Развој „европских вредности“ довешће до новог фашизма
13:26 19.12.2013.
5 коментара
Штампај
ПОЈАВА НОВЕ РУКОВОДЕЋЕ ЕЛИТЕ У СВЕТУ - ПОСЛЕДЊА ШАНСА
ДА СЕ ЗА НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА ИЗБЕГНЕ ТОТАЛНО СИРОМАШТВО


Руководиоци из 30-их година прошлог века већ су помрли, а савремени „ефикасни менаџери“ у стању су да управљају финансијским токовима, али не и реалном економијом
Остаје само једна варијанта - националистичка диктатура. За САД она може имати религијску нијансу, најпре у оквиру псеудохришћанских култова
Развој „либералних“, „европских“ вредности довешће до новог фашизма, будући да у данашњој ситуацији све остале варијанте једноставно не пролазе
Рецимо, за 15-20 година, добија се прилично занимљива слика западног друштва. То је груба диктатура која гвозденом руком гуши друштвено незадовољство већег дела становништва које балансира на граници сиромаштва, али која том становништву не да да умре од глади и обезбеђује му минималне шансе за рад
Познат је, чак, и критеријум према којем ће се попуњавати елита - то је прека потреба да се обезбеди директно управљање економијом у условима грубе диктатуре
Пише: Михаил ХАЗИН, председник економске консултантске компаније „Неокон“


           ПОСЛЕ настанка СССР, „старе“ капиталистичке елите почеле су суштински да модификују механизме управљања друштвом. Традиционални механизми који су отворено или прикривено преносили друштву константност социјалног раслојавања очигледно су губили у односу на СССР и одмах су предузете мере за решавање два задатка.

           Као прво, створени су механизми за прерасподелу друштвених богатстава у корист сиромашних слојева становништва (развој кејнсијанског механизама у оквиру државне економске политике), друго - отворени су лифтови вертикалне мобилности првенствено у иновативним секторима економије. Али, и један и други механизам раде само у условима више или мање константног економског пораста, тако да су и 30-их и 70-их година прошлога века (односно у периодима криза пада ефикасности капитала) у тој шеми почели да настају озбиљни проблеми.

           Данас, када схватамо да се више не ради толико о економском расту, колико о озбиљном опадању (повезаном са структурним неправилностима насталим у процесу реализације политике „реаганомике“ која је вођена од 1981.), намеће се питање не само шта чинити са „новим“ елитама (најпре финансијским), него и како се у насталој ситуацији, у принципу, може управљати друштвом?

           Повратак политици „пре СССР-а“ више није могућ. Иако СССР-а више нема, а његова пракса идеолошки је дискредитована, (мада не до краја и не на најубедљивији начин), ипак, више није могуће вратити систем односа који је својствен традиционалном друштву. Брзо, свакако није.

           Осим тога, са сиромаштвом се могу помирити људи који никада нису видели алтернативу (као што је то, заправо, било у традиционалном друштву), али када се ради о десетинама процената укупног становништва земље и региона, који су још јуче били „средња класа“, тешко је очекивати да се оно добровољно помири са вечитом бедом, односно, потребни су другачији приступи.

           Данас постоје три принципијелне варијанте. Прву нуди ислам и у њој су најјаче традиционалне вредности. У извесном смислу, то је и реинкарнација идеја комунизма краја XIX века и потпуног уништења савременог друштва. Са становишта савремене елите то изгледа крајње опасно, будући да се ради о томе да се створи реална једнакост - не само за бившу „средњу“ класу или „нове“ елите, него и за старе елите, односно, да се изведе глобална револуција. Дакле, савременим елитама ова варијанта апсолутно не одговара.

           Друга варијанта је - пљачкање једних ради пораста животног стандарда других. Ова је варијанта грубе диктатуре, понајпре нацистичке оријентације. Тај начин је једноставан, али опасан, будући да је сваки диктатор спреман да ликвидира свако супротстављање, укључујући и од стране елите.  Према томе, овај начин је опасан, иако у крајњем случају прихватљив. 

           Трећа варијанта је - реинкарнација комунистичких идеја. Овде је више или мање све јасно, као и то како савремена елита да сачува своју власт.

           Ипак, са становишта савремене елите, између три наведене варијанте (можда постоје и друге, али их за сада ја не видим), прва и трећа - исламска и комунистичка - одликују се још једном негативном карактеристиком. То је неминовност промене система управљања економијом.

