Политика: Швајцарска уводи апартхејд за азиланте             
субота, 10. август 2013.

Ограничавањем слободе кретања азиланта и припремом закона о обавезној интеграцији миграната, Швајцарска се сврстала у ред земаља са најстрожим законима о странцима

Избеглице које су допутовале у Швајцарску да би нашле уточиште од прогона и дискриминације, минулих недеља изложене су дискриминацији, коју швајцарски критичари, али и европски медији пореде са апартхејдом. У швајцарским градовима у којима су отворени центри за подносиоце захтева за азил (према званичним подацима око 48.000 странаца чека на азил) заведена су ограничења кретања и изречене забране окупљања на јавним местима за азиланте.



С обзиром на то да је азилантима, између осталог, забрањено да посећују плаже и јавна купалишта, забрана је у јавности добила незванични назив – бадифербот (забрана купања). Пакет мера, у целини, предвиђа и низ других спорних мера, међу којима су и оне којима се азилантима забрањује одлазак у јавне библиотеке, а верницима међу њима није дозвољено да посећују цркве, осим викендом...

Забране су изречене на основу члана 74 швајцарског Закона о странцима, који до сада није примењиван. Он допушта изрицање ванредних и временски ограничених мера забране окупљања страних држављана на јавним местима, уколико постоји оправдана сумња да би окупљања могла да угрозе јавни ред и мир, или безбедност домаћег становништва.

Сходно ситуацији, на локалној цркви у градићу Бремгартен, у кантону Аргау, петнаестак километара западно од Цириха, истакнуто је саопштење Савезног бироа за миграције: „Азилантима је забрањен улаз у цркву радним данима, од понедељка до петка.”

Ђакон Бремгартена, чије име није наведено, уложио је према писању швајцарских медија оштар протест локалним властима, истичући да су цркве света места, отворена за све људе, без обзира на расу, боју коже и верско опредељење.

„Нико нема право да мења ово начело”, рекао је свештеник.

Надлежни референт Савезног бироа за миграције Урс фон Деникен другачије је протумачио сврху забрана.

„Забране су изречене у складу са постојећим Законом о странцима... Сврха није завођење мера апартхејда, како критичари тврде. Реч је о усаглашавању очекивања домаћег становништва и наших гостију из иностранства, у интересу унапређења добросуседских односа староседелаца и дошљака који овде траже азил”, рекао је он у обраћању медијима, тек после многобројних протеста невладиних организација и друштава за заштиту људских права.

Позивање на закон о странцима није утишало критичаре. Медији широм Европе дигли су глас. Тако је немачка радио-телевизија АРД истакла да је реч о селекцији у складу са националним пореклом, у прву и у ниже класе. Британски Би-Би-Си је употребио израз „сегрегација”, а лондонски лист „Индипендент” је коментарисао да је у Швајцарској на делу – апартхејд.

Критичарима се придружио и парламентарац Швајцарске народне партије Хајнц Брант. Овај политичар, чија је странка крајње деснице претходних деценија стицала популарност захваљујући кампањама усмереним против странаца као и иницијативом за забрану градње минарета у Швајцарској, изјавио је да швајцарски Закон о странцима не оправдава ограничавање слободе кретања ако није реч о особама која су се огрешила о кривичне законе.

Странка народњака са најбројнијом посланичком групом у швајцарском парламенту одговорна је, са друге стране, за доношење једног од најстрожих европских закона о интеграцији странаца. Закон је пред усвајањем и требало би да ступи на снагу почетком 2014. године.

Швајцарска министарка полиције и правосуђа Симонета Мирјам Самаруга изјавила је у јучерашњем обраћању медијима да је забрана посете јавним купалиштима, изречена азилантима, неуставна.

„Нећемо дозволити такве забране у Бремгартену, ни игде другде, јер је произвољно тумачење основних (уставних) права недопустиво”, рекла је министарка описујући ограничавање слободе кретања у целини као компромис који се не може избећи. „Није лако приволети швајцарске општине на пристанак да се у њиховим срединама отварају прихватни центри за азиланте. Компромиси су, дакле, неизбежни”.

