Мартин Шулц: Проширење није приоритет ЕУ, мада у будућности Србију и Косово видим у Унији            
четвртак, 28. новембар 2013.

Београд - Проширење ЕУ не може бити топ приоритет Брисела у време када економска криза дрма саме темеље Уније, каже Мартин Шулц, председник Европског парламента.



Процес проширења ће се, ипак, наставити. ЕУ не затвара своја врата новим чланицама са западног Балкана, А придруживање Хрватске је доказ, изјавио је у Шулц у интервју за нови број НИН-а.

Он је нагласио да неће бити нових услова за члансто Србије у Унији. "Критеријуме за чланство је већ довољно тешко испунити и без нових захтева", рекао је Шулц.

Председник Европског парламента истакао је да је оно што се дешава у односима Београда и Приштине од историјског значаја. "Пратим помно и потпуно подржавам разговоре између премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија. Српске вође су показале вештину државништва, храброст и визију", казао је Шулц и нагласио да би Европски парламент волео односи односи између Београда и Приштине што пре нормализују.

Шулц је, такође, додао да у будућности и Србију и Косово види у Европској Унији.

Одговарајући на питање како би ЕУ могла да изгледа у тренутку када Србија буде постајала чланица, Шулц је изразио уверење да ће Унија превазићи тренутне тешкоће.

"ЕУ ће морати да се интегрише даље, можда ће креирати фискалну унију и помериће се ка политичкој унији. То је неопходност у глобалном свету. Чак се Немачка рачуна као мала у односу на САД или Кину, али цела ЕУ није мала. Заједно, наш БДП и популација већи су него у САД", рекао је Шулц.

Он је додао да ће главни изазов бити да се помире процеси са тренутним националистичким тенденцијама у неким чланицама. "Али ја сам сигуран да ће ЕУ наставити да постоји као зона заједничких вредности, просперитета и стабилности, са Србијом као чланицом", казао је Мартин Шулц, председник Европског парламента у интервуу за данашњи број НИН-а.

(НИН)

Ноје оснабрикер цајтунг: Пуно више жртава неонациста него што се до сада веровало            
четвртак, 05. децембар 2013.

Берлин -- У Немачкој је у протеклих 20 година било пуно више жртава неонациста, него што се до сада веровало, пише немачки дневник ''Ноје оснабрикер цајтунг''.



Немачки лист пише да је од 3.300 до сада неразјашњених покушаја убистава или убистава, у 746 случајева било је индиција ''на могуће политичке мотиве деснице''.

Провера још неразјашњених случајева од 1990. до 2011. године требало би да поново буде ''стављена под лупу'' и окончана у другом кварталу следеће године, пише лист и наводи једног портпарола савезниг министарства унутрашњих послова, да се, када је реч о 746 случајева, ради само о индицијама.

''Годинама су сигурносне службе димензије насиља деснице у земљи представљале као безезалено'', рекла је Анете Кане, председавајућа фондације ''Амадеу-Антонио'' и изразила задовољство што је, коначно, после притисака цивилног друштва дошло до нових критијеријума за анализиу расистички мотивисаних недела.

Петра Пау из партије Левица оценила је да је разлика између званичних и незваничних бројки неприхватљива, а медији подсећају на судски процес терористичкој групи НСУ, оптуженој да је протекле деценије убила осам Турака, једног Грка и једну немачку полицајку.



Истражна комисија Бундестага је у августу у завршном извештају поводом убистава које је извршила неонацистичка група ''НСУ'', почињених у десетогодишњем периоду, изнела оштре критике на рачун немачких сигурносних служби, којима се пребацује од грешака и пропуста до тога да су заказале.

''Дошло смо до сазнања да су сигурносне службе прилично заказале, што је произашло из драстичног потцењивања опасности екстремне деснице у Немачкој, спремне на насиље'', рекао је тада председник Комисије, социјалдемократа Себастијан Едати, поводом овог извештаја, са којим је упознат и председник Бундестага Норберт Ламерт.

Едати је, међутим, одлучно одбацио спекулације о томе да су надлежне сигурносне службе намерно игнорислале злочине, који су у позадини имали мржњу према странцима.

У Немачкој је у мају почело суђење Беате Чепе, првооптуженој неоанцистичке ''НСУ'', групе којој се "на 'душу'' ставља убиство осам Турака, једног Грка и једне немачке полицајке.



Суђење Чепе и тројици чланова ''НСУ'' почело је 6. маја, после пуно неспоразума и тражења правде турских медија пред Савезним уставним судом.

Турски медији су били незадовољни начином акредитација Вишег земаљског суда у Минхену, који међу 50 сталних новинарских места у судници ни једно није доделио турским медијима.

Тек после пресуде Савезног уставног суда, али и реаговања врха турске државе, четири турска медија су добија акредитацију за ово суђење.

Сесил Кајенге: Пораст расизма у многим земљама

Рим -- Прва црна министарка у Италији позвала је лидере ЕУ да не шире популизам због гласова и оценила да је дошло до пораста расистичких епизода у многим земљама.

Подсетимо, Кајенге је од самог почетка свог мандата била засута расистичким увредама.