           При том, не усмеравања финансијских токова, у томе се лако снаћи, него управо саме структуре управљања. То је тежак и незахвалан посао, тако да га треба избећи, ако за то има могућности. Остаје само једна варијанта - националистичка диктатура. За САД она може имати религијску нијансу, најпре у оквиру псеудо хришћанских култова.

           Баш из тог разлога ја све време говорим о томе да ће развој „либералних“, „европских“ вредности довести до новог фашизма, будући да у данашњој ситуацији све остале варијанте једноставно не пролазе.

           И, рецимо, за 15-20 година, добија се прилично занимљива слика западног друштва. То је груба диктатура која гвозденом руком гуши друштвено незадовољство већег дела становништва које балансира на граници сиромаштва, али која том становништву не да да умре од глади и обезбеђује му минималне шансе за рад. Уз то, управљање тим системом у потпуности може да обезбеди и данашња елита, можда у нешто скраћеној варијанти. Наравно, има се у виду „стара“ елита, финансијски новобогаташи ту практично немају шансе.

           Разуме се да док год постоје наде да ће се економски раст обновити нико неће рушити садашњи систем. Ипак, већ се ради на стварању алтернативног модела. Невоља је само у томе што за њега нема људи.

           Руководиоци из 30-их година прошлог века већ су помрли, а савремени „ефикасни менаџери“ у стању су да управљају финансијским токовима, али не и реалном економијом.

           Отуда произлази да ће кључни елеменат „перестројке“ светске елите бити почетак обуке новог руководећег тима. Тај посао неће моћи да се сакрије тако да ће његов почетак управо бити сигнал да је реална елита схватила да се стари систем више не може сачувати.

           Овде нећу разматрати обуку нове руководеће елите, али ћу истаћи да је долазак до тога - последња шанса за људе да за неколико деценија избегну тотално сиромаштво, јер једноставно неће бити  других могућности. Ово је општа ситуација.

           Редукција елите никада не иде путем обичног смањивања. Смањивање се увек одвија нешто јаче него што је потребно, а у елити се појављује нова генерација која треба да обезбеди механизам за адаптирање елите на измењену ситуацију. У конкретном случају познат је, чак, и механизам према којем ће се попуњавати елита - то је прека потреба да се обезбеди директно управљање економијом у условима грубе диктатуре.

           Превела Ксенија Трајковић

ПОНОМАРЈОВА: Српско вођство изазива чуђење у Москви
21:10 19.12.2013.
14 коментара
Штампај
УПОЗОРАВА У ИНТЕРВЈУУ „ГЕОПОЛИТИЦИ“ ДА ПОСТОЈЕ АНАЛОГИЈЕ ИЗМЕЂУ
„БРИСЕЛСКОГ ШУРОВАЊА“ И „МИНХЕНСКОГ ШУРОВАЊА“

Јелена Пономарјова
Улазак у ЕУ за Србију је блеф. До тога неће доћи пре него што се Србија прикључи НАТО нити пре него што у ЕУ буде примљена Турска. Штавише, све приче о евроинтеграцијама имају само један циљ - да се Србија коначно отргне од Русије, да се онемогући претварање Србије у великог економског и политичког регионалног играча
Стварање „Републике Косово“ представља важну вододелницу савремене историје која има светски значај. И јако жалим оне који то не схватају
Посматрамо „ломљење“ политичког руководства земље, у овом случају Србије, које постаје спроводник интереса трећих земаља и наднационалних структура, а не националних интереса
Без обзира на све планове Запада, ни као научница, ни као човек не могу да кажем како је Косово изгубљено за Србе. Уверена сам: све док буде жив макар један Србин - Косово није изгубљено. Зато треба наставити борбу и живети по начелу: Наша ствар је праведна - победићемо

        СРПСКО вођство изазива чуђење у Москви - рекла је за „Геополитику“ Јелена Пономарјова, доктор политичких наука и професор упоредне политикологије Московског државног института за међународне односе.

        Своју оцену прецизирала је овако: „Многе одлуке српског руководства изазивају чуђење руске стране. Наравно, морамо схватити да је политика - сложена игра са много потеза, ценкање. Али не сме се тако примитивно ценкати - у Москви обећавати једно, а неколико дана касније у Бриселу - друго.