Законом о интеграцији је предвиђено да се дозволе боравка убудуће додељују само оним странцима чија је интеграција, односно асимилација, оцењена као успешна. Та одредба ће се односити и на брачне партнере швајцарских држављана.

Једина олакшица, у поређењу са досадашњом праксом, односи се на стицање права на трајну дозволу боравка. После десет година проведених у земљи, уз претпоставку успешне интеграције, странци више не би постављали захтев за продужење дозволе боравка, већ би аутоматски стицали право на неограничени боравак у Швајцарској.

Винфри тврди да је била жртва расизма у Швајцарској

Цирих – Америчка ток шоу водитељка Опра Винфри тврди да је била жртва расистичког напада током недавне посете Швајцарској, преноси Танјуг. Глумица и водитељка рекла је, како преносе електронски медији, да је један продавац одбио да је услужи у продавници торби у Цириху. Једној од најбогатијих жена на свету речено је тада да су изложене торбе „прескупе” за њу. Винфри је прошлог месеца је у Цириху била на венчању певачице Тине Тарнер. Како је рекла, изашла из радње мирно и без свађе, али је то доказ да је расизам и даље жив и да представља проблем.

(Политика)

Немачки суд одбио тужбу породица жртва НАТО бомбардовања моста у Варварину            
среда, 04. септембар 2013.

Неће бити одштете за варваринске жртве, јер је у Карлсруеу одбијена тужба пред Уставним судом коју су поднеле породице жртава ваздушног напада НАТО на мост у Варварину 30. маја 1999. године. Немачки Уставни суд позвао се на међународноправну одредбу да обештећење могу захтевати државе, али не и приватна лица, преноси Дојче веле.



У образложењу одлуке суда, донете у уторак 3. септембра, наводи се да не постоји међународно-правно заснована могућност за обештећење у оваквим случајевима.

Суд додаје да није доказана ни повреда правила службе, како се наводи у тужби.

У образложењу се каже да не постоје "општа правила међународног права по којима појединци приликом кршења хуманитарног међународног права имају право на надокнаду штете".

Судско веће је, међутим, изричито нагласило да избор војних циљева може бити предмет судског разматрања.

Немачки авиони нису били директно укључени у напад на мост, али су немачки "авакси" били укључени у осматрачку подршку акције.

У образложењу се додаје да немачки војници нису прекршили своја правила службе јер није доказано да су надлежни официри били информисани о конкретним околностима планираног напада.

Немачка је, наводи се, била укључена само у "превентивно састављање листе могућих циљева на којој јесте био и варварински мост", али тиме, како сматра суд, "није донета одлука о нападу на мост".

Тек при доношењу конкретне одлуке да се мост нападне потребно је поступити са посебном пажњом, али у тој одлуци Немачка није учествовала, нити је, како то налажу правила НАТО, била обавештена о предстојећем извођењу конкретног напада.

У нападу авиона НАТО 30. маја 1999. године, погинуло је 10, а повређено 30 цивила, од чега 17 тешко.

(Блиц)

ЕУ тражи повлашћену продају хрватских цигарета


Брисел инсистира на повлашћеној продаји хрватских цигарета у Србији. Иако нам шансе нису велике, очекујемо да се ипак уваже неки наши аргументи о заштити домаће индустрије, каже за РТС потпредседник Владе Србије Расим Љајић. То није усмерено против Србије јер је то модел и правило које Европска комисија користи за своје нове чланице, каже Љајић.

Европска унија не одустаје од захтева да се Хрватској омогући да и даље по повлашћеним условима извози цигарете у Србију.
Интервју Расима Љајића за РТС


Чиме Европа правда такав захтев и јесмо ли близу или далеко од договора за Дневник РТС-а је говорио министар трговине, телекомуникација и информатичког друштва Расим Љајић. 

Да ли је тачно да смо завршили разговоре са ЕУ и пристали на захтев да се убудуће 1.600 тoна цигарета из Хрватске увози по царинској стопи од 15 одсто?