"Дошло је до пораста расистичких епизода у многим земљама, што је вероватно повезано са економском кризом, али и са недостатком знања о томе шта заиста представљају европске вредности", рекла је Сесил Кајенге на прес конференцији, преноси АФП.

Она је позвала "политичке лидере да искористе своје речи на едукативан начин, а не да само шире популизам или га користе да би придобили гласове", наводи АФП.

Кајенге је додала да ће споразум о борби против расизма, који су у септембру у италијанској престоници потписали највиши европски званичници, почети да се примењује као званични акт од јануара 2014. до 2020. године, уочи избора за Европски парламент у мају наредне године.

Више од 23 земље већ су потписале такозвану "Римску декларацију", подсетио је АФП.

Напади на министарку Кајенге, рођену у Конгу, били су разноврсни, почев од високог званичника десничарске Лиге за север који ју је упоредио са орангутаном па до гађања бананама и претњи омчом.

(Танјуг)

Кристијан Шварц Шилинг: Немачка мора с јасним концептом да се умеша у БиХ            
понедељак, 09. децембар 2013.

САРАЈЕВО -Након што Европска унија Босни и Херцеговини ускрати финансијску помоћ због изостанка спровођења неопходних реформи, земљи ће запретити велики социјални немири и међународна заједница мора одлучније да интервенише да би се актуелно стање променило, оценио је некадашњи високи представник међународне заједнице у БиХ, Немац Кристијан Шварц Шилинг.



Немачки политичар, који важи за доброг познаваоца прилика у БиХ, истиче да управо због оваквог развоја догађаја очекује активније ангажовање нове немачке владе у БиХ, преноси сарајевски "Дневни аваз".

"Немачка више не може да остане по страни и мора да се умеша", изјавио је Шварц Шилинг, додајући да Немачка као најутицајнија држава Европске уније "више нема избора и мора се умешати с јасним концептом".

Шварц Шилинг сматра да ће место шефа немачке дипломатије у новој влади поновно преузети СПД-овац Франк Валтер Штајнмајер и да се убрзо може очекивати његово ангажовање на проблемима у БиХ, што би значило и долазак канцеларке Ангеле Меркел у ту земљу.

"Немачка види да се стање у БиХ не може игнорисати и да се не може допустити босанско-херцеговачким политичарима да раде шта желе. Нема истинских реформи, ништа се не мења набоље, све је само горе и горе", оценио је Немац и додао да такво стање није у интересу Европе, а "уколико се овако настави, неће се добро завршити".

Како је нагласио, ускраћивање 80 милиона евра помоћи БиХ кроз различите фондове и институције само је "почетак кажњавања" земље због њених "неспособних политичара".

"Не буде ли битнијих промена на идућим изборима у БиХ, најављеним за септембар 2014, Немачка и Европа наћи ће начин да се уз помоћ САД у БиХ догоде промене. У то будите сигурни", поручио је Шварц Шилинг.

(Taнјуг)

Председник Немачке ће бојкотовати Олимпијаду у Сочију            
недеља, 08. децембар 2013.

Председник Немачке Јоахим Гаук бојкотује Зимске Олимпијске игре у Сочију и неће путовати у Русију следеће године у знак протеста због кршења људских права и малтретирања руске опозиције. .



Лист "Шпигел" је навео да је руска влада о томе обавештена прошле недеље, а председникова портпаролка данас је потврдила вест о бојкоту, пренела

је новинска агенција ДПА, али из кабинета није било званичног саопштења.

Откако је у марту прошле године изабран за немачког председника, Гаук још није ишао у посету Русији. Планирано је да се са председником Владимиром Путином састане у јуну прошле године, али је тај договор пропао, због наводних проблема у распореду.

Гаук је био на Олимпијским и Параолимпијским играма у Лондону прошле године.

(Бета)

фирер 

Глас Русије: Зашто Београд прећуткује да сиромаштво прети четвртини ЕУ?            
среда, 11. децембар 2013.

Према Евростату, крај с крајем (дословно) једва саставља десет посто Европљана, а још десет одсто популације живи у домаћинствима у којима су одрасли незапослени или минимално користе радни потенцијал

Вест протеклих дана није питање почетка преговора Србије са ЕУ, нити ставови Немачке и Велике Британије о том питању. Нису то били ни протести у Кијеву, ни предстојећи избори у Српској напредној странци, ни Станијини рани радови објављени на некој од друштвених мрежа.



Вест недеље емитовао је електронски билтен ЕУ у Србији „Евроактив“, позивајући се на званичне податке Евростата, генералног директората Европске комисије за статистику, са седиштем у Луксембургу. Адреса којој вреди веровати, али у оваквим случајевима потпуно „неинтересантна“ српским медијима.

Укратко, подаци Евростата говоре да је ризиком сиромаштва 2012. године било захваћено 124,5 милиона људи у ЕУ, односно безмало четвртина њене популације. У Бугарској сиромаштво, односно „социјална искљученост“ како се то у Бриселу уобичајава рећи, прети половини становништва, а у Холандији и Чешкој сваком седмом грађанину.