        Такво понашање сведочи само о једном - српско политичко руководство се неодговорно понаша, пре свега према сопственом народу и сопственој историји. И нама је из Русије врло тужно да све то гледамо. Тим пре што Русија нема никаквих илузија у погледу могућности уласка Србије у ЕУ.

        Улазак у ЕУ за Србију је блеф. До тога неће доћи пре него што се Србија прикључи НАТО нити пре него што у ЕУ буде примљена Турска. Штавише, све приче о евроинтеграцијама имају само један циљ - да се Србија коначно отргне од Русије, да се онемогући претварање Србије у великог економског и политичког регионалног играча.

        Не мислим да српско руководство то не разуме, али изгледа да за њега нису приоритетни национални интереси Србије, већ лични. Тако да - извлачите закључке.

        Ви указујете на значај економије и заиста је последњих пет-шест година забележен раст у српско-руској трговинској размени, руски капитал је почео да улази у Србију. Ипак, како објаснити врло озбиљан медијски напад на српско-руски енергетски споразум, где је Инсајдер Б92 ипак само видљиви део врха подводног политички прозападног леденог брега који хоће да торпедује најзначајни српско-руски економски споразум у новијој историји, од распада СССР и СФРЈ?

        Јосиф Бродски, човек који је био сасвим далеко од високе политике, али је танано осећао предстојеће битке за власт и ресурсе, још 1990. године пророчки је писао: „Изгледа да ће прави еквивалент трећег светског рата бити перспектива економског рата, где су сва средства добра и где смисао победе представља доминантан положај“.

        Битка за српске земље почела је од тренутка слома двополарног система и растурања Југославије и траје све до данас. Упоредо са војним и политичким акцијама, води се свеобухватан информациони рат. Русија, будући да је не само једно од средишта светске политике и привреде него и психоисторијски противник Запада, природно је укључена у то сучељавање. Зато је сасвим разумљиво то што је Гаспром постао један од учесника тог рата.

        У условима јачања конкуренције и чак сукобљавања на енергетским тржиштима, речи Хенрија Кисинџера из 1974. године не само да су актуелизоване него су и стекле нови развој: „Никада не можете спроводити енергетску политику као чисто економску ствар. Она је од самог почетка била предмет спољне политике“. Данас је озбиљно исполитизовано не само енергетско тржиште него и читав светски економски систем, те су се Србија и Русија обреле у епицентру енергетскх и политичких ратова. Али то је за нас нормално стање. Из таквих прилика може се извући само један закључак - треба наставити борбу.

        Председник Путин има подршку не само грађана Русије него и изван граница своје земље, у једном делу међународне јавности, у кругу слободних и независних интелектуалаца у свету, који у Русији виде баланс, контратежу америчком хегемонизму и вредносну алтернативу идеологији људских права. Мислим да присуство великог броја западних невладиних организација у Русији које располажу огромним ресурсима, али и богатим искуством у промени влада у свету, и чињеница да један незанемарљиви и утицајан део руске економске, културне елите дели либерални свет вредности, Москву треба да држи у стању континуираног опреза. Несумњиво је да је доласком на власт крајем 1999. године Путин променио политику, али да је у односу на претходну Јељцинову администрацију извршио и кадровску промену по дубини државног апарата?

        Заиста, у Русији се одигравају озбиљне промене, како на степену политичког руководства тако и унутар друштва. Искуство Египта, Либије и Сирије убедљиво је доказало да Запад, подржавајући и промовишући „демократске вредности“, у ствари уништава снажне државне творевине и сеје хаос. А све то чини у циљу успостављања контроле над важним стратешким зонама. И док је на почетку „арапског пролећа“ део руског руководства имао илузију како се са Западом може договорити, после Гадафијевог убиства коначно је схваћена нужност јачања сопствене државности, суверенитета, одбрамбене способности.

        То је немогуће зачас учинити, али је покренут процес чишћења и преиспитивања, који ће бити дуготрајан и сложен. При томе, нашем председнику често успева да промене у спољној политици спроведе кудикамо брже и делотворније него у унутрашњој политици. Сем тога, Русија представља врло тром социјални систем, што, природно, отежава процесе реформисања. Ипак се ти процеси одвијају и то улива наду у озбиљне промене. Ако Русија постане снажан и заиста самосталан играч, промениће се и прилике у Србији.