Нити смо завршили разговоре, нити је постигнут било какав споразум. Ми смо практично тамо где смо били 1. јула ове године. До тада је требало да направимо договор о адаптацији Споразума о стабилизацији и придруживању, али до тога није дошло. Нема нових момената у томе и ми чекамо од Европске комисије да наставимо разговоре иако нам шансе нису велике, да не ставарамо велика очекивања, под великим смо притиском Европске комисије, али и држава чланица али очекујемо да се уваже неки наши аргументи у смислу заштите наше домаће индустрије.

Чини се да сте под великим притиском и домаће индустрије. Да ли ће и колики ће бити губици по њих, уколико на то пристанемо?

Дуванска индустрија за нас је важна, држава би изгубила око четири милиона евра разлика у пореској стопи. Губитак за дуванску индустрију би веровтно био већи, с обзиром да они до сада нису имали приступ хрватском тржишту јер су били ограничени ванцаринским баријерама тамошњих власти.

Каквих има предности за наше произвођаче?

Предност је у томе што наши произвођачи дувана могу да извозе цигарете по царинској стопи од нула посто на хрватско тржиште јер је Хрватска постала чланица ЕУ. Наравно, ми инсистирамо да се уклоне све ванцаринске баријере које су до сада постојале за извоз наших цигарета на том тржишту.

Какве су шансе да у разговору са ЕУ дође до компромиса. Ви сте предложили још у јулу да извозимо више шећера на тржиште ЕУ. Каквe су шансе да нешто извучемо?

Ми смо тражили повећање квоте за извоз шећера за 45.000 тона, ЕУ нам је понудила 1.000 тона јер је то годишњи просек нашег извоза, пре свега у Хрватску. Наш контрааргумент је био да ћемо ми бити сада оштећени због мањег извоза шећерне репе у Хрватску јер ће она ту репу добијати под веровaтно повољнијим условима од земаља чланица ЕУ, али ти разговори сада неће бити сасвим сигурно завршени, јер Европска комисија сматра да је то један паралени процес, одвојен од овогао о коме говоримо.

Чиме ЕУ правда овакав захтев од Србије?

То није усмерено против Србије из разлога што је то модел и правило које Европска комисија користи за своје нове чланице, тако се догодило 2004. године, 2007. године. Они напросто штите државе чаланице, њихову економију у циљу да она постане што конкурентнија на јединственом европском тржишту. Тако ће и нас штитити кад постанемо пуноправни члан у односу на неке друге земље које тада буду кандидати.

Уколико будемо морали да пристнемо на ово, то ће трајати до тренутка док ми не постанемо чалнаица ЕУ?

То ће траје све док држава не постане члан Европске уније.

Жан-Кристоф Буисон: Немам утисак да Француска води пријатељску политику према Србији            
недеља, 15. септембар 2013.

Жан-Кристоф Буисон, уредник у „Фигаро магазину”, један је од најбољих познавалаца Србије у Француској. Историчар по образовању, новинар по струци, не пропушта прилику да француској јавности представи непознате стране српске историје и културе, славне историјске личности и савремене писце и редитеље чији значај прелази националне границе.



Кроз новинарски и есејистички рад и јавне наступе даје важан допринос разумевању српске политичке и културне стварности на коју се у Француској у последњих двадесет година гледа кроз призму ратова у бившој Југославији.

Његов „Роман о Београду” преведен је почетком године на српски, а неколико година раније је објављено и српско издање његове биографије о Дражи Михаиловићу. У најновијој књизи, „Убијени у атентату” („Аssassinés”), у којој се бави политичким убиствима која су променила ток историје, посебну пажњу је посветио Гаврилу Принципу и младобосанцима који су учествовали у атентату на Франца Фердинанда.