У изузетно лошој материјалној ситуацији током 2012. живело је десет одсто популације ЕУ. У тој групи су људи који не могу да задовоље најмање четири од девет показатеља изузетно слабог материјалног стања, у које се убрајају они који не могу да плаћају рачуне, оду седам дана на одмор, загреју станове, немају телевизор, не једу месо или адекватне протеине.

Удео таквих грађана ЕУ креће се од само проценат у Луксембургу и Шведској, преко 2 одсто у Холандији, 3 у Данској и Финској и 4 у Аустрији, до 44 одсто у Бугарској, 30 у Румунији и 26 посто у Летонији и Мађарској.

Списак земаља са потенцијално најугроженијим становништвом даље изгледа овако: у Румунији је социјално угрожено 42 одсто људи, у Летонији 37, Грчкој 35, у Холандији и Чешкој по 15, Финској 17, Шведској и Луксембургу 18 посто људи.

Подаци Евростата показују и да десет посто становника ЕУ једва саставља крај с крајем, чему траба додати још десет посто становништва које живи у домаћинствима у којима су, како је објављено, одрасли незапослени или користе минималан део радног потенцијала.

Хрватска има највећи удео људи који живе у домаћинствима у којима одрасли не раде колико могу (16%) а следе Шпанија, Грчка и Белгија са 14% док су на другом крају Луксембург и Кипар (6%). Гледано према сва три елемента која доприносе ризику од сиромаштва, како наводи Евроактив, 17 одсто популације ЕУ живи у домаћинствима чији су приходи испод границе сиромаштва, а која износи 60 посто националног просека.

Подаци Евростата показали су и да сваки десети становник ЕУ старости до 59 година живи у домаћинствима у којима одрасли (18 до 59 година, искључујући студенте) користе мање од 20% радног потенцијала.

Европска статистичка служба наводи да је стопа ризика од сиромаштва релативна и да се границе сиромаштва разликују од чланице до чланице, као и да су те границе у бројним земљама ЕУ спуштене последњих година због економске кризе, додајући да је смањење броја људи којима прети сиромаштво или социјална искљученост у ЕУ један од кључних циљева стратегије Европа 2020.

Једини пристојан прилог на ову, посматрано из српске визуре трагикомичну тему објавила је пре три дана телевизијска станица „Раша тудеј“, констатујући да италијанска економија пролази кроз најдужу рецесију после Другог светског рата, са преко 12 одсто незапослених и са око 40 одсто младих који немају посао, а званичних података о бескућницима нема. Када се сви ови подаци прочитају, остаје једно једино питање: где то Србија тражи уточиште и наравно зашто?

(Бранко Жујовић – Глас Русије)

Бугарин срушио кућу под хипотеком и истоварио је испред банке
14:44 16.12.2013.
5 коментара
Штампај
ДУЖНИК ИЗАШАО ИЗ БАНКЕ У ГРАДУ ТЕТЕВЕНУ И ВИКНУО:
„ЗЕТЕ, НЕ ДАЈУ УСТУПКЕ... ИСТОВАРАЈ!“



        ДОВЕДЕН до очајања, један Бугарин је срушио сопствену кућу под хипотеком и истоварио је - испред банке-повериоца.

        Човек је дао последња средства којима је располагао да би срушио кућу у којој живи с породицом.

        Кућа је била под хипотеком а породица није имала средстава да отплаћује кредит. Земљиште на којем је кућа била изграђена није било укључено у хипотеку, па је породица одлучила да сруши кућу и преда је банци.

        Када су разрушили кућу, сав отпад и грађевински материјал су утоварили у камион и превезли „кућу“ у град Тетевен, где је на кућу стављена хипотека.

        На крају су још одлучили да се наругају банкарима, те су ушли у банку плачући и молећи да им не узимају кућу и да направе изузетак. Директор банке је био категоричан рекавши им да за никога не може да прави уступке.

        Замислите какво је било банкарево лице кад је дужник изашао из банке и викнуо: „Зете, не дају уступке... Истоварај!“

        Зет, који је био возач камиона, „истоварио“ је кућу пред банку и још „нагазио“ на сирену да поздрави директора банке.

Dobra ideja 
Samo sto ce sad da mu zaplene zemljiste kao kompenzaciju i verovatno ce jos biti duzan 

Далија Грибаускајте: И Литванија бојкотује игре у Сочију             
петак, 20. децембар 2013.

Виљнус -- Председница Литваније Далија Грибаускајте највила је данас бојкот Зимских олимпијских игара у Сочију 2014. године због кршења људских права у Русији.



Грибаускајте је рекла да не постоји политичка могућност да посети Игре у Шочију и због односа Русије према источним партнерима и увођења економских санкција Литванији, преноси агенција АП.

У Русији је у јуну усвојен закон о забрани пропагирања хомосексуалности, док је пре два месеца забрењен увоз млечних производа из Литваније, због покушаја те балтичке земље да Украјину приближи Европској унији.

Пре Грибаускајте, одлуку да бојкотују Игре у Сочију донели су председници САД, Француске и Немачке.

Зимске олимпијске игре у Сочију биће одржане од 7. до 23. фебруара.

(Танјуг)

недостајаће нам