        Питање свих питања за Србију је Косово и Метохија. Како ви гледате на коперативност српске владе са Бриселом у организацији локалних избора на Косову. Како видите противљење Срба на северу Косова Бриселском споразуму. Да ли несумњиво истрајан отпор Срба са севера Косова може да да резултат, па макар и дугорочно, у напорима српског народа да поврате окупирану јужну покрајину у уставно-правни поредак Републике Србије?

        Стварање „Републике Косово“ представља важну вододелницу савремене историје која има светски значај. И јако жалим оне који то не схватају.

        Што се тиче споразума потписаног у Бриселу, не могу га оценити другачије него „Бриселско шуровање“ - аналогија са Минхенским шуровањем очита је из читавог низа разлога.

        Као прво, тај документ коренито мења не само политичку карту региона него има најшире геополитичке последице. Од тог тренутка ма која територија под контролом мафијашких и терористичких групација може фактички било кад постати субјекат светске политике, ако је то у интересу ових или оних западних структура.

        Као друго, по ко зна који пут сведоци смо грубе примене двојних мерила, када се једним народима дозвољава да имају право на самоопредељење, а другим не; када судбину земаља и народа решавају новац и сила, а не право и правда.

        Као треће, посматрамо праксу „ломљења“ политичког руководства земље, у овом случају Србије, када оно постаје спроводник интереса трећих земаља и наднационалних структура, а не националних интереса.

        Као четврто, тај споразум не само што прецртава вишевековну борбу српског народа за своју државност, лишава га историјских светиња, него и преостале Србе на Косову препушта фактичком уништавању и протеривању. Њихово мишљење, као ни мишљење босанских Срба и судетских Чеха, потписници нису узимали у обзир.

        И поред тога, без обзира на све планове Запада, ни као научница, ни као човек не могу да кажем како је Косово изгубљено за Србе. Уверена сам: све док буде жив макар један Србин - Косово није изгубљено. Зато треба наставити борбу и живети по начелу: Наша ствар је праведна - победићемо.

Запад прогони славног руског диригента Гергијева због две реченице о педофилима
21:13 21.12.2013.
3 коментара
Штампај
У МИНХЕНУ МУ „НАБИЈАЈУ НА НОС” ШТО ЈЕ РЕКАО ДА СЕ У РУСИЈИ
ЧИНИ СВЕ ДА СЕ ДЕЦА ЗАШТИТЕ ОД ПЕДОФИЛА

Валериј Гергијев
Градски савет Минхена чак ставио је на дневни ред расправе тачку „Гергијев и дискриминација сексуалних мањина“
Славни руски композитор Родион Шћедрин, муж Маје Плисецке, упозорио: „Ради о организованој кампањи злонамерног клеветања Валерија Гергијева“

        РУСКИ закон о забрани геј пропаганде све више отежава живот Валерију Гергијеву, главном руском амбасадору културе у иностранству, директору и уметничком руководиоцу Мариинског театра у Санкт Петербургу.

        Он је 17. децембра морао да издржи напорну колективно сазвану прес конференцију у Минхену у којем ће од 2015. године бити на челу филхармоније. Сусрет са новинарима не само да није помирио славног диригента са сексуалним мањинама, већ је неким у Градском савету Минхена дао прилику да на дневни ред ставе „случај Гергијев“ , пише баварски лист Suddeutsche Zeitung.

        Гергијев и његов будући оркестар имали су музичко вече посвећено Стравинском. Локални борци за права хомосексуалаца обећали су да ће на том догађају оранизовати протест. У баварским новинама појавили су се огласи удружења „Пинк лист“ са позивом да у 18.30 дођу пред Минхенску филхармонију.

        Сам концерт је почео у 20.00 часова. На њему су били и брачни пар Маја Плисецкаја и Родион Шћедрин.

        „Окомили су се на Гергијева - то је истина. Он се није бавио никаквом пропагандом. Међутим, овде сматрају да је морао да заштити сексулане мањине, што није учинио. То му и замерају“ - рекла је московском дневном листу „Известија” Плисецкаја.

        „То би се и могло донекле разумети да је Гергијев иступио против истополне љубави. Али, он то никада није чинио. И није гласао за закон. То што се сада дешава једноставно је хајка у стилу хладног рата“ - каже Родион Шћедрин.

        Он ипак верује да протести неће имати озбиљне последице по Гергијева.