– У Француској знамо само за име Гаврила Принципа, али он није био сам. У књигама из историје они су представљени као острашћени српски националисти који су хтели Велику Србију. Интересантно је утврдити зашто је то тако. У Француској се уџбеници историје мењају отприлике сваке две године, а пре двадесет година је био рат на Балкану у коме су Срби сматрани агресорима и чији је симбол опсада Сарајева. За то су највише заслужни такви попут Бернара Анрија Левија и новинари из великих медија, као и историчари који припадају истом кругу.
Желео сам да покажем да није баш све тако као што је приказано у уџбеницима историје и да, пишући о догађајима из 1914. године, натерам читаоце да се запитају шта се десило 1992. године.
Мотивација припадника „Младе Босне” је била везана колико за патриотизам и национализам толико и за револуционарни романтизам тога времена, о чему се овде никада не говори. Међу њима су анархисти и револуционари са истог хоризонта као они који су убили Александра Другог у Русији. Они су сматрали да се треба ослободити аустроугарске колонијалне окупације како би омогућили свим Србима, Хрватима, Јеврејима и муслиманима да живе заједно.

Постоје, међутим, покушаји да се њихова улога види у новом светлу...

Проблем је што данас постоји читава једна историографска школа, у Немачкој пре свега, али и у англосаксонским земљама, која покушава да сву одговорност за Први светски рат баци на Србе. Ствар је, међутим, много компликованија јер је 1914. године систем дипломатских савезништава био такав да је недостајала само варница која ће запалити ватру.
До рата је дошло због јачања национализама и урушавања монархистичког система у Европи. Атентат у Сарајеву је био повод, али је занимљиво оно што се потом дешавало. Из дипломатских белешки тога времена јасно се види да је било могуће избећи рат. Србија је прихватила скоро све услове осим једног, који је доводио у питање њен национални суверенитет, али су Немци, а не Аустријанци, желели да искористе овај догађај да покрену рат који су годинама ишчекивали, пошто су били на врхунцу војне моћи. То веома добро показује историчар Кристофер Кларк. Немачка је хтела да „казни” Србију, као што (француски председник) Франсоа Оланд данас жели да казни Сирију.

Бивши министар спољних послова Вук Драшковић сматра да је Принцип скупо коштао Србе...

Историјски гледано, Принцип је омогућио Србији да поново постане независна, аутономна држава која окупља 95 одсто Срба који су пре тога били раштркани у различитим државама. То је објективна констатација. Проблем је када је доведемо у везу са стотинама хиљада мртвих. Можемо да расправљамо о томе да ли је вредело убити Франца Фердинанда и почети Први светски рат да би се добила територија на којој су окупљени сви Срби. С људског аспекта разумем зашто Драшковић поставља то питање. То је исто питање које се постављало у Француској после Првог светског рата – да ли је вредело ући у рат у коме је погинуло 1.400.000 наше деце како бисмо повратили Алзас. Али то питање бисмо могли да поставимо у вези с многим националним херојима у европској и светској историји.

Сто година касније присуствујемо новом одмеравању снага на међународној сцени, овог пута око Сирије. Француска и Русија су на различитим позицијама.

Француска је патуљак у односу на Русију. Оланд може да гестикулира колико хоће, он је кепец. Био би мало мање да су Немачка и Велика Британија с њим, што није случај, или да је Обама с њим, али Обама зависи од Конгреса. Оланд се понаша као Де Гол, али нема ништа од његове величине. Карактеристично за ову владу је да има велике претензије, али не и могућности. Проблем Француске је што више нисмо велика сила. То је реалност. А понашамо се као да јесмо.

За разлику од бомбардовања Југославије 1999. године, напад на Сирију западна јавност посматра с више резерви. Шта се у међувремену променило?

