцид.

У обе нове државе на власт су одмах дошли националистички режими, који су током 1930-их јавно подржавали политику Хитлерове Немачке. После потписивања чувеног споразума Рибентропа и Молотова о разграничењу интересних сфера Совјетског Савеза и нацистичке Немачке у Источној Европи, у Летонији, Естонији и Литванији су се 1940. сместиле јединице Совјетске армије. После тога су одржани избори на којима су на власт дошли локални комунисти. Нове владе су одмах изгласале да све три државе уђу у састав СССР-а - који је на тај начин повратио некадашње прибалтичке територије Руске Империје.

Немачка је током Великог отаџбинског рата држала три прибалтичке совјетске републике под окупацијом (1941-44). После пораза Немачке, Летонска и Естонска Совјетска Социјалистичка Република су обновљене унутар међународно признатих граница Совјетског Савеза. После 1991. све балтичке територије су поново постале независне државе, наследивши сву инфраструктуру и индустрију изграђену током совјетске епохе. Убрзо након тога су постале чланице НАТО-а и ЕУ.

Руска реч

Министарство спољних послова Русије осудило марш ветерана легије „Вафен-СС“ у Риги
21:27 16. март 2014.

Опуномоћеник МСП Русије за људска права Константин Долгов осудио је марш ветерана летонске легије „Вафен-СС“ у Риги.


„У Риги су опет марширали ветерани есесовци и неонацисти. То је срамота модерне Европе, цинично извргавање руглу сећања на милионе жртава“, написао је он на Твитеру. Овај дипломата је такође нагласио да власти Летоније „поштују неонацистичке злочинце“, док су „стотине хиљада рускојезичних становника обесправљене“.

„ЕУ би требало да прекине са узалудним покушајима ʻкажњавањаʼ Русије под измишљеним изговорима и да натера Ригу да престане са најгрубљим кршењем међународног права“, изјавио је Долгов.

Руска реч

 


Ocel da ih zastiti... A da, ne mere, tu je NATO 

погодио си из прве нато штити неонацисте 
браво марада