        „Код музичара постоји анегдота о Гергијеву. Она гласи: Гергијев зауставља такси. И пита: Да седнем? Таксиста га узвраћа: „Где да вас возим?“ Гергијев му одговара: „Возите ме куда хоћете, мене свугде чекају“. Ево, Маја и ја идемо на концерт и надамо се да ће сила талента Гергијева бити такав огњени туш на ту групу бунтаџија“ - закључио је знаменити руски композитор.

        Шћедрин је открио да се притисак немачких ЛБГТ активиста и новинара веома мучно одражавају на Гергијева.

        „Видели смо да је Валериј након прес конференције био веома потиштен. Сваком човеку је непријатно кад о њему говоре лажи. Овде је умесна руска пословица: „Боље је бити грешан, него сваљивати грехе“. Тренутно се - кажем то са горчином - ради о организованој кампањи злонамерног клеветања Гергијева - уверен је композитор Шћедрин.

        Мало је вероватно да ће уговор маестра Гергијева и Минхенске филхармоније бити раскинут, али ће се то знатно одразити на репутацију самог Гергијева и оркестра.

        Интендант оркестра, Паул Милер, није крио од новинара да се у самом колективу води интензивна расправа о односу Гергијева према хомосексуалцима, али је нагласио да „ситуација још није достигла критични ниво“.

        У лето 2013. године, када је у Русији био донет закон, маестра су оптужили за ћутање, а после септембарског интервјуа холандском листу Volkskrant - и да је увредио сексуалне мањине. Тада је Гергијев изјавио само ово: „Ми у Русији чинимо све да децу заштитимо од педофила. То није закон о хомосексуалности, већ закон против педофилије. Али, имам превише обавеза да бих се детаљније бавио тим питањем“.

        На прес конференцији Гергијеву су напоменули овај „неопрезни коментар”.

        Маестро је рекао да интервју није био ауторизован. И без љутње додао:

        „Не знам за тај закон и не желим да знам. Никада нисам подржавао тај закон, јер га уопште не разумем“.

        На питање да ли се у Русији заиста не сме говорити о хомосексуализуму у присуству деце, диригент је одговорио:

        „У одређеним периодима важније је деци причати о Пушкину и Моцарту“

        Гергијев је покушао да окупљенима објасни да он није „посланик Државне Думе или члан владе“ и да може расправљати само о својој области - музици.

        Минхен је постао четврти град по реду који од Валерија Гергијева тражи да заштити права хомосексуалаца у Русији.

        Пре Немачке се славни диригент морао суочити са протестима у Њујорку и Лондону. У Ротердаму је чак тражено да се локалном „Гергијев-фестивалу“ укину буџетске донације. Међутим, локална власт Ротердама је одбацила овај захтев.

Covek pise iz iskustva 

ПОПОВИЋ: Мит о ЕУ пао је попут Берлинског зида!
21:15 31.12.2013.
1 коментар
Штампај
ПОТПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ УПОЗОРИО ДА СРБИЈА НЕ СМЕ ОПЕТ ПРЕСПАВАТИ ТАКО КРУПАН ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ


На изградњи инфраструктуре за зимску олимпијаду у Сочију, као и на другим пројектима у Русији, ради око 40 хиљада наших инжењера и радника. Они на тај начин издржавају 40 хиљада породица у Србији. То је као да сте у Србији отворили 400 фабрика са по сто запослених
А не заборавите да одмах после Сочија у Русији крећу припреме за Светско првенство у фудбалу 2018. То је велика шанса за наше пројектантске и грађевинске фирме - наглашава др Ненад Поповић

         ПОТПРЕДСЕДНИК српског парламента и ДСС Ненад Поповић сматра да би Србија у 2014. години требало да превазиђе стереотипе и почне да ради оно што је у економском интересу наших грађана и привреде. У новогодишњем интервјуу за Информер Поповић истиче да би требало да се угледамо на Немачку која је предбродила кризу тако што је повећала свој извоз у Русију и Казахстан.

         Мит о Европској унији као “економском рају” је срушен, као што је ономад срушен берлински зид. Не смемо дозволити да Србија опет буде једина земља која је преспавала пад берлинског зида.

         Зашто сматрате да је за Србију боље да се окрене Русији и Евроазијској унији уместо ЕУ?

         У савременој економији много је лакше произвести робу него за њу наћи купца. Продаја и тржиште су кључни за успех. Чињеница је да наш извоз на тржиште Русије расте, док извоз на тржиште ЕУ пада. У Русиј се запошљава и велики број наших грађана.