Оно што се догодило у Југославији и касније служило је за наук. „Хуманитарна дипломатија” тешко може да опстане у свету у коме има много држава које крше међународно право, а против којих ништа не предузимамо. Сваког дана се у Кини малтретирају и убијају противници режима, Тибет је окупиран, сваки дан се у Конгу силују жене и врше масакри, у Северној Кореји људи умиру од глади... Све ове земље су у Уједињеним нацијама, али против њих се ништа не предузима. Мишљење се данас мења зато што смо схватили да се тај концепт различито примењивао у зависности од тога с ким смо имали посла.
Русија је у првој половини 90-их била у расулу, у њој је владала економска анархија и није имала снагу да покаже мишиће Америци и Западу. Поред тога, на Балкану није било великих економских интереса као што је то случај данас у Сирији, где постоји велики сукоб око гасовода који би ишао од Персијског залива, преко Јордана и Сирије, до Турске и тако омогућио да се заобиђе испорука руског гаса западној Европи. Зато Руси не желе да падне Асадов режим; уколико се појави друга понуда изгубиће много новца. С друге стране, они бране хришћане на Блиском истоку, брине их исламистичка опасност коју познају на Кавказу и немају жељу да се она продуби.

Оланд је најавио повратак Француске на Балкан. Има ли Француска економских и политичких интереса у Србији и у региону?

То је типично за Оланда, као када каже да ће да нападне Сирију, а онда схвати да нема начина да спроведе у дело своју амбицију.
У економском смислу не видим показатеље који ми говоре да ће Француска да инвестира у Балкан. Она је у заостатку, док се Немачка и Турска у Босни врло интелигентно позиционирају. Утисак је да се враћамо економској отоманској империји која се пацифистички успоставља у овом региону. Не видим контраофанзиву француске владе која би спречила да Балкан падне у сферу немачко-турског утицаја, у којој је био пре сто година.
Немам утисак ни да Француска води пријатељску политику према Србији у економском и финансијском домену, а то је оно што је данас потребно Србији која је у тешкој економској ситуацији. Ако се говори о француско-српском пријатељству, потребно је да се покаже да то није само фраза коју по аутоматизму изговарају дипломате у посетама Београду.
Социјалистичка влада је од пре годину дана показала да је на различитим теренима на којима се ангажовала јака на речима, али не и на делима.

Популарност Оландове партије социјалиста пада, док се са идејама ултрадесничарског Националног фронта слаже чак 34 одсто Француза према последњим анкетама...

У неким истраживањима тај проценат иде и до 40 одсто и још ће да порасте. То показује да је Француска на историјском раскршћу, да су Французи на путу да схвате да је земља у силазној фази, у фази економског и политичког опадања, слабљења дипломатског утицаја и да је незадовољство политичком елитом, које је овде увек постојало, прешло меру. Поново се јавља уверење које је постојало у 20-им и 30-им годинама прошлог века да су сви покварени, на левици као и на десници, да ништа не раде за нас, што је разлог за симпатије према Марин ле Пен и њену партију, зато што они никада нису учествовали у власти, односно врло мало. Али, када погледате одговоре на питање да ли верују да идеје Националног фронта могу да извуку Француску из кризе, подршка је преполовљена. Како ће се то одразити? На локалним изборима Национални фронт ће имати добре резултате, али ће десница да победи. На европским изборима у Француској ће, међутим, остварити велику победу, што ће бити нека врста упозорења. Десница ће морати да одлучи да ли ће да покраде идеје Националног фронта, као што је то урадио Никола Саркози 2007. године када је добио изборе, или ће да с њима ући у савез, што ће бити историјски преокрет.

Величина Ђинђића

У предговору ваше књиге о политичким убиствима кажете да вас је инспирисало сећање на ваш сусрет са Зораном Ђинђићем.

Да, интервјуисао сам га 1996, када је с Вуком Драшковићем и Весном Пешић био на челу коалиције „Заједно”. Питао сам га да ли се плаши могућности да буде жртва атентата и он ми је рекао да све време о томе размишља, али да му је та мисао прихватљива уколико би његова смрт послужила да земља изађе из епохе Милошевића и страшног система у коме су владали мафија и корупција.

Када је неколико година касније убијен, иако је Милошевић већ пао, то је био тренутак у коме је Србији било тешко да се ослободи фантома бившег режима.

Атентат на њега је изазвао велику емоцију у Србији, па чак и у Француској. Французи су били изненађени што су Срби испустили крик беса против насиља јер је насиље део њихове историје; то није први пут да је неко убијен у овој земљи.