         Где у Русији наши грађани могу да се запосле?

         На изградњи инфраструктуре за зимску олимпијаду у Сочију, као и на другим пројектима у Русији, ради око 40 хиљада наших инжењера и радника. Они на тај начин издржавају 40 хиљада породица у Србији. То је као да сте у Србији отворили 400 фабрика са по сто запослених. Не заборавите да одмах после Сочија у Русији крећу припреме за Светско првенство у фудбалу 2018. То је велика шанса за наше пројектантске и грађевинске фирме.

         Зар се окретање Евроазији не коси са ставом ДСС о политичкој неутралности?

         Евроазијски економски савез је економски, а не политички савез. Србија треба да буде политички неутрална држава која ће развијати подједнако добру сарадњу како са ЕУ тако и са земљама евроазијског економског простора. Суштина је у вођењу уравнотежене спољне политике која ће бити заснована искључиво на нашим економским интересима.

         Који би могао да буде први конкретан корак у сарадњи са Евроазијским савезом?

         Водио сам прелиминарне разговоре о могућности да Србија постане акционар Евроазијске развојне банке. На тај начин бисмо могли да користимо средства ове банке за развојне пројекте у Србији. Довољно је рећи да Евроазијска развојна банка тренутно располаже капиталом од око 4 милијарде евра.

Sad izracunati koliko njih zavrnu za platu da moraju konzula da moljakaju za put nazad 

у почетку је било свашта,али сада тог више нема,и ако се некоме касни са зарадом биће исплаћен ускоро,завршни радови су у току

Немачки спортисти позвани да се у Сочију декларишу као гејеви
22:33 05.01.2014.
2 коментара
Штампај
ТЕКСТ „СОЧИ - АПЕЛ ЗА СЛОБОДУ” ПОТПИСАЛЕ МНОГЕ НЕМАЧКЕ ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ



Симболична одећа немачких репрезентативача за игре у Сочију
ФАКТИ: Немачка лезбејска и геј удружења понудила спортистима своје земље формулу: „Као слободан човек ја кажем: у земљи у којој прогоне лезбејке и гејеве, ја сам такође геј и лезбејка”. А сав „прогон”руских хомосексуалаца је у томе што им је законом забрањена пропаганда хомосексуализма међу малолетницима!

         НЕМАЧКО лезбејско и геј удружење апеловало је на чланове олимпијске репрезентације те земље да се током зимских Олимпијских игара у Сочију декларишу као представници њихове сексуалне мањине.

         Документ који носи назив „Сочи – апел за слободу” потписале су многе немачке познате личности, укључујући и новинара Гинтера Валрафа, глумицу и музичарку Нину Хаген, шефа синдиката Ver.di Франка Бзирскеа, шефа федералне Управе за борбу против дискриминације Кристину Лудерс и бившег председника Фудбалског савеза Немачке (DFB) Теа Цванцигера, преноси радио DeutscheWelle.

         „Олимпијска повеља забрањује политичке демонстрације на месту одржавања Олимпијских игара. Али, и у Сочију постоји право, што се само по себи подразумева, на слободно изражавање сопственог мишљења” - цитира овај докумнет агенција SID.

         У складу са Олимпијском повељом, на местима одржавања такмичења и у олимпијском селу мора се поштовати принцип неутралности који не дозвољава да се Игре претворе у сцену за решавање политичких, религиозних или етничких конфликата. Због тога је учесницима и гледаоцима Олимпијаде препоручено да се уздржавају од демонстративних гестова, одеће и плаката.

         Међутим, у апелу је предложена формулација помоћу које немачки олимпијци могу изразити своју солидарност са представницима руских сексуалних мањина.

         „Као слободан човек ја кажем: у земљи у којој прогоне лезбејке и гејеве, ја сам такође геј и лезбејка. Ово изјављујем јер се залажем за права свих људи на слободно изражавање мишљења, на једнак третман и поштовање њихове љубави. Угњетавање и насиље над овим мањинама, све нас чине неслободнима. Мора се одустати од цензуре и закона који су усмерени на дискриминацију. Свако друштво ће добити када наше сестре – лезбејке и наша браћа – гејеви буду живели у слобди, једнаком односу и поштовању” - каже се у документу.