Стекао се утисак да су се Срби пробудили, да су одлучили да се ослободе насиља, иако, колико ми је познато, Ђинђић није био популаран у Србији неколико дана пред атентат. Попут неких других историјских личности већи је мртав него жив.

Ана Оташевић

(Политика)

Jелко Кацин у Београду: Отворити питање уређења аутономије Војводине            
уторак, 17. септембар 2013.

Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин оценио је данас да је, имајући у виду предстојеће претоворе о чланству Србије у ЕУ ово “прави тренутак за отварање питања уставног и законског уређења аутономије Војводине”, које је по њему “нејасно”.

- Тренутни оквир аутономије је неизвестан и нејасан што спречава Војводину, а самим тим и Србију да развија своје капацитете. Ово је нарочито важно у светлу искоришћавања предприступних, а потом и кохезионих фондова ЕУ који могу искористити само аутономне јединице, као што је Војводина - рекао је Кацин на панелу “Војводина: Изазови на путу демократске консолидације” у Европском парламенту.



Зато је, тврди Кацин, неопходно што пре решити ово питање како на нивоу Устава, тако и кроз све пратеће законске акте и изаћи из ове правно “нејасне и несигурне ситуације”.

- У међувремену, Београд мора да реши питање финансирања са чим се касни већ неколико година - додао је он.

Известилац Еврпског парламента сматра да Војводина као мултикултурна и мултинационална средина представља ЕУ у малом и отуда “прави адут” у рукама Србије током преговора са ЕУ, наведено је у саопштењу достављеном из Кациновог кабинета.

Кроз прекограничну сарадњу са суседним регионима у Хрватској, Мађарској и Румунији, Војводина већ сада развија економију Србије и отвара врата ка ЕУ, напоменуо је Кацин.

(Танјуг)

Eвроскептицизам у порасту у Немачкоj, Францускоj, Италиjи и Шпаниjи            
уторак, 17. септембар 2013.

БРИСEЛ - Eвроскептицизам jе у порасту у Немачкоj, Францускоj, Италиjи и Шпаниjи, показуjе наjновиjе истраживање jавног мњења коjе jе спровео институт Ифотоп.

Већина испитаника и даље ниjе сигурна да ли jе чланство у Eвропскоj униjи добра ствар, пренела jе агенциjа AфП.



У Шпаниjи jе 37 одсто испитаника рекло да jе чланство у EУ лоша ствар, док jе такав одговор дало 26 одсто њих у jуну 2012. године, а у францускоj jе 38 одсто било незадовљно чланство у EУ 2012. године, а сада - 43 одсто испитаника.

У Немачкоj њих 44 одсто сматра да jе чланство лоше, што jе пораст у односу на 2012. годину када jе таj проценат износио 36 одсто, а у Италиjи jе проценат порастао са 39 на 45 одсто грађана незадовљних чланство у Униjи.

Немци су много више оптимистични него грађани EУ коjи живе jужниjе.

Само 31 одсто Немаца мисли да би њихова нациjа могла да се суочи са проблемима у економиjи какве има Грчка, коjа се шест година бори са рецесиjом.

Mеђутим, у францускоj таj проценат иснози 54, у Шпаниjи 56 и у Италиjи 58 одсто грађана.

У Немачкоj, францускоj, Шпаниjи и Италиjи испитано jе по 1.000 грађана од краjа августа до почетка септембра.

(Танјуг)

Državni dug Francuske dostići će 2014. godine rekordnih 95,1 odsto, uprkos planu predsednika Fransoa Olanda da smanji potrošnju, piše francuski dnevnik "Figaro".

Vlada će naredne sedmice saopštiti da će dugovanja do kraja 2014. dostići 1,95 triliona evra ili 95,1 odsto od bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je skoro jedan odsto iznad predviđenih 94,3 odsto iznetih Evropskoj uniji.