         У прошлу суботу, председник Русије Владимир Путин је својим указом одобрио да се у олимпијском Сочију одржавају митинзи који нису повезани са Игарма, али уз претходно усаглашавање са администрацијом града и локалним органима безбедности. За одржавање ових манифестација Путин је наредио локалним властима да за то одреде специлани простор у граду.

         Скандал око Олимпијаде се распламсао у августу прошле године када је познати британски глумац и писац Сивен Фрај, који се иначе отворено декларише као геј, објавио на свом блогу позив влади Велике Британије и Међународном олимпијском комитету да бојкотују Олимпијаду у Русији – само због тога што је у тој земљи донет закон о забрани пропаганде хомосексуализма међу малолетницима.

         Руске власти су протеклих месеци више пута гарантовале да никакве дискриминације на Олимпијади у Сочију неће бити и да спортисти нетрадиционалне сексуалне оријентације не треба да се плаше за своју безбедност.

све го педер 

Франк-Валтер Штајнмајер: Економска криза у ЕУ охрабрује евроскептике            
четвртак, 09. јануар 2014.

БЕРЛИН- Могло би се испоставити да је економска криза у Европи "опасна" по ЕУ зато што охрабрује политичке снаге које су противници Уније, упозорио је данас нови немачки министар спољњих послова Франк-Валтер Штајнмајер.

Он је у интервјуу атинском листу "Та Неа" такође рекао да евроскептици, који су стекли популарност захваљујући дужничкој кризи у ЕУ, "немају мозга".

"Забринут сам због ситуације у нашој унији. Ова криза у државним финансијама још није готова... економска криза би могла активирати центрифугалне политичке снаге за које се може испостатавити да су опасне по ЕУ у целини", рекао је немачки шеф дипломатије.

ЕУ се суочава са порастом антиевропских осећања због кризе која је изазвала сукоб између сиромашнијих чланица којима је потребна финансијска помоћ и богатијих које морају да дају новац.

Антинемачко осећање последњих година је све распрострањеније, нарочито у Грчкој, због тога што Грци имају утисак да је Немачка, која је главни кредитор у ЕУ, тражила мере штедње у замену за кредит од 240 милијарди евра.

Очекује се да ће незадовољство друштва ојачати евроскептике и десничарске странке на изборима за Европски парламент у мају.

"Не смемо избегавати сучељавање са популистима, националистима, тим људима без мозга који себе називају европскептицима", казао је Штајнмајер.

"Они промовишу све што је национално, а при том не износе своје предлоге", додао је он, пренео је АФП.

Немачки министар је дошао у посету Грчкој дан пошто је та земља званично преузела шестомесечно председавање Европском унијом.

Наоружани неидентификовани нападачи у децембру су извршили напад на резиденцију немачког амбасадора у Атини и том приликом нико није повређен.

"Нападачи неће успети да покваре добре односе између Немачке и Грчке и између Немаца и Грка", изјавио је Штајнмајер.

Он је похвалио грчки привредни опоравак рекавши да се "први пут јасно виде многи знаци да ће у Грчкој поново доћи до привредног раста и отварања радних места".

(Танјуг)

Марин Ле Пен: Учинићу све да ЕУ пропадне            
четвртак, 09. јануар 2014.

Париз -- Лидерка француске десничарске странке Национални фронт Марин Ле Пен обећала је да ће учинити све што је у њеној моћи да ЕУ пропадне.

Она ће, како показују резултати испитивања јавног мњења, остварити добар резултат на изборима за Европски парламент у мају.

Национални фронт Марин Ле Пен само је једна од неколико антиимиграционих и антиевропских странака чија популарнот расте у Европи где су многи изгубили веру у способност ЕУ да допринесе изласку из велике економске кризе, наводи АФП.

"Како можемо да побољшамо ЕУ? Тако што ћемо довести до њене пропасти. Очекујем само једну ствар од европског система, а то је да пукне", рекла је Ле Пенова новинарима у седишту странке у предграђу Париза Нантеру.

"Морамо чекати да све пропадне и допринети томе ако је могуће да бисмо остварили пројекат Европе слободних нација", поручила је Ле Пенова која је посланик Европског парламента.

"А то се, наравно, може догодити само нестанком огромне већине постојећих структура ЕУ", казала је она.

Ле Пенова сматра да је Француска изгубила суверенитет стварањем ЕУ и залаже се за укидање политике отворених граница у ЕУ, као и укидање закона који се доносе у Бриселу за земље чланице ЕУ.

(Танјуг)