Na novinarsko pitanje o izveštaju, francuski ministar finansija Pjer Moskovisi priznao je da će dugovanja "dostići maksimalnu vrednost i onda će krenuti da padaju". On nije dao prognozu očekivanog rasta.

Moskovisi je za gomilanje dugovanja okrivio Olandovog prethodnika na funkciji, Nikolu Sarkozija. On je naglasio da su dugovanja bila veća od 90 odsto od BDP-a kada je formirana nova vlada 2012.

Međutim, i dolaskom Olanda dugovanja su nastavila sa radom, sa 90,2 odsto tokom 2012, do očekivanih 93,4 odsto ove godine.

Analitičari navode da su povećanja dugovanja delimično uzrokovana francuskim doprinosima finansijskim paketima pomoći evrozoni i programima za stabilizaciju.
Francuska je daje drugi po veličini doprinos, odmah nakon Nemačke, u evropski mehanizam za stabilnost ili trajni krizni fond evrozone.

Izvor: Blic

U vreme kada se Grčka suočava sa štrajkovima u javnom sektoru zbog budžetske štednje, Evropska unija insistira da nepopularna štednja donosi rezultate i da mora biti ispoštovana do kraja.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da, nakon brojnih žrtvi, postoji svetlo na kraju tunela, budući da se očekuje da će se Grčka iduće godine vratiti na put privrednog rasta.

- Nije vreme da se posustane, puna implementacija je neophodna - rekao je Barozo na konferenciji za štampu u Briselu, kojoj je prisustovao i grčki premijer Antonis Samaras.
 
Grčki lekari pridružili su se danas najnovijem talasu štrajkova u kojima učestvuju na hiljade nezadovoljnih radnika u javnom sektoru, protestujući zbog planova vlade za otpuštanje i premeštanje zaposlenih.

Profesori, nastavnici, državni službenici i pravnici od ranije su u štrajku u znak neslaganja sa merama Vlade, koje su preduzete da bi Grčka dobila neophodnu pomoć iz međunarodnih fondova. Grčka je pristala da do kraja godine ukine 4.000 radnih mesta i da razmesti 25.000 zaposlenih u javnom sektoru u zamenu za preko potrebne kredite.

Antonis Samaras kaže da je, nakon šest godina duboke i razorne recesije, Grčka konačno na dobrom putu, uz očekivani primarni suficit u budžetu.
- Danas se više ne priča o famoznom "Gregzitu" - rekao je Samaras, osvrnuvši se na ranije spominjanu opciju da Grčka izađe iz evrozone ako ne ispuni dogovorene obaveze.
 
Atina je prvi paket međunarodne pomoći primila 2010. godine, ali se uskoro ispostavilo da joj je potrebna dodatna, još veća, pomoć, koje je uključivala kontroverzni otpis oko 100 milijardi evra duga.

Na pitanje o spekulacijama oko trećeg paketa pomoći za Atinu, Barozo je rekao da nije tajna da se ponovo treba pozabaviti finansijskim potrebama Grčke.
 
Međunarodni monetarni fond procenjuje da će u naredne dve godine Grčkoj biti potrebno još oko 11 milijardi evra.

Izvor: Blic

Мануел Валс: Начин живота Рома супротан је од животног стила Француза, треба да се врате одакле су дошли            
уторак, 24. септембар 2013.

Начин живота Рома супротан је од животног стила Француза, изјавио је француски министар унутрашњих послова Мануел Валс, инсистирајући да припадници ромске заједнице треба да се врате у Румунију или Бугарску, одакле су дошли.

Валс је, такође, бранио одлуку француске владе да растури ромска насеља у тој земљи, а Роме протера.

"Ја сам за то да се растуре ти ћумези, који угрожавају и Роме, али и људе који живе у околини", рекао је Валс за француски Интер радио и додао да мали број Рома може да се уклопи у француско друштво.

Јавност често критикује политику Француске према Ромима као расистичку, наводи агенција АП, додајући да у тој земљи живи најмање 20.000 припадника ромске мањине, од којих је већина пореклом из Бугарске или Румуније.

(Танјуг)